ЕХО У СТРУК ТУ РИ ОР КЕ СТРА НА ПЕ ДА ЛЕ РА ДО ВА Н А БЕ ЛОГ М А Р КО ВИ Ћ А

Transcrição

1 ЕСЕЈИ ВЕ СНА ТРИ ЈИЋ ЕХО У СТРУК ТУ РИ ОР КЕ СТРА НА ПЕ ДА ЛЕ РА ДО ВА Н А БЕ ЛОГ М А Р КО ВИ Ћ А А у оног све та цр ним огле да ли ма... 1 Из у зме мо ли тип ска ин тер пре тативна ста но ви шта о сло же ности уметничке визије и припо ведачког је зика Радована Белог Марко ви ћ а, до са да ш њ а т у ма чењ а р о мана О рке с т а р на п едале уопш т е се не по ду да ра ју или су, чак, кон тра дик тор на. То не мо ра да зна чи да дело ни је па жљи во чи та но: упра во се иза про тив реч но сти рас поло ж и ви х з а к љу ча к а к ри је т еме љна о с о бина ове на ра т и в не це л и не, ко ја сва ку ин тер пре та ци ју хотимично чини условном а разумевање ре ла тив ним. Пред ста вља ју ћи опус свог ау то ра у ма лом, Ор ке стар на пед а л е п р ем аш ује хор из о нт е оч ек ив ањ а и ск ус н и х к њиг ољуб ац а, п р ово ц и ра конвен ц и о на л не на ч и не ч и т а њ а и з а ла зи у с ема нт и чке обла с т и за ко је на м ре цеп т о ри још у век н и су до вољ но ра звијен и, па се, збу ње ни мно штвом и несво дљиво шћу сиг на ла ко је ре ги струју, рад ије п рик ла њају сиг у рн и м м исл има. Ра до ван Бе л и Мар ко ви ћ во ди свог чи та о ца у не по зна то. 2 * 1 Р. Б. Мар ко ви ћ, О р ке с т а р н а п е д а л е, Са бра на де ла, књи га 11, Лај ко вац 2013, Не м и с л и м о, м е ђу т и м, д а је т о с а м о п о с л е д и ц а с т и л с ке о р и г и н а л н о с т и М а р ко в и ћ е в е п р оз е: ч ињ ен иц а јес т е д а и н акон в иш е дец ен ија по с тмоде рн из м а у с р п с кој к њи же в но с т и т р а д и ц и о н а л но ч и т а њ е још у в е к п р ед с т а в љ а с т а нд а рд, да но ва про за, у п р ко с т о м е ш т о је с уш т и н с к и м ењ а л а п ис ањ е, н ије усп ел а д а ре фор ми ше чи та о ца, иа ко му је да ла пот пу но од ре ше не ру ке. 633

2 Ком по зи ц и ја р о ма на је с т е р а з у ђе на, а л и је, з а х в а љу ју ћ и по н а в љ ању н а с ло в а и у р ед ном г ру п и с а њу п ри по в ед н и х јед и н и ц a, ве о ма ком пакт на; гра ђе на је укла па њем по гла вља у ве ће и сло женије наративне целинe, по прин ци пу текста-у-тексту, односно рома на -у- р о ма н у. На сло ви ко ји би тре ба ло да пред ста вља ју срж О р ке с т ра н а п е д а л е п р о н а ђ е н и р ук оп и с и д о к т о р а С у б о т е у р е д н о с у р а з в р с т а н и у т ри н у ме ри с а не Ку т и је од ко ји х је св а к а п р а ће на App e n d i x - ом, с а ко ји м ч и н и п р о т е ж н и ју п ри по в ед н у це л и н у од пет на ест по гла вља. С дру ге стра не, увод ни текст Лу да ку ћа и завр шни Vo tum има ју функ ци ју про ло га и епи ло га; Vo tum је дводе лан и, осим по гла вља Ни кад, ни кад ко је је при пи са но док то ру Су бо т и, са д р ж и и по е т ск у ми ст и фи ка ци ју Вај... Под во дом се нађе у ко јој се по но во огла ша ва при по ве дач из про ло га. Три ок ви рна по гла в ља су, важ но је нагласит и, с т ру кт ура лно срод на: сва ки па сус им се за вр ша ва по на вља њем или ва ри ра њем од р е ђе н и х р е че н и ч н и х с ег ме н а т а, ш т о под с е ћ а на у по т р е бу п рипе ва у лир ској по е зи ји; за хва љу ју ћи њи ма, па сус по стаје ритмичко -ин то на ци о на је ди ни ца на ра ци је, а тек сту ра ро ма на се на крајевима зг уш њ ав а, ш т ит ећ и њ ег о ву уси тњ ен у у т р обу од даљ ег расипањ а. На а на лог не п ри ме р е у по т р е б е п ри пе в а на и ла зи мо на кра ју сва ког по гла вља из спи са док то ра Су бо те. Сво јим ме ло диј ским ефек ти ма ови при пе ви ука зу ју на музи кал ност не са мо ре че ни ца, па су са и по гла вља већ и ком по зици је чи та вог ро ма на, ево ци ра ју ћи игру еха то ком ко је се ре чи све сла би је чу ју, гу бе ћи се у да љи ни. Дисци пли но ва на умет нич ка фо р ма је по ре ме ти ла кон ти нуит е т е по т ен ц и ја л но в е л и ке п ри че ко ја је по ло же на у о сно ву ов ог ро ма на и про стор но је уда љи ла ње не фраг мен те: иа ко се те матско -мо т и в ск и, па и х р о но ло ш к и на до ве зу ју, од лом ц и по гла в љ а с е, под истим на сло вом и пре ма утвр ђе ном ре до сле ду, на ла зе у раз личи тим Ку ти ја ма, што ства ра ути сак да је и са др жај у сви ма њи ма исто ве тан. Ни је из ве сно ко је ау тор та квог рас по ре да, да ли је то про на ла зач ру ко пи са, од ко јег би се оче ки ва ло да бу де њи хов објектив ни при ре ђи вач, или сам док тор Су бо та, ко ји се на те му хро ноло г и је у п ри по в е д а њу н а в р аћ а о, з ак ључ ујућ и д а с е оно ш т о с е ис п р е т у ра но и че с т о на о пач ке од ви ја ше 3 не мо же ис п риповедат и на узр оч но-по сле дич но уре ђен на чин, као што се ни ну тре не ш и к а р е, п у не з а д и в љ а лог раш ћ а и енде м и ч ног ц в е т ја... не мо г а х у под в рг н у т и пе ри в ој ском у р е ђа ју Исто, Исто, 168.

3 Раз у ђен рас по ред на ра тив них јединица, да кле, ни је се мант и ч к и не у т ра ла н: т ек и з т а к ве, уси т њ е не и ра су т е це л ине може да се пој ми, ка ко се док тор Су бо та на јед ном ме сту из ра зио, ве трови тост до ба и, усред ње га, сам ње гов жи вот, као раз ве ја на гла вица ма слач ка 5 ; као што су рас ко ма да на по гла вља ро ма на огле да ло а г он ије ју на ковог и дент ит ет а, т ако ис т о ве тнос т сад ржаја Кут ија и Ap p e n d i x - а од ра ж а в а б е з и з л а зно с т људ ск и х с уд би на и в е ч и ти по вра так истог у жи во ту не срећ ног док то ра, али и у исто ри ји срп ског на ро да. Из ре чи и по сту па ка ње го вих припо веда ча про из и ла зи за кључак да је упра во умет нич ка фо р ма О р ке с т ра н а п е да л е оно што с а д р ж а ји ма о б е з б е ђу је по т р е б н у в е р о д о с т ој н о с т, чи не ћи их поу зда ни м од ра зом с т вар но с т и. На тај на чин је, на ме сто кич ме овог р о ма на, по с т ав љен по е т и ч к и п р о блем од но са к њи жев но с т и п ре ма с т в а р н о с т и, од н о с н о ау т ор ов о п ол ем и чко о р и је н т и с а њ е с п р а м р е а л и с т и ч ког п р о с е де а. Ком по зи ц и о на мон т а ж а по п ри н ц и п у т ек с т а -у- т ек с т у, од но сно р о ма на-у-р о ма н у, по с лед ица је по с тмоде рн ис т и чке нарат и вне па ра диг ме, ars com bi na to ria- е, која миме тич ком од но су пре ма друштве ној и исто риј ској ствар но сти прет по ста вља лу ди стич ки декон струк тив ну и па ро дич ну игру са по е ти ка ма и кул тур ним ар хетиповима. Одражавајући се на семантич ки план дела, такав пост упак је учи нио да ни је дан еле мент струк ту ре не ма са мо ста лан, у се бе за тво рен, до вр шен сми сао, већ да се он ме ња у за ви сно сти од на чина по ве зи ва ња с остат ком тек ста, као и од пер спек ти ве из ко је се р а з ма т р а ; зна че њ а з б ог т о г а ви б ри р а ју, кон т р а с т но с е огле да ју ћ и нај пре у са ми ма се би, а за тим и у це ли ни ро ма на. Оту да по ти че ути сак да је ова књи га мно го ли ка, ви ше стру ка или бес ко нач на. То, ме ђу тим, не зна чи да су зна че ња О р ке с т ра н а п е да л е толи ко ре ла ти ви зо ва на да их не ма: при ка зу ју ћи по тен ци ја лан смисао књи жев ног де ла са свих стра на, кроз афир ма ци ју али и кроз нег и ра њ е, аут ор с уг ерише да он н ије (с амо) п р о и з в од п и с а њ а, в ећ и не пред ви дива по сле ди ца чи та ња као ко му ни ка тив ног, ин тер акт и вног п р о цес а, и д а с е ме њ а до к ле г од т р а је њ е г о в а р ецепц ија. Због то га су рукописи доктора Суботе, ко је је од су ство слу ша о ца / ч и т а о ц а /с а г о в о р н и к а п р е т ило д а п р е т в ори у з ал уд п ис ан ију 6, ком по зи ц и о но о б г р љ е н и нар ат ив ом о п ри р о д и и а н т р о по ло ш ком зна ча ју п ри че и п ри ча њ а, док р а з ма т р а њ е од но с а и з ме ђу ау т о р а, ју на к а и ч и т а о ца у т о к у е с т е т ске а к т и в но с т и до би ја к љу ч н у уло г у у по к у ша ју ра зу мев а њ а О ркес т ра н а п е дале; то је те ма на ко јој 5 Исто, Исто,

