СВО ЈИН СКИ ОД НО СИ И ПРА ВО НА ВО ДУ У ЕПО Х И М А СОВ Н И Х М И Г РА Ц И ЈА *

Transcrição

1 Ори ги нал ни на уч ни рад :628.1]:342.7 doi: /zrpfns Др Ду шан Ж. Ни ко лић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду d.ni k o p f.u n s.a c.r s С л о бо да Д. Ми д о р о в и ћ, а с и с т е н т Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду s.mi d o ro v p f.u n s.a c.r s СВО ЈИН СКИ ОД НО СИ И ПРА ВО НА ВО ДУ У ЕПО Х И М А СОВ Н И Х М И Г РА Ц И ЈА * Са же так: Во да је у про шло сти ду го тре ти ра на као оп ште до бро ко је т реба да бу де до с т уп но сви м п ри п ад ни ци ма дру ш тве не заједнице. Међу т и м, в рем ен ом с у се околн ос т и м ењал е. Појав а и п о с т у п н о ја ч а ње и н д и в и д у а л не сво ји не, ути ца ли су на тран сфор ма ци ју дру штве них од но са ко ји су на ста - ја ли у ве зи са ко ри шће њем вод них ре сур са. Вла сни ци не по крет но сти ко је су би ле у не по сред ној ве зи са из во ри шти ма, овла шће ни су да по прин ци пу пр венства ко ри сте во ду за сво је по тре бе и по тре бе свог до ма ћин ства (pri or temp o re, p o t i or i u re). Пре м а т ра д и ц и о н а л н ом с хв а т а њу, с у се д и с у б и л и д у ж н и да се уз др же од ко ри шће ња во де, све док он не на ми ри сво је по тре бе, у гран и ц а м а т з в. ре д о в не (н о р м а л не) у п о т ре бе. По и с т ој л о г и ц и, п р и в и л е го в а н и вла сник не по крет но сти је та ко ђе мо гао да зах те ва и од свих тре ћих ли ца да га не оме та ју у ко ри шће њу вод них ре сур са (ius ex clu den di ter tii). На и ме, овла шће ње ко ри шће ња во де је би ло ак це сор не при ро де и при па да ло је кор п у су пра ва сво ји не, ко је је, као ап солут но, де ло ва ло пре ма сви ма (er ga om nes). Касније је установље но, не а к це сор но (са мо стал но), пре но си во пра во на ко ришће ње в од н и х ре с у р са ч и ји нос ил а ц м ож е б и т и др ж а в а, ло ка л н а з а јед н и ц а, * Ра д је р ез у лт а т п р е л и м и н а р ног и с т р а ж и в а њ а гл а в н и х т р е н д о в а у р а зв оју св оји нск и х од н о с а, ко ја с у р е а л и з о в а н а у о к в и р у н а у ч н о и с т р а ж и в ач ко г п р о је к т а Пр а в н а т р а д и ц и ја и н о в и п р а вн и и з аз ов и. П р ојек а т ф ин а нс ир а П р а вн и ф а к у л т е т Ун и в е р з и т е т а у Но в о м С а д у, соп стве ним сред стви ма. Проф. др Ду шан Ни ко лић је на пи сао одељ ке 1, 2, под о дељ ке 2.1. и 2.3, као и оде љак 3, а Сло бо да Ми до ро вић: под о де љак

2 Др Ду шан Ж. Ни ко лић, Сло бо да Д. Ми до ро вић, Својински односи и право... (стр ) при ват но прав но ли це и по је ди нац, не за ви сно од то га да ли је вла сник не покрет но сти ко ја је у ве зи са из во ри штем или не. У ме ђу вре ме ну је до ш ло до зна чај ни х п ро ме на у схва т а њу п ра ва сво ји не. Оно се ви ше не сма тра ап со лут ним, у из вор ном сми слу. У уста ви ма не ких зе ма ља и од л у ка ма нај в и ши х на ци о на л ни х и над на ци о на л ни х с у до ва п и ше да сво ји на и ма со ци ја л ну функ ци ју и да се мо же огра ни чи т и у јав ном ин т е ре с у. У том сми слу и овла шће ње ко ри шће ња вод них ре сур са мо же би ти огра ни - ч е н о у и н т е р е с у д р у ш т в ен е з аје дн иц е, а к а ко п о к а з у је п р а к с а п о је д и н и х зе м а ља, и у и н т е ре с у др у г и х п о је д и на ц а и п р и в а т н и х п рав н и х л и ц а. О т о ме, и з м е ђ у о с т а л ог, с в е д о че ра з л и ч и т и о б л и ц и ја в н о - п р и в а т н ог п а р т не р с т в а. Пра во власника непокретности да користи водне ресурсе додатно може би т и огра ни че но п ри зна ва ње м уни вер за л ног људ ског п ра ва на во ду. У ве з и са т и м, у п ра в н ој т е о р и ји п о с т о је б р ој не не д о у м и ц е. На ј з н а ч а ј н и ја је с в а ка ко она ко ја се ти че по сто ја ња уни вер зал ног људ ског пра ва на во ду. Не ки сматра ју да оно не по сто ји, али да је у на ста ја њу. Дру ги ми сле да је им пли цит но са др жа но, од но сно, да се из во ди из по сто је ћих људ ских пра ва, а има и оних ко ји с м а т ра ј у да је т о п ра в о s u i ge n e r i s. У ра д у с у а н а л и з и ра н и д о к у м е н т и Ује ди ње ни х на ци ја и Са ве т а Ев ро п е, п рак са Ев роп ског с у да за људ ска п ра ва и п ра в н а ре г у л а т и в а Ре п у бл и ке Ср б и је ко ја се од н о с и н а т у п р о бл е м а т и к у. Уво ђе ње уни вер зал ног људ ског пра ва на во ду има по се бан зна чај у време ну у ком жи ви мо. За то по сто је два ва жна раз ло га. Пр ви пред ста вља мо г ућ нос т хо ри зон т а л не п ри ме не људ ск и х п ра ва у гра ђан ско п рав ни м од но - си ма (кон сти ту ци о на ли за ци ја), ко ја мо же до ве сти до су жа ва ња пра ва сво - ји не у и н т е ре с у др у г и х л и ц а. Д р у г и п ре д с т а в ља ј у м а со в не м и гра ц и је ко је с у п о с л е д и ц а к л и м а т с к и х п р о м е н а, г л о ба л н ог з а г ре в а ња и не с т а ш и ц е в о де. У та квим окол но стима треба утврдити аде кват ну прав ну по ли ти ку, за сно - в а н у н а с в е о бу хв а т н и м н а у ч н и м и с т ра ж и в а њи м а, и д он е т и о дгов арај ућ у п ра в н у ре г у л а т и в у. Кључ не ре чи: во да; гра ђан ско пра во; пра во на во ду; сво јин ски од но си; клим а т с ке п р о м е не; м и г ра ц и је. 1. БИ О ЛО Ш К И, Д РУ Ш Т ВЕ Н И И Ц И ВИ Л И ЗА Ц И Ј С К И ЗН А Ч А Ј ВО Д Е Во д а је о сно в а ж и в о т а н а п л анет и З ем љи. Пр ем а е в ол уц ион ис т и чкој т е о ри ји, п р ви ж и ви ор г а н и зм и су на с т а л и у во де ној с ре д и н и. Од во де за ви си оп с т а на к сви х би ло ш к и х в р с т а, у к љу ч у ју ћ и и он у ко јој м и п ри па да мо. Во да чи ни око 60% укуп не те ле сне ма се чо ве ка. Људ ско би ће мо же жи ве ти све га 1084