4 по ч и ва ч и тава ова на ра т и в на конс т ру к ц и ја, ис т о вре ме но осе тљи ва и моћ на. * Иа ко при по ве да у тре ћем ли цу и па но рам ски, на ра тор из оквирне при че не оста је вред но сно не у тра лан, ка ко би се оче ки ва ло од свезна ју ћег ду ха п ри п о ве да ња: он свој пред мет не при ка зу је, већ га не п р е с т а но ко мен т а ри ше, л и ч но с е од р е ђу ју ћ и к а ко п р е ма њ е м у, тако и према соп стве ној при по ве дач кој ак тив но сти. Он исто вре мено на сто ји да са чи та о цем по ста не бли зак, да га уву че у сво ју игру, па по вре ме но ч у је ње г о ве мо г у ће за ме р ке и ко зе р ск и на њи х одго ва ра ; на ра тив на си ту а ци ја ко ју ево ци ра је, да кле, усме на и подр аз у ме в а ус по с т а в љ а њ е не по с р ед ног кон т а к т а и з ме ђу к а зи в а ча и с л у ша о ца. Не у во де ћ и ч и та о ца у сво ју и нт им у, а л и доп уш тајућ и да м у се оц р т а д у хов на фи зи о но м и ја, по к р о ви т е љ ск и с е од р е ђујућ и п р ема ро ма неск ном све ту од ко јег се хронолошки и вредносно дистанцир а, з а в о де ћ и п у бл и к у а л и ис т о в р е ме но р а з а р а ју ћ и њ е н у и л у зи ју о при чи као де лу ствар но сти, овај при по ве дач је, по слу жи мо ли се Му зи ло вом син таг мом, кон структив но иро ни чан пре ма сва ком учесн и к у и е т а п и с т в а р а л а ч ког п р о це с а. Њ е г о в а спо знај на по зи ц и ја би ла би нај бли жа лич но сти са мог ау то ра, као оног ко ме су по знате све тај не де ла; ау тор се у ње му по ја вљу је у ве др ом и над моћ ном, о т у ђе ном о б л и к у д у х а к њи ге у на ста ја њу. При по ве дач у Лу д у к у ћу у в о д и и п р о на ла з а ча ру ко п и с а, ко ји би у кон в ен ц и о на л н и јој ок ви р ној п ри ч и био ма ск а ау т о р ске л и ч но сти, а са ко јим он ов де де ли за ни ма ње за Су бо ти не ку ти је: Ва жно је, оту да, зна ти: је су ли или ни су, за јед но са Лу дом ку ћом, у по жа ру..., не ста ле и ку ти је пу не ар хи ва ли ја, да нас неоцен и мо в а ж н и х, ко је до б ом п ри би ра ше а к у рат н и и а ж урн и дот ор С у б о т а? 7 Он га при ка зу је из о ко ла и са стра не, као јед ног од мно гих на а р х и в ск у п р а ш и н у сви к н у т и х 8 п о е т а и ша љи во га сво ди на нос чи јем њу ху захваљујући је успешно окончана потрага за Суботин и м ру ко п и си ма: Фи не би но здре раз лу чи ти мо гле... ку ти је док то ра Су бо те и св а ко њ е г о в о п и сме но од д ру г и х к у т и ја и п и сме на б е з си г на т у р а и ика квог ре да зго ми ла них у Ар хи ву ва љев ском Исто, Исто, Исто,

5 При по в е дач о п оет и, да кле, го во ри у тре ћем ли цу, а о са мом до г а ђа ју о т к ри ћ а С у б о т и н и х к у т и ја у с а да ш њ ем в р е ме н у, к а о да се од ви ја не по сред но, пред ње го вим и на шим очи ма: И, ево... Од био је час да се сил но об ра ду је онај ко је, на ар хивску пра ши ну свик нут, за бо ра вио и да има нос, по што је, ра ши ре них ру ку као да се на крст ра за пи ње, по знао ка ко му влат бур му то ве м и ре јед но: Ааа-пћи ии-ха! готово из т р бу ха ису к у је... Ааа-пћи ии-ха! Бур му то ве ми ре влâт јед на По ла зе ћи од на ве де ног па су са, кроз ро ман се рас про сти ру ја ке и н т е р т ек с т у а л не м ре же, од по ви т е ш ком мо ра л у нај ч у ве н и јег пе сни ка ме ђу но со ња ма, Си ра на де Бер же ра ка, до слав ног он толо ш ког хо до ча ш ћ а по к р е н у т ог м и ри с ом, д у ж Пру с т о в ог Тра га ња за и з г у бље ни м вре ме ном 11 ; у п ро налазачевом хрис тол иком ш ирењу ру к у р а до с т п р е по зна в а њ а (С уб от и ног т ес т амент а) пов ез ана је с а р а з а п и њ а њ е м и до б р о в о љ ном ж р т в ом; и с а мо к и ја њ е а к т и ви р а моћ не књи жев но и сто риј ске кон тек сте, од Се о ба, на чи јим обо дима Вук Иса ко вич та ко ђе гром ко ки ја, до уда ра гро ма ко ји пра ти си ла зак Хан са Ка стор па с бре га, чи је би ово ки ја ње мо гло да бу де по л и л и п у ће н и, к а ри к а т у р а л н и од јек. Иа ко се че с т о спо м и ње, ко ч ија ш ко Ааа-пћи ии-ха! у ро ма ну се, оно ма то пеј ски, за и ста чу је само у неколико наврата; осим описа ног слу ча ја на кра ју про ло шког по гла вља, по но ви ће се и у оба еп и ло ш к а т екс т а ; док у у в од у к ија п р оналаз ач рукоп ис а ( једна од ма ски ау то ра у све ту књи жев ног де ла), у Vo tum -у то нај пре чини док тор Су бо та (ју нак), а на кра ју и са мо тан на мер ник 12, ко ји се у том по гла вљу на шао у уло зи слу ша о ца ста р ца-ка зи ва ча, што је пан дан по ло жа ју чи та о ца у све ту пи са не књи жев но сти. У не ку ру ку, чи тав овај књи жев ни про стор и је сте огра ђен ки ја њем; оно је опи са но као ус хи ће но и као ду шев ни оди сај вис о ког ш т и ма 13, тре ну так ра до сти и са мо за бо ра ва. Ко год да ки ја, за п ра во п ри зи ва ју на ка ко ји се по к и ја њу на д бу р м у т и цом ист ица о ме ђу љу ди ма и не хо тич но огла ша ва да је при хва тио ње го ву спознај ну пер спек ти ву, на тре ну так се про жео или по и сто ветио с њим. Д р а ма т и з у ју ћ и на оп и с а н и на ч и н си т у а ц и ју о т к ри ћ а к у т и ја и зва нич ног ула ска у ро ма неск ни свет, при по ве дач на шу па жњу с а с о п с т в е н о г и з л а г а њ а п р е у с м е р а в а н а п р о н а л а з а ч а р у ко п и с а 10 Исто, По е т а је ку ти је док то ра Су бо те пре по знао и пре не го што их је угле дао; до њих га је до вео ми рис, али не са мих спи са, већ кроз го ди не не у сма глог... бу р му та по ве за ног с обе ћа њем не ког дру гог све та, ко ји се на ли сти не п р е н е о, а оне га у п ил е и на тај на чин п р ис в ојил е. ( Ц ит ир ано п р ем а : О ркес т а р н а п ед ал е, 11 и 7) 12 Исто, Исто,