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 не ко ли ко да на без уно ше ња теч но сти у ор га ни зам. Во да је по треб на за производ њу хра не и за одр жа ва ње хи ги је не, ко ја је пред у слов за очу ва ње здра вља. Број љу ди на Пла не ти не пре ста но ра сте, а ти ме и по тре бе за во дом. Са дру ге стра не, вод ни ре сур си су огра ни че ни. Про це њу је се да на Зе мљи има све га 2,5% слат ке во де и да је од то га са мо 20% по год но за пи ће, без по себне п р е р а де. Од у к у п не св е т ске по п у л а ц и је ко ју је г о д и не ч и н и ло око 7,5 ми ли јар ди љу ди, само једна трећина има при ступ по треб ним ко ли чи на - ма ис прав не во де. Пре о стало становништво је су о че но са озбиљ ним ег зис т ен ц и ја л н и м п р о бле м и ма. О ко 1,8 м и л и ја р д и љу д и ко ри с т и в о д у з а п и ће ко ја је за га ђе на фе ка ли ја ма. Про це њу је се да је у го ди ни око де це у не ра з вијен и м зем љама у м рло од болес т и ко је су по сле д и ца не с та ш и це с а н и т а р не (т ех н и ч ке) в о де по т р е б не з а од р ж а в а њ е л и ч не х и г и је не 2. Си т у а ц и ју у ко јој се на ла зи чо ве ча н с т во до дат но ком п л ик ују к л иматске про ме не. У поједи ним де ло ви ма све та због гло бал ног за гре ва ња вла да не сташи ца во де. Климатске промене посебно по га ђа ју љу де ко ји жи ве у под са - х а р ској (с у б с а х а р ској) Аф ри ц и. Ме ђу на р од ној ја в но с т и је ма њ е по зна т о да се у тој обла сти већ ду же вре ме во де пле мен ски ра то ви за оскуд на из во ри шта в о де и да з б ог т о г а т р е ба оче к и в а т и д у г о т р ај не и ма с ов н и је м и г р а ц и је с т а - нов ни штва ка Евро пи и дру гим де ло ви ма све та. Се о бе љу ди и чи та вих на ро да због во де тра ју ве ко ви ма. Раз ли ка је је дино у т о ме ш т о су не ка да ма сов н и је и ви д љи ви је, а не ка да се од и г ра ва ју д у г о и т ихо. Ре ч је о п р ир одн и м п р оцесим а. П рв е ц ив ил из ац ије с у н а с т а ле н а оба ла ма р е к а и слат ко вод н и х је зе ра. Љу д и су од у век на с т о ја л и да ж и ве т а мо где мо гу ла ко за до во љи ти егзистенцијалне по тре бе. Са вре ме на ци ви ли за - ци ја се по сте пе но скон цен три са ла на оба ла ма оке а на, мо ра и ве ли ких ре ка. О то ме упе ча тљи во све до чи ноћ ни сни мак пла не те Зе мље. Све тла ко ја се ви де из ко смо са ја сно ука зу ју на то да је ве ћи део свет ске по пу ла ци је ода брао за жи вот ме ста крај ве ли ких во де них по вр ши на. Очи глед но је да во да по ста је из у зет но ва жан и ре дак ре сурс. У та квим о ко л н о с т и м а т р е б а п р е и с п и т а т и п о с т о ј е ћ а п р а в н а п р а в и л а и б л а г о в р е м е - н о у т в р д и т и од г о в а р а ј у ћ у п р а в н у п о л и т и к у, в о д е ћ и р а ч у н а о п р о м е н а м а ко је м о г у и з а з в а т и м а с о в н е м и г р а ц и је с т а н о в н и ш т в а. По с е б н у п а ж њу б и тре ба ло по све ти ти од но су из ме ђу гра ђан ског су бјек тив ног пра ва, ко је овла - шћу је ти ту ла ра да ко ри сти вод не ре сур се и уни вер зал ног људ ског пра ва на в о д у. 2 О п ш и р н и ј е о н е с т а ш и ц и в о д е и т р е н д о в и м а у п о ј е д и н и м р е г ион им а Ви д.: G l ob a l E n v i r o n m e nt O u t lo o k (GE O 5 ) En vi ron ment for the fu tu re we want, Chap ter 4 Wa t e r, Uni ted Na t i o n s E n v i r o n m e nt P r o g r a m m e, 10 2 и д р. До с т у п н о н а : ses sments/ gl o b a l - a s s e s s m e n t s /gl o b a l - e n v i r o n m e n t - o u t l o o k -5, 20. де цем бар

4 Др Ду шан Ж. Ни ко лић, Сло бо да Д. Ми до ро вић, Својински односи и право... (стр ) 2. ПРА ВО НА ВО ДУ 2.1. Пра во на во ду као су бјек тив но гра ђан ско пра во Во да је у про шло сти ду го тре ти ра на као оп ште до бро ко је тре ба да бу де до с т у п но сви м п ри па д н и ц и ма д ру ш т в е не з а јед н и це. У с р е д и на ма у ко ји ма je вла да ла оску ди ца, на чин ко ри шће ња вод них ре сур са био је уре ђен обичај ним пра ви ли ма, а ка сни је и нор ма ма ор га на др жав не вла сти, ко је би по да на шњим ме ри ли ма пре те жно спа да ле у јав но пра во. По сма тра на из угла п ри в ат ног п ра в а, в о да је у по че т н и м фа з а ма ра з в о ја п ра вне р ег улат ив е била ис к љу ч и во п ред ме т ко лек т и в не сво ји не. Ме ђу т и м, временом су се околнос т и ме њ а л е. По јав а и пос т у пно јач ањ е и нд и в и д у а л не св о ји не, у т и ц а л и с у н а т ра н сфо р ма ц и ју д ру ш т ве н и х односа који су на с т а ја л и у ве зи са ко ри ш ће њем в од н и х р е с у р с а. Д р ж а в е с у з а ко ном ов л а с т и ле в л а сн и ке не по к р е т но с т и да користе во д у за своје пот ребе и пот ребе до ма ћ ин ст ва, по п рин ци п у п р вен ства 3. Онај ко ји је пр ви по чео да ко ри сти из во ри ште имао је пред ност у од но су на сва оста ла ли ца (пр ви у време ну, први у праву prior tempore, potior iure). Вла сниц и су сед н и х не по к ре т но с т и би л и су д у ж н и да се у з д р же од ко ри ш ће ња во де, све док он не на ми ри сво је по тре бе у це ло сти 4. При ви ле г о в а н и с оп с т в е н и к је мо гао да зах те ва и од свих тре ћих ли ца да га не оме та ју у ко ри шће њу водн и х ресу рса (iu s e xcludendi tert ii). Ов лашће ње п ре че г ко ри шће ња, ко је је имао, би ло је са с т а в н и део п ра ва сво ји не на не по к ре т но с т и. Ка о т а к во, де ло ва ло је пре ма сви ма (er ga om ne s). Ме ђу т и м, по с то ја ле су од ре ђене ра зл ике у п ра вном р е ж и м у. При ви ле г о в а н и в ласн и к је с опс т вен иц има сус едн и х непок р е тнос т и мо г а о да ус к р а т и ко ри ш ће њ е в о де с а мо док не би з а до в о љио св о је по т р е б е. 3 О при ме ни тог прин ци па у Сје ди ње ним Aмеричким Др жа ва ма, Вид. B. Del worth G a r d n e r, The Im por tan ce of Pro perty Rights in Wa ter, Jo u r n a l i n C o n t e m p o r a r y Wa t e r Re s e a r ch and Edu ca tion, 1/2000, 31 и др. 4 Н а р а в но, т е по т р е б е с у мо р а ле бит и оп р а в д ане и д руш т в ено п рих в атљив е. Вл асн ик у н е п о к р е т н о с т и с е н и је м о г л о д о п у с т и т и д а з л о у п о т р е б љ а в а ов л а ш ћ е њ е ко р и ш ћ е њ а в од н о г ре сур са. О то ме све до чи и јед на од че сто на во ђе них пре су да ко ју је до нео Апе ла ци о ни суд у Ли о ну го ди не (Co ur d аppel de Lyon, 1856, D.P ), по во дом слу ча ја Ба дуа про тив Он дреа (Ba do it v. An dré ). Огист Ба дуа, вла сник фа бри ке за експлоатацију минерал - не во де у Сан Гал ми е ру (S a i n t - G a l m i e r), под нео је ту жбу про тив свог су се да и кон ку рен та Он д реа, ко ји је на свом посед у пос т авио ц рпн у п у мп у и ма сов н и м ис п у м па ва њем во де сма њио за две тре ћи не до ток во де до ту жи о че ве не по крет но сти. У суд ском по ступ ку је утвр ђе но да т уж ен и н иј е к о р ис т и о р ес у р с з а з ад ов ољ ењ е с в о ј и х п о т р е б а, в е ћ д а ј е в о д у и с п у ш т а о у обли жњу ре ку. Суд је из нео став да је пра во сво ји не огра ни че но у том сми слу да вла сник мо ра да до зво л и су се д и ма да у ж и в а ју сво ја п ра в а, од но сно, да не сме т а но ко ри с т е сво је с т в а ри. Та ко ђ е је у т в р д и о д а је т у же н и п р ед у з е о н а в е д е н е р а д њ е с а м о д а б и и с ц р п е о с у с е д ов и з в о р, и да је ти ме угро зио и са мо при род но до бро од по себ ног зна ча ја. Суд је оба ве зао ту же ног д а т у ж и о ц у н а д о к н а д и ш т е т у и д а п р е с т а н е с а и с п у м п а в а њ е м в о д е н а о п и с а н и н а ч и н. Ви д. Д у ш а н Н икол и ћ, Ап с о л у т н о с т п р а в а с в о ји н е у ф р а н ц у с ко м п р а в у, З б о р н и к р а д о в а П р а в ног фа кул те та у Но вом Са ду 2014/4,

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 Оста ла ли ца је мо гао трај но и у пот пу но сти ис кљу чи ти из ко ри шће ња водних ре сур са, из у зев ако је нор ма ма јав ног пра ва би ло од ре ђе но не што дру го. Овла шће ње ко ри шће ња во де је у по чет ку би ло ак це сор не при ро де. Пос т ојал о је с ам о у ок в ир у п р ав а с в ојин е н а н е п о к р е т н о с т и м а ко је с у б и л е непосредно простор но по ве за не са вод ним ре сур си ма. У осно ви, оно је предс т а в љ а ло п р о ш и р е њ е (ојач ањ е) ов л аш ћењ а в л а сн и к а д а ко ри с т и од р е ђ е но зе мљи ште или обје кат. Осим то га, пре ста ја ло је (га си ло се) исто вре ме но са п р е с т а нком п р ав а св о ји не н а не по к р е т но с т и. Ов л а ш ћ ење кор иш ћ ења во де је у по чет ку би ло не п ре н о с и в о. Ре до след на ми ре ња по тре ба (ранг) се мо рао до с лед но по ш т о в а т и, а ко ри ш ће њ е в од н и х р е с у р с а с е н и је мо гло ус т у п и т и л и ц и ма ко ја н ису би ла в ла сн и ц и и л и п ра вом ов ла ш ће н и ко ри сн и ц и су сед н и х не по к ре т но с т и. Ме ђу т и м, п ра вна п равила су се ме њ а ла. Пр во је в ла сн и ц и ма не по крет но сти омо гу ће но да огра ни че сво је пра во у ин те ре су не ког од сус е д а, и т о т ак о ш т о ћ е и з м е н и т и р е д о с л е д н а м и р е њ а п от р еб а и л и у с т ан о - ви т и п ри о ри т е т н у с л у ж б е но с т ко ри ш ће њ а в о де у њ е г о ву ко рис т. Та к в а одсту па ња су би ла мо гу ћа са мо ка да су би ли у пи та њу вла сни ци су сед них не по крет но сти. Ка сни је су ство ре не нор ма тив не прет по став ке и за то да се мо гућ ност ко ри шће ња во де уста но ви у ко рист тре ћих ли ца. На тај на чин је а к це с о рно ов л аш ћењ е п р ер ас ло у с убје кт и в н о п р а в о н а т у ђ ој с т в а р и. На кра ју, у мно гим зе мља ма су ство ре не нор ма тив не прет по став ке да оно бу де и з в о р н о и с ам ос т а лн о. П р е дв иђ ен а ј е м о г у ћн о с т е к сп л оат ац иј е в одн и х ре сур са у ко мер ци јал не свр хе од стра не др жа ве, ло кал них за јед ни ца, прив ат н и х п р а вн и х л и ц а и по је д и н а ц а. 5 Д р ж а в а, к а о а д м и н и с т р а т о р до ба р а у оп штој упо треби, може самостално организовати експлоатацију или одо - бри т и д ру г има да т о ч ине под одр еђен и м ус ло ви ма (кон це си ја). У по с лед њ е вре ме све ви ше до ла зе до из ра жа ја ме шо ви ти мо де ли, у фор ми јав но -при ват - ног парт нер ства. Очи глед но је да се уло га др жа ве у овој сфе ри по сте пе но ме ња ла. У поче т к у су ор г ан и д ржа вне в лас т и само од ржава л и ра в но т е ж у и н т е ре са из ме ђу дру штвене заједнице и појединаца. Њихов за да так је био да омо гу ће вла сници ма не по крет но сти да не сме та но ко ри сте во ду за сво је по тре бе, по ре до - с ле д у ко ји је био од р е ђен о би чај н и ма п р а ви л и ма. К а сн и је је д р ж а в а по че л а да во ди тзв. про ак тив ну политику. Уведено је пра ви ло да је ин те рес друш т в е не з а јед н и це и з на д и н т е р е с а по је д и н ца. По зи в а ју ћ и с е на т о, д р ж а в н и ор га ни су по че ли да од ре ђу ју на чин на ко ји ће се ко ри сти ти вод ни ре сур си. У с а в р е ме ном св е т у до м и н и р а м и ш љ е њ е да д р ж а в а мо же да ог р а н и ч и г р а - ђан ско су бјек тив но пра во, да га у по себ ним окол но сти ма при време но суспенду је, па и да га оду зме ти ту ла ру, уко ли ко про це ни да је то у јав ном ин те ре су. Та ко не ш т о је би ло мо г у ће, ча к и к а да је в а ж и ло п р а ви ло о не по в р е д и в о с т и 5 Вид. B. Del worth Gard ner, op. cit., 34 и др. 1087

6 Др Ду шан Ж. Ни ко лић, Сло бо да Д. Ми до ро вић, Својински односи и право... (стр ) с т е ч е н и х п р ав а. 6 У т о м к о нт е кс т у, о т в ор ен о ј е п ит ањ е одн ос а г р ађ а нс к о г су бјек тив ног пра ва и уни вер зал ног људ ског пра ва на во ду Пра во на во ду као људ ско пра во Прет ход но пи та ње: да ли по сто ји уни ве р зал но људ ско пра во на во ду? Ра з л и ч и т а т е о ри ј ск а по л а зи ш т а и о б ја ш њ е њ а У прав ној те о ри ји не по сто ји са гла сност о то ме да ли се пра во на во ду мо же т р е т и ра т и к а о у н и в е рз а лно људско п ра в о. М и ш љ е њ а с е к р е ћу од т о г а да је реч о пра ву у на ста ја њу 7, sui ge ne ris п р а ву 8, п р а ву ко је је и м п л и ц и т но са др жа но у по је ди ним људ ским пра ви ма, од но сно, да је реч о пра ву ко је се из во ди из по сто је ћих људ ских пра ва. 9 Че сто се узи ма да је пра во на во ду ком по нен та пра ва на жи вот. Пра во на во ду се, та ко ђе, до во ди у ве зу са пра вом на до сто јан ство, пра вом на здра вље и пра вом на од го ва ра ју ћи жи вот ни стан дард. 10 Везив а њ е п ра в а на в о д у з а не ко од и з ри ч и т о з а г а ра н т ов ан и х п рав а и ма зна чај не прак тич не им пли ка ци је. Ако се, на при мер, при хва ти став да пра во на во ду из ви ре из пра ва на жи вот, оно под ра зу ме ва са мо при ступ ми ни малној ко л и ч и н и в о де з а п и ће по т р е б ној з а п р е ж и в љ а в а њ е, док к а о де о п р а в а н а од г ов ар ају ћ и ж и в о т н и с т а н д а рд и м п л и ц и р а и п р а в о н а ко л и ч и н у в о де по т р е б н у з а фу н к ц и о н и с а њ е до ма ћ и н с т в а Ана ли за прав не ре гу ла ти ве и прав не прак се Пра во на вод у је по с ред но и л и не пос ред но у ре ђе но н и зом ме ђу на род н и х и на д на ц и о на л н и х до к у ме на т а. У ов ом кон т ек с т у би ће р е ч и о до к у мен т и ма усво је ним под окриљем Уједињених нација и Са ве та Евро пе, о прак си Европског су да за људ ска пра ва, о вод ној по ли ти ци Евр оп ске уни је и о прав ној ре гу ла ти ви Ре пу бли ке Ср би је, ко ја се по сред но од но си на ту област. 6 О п ш и р н и је: Д у ш а н Н и ко л и ћ, Ув о д у с и с т е м г р а ђ а н с ко г п р а в а, т р ин аес т о и зм ењ ено и до пу ње но из да ње, Но ви Сад 2016, Вид. Mat thew Cra ven, So me Tho ughts on the Emer ging Right to Wa ter у: Ei be Ri e del, Pe ter Rot hen (eds.), The Hu man Right to Wa ter, BWV Ber li ner Wis sen schafts-ver lag 2006, Вид. Pi er re Thielbörger, The Right(s) to Wa ter, The Mul ti-le vel Go ver nan ce of a Uni que Hu man Right, Sprin ger 2014, ап стракт. 9 Вид. In ga T. Win kler, The Hu man Right to Wa ter Sig ni fi can ce, Le gal Sta tus and Im plica ti ons for Wa ter Al lo ca tion, Hart Pu blis hing, Ox ford-por tland-ore gon 2012, Ibid., Ibid.,