6 ко ји ки ја, а сам се на гло по вла чи из про це са при по ве да ња, као да з а њ ег ов и м п о с р е д о в а њ е м в и ш е н е м а п о т р е б е: т у у л ог у, п р еко бе зиме ног п о е т е, п ре у зи ма са м ју на к п ред с т а ве, док т ор С у б о т а; п р во што ч у је мо на г ра ни ци све то ва је сте к и ја ње ко јим се, к роз г р ло п о е т е -про на ла за ча ру ко пи са, огла ша ва за пра во док тор Су бо та. Пре ла зак из оквир не у уну тра шњу при чу де ша ва се, да кле, као на гло о бр т а ње т р е ћег л ица п рипо в е да њ а у п р в о, од но сно к а о за ме на пер спек ти ве ау то ра ро ма на пер спек ти вом ју на ка уче сника у рад њи : мистификовано на ративно ја (при по ве да ча из оквирне при че) п ре т в а ра се у на и з глед т р а н спа р ен т но до ж и в љ ај но ја (док т о р а С у б о т е). Говор док то ра Суботе не разликују се бит ни је од го во ра оквирног при по ве да ча; ни је без зна чењ ске те жи не ни то што су њи хо ви гла со ви у дво дел ном Vo tum -у фор мал но удру же ни, али без слива ња. У Су бо ти ној за о став штини има и туђих писама која би треба ло да, у м ножавањем спознај н и х перспект ива, п рош ире и услож не сли ку ствар но сти ко ју он по сре ду је; али ни је зик тих пи са ма, осим лек си чк и х д и ф е р ен ц и р а њ а, не од с т у п а зн а ч ај н и је од аут ор ов ог. Ми ни у јед ном тре нут ку не ма мо ути сак да се ау тор за и ста по вукао: сви на ра тор ск и гла со ви, по чев ши од Су бо ти ног, је су ва ри ја ци ја оног ко ји се не по сред но огла ша ва је ди но у оквир ној при чи. Ка о ш т о је ро ма н ком по но ва н по ла г а њем т ек с т а-у- т екс т, т а ко је и његов п риповедач настао су оча вањем и ме ђу соб н и м огле да њем разли чи тих ти по ва на ра тив них функ ци ја, као и њи хо вим уклапањем по прин ци пу при по ве да ча -у-при по ве да чу, од но сно ју на ка -у- -ју на к у. А ко с е и по р е д и с а џ и нов ск и м с о л и ло к ви јем 14, он да овај ро ман не би био мо но лог глав ног ју на ка, док то ра Су бо те, већ нара то ра из оквир не при че, д у х а к њи ге. 638 * Ор ке стар на пе да ле се, услов но ре че но, са сто ји од два уметнич ка све та /ни воа ствар но сти: од са да шњо сти на ра то ра из оквирне при че, ко ја је ујед но и на ша, чи та лач ка, и од Су бо ти ног све та ко ји, с исто риј ске тач ке гле ди шта, при па да про шло сти, а са књижев не веч но сти. Оба та све та су у се би кон стру и са на по мо ћу би нарн и х опо зи ц и ја: у ок ви р ном с у с у о че н и п ри по в е дач и ч и т а л а ц, а у Су бо ти ном ње го во до жи вљај но (за не се но) и на ра тив но (ин те лект у а л но) ја Сне ж а на Б о ж и ћ, Од не к уд з а сви ра т и мо ра, у: Р. Б. Мар ко ви ћ, О ркес т а р н а п е д а л е, Ка ко се ју нак кре ће у умет нич ком про сто ру у ко јем му је ду ша оспољ е н а, т а к в а д в о п о л н о с т /д в о је д у ш н о с т од р а з и л а с е и н а њ е г о в у с е кс уа лн о с т :

7 Од но с и з међу к њи же в н и х а л и и онт о ло ш к и х р а в н и ко је с у ус по с т а в љ е не ов а к в и м п р ипов ед ач к и м по с т у пц им а не може с е об ја сн и т и оби чн и м парале л измом. Е лемент и и р елац ије којима су од р е ђе н и је с у ис т и, а л и с у д ру г а ч и је по с т а в љ е н и: ма н и п у л а ц и ја ши рином наративне оптике, динамичан однос између егзистенц и ја лно и е с т е тск и-л ит ерарно мот ивисане нарац ије, т емат изов ане и л и п р е ру шене пос р едов а но с т и п рипо в е д а њ а, св е с у т о п и т а њ а ва жна за оба при по ве да ча, али у обр ну тој сра зме ри, што је, као у огле да л ској си ме т ри ји 16, р е зул т и ра ло и з о к р е н у т и м па ралел измом њи хо вих све то ва; ода тле се прин цип хи ја зма пре нео на оста ле де ло в е р о ма не ск не с т ру т у р е. 17 За хва љу ју ћи то ме, зна че ња пу ту ју и од је ку ју с јед ног на друг и к р ај р о ма на, п р о мен љи в ог с у и н т ен зи т е т а и р а з г о в е т но с т и, а ми са о ни са др жа ји цир ку ли шу, не са мо уну тар ње го вих ком по зици о них гра ни ца већ и у књи жев ном уни вер зу му, где, као на не кој p e rp et u u m m ob ile к л а ц к а л и ц и, к р о з не п р е с т а н у сме н у успо н а и па до в а, п р о и з в о де и л у з и ј у кре та ња и про ме не. Због то га је су мар но чи та ње Ор ке стра на пе да ле, ње го во свође ње на се ман тич ке рав ни ко је су ло гич ки ускла ђе не, не са мо немо гу ће не го и по гре шно. * У под на сло ву, од ко јег се обич но оче ку је ин фор ма ци ја о жанр ов ској п ри р од и т екс т а који с лед и, О ркес т а р н а п е да л е ни је ни од ре ђен као умет нич ко де ло, чак ни као ру ко пис, већ као ку ти је док то ра Су бо те, чи ме се не ука зу је на са др жај, већ са мо на фор му ск л ад иш т ењ а ју н а ко в е з а о с т а в ш т и не. То би и м п л и ц ир ало д а с е пред на ма на ла зи не ви ни исто риј ски из вор у ко јем се вер но огледа јед но до ба, до г а ђа ји ко ји с у г а о б е ле ж и л и, с л а в не л и ч но с т и и р а д њ е, т и п и ч не по ја в е. О б у х в а т а ју ћ и ви ше од јед ног в е к а с рп ске по ве сти, од го ди не, ка да је под прет њом је вро пеј ске не ке ле г а ц ије 18 о тпоче ла г ра д ња Лу де к у ће, до ат ен т а т а на к раља А лекто ком опро штај не ве че ри у Берг хо фу, док тор Бе ренс ка же: Се ти те се, мла ди чо ве че, да сте и ви, де лом сво је ду ше, же на! (пре ма: О р ке с т а р н а п е д а л е, 278) 16 Од раз у огле далу није стваралачки чин, већ оптички ефекат, фалсификат; нај бли жи је Јун го вом те р ми ну пер со не : чо век у су шти ни н и је у од р а з у, ми ви ди мо ње го ву спо ља шњост, али не и њ е г а; Бах тин је тај фе но мен, услед уде ла ту ђе ре ак ци је у до жи вља ју оно га ко ји се огле да, на звао оп сед ну то шћу туђом ду шом. Уп. о то ме: М и х а и л Б а х т и н, Ау т ор и ј у н а к у е с т е т с кој а к т и в н о с т и, С в е т о в и, Но ви Сад О п о е т и ц и х ијаз м а н а п р им ер у п р оз е И в е А н д р и ћ а в и д и у : Т и хо м и р Б р а јо в и ћ, Фик ци ја и моћ, Ар хи пе лаг, Бе о град О р ке с т а р н а п е д а л е,

8 сан дра у Мар се ју, 1934, а он да и по чет ка Дру гог свет ског ра та, Ор ке стар на пе да ле за и ста има материјалну подлогу за монумента лан исто риј ски ро ман. Ме ђу тим, до ку мен тар на под ло га до би ла је пот пу но дво смисле ни по ло жај; она је сте ра зно вр сна, еле мен ти хро ни ке се преплићу с ра з л и ч и т и м п рилозима з а мемоаре, а л и н иједа н од пон уђен и х по да та ка, би ло да је из ин тим не исто ри је ју на ка или из по ли тичке исто ри је на ро да, ни је остао де но та ти ван. 19 То ме су зна чај но до при не ле хо ти мич на пар це ли за ци ја и накн а д н а ис кон с т ру и с а но с т р о м а не ск ног т е к с т а ; т ај н и м ц ит ат им а, м ре жа ма а со ц и ја ц и ја и по на в ља ња, у се ма н т и ч ке ве зе су до ве де не ч ињ ен и це и з ра з л и ч и т и х к њи жев н и х де ла, епо х а, до ме на ж и во т а, ч а к и ег зи с т ен ц и је; зн а че њ а к л и з е с ис т о ри је н а л и т е р а т у ру, а с ко њ а и ба г р емов а на људе, бив ајућ и п ренесен а; ус ловнос т и мес т а и времена бледе, С уб от ин и ч ит алач к и дож ив љ аји су у ист ој ра вн и с он има и з д руш т в еног иск у с т в а, а п р оце с си мб ол из ац ије з ах в ат а св е, од с убје к т и в н и х с а д р ж а ја ју н а к а до би р о к р а т ског р еч н и к а. По п у т Манове Венец ије и л и Даво са, Бе ло Ва ље во по с т а је за ча ра н, уклет пре део у ко јем ни су сви за ко ни ло ги ке на бро ју, где се и не ж и ви не г о с а мо т р а је, ме т а ф о р а уда љ е но с т и од с т в а р нос т и, а л и и ствар не про па сти ко ја се не у мо љи во при бли жа ва. П р и х в ат ај ућ и с е у л ог е х р он ич а р а Лу д е к у ћ е и п а р о д и ч н о ин си сти ра ју ћи на стр о гој чи ње нич но сти и не пот ку пљивој начелно с т и 20, оба на ра то ра оп и су ју п ри ме ре не ма ра и п ре виде, неуспехе не и ма ра: при по ве дач ко ји се у увод ном по гла вљу по и гра ва с конзер ва т и в н и м по ве сн и чар ск и м д ис к у рсом у еп илош ком текст у теж и ми ту и пре да њу, као ми сти фи ка ци ју за вр ша ва ју ћи оно што је, у наче лу, за по чео као исто ри ју; док тор Су бо та, с дру ге стра не, ука зу јућ и на не по т п у но с т и л и п р о т и в р еч но с т ис т о ри ј ск и х и з в о р а, ме ђу ко ји ма и ма и за п и са и кон т ра за п и са 21, али и на удео су бјек тив нос т и у п р о це си ма њи хо вог де ш и фр о в а њ а, до м и ш љ а њ а и по т уђи м п ри се ћа њи ма на о п рез вр зма ња 22, по ри че и са м у мо г ућ нос т ва с по ста вља ња исто риј ске исти не, сум ња ју ћи чак и у оно што је фо тог р а ф ск и до к у мен т о в а но. Ве р о до с т ој на с е ћ а њ а 23 су у ми са о ним си сте ми ма оба при по ве да ча по спр дан, ок си мо рон ски из раз. 19 Но в и ц а Пе т ков и ћ је, оп ис ујућ и а лт е рн и р а њ е л и ч но с т и ау т о р а и ју н а к а у Дн е в н и к у о Ча р н о је в и ћ у и у ро ма ну Ко д Хи п е р б о р е ја ц а М и л о ш а Ц р њ а н с ко г, ову по ја ву о б ја сн ио к а о по с ле д и ц у по ла г а њ а в а н к њи жев н и х ж а н р о в а, д нев н и к а од но сно ме мо а ра, у њи хо ве осно ве. Уп. о то ме: Но ви ца Пет ко вић, Лирске епифа - н и је Ми л о ш а Ц р њ а н с ко г, СКЗ, Бе о град 1996, О р ке с т а р н а п е д а л е, Исто, Исто, Исто,

9 По гл а в љ е C h ro n i q ue, у ко јем С у б о т а п р а т и и з г р а д њу Лу де к у ће, ис к ри в љен је од јек На Д ри ни ћу п ри је, не са мо за то што у њеном под изању у чес т вују Абида га и Рад иса в с Ун и ша, ра д и п ре да ха од т е г о б не г ра д њ е С о ко ло ви ће в е ћу п ри је на Д ри н и 24, већ и за то што се у ње му ак ти ви ра ју не ки од мо ти ва по ко ји ма је Ан дри ћев ро ман пре по зна тљив, од узи ђи ва ња у гра ђе ви ну, на при мер (с тим што су ов де, уме сто де це лу де Илин ке из Ћу п р и је или мла де Гојко ви це из Зи дања Скадра, у зидана ве ша ла), до к њи жев но к ри т и ч ке фло ску ле о гра ђе ви ни као ју на ку ро ма на ко ја је пот пу но обе леж и л а ш кол ске и н т е р п р е т а ц и је спо ме н у т ог де л а. С дру ге стра не, по гла вље Questi on, које се од но си на ва љевск у св а ко д не ви ц у и д ру ш т в е но по л и т и ч к у с т в а р но с т, ис п ри по в е да но је у по год бе ном на чи ну, да кле не као оно што је сте, не го као оно што би, пре ма Су бо ти ним прет по став ка ма, мо гло да бу де; то с у с а д р ж а ји њ е г о в е св е с т и, п р е т по с т а в ке, п р о јек ц и је и на г а ђа њ а. Ме ђу тим, у Су бо ти ној сли ци ствар но сти зна чај ног уде ла има и пара но ја: г о д и на ма би в а ју ћ и п р ед ме т ог о в а ра њ а, сп рд њи и и н т ри г а, и г рач ка ве леб ном до са дом изморен и х д уша 25, изм рц варен иследнич ким по ступ ци ма про тофизикуса Фил. Гер. Поповића и малт ре т и ра њи ма п у ков н и ка М и ја но ви ћа, ју на к по ка зу је зна ке ма н и је г о њ е њ а: Осе ћај мој бе ја ше да ме ода свуд мо тре све при сут не очи неког ко је већ до шао у по сед вла сти да у ле ђа ми ме так ис па ли, не ха ју ћи што је бе ли дан Све си ту а ци је о ко ји ма го во ри ју нак, да кле, са мо з а м и ш ља, али оне због то га ни су ма ње ствар не: оне је су од ра з Су бо т и не пе р цеп ци је све та и, у ње го вој све сти, има ју те жи ну (су шти не) ре ално с т и. З а к љу ч у ју ћ и да с е з а ле де н у б е л и н у х а р т и је н и ч и ји ж и в о т при хва тио ни је, већ и сто га што ни ко не жи ви док пи ше, не го не ки лу ди жи вот ими ту је 27, као и да се исто ри ја ма хом сну је та ко што се ла жа ла жи при до да је, јед на дру гу је да оправ да ју 28, док тор Субо та соп стве но приповедање експлицитно одре ђу је као фик ци о налн у а не као до к у мен тар н у п розу, и л и, п рец изн и је, као фи к ц и о на л н у про зу с до ку мен тар ном на ме ром да све до чи о до бу, да утвр ди и пре не се не ке исти не о ње му. То, ме ђу тим, не зна чи да је док тор Су бо та об ма њив, да му је при по ве дач ко све до че ње о Све ту и Ве ку ла жно: он не бри ше 24 Исто, Исто, Исто, Исто, Исто,