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/ Ре л е в а н т н и д о к у м е н т и Ује д и ње н и х н а ц и ја У Уни вер зал ној де кла ра ци ји о људ ским пра ви ма из го ди не, Међу - на род ном п ак т у о гра ђан ск и м и п о ли т ич к и м п ра в и ма из го ди не и Међ у н а род ном п а кт у о е ко ном с к и м, со ц и ја л н и м и к ул т у р н и м п ра в и м а из г о д и не, п р а в о на в о д у н и је екс п л и ц и т но р е г у л и с а но. У ме ђу в р е ме н у, б р зи раст по пу ла ци је и климат ске промене узроко ва ли су оску ди цу во де у по је дин и м де ло ви ма св е т а. О в а к а в р а з в ој до г а ђа ја на ме т н уо је п и т а њ е по с т о ја њ а људског права на воду, односно дужности др жа ва да сво јим гра ђа ни ма обезб е де п р и с т у п в о д и од г о в а р а ју ћ е г к в а л и т е т а. И м а ју ћ и у в и д у н а р а с т а ју ћ е п р о бле ме, Ком ит е т Ујед ињ ен и х Нац ија з а еко ном ск а, с о ц и ја л на и к ул т у р на пра ва, ко ји вр ши над зор над при ме ном Ме ђу на род ног пак та о еко ном ским, с о ц и ја л н и м и к ул т у р н и м п ра ви ма, усво јио је но вем бра г од ине Оп ш т и ко м е н т а р б р ој 15 под на зи вом Пра в о н а в о д у. 12 То је био кључ ни ко рак ка ту ма че њу Међународног пакта о економским, социјалним и култур ним пра - в има, in fa vo rem људ ског п рава на вод у. Иако н ису п равно обаве зујућ и, опш т и ко м е н т а р и Ко м и т е т а и м а ј у од г о в а р а ј у ћу т е ж и н у, а д о с ад аш њ а п р а кс а је по ка за ла да ужи ва ју ши ро ку по др шку др жа ва пот пи сни ца. 13 У у в од ној од р ед би О п ш т е г ко м е н т а ра б р ој 15 ис так ну то je да је во да огра ни че ни при род ни ре сурс и основ но јав но до бро за жи вот и здра вље, те да је не опходна з а в о ђе њ е ж и в о т а в р ед ног људ ског до с т о ја н с т в а. У Ко мен т а ру је на гла ше но да је због то га пра во на во ду људ ско пра во ко је овла шћу је сва ког на до вољ ну ко ли чи ну без бед не во де за лич не по тре бе и по тре бе до ма ћинс т в а ко ја је фи зи ч к и и еко ном ск и до с т у п на. 14 Људ ско пра во на во ду из во ди се из чла на 11 Ме ђ у н а р од н ог п а к т а о е ко н ом с к и м, со ц и ја л н и м и к ул т у р н и м п ра в и м а ко ји м с е св а ком г а р а н т у је п р а в о на а де к в а т а н ж и в о т н и с т а н да рд. Ово пра во, из ме ђу оста лог, укљу чу је пра во на аде кват ну хра ну, оде ћу и смеш т ај. Н а б р а ја њ е о бје к а т а т ог п р а в а је п ри ме ри ч но (ег з ем п п л а р но), а не т а к- са тив но. Оту да по сто је ми шље ња да се у исти кон текст мо же увр сти ти и пра во на во ду. Осим то га, оно је не рас ки ди во ве за но за пра во на нај ви ши дости жни стан дард здра вља из чла на 12 став 1 Ме ђу на родног пакта о економ - с к и м, с о ц и ја л н и м и к ул т у р н и м п ра в и м а. 15 О в а к ви м т у ма че њ ем а фи р м и с а н је став да је пра во на во ду им пли цит но са др жа но у већ по сто је ћим (за јем ченим) пра ви ма. Пра во на во д у се може довес т и у д ирек тн у везу са д ве изрич ито загара н- то ване ком понен те пра ва на аде ква тан жи вот ни стан дард. Бу ду ћи да се право на хра ну из ри чи то га ран ту је, а да се она не мо же про из ве сти, а у мно гим 12 Текст до сту пан на: world.org /pdfid/ d11.pdf, 6. но вем бра Вид. I. T. Win kler, op. cit., Вид. тач ку 2 Оп штег ко мен та ра бр Вид. тач ку 3 Оп штег ко мен та ра бр

8 Др Ду шан Ж. Ни ко лић, Сло бо да Д. Ми до ро вић, Својински односи и право... (стр ) слу ча је ви ма ни при пре ми ти без во де, ну жно сле ди за кљу чак да је пра во на во ду део пра ва на хра ну. У ли те ра ту ри се чак сре ће став да је во да теч на хра на. 16 Ни пра во на сме штај не под ра зу ме ва са мо кров над гла вом, не го и сме штај ко ји ис п у њ а в а од г о в а р а ју ће с а н и т а р не ус ло в е. 17 Ве зи ва ње пра ва на во ду са пра вом на здра вље оправ да ва се чи ње ни цом да је не до ста так при сту па во ди з а п иће од г о в ар ајућег к в ал ит ет а и кол ич и не, у з р оч н и к б р ој н и х б о ле с т и, а да де хи дра та ци ја у крај њем слу ча ју мо же до ве сти до ле тал ног ис хо да. У Оп штем ко мен та ру се ис ти че да пра во на во ду тре ба ту ма чи ти и у в е зи с а д ру г и м п р а ви ма з а г а р а н т о в а н и м у н и в е р з а л н и м и з в о ри ма људ ск и х пра ва, а пре све га у ве зи са пра вом на жи вот и људ ско до сто јан ство. 18 Прав о на жи вот за га ран то ва но је чла ном 6 (1) Ме ђ у н а р од н ог п а к т а о г ра ђа н с к и м и п о л и т ич к и м п ра в и м а. Спо р но је, ме ђу тим, да ли оно об у хва та са мо пра во сва ког да не бу де ли шен жи во та, или, пак, укљу чу је и пра во на ми ни мал не п р е тпо с т а в ке з а п р еж ив љ ав ањ е. З а р а зл и к у од т р а д и ц и о н а л ног с х в а т а њ а п р е ма ко ме људ ск а п р а в а п р в е г е не р а ц и је с т в а р а ју с а мо не г а т и в не о ба в е з е за др жа ве, да нас пре о вла ђу је став да је др жа ва ду жна не са мо да по шту је и шти ти, не го и да омо гу ћи оства ри ва ње свих људ ских пра ва (to re spect, to pro tect, to ful fill). 19 У тре ћем де лу Општег комен тара на ведене су обавезе држава. Наглаше - но је да су оне ду жне да омо гу ће оства ри ва ње пра ва на во ду без дис кри мина ци је и да пре ду зму ме ре по треб не за ужи ва ње овог пра ва у свим ње го вим а спект има (до с т у п но с т, к в а л и т е т, п ри с т у пач но с т у физи чком и економском см и сл у у к љу ч у ју ћ и и п ра во на обавеш т ено с т о п р о бле м и ма у ве зи са во дом). Оства ри ва ње ове оба ве зе мо же би ти оте жа но у зе мља ма ко је су при ва ти зо - в а ле и з в о р е и и н ф р а с т ру к т у ру з а сна б де в а њ е в о дом, о че м у св е до ч и п р а к с а по је д и н и х з е ма љ а. 20 За ра з л и к у од до са да из ло же н и х до к у ме на т а, по с т о је и из во ри У Н ко ји се при ме њу ју са мо на по је ди не ка те го ри је ли ца у ко ји ма се пра во на во ду експли цит но јем чи. Реч је о Кон в е н ц и ји Ује д и ње н и х н а ц и ја о е л и м и н и са њу с в и х о бл ика д и ск р им ин ац ије ж ен а из го ди не 21, Конве нц ији Ујед ињен и х 16 Вид. E. Ri e del, op. cit., Вид. I. T. Win kler, op. cit., Вид. тач ка 3 Оп штег ко мен та ра бр Вид. тач ке 20 до 29 Оп штег ко мен та ра бр. 15. I. T. Win kler, op. cit., Вид. N k o n k o b e M u n i c i p a li t y v Wa t e r S e r v i c e s S A ( P t y) Lt d (1277/2001) [2001] ZA ECHC 3 (14 De cem ber 2001). До ступ но на: h t t p:// w w w. s af li i.o r g /z a /c a s e s / Z A EC HC /20 01/3. h t m l, 6. окто бар Вид. Mi loon Kot ha ri, Ob stac les to Ma king Wa ter a Hu man Right: A Re vi ew у: Ac cess to Wa ter, Ju sti ce and Hu man Rights, у Ei be Ri e del, Pe ter Rot hen (eds.), The Hu man Right to Wa ter, BWV Ber li ner Wis sen schafts-ver lag 2006, 150, У ч л а н у 14 (2) (х) с е же н а м а у с е о с к и м п од р у ч ји м а г а р а н т у је п р а в о н а а д е к в а т н е ж и в о т н е ус л о в е, п о с е б н о у п о г л е д у с т а н о в а њ а, х и г и је н с к и х ус л о в а, е л е к т р и ч н е е н е р г и је и с н а б д е в а њ а в о д о м, с а о б р а ћ а ја и в е з а. 1090