10 г р а н и ц у и з м е ђу р а с по з н а в а њ а с т в а р но с т и и и з м и ш љ ањ а д а б и ч ит аоце на вод ио на пог реш не за к љу чке, већ рад и т раг ања за неком ис т и н и т о ш ћу која н ије п рис у т н а у ономе ш т о је оч игледно и л и зв а н и ч но у п р ед с т а в љ а њу ис т о ри ј ске с т в а р но с т и /п р о ш ло с т и; он не ма по тре бу за ве ро до стој но шћу, не го за сми слом. Уп ра в о т о ме з ах в аљујућ и, п р едме т С у б о т и н и х п ри по в е да њ а п р е с т а је да бу де оп и си в а н и св е т, а по с т а је с а ма њ е г о в а п ри по в е дач ка лич ност, док се он, од ау то ра тек ста, пре о бра жа ва у ње го вог глав ног ју на ка. * Иа ко оба при по ве да ча на гла ша ва ју да је пред мет књи ге истори ја Лу де ку ће и на њу одра же н ж иво т док т о ра С у б о т е, у на сло ву се не спо ми њу ни док тор ни бол ни ца, већ ор ке с тар на пе да ле, ко јем је на тај на чин да та вред ност сре ди шњег сим бо ла и ал тер на тив ног ју н а к а р о м а н а. У п и т а њу је м у з и ч к и и н с т ру ме н т ко ји је једн а еу роп ск а к а ри т а т и в на log g ie 29 на ме н и ла но во о сно ва ној ва љев ској пси х и ја т ри ј ској ус т а но ви, а л и ко ји до њ е н и к а да н и је с т и г а о; он, да кле, по сто ји са мо по чу ве њу, као обе ћа ње или у при ча ма; ни један га од ли ко ва ни је, сво јим очи ма, ви део; по сред но је на зван још и оно стран ским, због до ја ва да је ви ђен у ду нав ској ме а ни и опи сан као зло у по тре бљен, да пја ном во ин ству за си гра ње и обес т и р а з не с т о ји на р а с по ло же њу 30 ; са за ка шње њем од по ла ве ка, без на де жно и ви те шки, у траг по ку ша ва да му уђе док тор Су бо та. С и м б о л и к а ор ке с т ра н а п е да л е, да кле, из гра ђе на је по ана ло ги ји са бе с к ра ј н и м п л а в и м к р у гом Ис а ко ви ча, к а о њ е г ов ов о з е ма љ ск и пан дан. 31 Текст ро ма на је, на тај на чин, од на сло ва, помакнут и изневерава оче ки ва ња, док је чи та лац по зван да у ње му тра га за оним што је од сут но, зна чај но упра во по то ме што из о ста је, кри је се или га не ма. Сам ор ке стар на пе да ле у ро ма ну се рет ко и спо ми ње; у оквирн ој п р и ч и г а уо п ш т е н е м а : е кс к л у з и в н о је С у б о т и н а, и н т и м н а те ма. Иа ко не ка же да је ика да имао при ли ке да га ви ди или чу је, док т ор г а оп и су је к а о м у зи ч к и... ре мек и а кор де он ско ч у де со 32 ко је Мел цел као да је баш за бла же ње опе ча ље них ду ша 33 и 29 Исто, Исто, Бит но је уо чи ти да је већ са мом се ман ти ком на сло ва и под на сло ва ро ма на и м п л и ц и т н о н а г л а ш е н ко н ф л и к т и з м е ђу д о к у м е н т а (Ку т и је д о к т о р а С у б о т е) и њ е г о в е ( у м е т н и ч ке) с и м б о л и з а ц и је (О р ке с т а р н а п е д а л е). 32 Исто, 44. и Исто,

11 л уд н и ч ке пот ре бе... из мај с т о ри са о. 34 У п и см у п ри ја т е љу Фо г е л у он у пор ност сво је одоц не ле, ап су рд не по т ра ге об ја ш ња ва по т ре бом да за со бом оста ви ин вен та ри јум ску књи гу без фа ли ме на та, да бар сва ка ствар на свом ме сту бу де, ако већ с љу ди ма та ко ви стицај ни је! 35. Он, да кле, бо р бу за соп стве но пра во ме сто на све ту пре но си на ор ке стар, у ње му оли ча ва ју ћи те жње соп стве ног ду ха. У К амер ал ијама и з пос ледњ ег Ap p e n d i x - а, с а с т а в љ е н и м од пи са ма чи нов ни ка ко ји су, то ком ви ше де це ни ја, по вре ме но би ли у к ључ и в а н и у ову по т р а г у (з а и з г у бљ е ном ле по т ом и см ис лом), све се окон ча ва јед ним: Бог с Ва ма, Док то ре! и Као да је ме ни до м у зи ке 36 се кре та ра На чел ства рат не го ди не (у че му има и да ле ког од је ка С ке р л и ће в е к ри т и ке Иси до ри н и х Са п у тн ика). И на чи ни упу ћи ва ња на ин стру мент су се ме ња ли: оно што је за Субо ту би ло чу де со, за би ро кра те је му зич ко со ко ћа ло, сви рају ћи ши фо њер, на кра ју и вергл 37 ; де г рада ц и ја ор ке с т ра је, као и Су бо ти на, пот пу на. Ин стру мент о ко јем је реч вр ста је ме ха нич ких ор гу ља, панг ар мо н и он, и кон с т ру к ц и ја је Јо ха на Не по м у ка Мел це ла с по че т ка 19. ве ка; у по к ре т је ста вљан механ и ч к и м п утем, ок ретањем педала, т а ко д а је м уз и чко дело р еп р од уков а о б е з непос р едног у чеш ћ а умет ни ка из во ђа ча. То, у ства ри, зна чи да је сва ко мо гао на ње му да сви ра, од но сно да се, про стим при ти ска њем пе да ла, на крат ко на ђе у уло зи умет ни ка. Док тор Су бо та га спо ми ње и као јеф ти ну за ме н у за к ла ви р 38 ; ме ђу тим, спра ва с та квим осо би на ма, с огра ниче н и м бр о јем ме ло д и ја ко је се с т в ара лачк и не и нт е рп рет ирају, већ ме х а н и ч к и по на в љ а ју, а в е р о в ат но с е п ри т ом и т р о ше, з а п р а в о је не га ци ја пи ја ни стич ке умет ности; тужног сарказма има и у чиње ни ци да се пан гар мо ни он не спо ми ње у исто ри ји кла ви ра не го х а р мо н и ке. Ре торика наслова је, међутим, само на пр ви по глед у по ле мичном од но су п р е ма ју на ко вој и н т е р п р е т а ц и ји пој ма. Та к а в к а к а в је, ор ке с т а р је, по Су бо ти ном ми шље њу, као ство рен за луд ни цу, јер је ње го ва ра з м у зи ка ана лог на ста њу људ ск их д у ша, па га у фи на л у п о г л а в љ а C h r o n i q u e, р а д и о с о б и т о г St t i m u n g- а, к а о м у з и ч к у 34 Исто, Исто, Исто, Исто, Ју н а к је, н а и з г л ед, п о т п у н о н е с в е с т а н с а т и р и ч н е и м п л и к а ц и је т е с в о је при мед бе на ра чун еу роп ске ка ри та ти ве ко ја Ср би ји да ру је за ста ре ле и јефт и н е и з у ме. Н и п а р о д и ј с к и по т е нц ија л з н а ч ењ а н е м ирује: с т иж ућ и д о с р пс к и х ин те лектуалаца са за ка шње њем или у ис кри вље ним ин тер пре та ци ја ма /од јеци ма, сим бо ли зам је изум ко ји се у свео на вер те ри зам, а екс пре си о ни зам на е м о ц и ј у Stu rm und Drang-a. 643

12 п р а т њу д о д а је ком по з и ц и ји к т и т о р ск и и с п ру же н и х д л анов а... с р би ја н ск и х к не же в а и к ра љ е в а од ло зе Обр е но ви ћ а, п ри де д ла н и Пе тра Пр вог Ка ра ђор ђе ви ћа... еј де тич ном овом ука за њу на ствари: по нор ној овој епи фа ни ји! 39 Сим бо ли ка пе дал ног ор ке стра је про же ла чи тав текст, од једнол и ч ног с ад рж аја Кут ија и мот и в а в еч ит ог в раћ ањ а ис т ог, до м но г и х а л у зија на ве рглање ка о на ис п ра зно и за л уд но г о во ре ње (при по ве да ње) које нико не слуша или учесталих цитирања књижев н и х т ек с т о в а т о ком ко ји х с е њи хо в а зна че њ а и з ви т о пе р а в а ју и л и г у б е. И з ове пе р спек т иве с агле дана, с р од но с т п ри по ве дач к и х гла со ва ко ји су за п ра во са мо мо д у ла ц и је основ ног, ау торског, може да с е оп и ше и к а о р е а л и з а ц и ја ме т а ф о р е ор ке с т ра ко ји је, чи тав, за пра во са мо је дан ин стру мент ко ји је, у на ста ја њу, био на ме њен ка те дра ли, а то ком ре цеп ци је за вр шио на ва ша ру. * На ра тор у про ло шком по гла вљу има ре то рич ку уло гу да наја ви пред сто је ћи ро ман и да пред ста ви док то ра Су бо ту, ко ји ће у њ е м у и ма т и уло г у п р о т а г о н и с т е и ау т о р а. З а х в а љу ју ћ и т о ме, м и јуна ка нај п ре у познајемо споља, и то к роз осе ћај нос т и ра з у ме ва ње ду ха књи ге. На зи ва ју ћи га душев них врéди шко ло ва ним ис це лит е љ е м 40, у т ом и з р а з у з д руж ујућ и о б р а з о в а њ е с м и с т и ц и змом, при по ве дач ука зу је на то да се кли це ју на ко ве тра ги ке на ла зе у са мом ње го вом карактеру, у нескладу између могућности и стремље ња; пред ста вља ју ћи га као интелектуалца европског образовањ а по г ру же ног и з н у т ра и пог у ж ваног спо љ а, ко ји се у ва љев ској п р о ви нц ији са сви м не з а с л у же но на па т ио, по гле да м и р ног, к а о са и ко не 41, он га на ја вљу је и као му че ни ка јед ног по гле да на свет. К а да С у б о т а ко нач но бу де п р о г о в о рио, и ч и т а л а ц с е од јед ном бу де на ша о ус ред ње г о ве н и ма ло јед но с т а в не а н и ла ска ве и н т и ме, он не ће би ти мо ти ви сан да га кри ти ку је, већ да се са њим, во ђен д у хом к њи ге, с а ж а љи в о по и с т о в е т и, п р е по зна ју ћ и с а мо г а с е б е у С у б о т и н и м не м и ри ма и по н и же њи ма. Лу д у к у ћу о ба п ри по ве да ча п р едс т ав љ ају к а о арх ит ект онск и ана ло гон Су бо ти ног ду ха и судби не; осно ва за њи хо во ме та фо рично по и с т о в е ћ и в а њ е је по ја м стран ства: с по љ а ш њи м и з гл е д ом 39 Исто, 250. На овај на чин, Су бо та за кљу чу је и исто ри ју срп ске кра ље вине, о л и че не у Лудој к ућ и, к а о б е зи де јне т в о р е ви не и л уд н и ч ке... з а л уд г р а д њ е (О р ке с а р н а п е д а л е, 233) ко ја је, и пре не го што је до вр ше на, из гле да ла као руш е в и н а. 40 Исто, Исто,

13 (китња стом фасадом с пре много ро зета и слепих прозора, односно оде ћом укра ше ном ма шном и ше ши ром), обо је су пред све том ш т р ч и л и 42, про тив ни не са мо ду ху сре ди не не го и до ба; у ин ферна л ном Бе лом Ва ље ву та ка в по ло жај до бро вољ ног из опш т ен иш т ва требало би да суге ри ше ду хов но плем ство и мо рал ну узвишеност. Ме ђу т и м, с у мо р н а н а п и р л и т а но с т Ку ће с а мо з а б аш урује т р е ће р а з р ед но с т у по т р е бљ е ног би г р а, п у ног бл а т а и п р о т ру лог л и ш ћа, као и вул г а ри зо ва не ва јар ске п редс т а ве (по г ре ш не ц и т а т е) Хи ги је и Асклепија простодушних свакако, али зацело не и трезних к лесара 43. Подигн ути усред мочварног А либег Кол убаре поља, ис под ко јег као да Ахе ронт... те че 44, пре те ћи да их сва ког тре на мо же п ро г у тат и, темељи Куће су, зап раво, п роизвољн и и пог реш н и; у че с т а ле п р о ме не п л а но в а о н а ме н и бу д у ће г р а ђе ви не, од хо т е л а и желе зн и ч ке с т ан ице до к ара нт ина и з ат вора, не доводе у п ит ање са мо ње ну свр ху не го и ствар ност по с т о ја њ а. Према описа ном прин ци пу се ман тич ких по ме ра ња, услед којег и Ку ћа, баш као и ор ке с т ар, у че с т ву је у ју на ко вом и ден т и т е т у, до п у њ а в а ју ћ и г а и о б ја ш њ а в а ју ћ и, ов а к в е окол но с т и и з ис т о ри је б ол н и це ба ца ју д у г ач ке па т о ло ш ке с ен ке на С у б о т и н у и н т и м н у по в е с т. На ра ци ја док то ра Су бо те ни је мо ти ви са на са мо пен зи о нерск им до ко на њем и же љом да пре кра ти вре ме пре о ста ло до смр ти ( да и з оно с т ра н с т ва, к у да сви мо ра ју поћ и, неко п р о ша п ће: И з во л и т е, кне же! 45 ), већ и по тре бом да у свом жи во ту, бар на кнад но, от крије, и л и да м у до да, са мо и з ре ц им и с т ицај суд б о но сно с т и 46. По п у т п ри по ве да ча Мар се ла у Т ра га њу за и з г у бље ни м в ре ме ном, Су бо т а у овом ро ма ну је сте у на чел ном трагању за соп стве ном су шти ном. Ме ђу тим, то ком ра да на ме мо а ри ма, ју нак при ме ћу је да све што је већ би ло, и што ме мо а ри са ња до стој но јест, као пре три ве ка да је би ло 47, да ле ко и ма гло ви т о, због че г а м у ка зи ва ња више л иче на рђа ва за пам ће ња из не чи је ту ђе при че 48 не го на ње гов жи вот. На тај на чин, он при зна је да је све стан не скла да из ме ђу оно га што је же лео и ус пео да на пи ше, из ме ђу сво јих ау тор ских на ме ра и њихов е р е а л и з а ц и је: у ме с т о оче к и в а ног ме мо а р ског м а т еријал а, з а со бом је оста вио ре ци кла жу до бро по зна тих си жеа ко ји се, при том, по ја в љу ју у о с а к а ће ном и л и и з ви т о пе р е ном о б л и к у; сви л икови 42 Исто, Исто, Исто, Исто, Исто, Исто. 48 Исто,

14 ко је су сре ће на жи вот ном пу ту, а не са мо они ко је је упо знао то ком бо рав ка у Берг хо фу, под се ћа ју на чу ве не књи жев не ју на ке, а и он сам по не кад при ме ћу је да су при сти гли рав но из при ча 49. При пов е дач је т ак ви м иск азима фа лсифи ков а њ е п р о ш ло с т и п р ед с т а вио као не из бе жну по сле ди цу ра да и пси хо ло ги је се ћа ња. У Ju ve n t i, у фор ми ме лан хо лич не ис по ве сти, ју нак ми ми кријски за кла ња соп стве ни иден ти тет. Име ње го ве мај ке је, на при мер, М а рг ит а ; н авиком д а р а зг ов а р а с а б аш т е н ск и м ц в е ће м и од р ом ко ји јој је сав оки ћен она је до ве де на у не ви дљи ву али су штин ску ве зу сродности са цвећем; то је активирало семантички потенцијал етимолошког порекла њеног имена, ко је по ти че од име на цвет а ма р г а ри т е. С д ру г е с т р а не, п ри в р же но с т њ е ног б р а т а, т р г ов ца Ара н ђе ла, по с е си в на је и с т ра сна ; к а ко је у р е л и г и о зном поимању од нос бра та и се стре п рес л икан на од нос де ве ра и сна хе, а у јед ном од ствар них сно ва ко је је ис при чао док то ру Кро ков ском ју нак сво ју мај ку пред ста вио као нај го ру блуд ни цу, око Мар ги те се ро је се ман тич ки сиг на ли да би она мо гла да бу де да ле ки, из бле де ли од јек го спо же Да фи не, као што је Су бо ти на Ju ven ta, до бри м делом, ис к ри в љ ен од јек Се о ба и Днев ни ка о Чар но је ви ћу. Успоста вља њем ве за ана ло г и је и зна чај ни х по д у да ра ња из ме ђу С уб от иног од но с а п р е ма мај ц и, с јед не с т р а не, и К ла вд ији Шош и с дру ге, еди пов ска те ма се удва ја, а ра си па ње ју на ко вог иден тите та на ста вља: од љу ба ви пре ма го спо ђи Шо ши, ко ја је у слу ча ју Хан са Ка стор па би ла де ри ват његове прве, хомосексуалне опчињено сти Пши би сла вом Хи пе ом, пре ко по сред ног по ре ђења положаја Луде к уће с Ве не ц и јом у ко јој с е А шен ба х и з б е зу м љу је с ле де ћ и Та ђ а и пом ног п р аћењ а с удби не Го спо је О с т о је, g r a t i s -l i bl i ng- a о с о би т и х С е к у л и ћ Хо т е л а г ос т ију 50 до и зв есне ф ем ин изир ано сти Су бо ти ног ка рак те ра на ко ју смо већ у ка за ли, во ди стаза т ужних ком пен за ци ја ју на ка ко ји је у сва ђи са са мим со бом. С друге стра не, мо ти вима мајчине родоскврне љубави и лудог ба г ре ма ко ји се, за о г р н у т пог реш н и м ц већем, п ита бит и и л не би т и баг рем 51, па и п реко п рија тељства са Симом Панд уровићем ко ји је сво је пе сн и ч ко би ће п ре по зна ва о ка о ха м ле т ов ско, С убот и н и ден т и т е т је до ве ден у ве зу и са Шек сп и ро ви м т ра г и ч н и м јунаком, ол и че њ ем ок ле в а ју ћег, не де л ат ног и де а л и зма и гл у м љ е ног л у д и ла; про те за ње иден ти те та у књи жев но сти је бес ко нач но. На тај на чин успостављени интертекстуални односи активир а ј у п о в р а т н е в е з е и з м е ђу к у л т у р н и х е п о х а, а п о к у ш ај а н а л и з е Исто, Исто, Исто, 60.