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 н а ц и ја о п ра в им а дет ет а и з год ине 22 и Кон в е н ц и ји Ује д и ње н и х н а ц и ја о пра ви ма осо ба с ин ва ли ди те том из го ди не. 23 Има ју ћи у ви ду по да так да пре ко ми ли јар ду љу ди не ма при ступ во ди за пи ће и да ви ше од 2,6 ми ли јар ди љу ди не ма еле мен тар не хи ги јен ско - са - ни тар не усло ве за нор ма лан жи вот, Са вет УН за људ ска пр ва је Рез о л у ц ијом 7/22 из го ди не име но вао Спе ци јал ног из ве сти о ца за људ ско пра во на во д у без бед н у за п и ће и са н и т ар не усло ве. Реч је о не за ви сном екс пе р т у ко ји, из ме ђу ос т а лог, и ма за да т а к да сп ро во д и ис т ра ж и ва ња, п ри к у п ља ис к у с т а ва до бре прак се и сарађује са националним струч ња ци ма у ци љу им пле мен тира ња пра ва на во ду. 24 На кон Ре зо л у ци је 7/22, Са вет УН за људ ска пра ва усво јио је низ ре зо луц и ја у в е зи с а в одом б е з б ед ном з а п и ће и с а н и т а р н и м ус лови ма. 25 Пос ледњ а у ни зу је Ре зо лу ци ја 33/10 од сеп тем бра го ди не. У ре зо лу ци ја ма се, изме ђу о с т а лог, а пе л у је на д рж ав е да п р ед узм у од г о в а р а ју ће ме р е, а п р е св е г а да и з д в о је фи на н си ј ск а с р едс т в а, усв оје одг о в а ра ју ћу р е г у ла т и ву и ус т а но в е ме х а н и зме з а на д з о р на д о с т в а ри в а њ ем п р а в а на в о д у и од г о в а р а ју ће с а н и- т а р не ус ло в е. 26 У по гле ду на зи ва, мо же се, по чев од Ре з о л у ц и је 16/2 од г о д и не, уо ч и т и к ва л и т а т и в на п ро ме на. Уме с т о Људ ска пра ва и при ступ во ди без бед ној за пи ће и са ни тар не усло ве, р е з о л у ц и је но с е на зи в Људ ско пра во на во ду без бед ну за пи ће и са ни тар не усло ве. Наиме, пре кретницу у при знавању самоста лног људ ског п ра ва на во д у п ред ста вља ла је Резолу ци ја Ге нера л не ск уп шти не УН 64/292 од ју ла го ди не. Ње ним п р вим ста вом п ри зна то је пра во на без бед ну и чи сту во ду за пи ће и са ни тар ну за шти ту као људ ско пра во ко је је су штин ско за пу но ужи ва ње пра ва на жи вот и дру гих људ ских пра ва У ч л а н у 2 4 с т. 2 (ц) д р ж а в е п о т п и с н и ц е с е о б а в е з у ј у д а р а д и о с т в а р и в а њ а п р а в а де т е т а н а у ж и в а њ е н ај в и ше г о с т в ар ив ог з д р а вс т в еног с т а нд а рд а, п р едуз им а ју одг ов ар а ју ћ е ме ре про тив бо ле сти и не у хра ње но сти укљу чу ју ћи и [...] снаб де ва ње аде кват ним хран љи - вим на мир ни ца ма и чи стом пит ком во дом [...]. 23 У ч л а н у 28 с т. 2 (а) Д р ж а в е п о т п и с н и ц е п р и з н а ј у п р а в о о с о б а с и н в а л и д и т е т о м н а с оц и ј а л н у з а ш т и т у [...]., т е ћ е п р е дуз ет и одг ов ар ај ућ е к ор ак е д а о б е зб ед е и п р ом ов иш у о с т в а р и в а њ е т ог а п р ав а, у к ључ уј ућ и и м ер е у с в рх у : (а) о б е з б е ђ и в а њ а јед н а ко г п р и с т у п а осо ба с ин ва ли ди те том чи стој во ди [...]. 24 Ре з о л у ц и ј а 7/ 2 2 С а в е т а з а љу дс к а п р ав а ј е д о с т у п н а н а cum e n t s / E/ H R C / r e s o l u t i o n s /A_ H R C_ R E S _ 7_ 22. p d f, 6 ок то бар Ви д. Ре з о л у ц и ј у 12 /8 од 1. о к т о б р а г о д и н е, Ре з о л у ц и ј у 15/9 од 30. с е п т е м б р а г о д и н е, Ре з о л у ц и ј у 16 / 2 од 2 4. м а р т а г о д и н е, Ре з о л у ц иј у 18 /1 од 28. с е пт е м б р а године, Резолу ци ју 21/2 од 27. сеп тем бра го ди не, Ре зо луцију 24 /18 од 27. септем - бра го ди не и Ре зо лу ци ју 27/7 од 2. ок то бра го ди не. 26 Вид. став 4 Ре зо лу ци је 12/8, став 8 Ре зо лу ци је 15/9, став 7 Ре зо лу ци је 18/1, став 11 Ре з о л у ц и је 21/ Ге н е р а л н а с к у п ш т и н а У Н је н а ко н Ре з о л у ц и је 6 4 / 29 2 ус в о ји л а и Ре з о л у ц и ј у 68/157 од де цем бра го ди не и Резолуцију 70/169 од де цем бра го ди не. О по сто ја њу пра ва на во ду као са мо стал ног људ ског пра ва оп шир ни је у: Са ња Ђа јић, Пра во на во ду, Пр а в н и ж и в о т 12/2014,