15 јунаковог и дент и т е т а о т р же се у ње г о во де ком по но ва ње и у по п ис све га што је ика да про чи тао: пи шу ћи о се би или о све ту у сво јим очи ма, он као на и ван али не по сре дан па ра зит пи ше соп стве не Мр тве душе и Трагање за и згубљени м временом, лич не ма ле Сео бе, На Д р и н и ћу п р и ј у... У по с лед њ ем п и см у п ри ја т е љу Ф о г е л у он ће ре ћи: Док ово пи шем чи ни ми се ка ко Твој рат ни днев ник уне коли ко пре пи су јем, јер људ ска је пат ња ва век иста, је ди но се па ћен и ц и до б ом и з ме њу ју. 52 Сл и ч но А н д ри ће в ом Ћ а м и л у, ко ји на п и т а њ а ис т р а ж и т е љ а од г о в а р а ц и т и р а њ ем Џем- с ул т а но ви х с т и хо в а к а о да с у њ е г о ви, Су бо та је свест о се би из гра дио кроз про чи та не књи ге; то се претво ри ло у ком пен за тив но на докнађива ње сви х уск раћености његове ег зи стен ци је, а ли и у по к у шај д у бљег за сни ва ња ли ч ног и дентитета к роз за јед н и ш т во с ода бра н и м у зо ри ма. Су бо т а х и н и разноврснос т спо ља шњег и уну тра шњег жи во та ка ко би од дру гих био ува жен и це њен, да би из ра с т а о у ва н вре ме н у по ја ву ко ја из м и че за бо ра ву и смр ти; иа ко се је сте ла тио пе ра и хар ти је, он у ства ри и не же ли да бу де пи сац, не го књи жев ни ју нак. Ме ђу тим, иа ко је сло бо дан да ме ња уло ге у скла ду с ко ји ма на сто ји да сти ли зу је жи вот, док тор Су бо та не мо же пре суд но да у т и че на с оп с т в е н и ег зи с т енц и ја лн и полож ај: њ ег ов а т раг ед ија је у ње му са мом, у там ни ци ду ха из ко је не ма бек ства. За то је из сваког ро ма на ко јег се при хва тио, а не са мо из Ча роб ног бре га, Су бо та био ис ти снут или је ис пао, док се као про та го ни ста пре по зна је јед и но у п ричама које н ису вред не спомена, у не кој бла зи ра ној 53, чи ји ју нак до бро вољ но иде у рат јер без над но љу би, или у тај ном ро ма ну до бре Ме ла ни је ; он прет по ста вља и да би га Јан ко Ми хић al i a s Ђа л ск и, је да н од ко х а би т а на т а, п р о ко мен т а ри с а о с а: Тја! као да је реч о не ка квом про чи та ном ро ма ну чи ји su jet et fa bu la за пре по ру ку баш и ни су. 54 Иа ко има уло гу при по ве да ча у пр вом ли цу и пи ше ме мо а ре, ш то би т ре ба ло да бу де п ри вилег ија изван ред н и х и зна чај н и х, он и х ко ји су оста ви ли тра га у све ту, док тор Су бо та ни је ни по че му је д и н с т вен по је д и на ц, не за н и м љи в је, ча к и бе з и н д и вид уа лнос т и; а на ло г и је са сла в н и м де л и ма к а о и ис кон с т руисанос т т екс т а могле би да бу ду са мо оме та чи п ра з н и не, до са де и м о н о т о н и је на ко је се, у су шти ни, пре или ка сни је, сво де сви са др жа ји ње го вог жи во та. * 52 Исто, Исто, Исто,

16 Док т о р С у б о т а п р е зи р е с опс т в ено пос т ојањ е; он с е, у нек у ру ку, не осе ћа са мо по сра мље ним не го и кри вим због то га ко је и к а к а в је. Њ е г ов од но с п р е ма с а с т а в љ а ч у кон д у и т е, п р о т о фи зику су Фил. Гер. По по ви ћу, под се ћа на ве зе ко је је Ка ра ђоз успостављао са сво јим жр тва ма 55, као и на каф к и јан ско п ро це су и ра ње к риви це за ко ју је не мо гу ће по ка ја ти се. Не би ли се ре шио ср би јан ске то ње 56 ко ју је у се би на њу шио, док тор Субота се у самоспо знаји користи спољашњим, туђим перспек ти ва ма, што му за кључке чини екстремно колебљивим, а иденти тет ра за ра: он се бе час по ку ша ва да пред ста ви као Ди о ге на, ма да је ње гов бо ра вак у бу ре ту ка ри ка ту рал но ис кри вље ње сто ичког ју род ства, ако не и те ле сних свој ста ва Ву ка Иса ко ви ча, а час к а о ма ри о не т ск у пе р с о н у Па н т а ло не а и з ко ме д и је del l a r t e. Је д и но ш т о је у С у б о т и ном и ден т и т е т у с т а би л но је с у м но г а не до в р ш и в а тра гања (за ор ке с т ром, из гу бље ним вре ме ном, љу ба вљу) и добров о љ н а п о н и же њ а ( у од н о с у п р е м а г о с п о ђ и Шо ш и и л и д ок т о р у Кор ковском, у спонт ан и м к ловновск и м г е г о ви ма п ред п у ков н и ком М и ја но ви ћем). У Да во су, као Евро пи у ма лом, док тор Су бо та је спре ман на сва ку вр сту ком про ми са не би ли био при хва ћен; али, ин си сти рајућ и на б ор а вк у у с анат орију м у з а г ру до б ол не иа ко н и је з а р а жен, а у Бе лом Ва ље ву по ре де ћи са мо га се бе са сле пим пут ни ком на бро ду без ком па са, он от кри ва да је пот пу но све стан да му ни је ме сто у за тво ре ним дру штви ма ко ји ма је по ку шао да се при кљу чи, да је и у ча роб ном Да во су, као и у Бе лом Ва ље ву, оби чан уљез. 57 Ун и ш те њем ше ш и ра, у че м у по ма же свом з ло с та в ља ч у, п уковн ик у М и ја но ви ћу, он у г р о ж а в а ч а к и кон ф ек ц и ј ск и и ден т и т е т з а ко ји се ду го за кла њао. Ту се, да кле, не ра ди о уо би ча је ном оту ђе њу ју на ка, већ о идент и т е т у ко ји с а мо г а с е б е р аз ар а, о с убјек т у ко ји с е р а з г р а ђу је до у т в а р е: На кон цу: ко сам? ни ко / шта сам? ни шта: трун у све мирској оте кли ни ко ја се све ви ше кан да на ди ма У сво јој игри Ка ра ђоз је мо гао са те да про ве де са чо ве ком оп ту же ним за не ку кра ђу или ута ју, за си ло ва ње, те шку по вре ду или уби ство, да се бе на ви, д а у р л а и л и ш а п у ћ е, д а и з и г р а в а г л у п а к а и л и о с т р в љ е н о г к р в н и к а и л и ч о в е к а од ср ца и раз у ме ва ња, све на из ме ни це и све са истом искре но шћу и убе дљи вошћу. (пре ма: Иво Ан дрић, Про клета авли ја, Београд Загреб Сарајево Љубљана 1963, 36.) 56 О р ке с т а р н а п е д а л е, Н а ов ој с е м а н т и ч кој р а в н и, л и к д о к т о р а С у б о т е д о б и ја с а т и р и ч н у д и м е н з и ј у, је р п р ед с т а в љ а од раз аго ни је европ ских иде ја у срп ској про вин ци ји, и р о н и з у ј у ћ и о б е с т р а н е у ко м п а р а ц ији, к а ко Е в р о п у С р б и јо м, т а ко и С р б и ј у Евро пом. 58 О р ке с т а р н а п е д а л е,