10 Др Ду шан Ж. Ни ко лић, Сло бо да Д. Ми до ро вић, Својински односи и право... (стр ) Ре ле вант ни до ку мен ти Са ве та Евро пе и прак са Европ ског су да за људ ска пра ва У Ев р оп с кој кон в е н ц и ји о з а ш т и т и људ с к и х п ра в а и о с н о в н и х с л о бо да пра во на во ду ни је по себ но за га ран то ва но. То, ме ђу тим, није спречило Европски суд за људ ска пра ва да се у не ко ли ко на вра та у сво јим пре су да ма освр не на то пи та ње. У до са да шњој прак си, Суд је пра во на во ду до вео у ве зу са забра ном не чо веч ног и по ни жа ва ју ћег по сту па ња из чла на 3, пра вом на пра - вич но су ђе ње из чла на 6 (1) Ев р оп с ке кон в е н ц и је о з а ш т и т и људ с к и х п ра в а и о с н о в н и х с л о бо да, и пра вом на за шти ту имо ви не из чла на 1 Пр о т о ко л а 1 Европ ске кон вен ци је о за шти ти људ ских пра ва и основ них сло бо да. У не ко ли ко пре су да ко је су се ти ца ле трет ма на при тво ре ни ка, за тво - ре ни ка и тра жи ла ца ази ла, Европ ски суд за људ ска пра ва је на шао да ус краћ и в а њ е и л и л и м и т и ра њ е п ра в а на в о д у з а п и ће п р ед с т ав љ а к ршењ е з абране не чо в еч ног и по н и ж а в а ју ћег по с т у па њ а. 28 У слу ча ју Bu tan and Dra go mir v. Ro m a ni a 29, Европ ски суд за људ ска пра ва је утвр дио да про пуст над ле жних ор га на да обез бе де из вр ше ње суд ске од лу ке ко јом је кон це си о на ру, при ват - ној компан ији која сна бдев а с т ановн иш т в о в одом, наложено да пов еже с т а н ту жи ла ца на си стем за снаб де ва ње во дом, пред ста вља кр ше ње пра ва на ефекти ван при ступ су ду и пра вич но су ђе ње. У истом слу ча ју, Европ ски суд за људска пра ва је ту жи о ци ма до су дио из нос од евра на име не ма те ри јал не ш т е т е ко ју с у т р пе л и ус лед не сп р о в о ђе њ а с уд ске од л у ке. У с л у ча ју Zan der v. Swe den 30 Европ ски суд за људ ска пра ва је за у зео став да кон та ми ни ра ње из во ра во де на по се ду ту жи о ца ци ја ни дом, узро ко ва ног ис пушт њем от падних во да од стра не при ват не ком па ни је у обли жњи ка нал, пред ста вља повре ду пра ва на имо ви ну. Као што је већ ре че но, пре ма ми шље њу Европ ског су да за људ ска пра ва, мо гућ ност ту жи ла ца да ко ри сте во ду за пи ће са свог из во ра пред ста вља чи ни лац пра ва сво ји не на зе мљи шту на ко ме се на ла зи из вор во де. И з ри ч и т е г а р а н ц и је о п р а ву на в о д у н и с у с а д р ж а не н и у Европ ској соци ја л ној п о ве љи. Ипак, пра во на во ду се мо же из ве сти из чла на 11 и чла на 31 тог до ку мен та. Чла ном 11 Европ ске со ци јал не по ве ље за га ран то ва но је пра - во на за шти ту здра вља. У ве зи са тим, др жа ве уго вор ни це су се оба ве за ле да п ре д у зм у од г о ва ра ју ће ме ре у ц и љу у к ла ња ња у з ро ка ло шег зд ра в ља и ме ре за сп ре ча ва ње еп и де м и ја, ен дем ск и х и д ру г и х обо ље ња. Ту ма че њем се мо же 28 Вид. El ci and ot hers v. Tur key, (App no /93 and 25091/94) E CH R 13 Nove mb e r 2003, O s t r o v a r v. Mol d o v a, (App no /03) EC HR 13 Sep tem ber 2005, Tad e v o s y a n v Ar m e n i a (App no /04) EC HR 2 De cem ber 2008, Riad and Idi ab v Bel gi um (App no /03 and 29810/03) EC HR 24 Ja nu ary 2008, E u ge n G a b r i e l R a d u v Ro m a n i a (App no 3036/04) EC HR 13 Oc to ber App no 40067/2006, EC HR 14 Fe bru ary App no 14282/88, EC HR 25 No vem ber 1993.

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 зак љу ч и т и да ова од ред ба обух вата и п раво на снаб де ва ње без бед ном п и ја ћом во дом. Осим то га, чла ном 31 Ев роп с ке со ц и ја л не п о ве ље д р ж а в е у г о в ор н и це с у с е о ба в е з а ле да п р ед у зи ма ју ме р е у ц и љу у на п р е ђе њ а п ри с т у па с т а м б е - ном сме ш т а ју од г ов арајућег с т а ндарда. К а о и у сл учају Међ ународног п акт а о е ко н ом с к и м, со ц и ја л н и м и к улт у рн и м п рав им а, мо же се за кљу чи ти да ово п р а в о, и з ме ђу о с т а лог, под р а з у ме в а и п ри к љу че њ е на и з в о р з а сна б де в а њ е в о дом Ре л е в а н т н и д о к у м е н т и Ев р оп с ке у н и је У Европ ској уни ји је до не то на де се ти не ди рек ти ва и од лу ка ко је уре ђу ју по је ди на пи та ња у ве зи са во дом. Ме ђу зна чај ни јим су: Ди рек т и ва 91/271/EEЗ у ве зи са трет ма ном град ских от пад них во да 32, Дир е кт и в а 91/676/ EEЗ о з а ш т и т и в о да од з а га ђ и в а ња уз р о ко в а н ог н и т ра т и м а и з п о љо п р и в ре д н и х и з в о ра 33, Ди ре к т и в а 98/83/ EЗ о кв а л и т е т у в о де н а м е ње не кон з у м и ра њу од с т ра не љу ди 34, Ди рек т и ва /60/ЕЗ о ус п о с т а в ља њу окв и ра за п ред у з и мање мера Заједн ице у о бла с т и в од не п о л и т и ке 35, Ди ре к т и ва 20 06/7/EЗ о уп рав љ ању кв а л ит ет ом в од е з а к уп ањ е 36, Дир е к т и в а /118/ EЗ о з а ш т и т и под зем них во да од за га ђи ва ња и по гор ша ња 37, Ди рек ти ва 2008/105/EЗ о екол о ш к и м с т а н д а р д и м а кв а л и т е т а у о бл а с т и п о л и т ике в од а 38, Дир е кт ив а 2013/39/ЕУ у ве з и са п ри о ри те т ни м с уп с т ан ца ма у облас т и п олит ике вода 39, Ди р е к т и в а 2013/51/ Еу р о ат о м о з а хт ев им а з а з аш т ит у ја вн о г з д р ав љ а у вез и са ра д и о а к т ив н и м с у пс т а нц ам а у в од и н а ме ње ној људ с кој у п о т ре б и 40. Ове Директиве чине део Европског права жи вот не сре ди не. Иа ко сви на веде ни из во ри има ју за циљ по бољ ша ње ква ли те та во де, ни је дан од њих ни је усме рен на то да се пра во на во ду при зна као су бјек тив но пра во. 41 Пра во на во ду се не га ран ту је из ри чи то ни Повељом о основ ни м људск и м п ра в и м а Ев р оп с ке Ун и је. 42 Ме ђу т и м, оно с е по с р ед но мо же до в е с т и у в е з у с а не ко л и ко ч ла но в а По в ељ е, поп у т п рав а на до с т о ја н с т в о и з ч ла на 1, п ра в а на жи вот из чла на 2(1), пра ва на фи зич ки ин те гри тет из чла на 3(1), пра ва на 31 Вид. I. T. Win kler, op. cit., 58, P. Thielbörger, op. cit., OJ L 135, 30/05/1991, OJ L 375, , OJ L 330, , OJ L 327, , OJ L 64, , OJ L 372, , OJ L 348, , OJ L 226, , OJ L 296, , Вид. P. Thielbörger, op. cit., OJ C 326, ,

12 Др Ду шан Ж. Ни ко лић, Сло бо да Д. Ми до ро вић, Својински односи и право... (стр ) со ци јал ну си гур ност из чла на 34, пра ва на здра вље из чла на 35, пра ва на при ступ услу га ма од оп штег еко ном ског ин те ре са из чла на 36 и нај зад, пра ва на за шти ту жи вот не сре ди не из чла на О зна ча ју ко ји д р ж а в е ч л а н и це Ев р оп ске у н и је п ри да ју у п р а в љ а њу и з - во ри ма во де, све до чи члан 192 (2) б Угово ра о функционисању Европске уније. Њи ме је п р ед ви ђе но да с е ме р е к в а н т и т а т и в ног у п р а в љ а њ а и з в о ри ма в о де и њи хо ве до с т у п но с т и усва ја ју јед но гла сно од с т ра не Са ве т а Европ ске у н и је и Евр оп ског парламент а у ск лад у са спец и ја л ном з а ко но да в ном п р о це д у р ом. Реч је о из у зет ку од пра ви ла да про пи се у обла сти за шти те жи вот не сре ди не Европ ске уни је усва ја ју Са вет Европ ске уни је и Европ ски пар ла мент у редов ној з а ко но да в ној п р о це д у ри Ре л е в а н т н и д о к у м е н т и Ре п у бл и ке Ср б и је У Ус т а ву и з а ко н и ма Ре п у бл и ке Ср би је не ма екс п л и ц и т не од р ед б е ко - јом се га ран ту је пра во на во ду, ни ти се, пре ма на шем зна њу, суд ска прак са, до са да су сре ла са пи та њем по сто ја ња људ ског пра ва на во ду. Има ју ћи у ви ду да је Ре пу блика Ср би ја пот пи сни ца Ме ђу на род ног пак та о еко ном ским, со - ци јал ним и кул тур ним пра ви ма, Ме ђу на род ног пак та о гра ђан ским и по ли - т ич к и м п рав и м а, Ев роп с ке кон ве н ц и је о за ш т и т и људс к и х п рав а и основн и х с ло бо да и Ев роп с ке со ц и ја л не п о ве ље, све што је ре че но у ве зи са ту ма че њем тих до ку ме на та од но си се и на Ре пу бли ку Ср би ју. Три од ред бе Ус т а ва Ре п у блике Србије 45 се по с ред но мо г у до ве с т и у ве зу са пра вом на во ду: пра во на људ ско до сто јан ство из чла на 23, пра во на жи вот из чла на 24 и не по вре ди вост фи зич ког и пси хич ког ин те гри те та из чла на 25. У прак си би се мо гло по ста ви ти пи та ње да ли по сто ји људ ско пра во на в од у у кон т ек с т у о б у с т а в љ а њ а сна б де в а њ а в о дом з б ог не п ла ћ а њ а до спе л и х д у г о ва на и ме ис по ру че не во де. Су до ви по је д и н и х зе ма ља ко ји су се су с ре л и са овим пи та њем су ма хом пре су ђи ва ли у ко рист гра ђа на и то не са мо ка да им је би ло ус кра ће но пра во на снаб де ва ње во дом, не го и ка да им је би ла ис пору ч и в а на в о да не о д г о в а р а ју ћег к в а л и т е т а. 46 Део ма те ри је вод ног пра ва уре ђен је За ко ном о во да ма 47 ко јим је про пис а но да с у в о де и в од но з ем љиш т е п рир од но б о г ат с т в о у св о ји н и Ре п у бл и ке 43 Вид. P. Thielbörger, op. cit., Ibid., Слу жбе ни гла сник РС, бр. 98/ Вид. J u ge d e Pa i x Fo n t a i n e - l E v ê q u e [2009], JJP [2012] 306. До ступ но на: Тhe Hu man Rights to Wa ter and Sa ni ta tion in Co u rts Wor ldwi de A Se lec tion of Na ti o nal, Re gi o nal and In terna ti o nal Ca se Law, Wa ter Lex, 2014, стр До ступ но на: ht t p:// w w w.wa te r le x.or g /?p o st_ p u blic a t io n s=t h e - h u m a n - r igh t s - t o -w at e r - a nd - s an it at i o n - i n - c o u r t s -w o r l d w i d e, 5. де цем бар Вид. Co ur de cas sa tion, cham bre ci vi le 1, N de po u r voi: , 28 no vem bre Слу жбе ни гла сник РС, бр. 30/2010, 93/2012, 101/2016.

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 Ср би је и да је јав но вод но до бро нео ту ђи во. 48 Из угла снаб де ва ња во дом по т ен ц и ја л но мо г у би т и од зна ча ја од ред бе о мо г ућ но с т и да ва ња вод ног зе - м љи ш т а 49 у за куп и на ко ри шће ње по по себ ним про пи си ма о јав но-при ватном парт нер ству и кон це си ја ма Кон ку рен ци ја гра ђан ског су бјек тив ног пра ва и људ ског пра ва На осно ву све га што је до са да ре че но, мо же се за кљу чи ти да се пра во на во ду ја вља у два об ли ка: као г ра ђа н с ко с у бје к т и в н о п ра в о, ко је ста вља т и т у л а р а у п ри ви ле г о в а н и по ло ж ај у од но с у на д ру г е п ри па д н и ке од р е ђе не д ру ш т ве не заједн и це, и као уни вер за л но људ ско п ра во, које, по лог иц и с т вари, ис к љу ч у је д ис к ри м и на ц и ју и мо г ућ нос т с т ва ра ња п ри ви ле г о ва ног по ло жа ја. У пр вом слу ча ју овла шће ње за ко ри шће ње вод них ре сур са има са мо не ко (од р е ђ е н и п ри п а д н и к конк р е тне д руш т в ене з а јед н и це), а у д ру г ом, сва ко (би ло ко је људ ско би ће, не за ви сно од то га да ли при па да ис тој за јед ни ци, или не). У прак си би се мо гло до го ди ти да до ђе до кон ку рен ци је, од но сно, до с у ко ба г р а ђа н ског с у бјек т и в ног и у н и в е р з а л ног људ ског п р а в а. Н а п ри ме р, вла сник не по крет но сти би мо гао да тра жи ис кљу че ње тре ћег ли ца, а тре ће ли це са свим су прот но од то га, да му се омо гу ћи при ступ из во ри шту, ра ди на ми ре ња по тре бе за во дом. Из тих раз ло га је по треб но де таљ ни је раз мо - т ри т и од но с г рађа н ск и х су бјек т и в н и х п ра ва и у н и ве р з а л н и х људ ск и х п ра ва. Као што смо већ кон ста то ва ли у јед ном од не дав но на пи са них ра до ва 51, људ ск а п ра в а су ус т а но в љ е на да би с е ус по с т а ви ла ра в но т е ж а и з ме ђу ја в н и х и н т е р е с а д ру ш т в е не з а јед н ице, коју р еп р ез ен т у је д р ж а в а, с а јед не с т р а не, и ле г ит и мн и х п ри ват н и х и н т е ре са сва ког људ ског би ћ а (појед и нца), не з ави сно од ње го ве националне, верске, расне, социјалне и полне припадности, са друге ст ра не. Она п ред ста вља ју ок ви р у ком поједи нац оства ру је сво ју ау то но ми ју у од но с у на д ру ш т в о, а ко ју о р г а н и в л а с т и мо г у ог р а н и ч и т и с а мо и з у з е т но и при вре ме но, у по себ ним окол но сти ма и под усло ви ма ко ји су утвр ђе ни најви шим ме ђу на род ним до ку мен ти ма и устав ним нор ма ма. Гра ђан ска (при ват на) пра ва су првенствено установљена да би се успо - с т авил а р а внот е ж а и змеђу и нт ер ес а појед ин ац а који с у ч л анови одр е ђ ене 48 Вид. чл. 5 З а ко н а о в о д а м а. 49 У сми слу З а ко н а о в о д а м а (чл. 8 ст. 1), вод но зе мљи ште је сте зе мљи ште на ко ме стал но или по вре ме но има во де, због чега се формирају посебни хидро лошки, геоморфо ло - шки и би о ло шки од но си ко ји се од ра жа ва ју на аква тич ни и при о бал ни еко си стем. 50 Вид. чл. 10 а и 10в/5 За ко на о во да ма. 51 Вид. Ду шан Ни ко лић, Од нос људских права и грађанских приватних права у Евро - пи, Ха р м о н и з а ц и ја с р п с ко г и м ађ а рс ко г п р ав а с а п р ав ом Ев р опс ке у н и је, Тем а тс к и з б орн и к Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду IV/2016,