17 То с у С у б о т и не по с лед њ е р е ч и; оне мо г у би т и т у ма че не к а о и з р а з фи ло з о ф ске з а п и т а но с т и п ри по в е дач ке си т у а ц и је у п р в ом л и ц у, а л и ис т о в р е ме но и ма ју т е ж и н у п р е с уд ног п ри зна њ а ју на к а за ко је је чи тав до та да шњи ток ро ма на мо гао би ти при пре ма. Као пот пу но обр нут од јек Ћа миловог поистове ћи ва ња са Џем- сул таном, Ја сам то! 59, до ко јег је до шло у кул ми на ци ји мла ди ће вог л у д и л а, С у б о т и н ус к л и к би т р е б а ло д а о б е ле ж и њ е г ов о буђ ењ е из за но са, да бу де из раз па то са тре зве но сти. Ње го ва ни хи ли стичка не га ци ја се ши ри: он је Ни ко и Ни шта ко ји се обра ћа Ни ко ме ( Ако чо век са овог све та не ма шта да по не се, ма кар што год не ка о с т а ви... Ко ме? Н и ко ме! 60 ) и, у м р ачној еп и ло ш кој ег з а л т а ц и ји, за кли ње се да ви ше Ни кад, ни кад 61 не ће по ку ша ти да се при друж и не ком људском ко лек т и ву. Овај из л и в н и х и л и зма, ме ђу т и м, као н и код Бо д ри ја ра, не су г е ри ше у к и да ње н и т и не г а ц и ју см и сла, већ ис т иче п ро блем се ман т и ч ке рав но д у ш но ст и и не мо ћ и значења, ш то је једно од к љу чн и х фи ло зоф ск и х обе леж ја епо хе пост модерн изма. 62 Уко ли ко би се О р ке с т а р н а п е да л е чи тао као обра зов ни роман, он да би се све аго нич не про ме не Су бо ти них пер спек ти ва и са мо ра зу ме ва ња мо гле ту ма чи ти као по сле ди ца уну тра шње драме ко ја в рх ун ир а у п р ав о у ов ој з ав рш ној споз н аји, св ојев рсном раз ре ше њу и од го во ру на сва пи та ња. Ме ђу тим, он ко ји је Ни ко и Ни шта у са мом при по ве дач ком чи ну ипак по ста је Не ко; утвр ђи ва њем ре то рич но сти свог за ве штањ а на ч у в е ном р е ф р е н у По о в ог Га в ра н а, као и на Бар тел ми је вом Отчаравању, п ри по ве дач по сред но по ка зу је да је и сам тога свестан, да је ње г о ва н и х и л и с т и ч к а спознаја е с т е т ск и ч и н и по е т и ч к а и г ра, умет ност, а не део ствар но сти; исто вре ме но, она је је ди но што има сми сла у по све ма шњем овог све та по сук ну ћу. 63 З а док т о р а С у б о т у је, к а о и з а з а т о че н и ке Пр о к ле т е а в л и је, п р и п ов ед ањ е е гз ис т е нц ија л н и г е с т, д ок а з п о с т о ја њ а и љу д с ке вред но сти, ак тив ност ко ја про ду жа ва илу зи ју за јед ни штва с људи ма и од га ђа смрт. За тво ре не ку ти је ко је оста вља за со бом, као к а п с у ле у ко ји м а је кон з е р ви р а н д у х њ е г о в е м л а до с т и, епохе н а пре ла ску из 19. у 20. век, ју на ко ва су по след ња на да да ће се у буд ућ но с т и на ћ и не к и ч и т а л а ц ко ји би њ е г о в е л и с т и не и з ба вио од суд би не за луд пи са ни ја, а да он сам не ће иш чи ле ти без тра га, јер се у овом за ча ра ном све ту истин ски и до кра ја уми ре је ди но у з а б о р а ву. 59 Пр о к л е т а а в л и ја, О р ке с т а р н а п е д а л е, Исто, Уп. о то ме оп шир ни је у: Жан Бо дри јар, Си м у л а к р ум и с и м у л а ц и ја, прев. Фри да Фи ли по вић, Све то ви, Но ви Сад О р ке с т а р н а п е д а л е,

18 * Е ле мен т ар на на ра т и в на сит уац ија, к а о не с амо мент а лн и већ и не по сре дан, фи зич ки су срет из ме ђу при по ве да ча и његовог слуша о ца, у овом р оман у је д рамат и зо вана у н ут ар С уб от ине п риче, у по гла вљу Да вос, са шам па њем ви со ка ча ша, у ко јем ју нак опису је сво је се ан се код док то ра Кро ков ског, док јој у оквир ној при чи при па да по гла вље Вај... Под во дом се на ђе у ко јем је, из пер спекти ве све знају ћег ду ха при поведања, при ка зан мо гу ћи су срет путн и к а на ме р н и к а (с л у ша о ца 64 ) и осе ње ног ста р ца (ка зи ва ча); у оба слу ча ја пред мет при че је сте Су бо та, али и сам на ра тив ни процес. Окол но сти су ин фер нал не: не са мо што је у ор ди на ци ји оп скурног Кро ков ског, ло шег ту ма ча Фрој да и, ка ко га је Ман пред ста вио, ђа во љег ше гр та, ат мос фе ра гро бљан ска, него је и он сам свој дуп л и к ат, д у шев но ис п ра ж њ ен 65 ; с дру ге стра не, у при зо ру у ко јем, у с у м ра к, к рај з а ч ма ле ба ру ш т и не п р ед на ме р н и ком де си т и с е мо же да... и з т р с т и ке и р а к и т ја, п р о с е њ е н и не к и с т а р а ц ис к р сне, с две-три ри бе о вр бо вом пру ту 66, а л у зив но су до ве де ни у везу апо сто ли као лов ци на људ ске ду ше и Го го љев враг Чи чи ков. Обе си т у а ц и је се, т а ко ђе, о бр ћу око фа у стов ске те ме. У пр вом с л у ч а ју, С у б о т а -п ри по в е д ач св оје м ис л и н ај п р е мо р а д а п р е в е де на је зик ћу тљи вог док то ра Кро ков ског, а на кра ју му, не би ли изма мио ка кву ре ак ци ју, до бро вољ но ну ди и сво ју ду шу: Па сам та ко до шао и до оне ра зи не са мо у ни же ња, ду шев не ме ђ е б а ш с р би ја н ске, к а д с а м м у н а р а в с т в е не не ке до г а ђ а је к а о сно ве сво је ис при по ве дао, а, опет, као су шту ја ву лу де не ке снове, у ко ји ма чи ним и оно за шта се на ве ша ла осу ђу је, али шта сиро мах, кро мје сво је ду ше, на про да ју при руч но има де? 67 У другом слу ча ју, ис ку сни старац на ма мљу је нео пре зног намер ни ка, ла и ка за лу та лог у ро ман, на суд бин ску оп кла ду: А онај ко за при чу, ма кар и ска ње ра ју ћи се, ду шев ни ка пиџ и к о тш к рине б рз о ће у видет и к ако с ло б од н а в о љ а њ е г о в а од п ри че све ви ше з а ви си, по ви шем на ло г у ле по т е и т ај не, и п у т н и к- 64 У д о с а д а н ајис т а кн ут ијој и нт е рп р ет а ц ији О ркес т р а н а п ед ал е, чи ји је ау т о р С н е ж а н а Б о ж и ћ, и з л о же н о је м и ш љ е њ е д а је л и к с а м о т н о г н а м е р н и к а з а г р о б н а п о ја в а с а м о г д о к т о р а С у б о т е, од н о с н о њ е г о в е к њи же в н е у т в а р е ко ја че ка да бу де пре ве же на на дру ги ба ир... за чма ле ба ру шти не. Ме ђу тим, оностра но у овом слу ча ју ни је пре ко во де, већ ис под ње, где се и по то пље на Лу д а к у ћ а н а л а з и, н и је, д а к л е, с д р у г е с т р а н е в о д е н е г о о г л е д а л а в о д е ; з б о г о п и с а н е с и м б ол и ке м о т и в а о г л ед ањ а и к ијањ а, к а о и ко мп оз иц ион о г с т ат ус а при че у причи, ве ру је мо да је на стра ни на ше ин тер пре та ци је ви ше ар гу ме на та. 65 Исто, Исто, Исто,