14 Др Ду шан Ж. Ни ко лић, Сло бо да Д. Ми до ро вић, Својински односи и право... (стр ) д ру ш т в е не з а јед н и це 52. Основ ни раз лог за то тре ба тра жи ти у чи ње ни ци да д ру ш т в о р а с по л а же ог р а н и че н и м р е с у р си ма и да не мо г у сви п ри па д н и ц и за јед ни це за до во љи ти све сво је по тре бе. За то ор га ни вла сти од ре ђу ју усло - ве под ко ји ма се мог у п рисвајат и, корис т ит и и о т у ђи ва т и ра с по ло ж и ва до бра, укљу чу ју ћи и во ду. У њи хо вој над ле жно сти је и ре ша ва ње спо ро ва ко ји у ве зи са тим мо гу на ста ти ме ђу по је дин ци ма. Гра ђа н ска су бјек т и в на п ра ва и људ ска п ра ва су д у г о по сма т ра на као д ве ко ег зи стент не ка те го ри је. На кон то га је са ви ше или ма ње успе ха ра ђе но на њи хо вом уса гла ша ва њу, до ношењем ра зл и ч и т и х до к у ме на та на на ц и о на л ном, ме ђу на род ном и над на ци о нал ном пла ну. Ме ђу тим, у новије време се указује н а п р омене у с ав р емен и м п р а вн и м си с т ем има које в оде к а с уп р емац ији (на д р е ђе но с т и) људ ск и х п рав а у односу на г ра ђа н ск а су бјек т и в на п ра в а. Реч је о т зв. кон с т и т у ц и о на л и за ц и ји и л и по у с та в ље њу п ри ват ног п ра ва, под ко јом се, из ме ђу оста лог, под ра зу ме ва и (ди рект на или ин ди рект на) при ме на људск и х п ра в а з а г а ра н т о в а н и х ус т а в ом, у г ра ђа н ско п ра в н и м спо р о ви ма. Пр е ма тра ди ци о нал ном схва та њу устав но пра во и гр ђан ско пра во су одво је не, са мо - стал не гра не, ко је при па да ју раз ли чи тим прав ним обла сти ма и ко је ни су у хи је рар хиј ском од но су. У том сми слу, мо же се го во ри ти са мо о њи хо вој конс т ру к т и в ној ко ег зи с т ен ц и ји у ок ви ру ис т ог п р а в ног си с т е ма. У л и т е р а т у ри су т е ре ла ц и је сл и ко ви т о п ри ка за не на п ри ме ру д ве од во је не к у ће ко је и ма ју за јед нич ки зид, због ког су ста на ри ду жни да по шту ју од ре ђе ни ред и да се у за ја м но у ва жа ва ју 53. На су прот то ме, по сто ји ми шље ње да су устав но и грађа н ско п р а в о у х и је р а р х и ј ском од но с у. У п ри лог т о ме с е на в о де р а з л и ч и т и ар гу мен ти. По чев од то га да је устав нај ви ши прав ни акт са ко јим мо ра ју би ти ускла ђе на сва пра ви ла ко ја ва же у обла сти гра ђан ског пра ва, до уво ђе ња но ви х на д ле ж но с т и и в р ло спе ц и фи ч не уло г е ко ју ус т а вн и с удови у м ног и м европ ским зе мља ма има ју у по ступ ци ма по во дом устав них жал би. Ус т а в на ж а лба је с р ед с т во (и нс т румен т) ко ји м с е омо г у ћу је не по с р ед на ус та в носудска за ш т и та људ ск и х п ра ва. У Ре п у бл и ц и Ср би ји се мо же под не т и п р о т и в по је д и нач н и х а к а т а и л и р а д њи д р ж а в н и х о р г а на и л и о р г а н и з а ц и ја који м а с у по в е р е н а ја в н а ов л а ш ће њ а, а ко ји м а с е по в р е ђу ју и л и ус к р а ћу ју људ ск а и л и ма њи н ск а п р а в а и с ло б о де з а јем че не Ус т а в ом, а ко с у ис ц р пе на или ни су пред ви ђе на дру га прав на сред ства за њи хо ву за шти ту. У овом контек сту по себ но тре ба на гла си ти да је став Устав ног су да Ср би је да се устав ном жал бом шти те сва људ ска пра ва ко ја су за јем че на Уста вом и то н ез ав ис н о од то га у ком де лу нај ви шег прав ног ак та се на ла зе, па чак и да ли су у оп ште њ и м е н е п о с р е д н о о б у х в а ћ е н а. Сма тра се да је до вољ но да су по ста ла део 52 О п ш и р н и ј е: Д у ш а н Н и к о л и ћ, Увод у си стем гра ђан ског пра ва, X I I I и з м е њ е н о и до пу ње но из да ње, Но ви Сад 2016, 15 и др. 53 Hugh Col lins, On the (In)com pa ti bi lity of Hu man Rights Di sco ur se in Pri va te Law, LSE Law, So ci ety and Eco nomy Wor king Pa pers 7/2012, Lon don, 15 и

15 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 ус т а в но п р а в ног си с т е ма на о сно ву ме ђу на р од н и х а к а т а ко ји с у о ба в е з у ју ћ и з а Ре п у бл и к у Ср би ју. 54 Устав ни суд се у по чет ку са мо ста рао да људ ска права бу ду до след но по што ва на од стра не ор га на др жав не вла сти (в е р т и ка л н о деј ство). Ме ђу т и м, т о ком вре ме на је под ње г о ви м у т и ца јем п ри ме на људ ск и х пра ва проширена и на односе међу појединцима, односно, на грађанскоправ - не од но с е (хо р и з он т а л н о де ј с т в о). Устав ни суд Ср би је је, осла ња ју ћи се на п р а к с у (од л у ке п р е це ден т ног к а р а к т е р а) Ев р оп ског с у да з а људ ск а п р а в а, у ве зи са пра вом на пра вич но су ђе ње, за у зео став да мо же да за ла зи и у пи та ња ко ја се ти чу при ме не (гра ђан ског) ма те ри јал ног пра ва. Кон крет но, по чео је да вр ши тзв. ус т а в н у ка са ц и ј у од л у к а с у до в а оп ш т е н а д ле ж но с т и, у к љу ч у- ју ћи и оне ко је до но си Вр хов ни ка са ци о ни суд. О п и с а н и т р ен до ви и з а зи в а ју б р ој не не до у м и це и по ле м и ке. У с т р а ној л и т ер ат ури с у м иш љ ењ а подељ ен а. Нек и аут ори см ат р а ју д а је з ал ажењ е јав ног права у сфе ру при ват ног не по жељ но и да угро жа ва те мељ не ци ви листич ке прин ци пе, док дру ги твр де да је у пи та њу при род на и ло гич на евол у ц и ја п р а в не р е г у л а т и в е ко ја до п ри но си п р е в а зи л а же њу т р а д и ц и о на л н и х по де ла и ја ча њу ко хе рент но сти прав ног си сте ма. Реч је о круп ним проме нама п ра в ног си с т е ма, ко је мо г у и з а зв а т и ви с ок с т е пен п ра в не не си г у р но с т и. 55 Ако се при хва ти ста но ви ште да је пра во на во ду јед но од уни вер зал них људ ских пра ва, ко је има хо ри зон тал но деј ство, и да је као та кво у ис тој рав ни са гра ђан ским су бјек тив ним пра вом или чак ви ше од ње га, сво јин ска овлашће ња би мо гла би ти знат но огра ни че на, а у не ким слу ча је ви ма и пот пу но ис к љу че на. Вл а сн и к не по к р е т но с т и би и з г у био мо г ућ но с т да ис т и че св о је пра во у од но су на тре ћа ли ца и да зах те ва од њих да се уз др же од ко ри шћењ а вод н и х ресу рса (iu s e xclude ndi te rt ii). Томе по г о д у ју и п р о ме не у по и ма њу п ри ро де п ра ва сво ји не и ње г о вој уло зи (фу н к ц и ји) у са времен и м д ру ш т вен и м з а јед н и ца ма. 3. СВО ЈИН СКИ ОД НО СИ, ПРА ВО НА ВО ДУ И М А СОВ Н Е М И Г РА Ц И Ј Е ЉУ Д И Сво јин ски од но си су зна чај но из ме ње ни то ком по след њих не ко ли ко де - це н и ја. Пр е св ег а, п ра в о св о ји не с е ви ше не сма т ра а п с о л у т н и м, у и зв орном сми слу. Ши ре је при хва ће но ми шље ње да вла сник не мо же да чи ни са својим ства ри ма све што же ли. У са вре ме ном све ту сво ји на је p r i v i le g i a o d i o sa. У уста ви ма по је ди них зе ма ља и од лу ка ма нај ви ших су до ва се ис ти че да она 54 Вид. Б о с а Не н а д и ћ, Ус т а в н а ж а лб а к а о п р а вн о с р е дс т в о з а з аш т ит у љу дс к и х пра ва и основ них сло бо да у Ре пу бли ци Ср би ји, 2. До ступ но на: mo ju stav.rs / wp - con tent / u p l o a d s /2013/ 03/ B o s a - Ne n a d i c p r e d s e d n i c a - u s t a v n o g - s u d a - R S - Us t a v n a - z a l b a. p d f, 12. јул Hugh Col lins, op. cit.,