SEKCIJA. Часопис Планинарског савеза Србије година XXI ISSN број 82 - јесен Цена 100 дин.

Transcrição

1 SEKCIJA Часопис ског савеза Србије годи XXI ISSN број 82 - јесен Це 100 д.

2 SEKCIJA РЕЧ УРЕДНИКА Часопис ског савеза Србије, број 82 - јесен Иззи четири пута годишње. ИЗДАВАЧКИ САВЕТ ПСС Дг вић, председк Слобод Гаврилић рисав Челикић Велибор Сташић ко Матић ја Попић ривоје Вељкић Бсв вић Рка Вукосављевић РЕДАКЦИЈСКИ ОДБОР Бсв вић ја Попић рисав Челикић Ра Вукосављевић ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Бсв вић office@pss.rs Лекр ја Попић Техчки уредк Сиша Вујаћ sinisa.vujanic@gmail.com Издавач ски савез Србије Андрићев вец 2, Беогр Телефон: 011/ office@pss.rs; Штампа: Свел, Беогр Тиж 500, це 100 ди Рукописи се не вћају и не хоноришу. CIP/ Каталогизација у публикацији Нод библиотека Србије 796/524 Лист је ослобођен пореза промет Решењем Мистства за културу Републи Србије број /98-04 од год. Годе Српско плско друштво покренуло је часопис Нaше пле, који је иззио до год. Објавље су три броја. Децемб годе ски савез Србије покренуо је часопис за плство и алпизам Кроз пле који је иззио до годе (Објављен је 21 број). Од годе часопис иззи под слом ски гск. Први уредк био је Влимир Попић Редакција зржава пво избо текста и фогфија према квалитету и концепцији часописа. ОВО ЈЕ ВРЕМЕ НЕВОЉА ЗА НАРОДЕ ИЗ ПЛАНИНА Ову году запамтићемо по тужм сликама о људским невољама произведем природм катастрофама и тм сукобима. Земљотреси у Непалу, зања држава и нода, уштавање читавих људских заједца и њихог милејумског културног слеђа, Ик, Сирија, Либија, Курдист, Јемен, Авгаст. И све у пма и плским кјевима. Уједињене Нације пре неколико годи подсетиле су свет сиромаштво плских нода и усвојили гесло сиромаштво изазива те, а ти ђају сиромаштво. Србија је већ недељама путу којим непрекидне колоне избеглица прозе према богај Европи, у потзи за досјјим живом. У реци нода зе се и деца, бебе, трудце и читава млост, сте хиља млих. Насл ст: п 2015, село Растиште, Та САДРЖАЈ: МИСЛИМО О ТОМЕ И НАСТАВИМО ДА ИМ ПРУЖАМО ПОМОЋ И УТОЧИШТЕ. ПЛАНИНАРИ СРБИЈЕ ТО УВЕК ЧИНЕ. Понос смо призње које м је стигло из болце Пат у Непалу за скром прилог који су пли Србије посли за лечење пређех у земљотресу. Гв уредк, Бсв вић РЕЧ УРЕДНИКА... 2 ДАНИ ПЛАНИНАРА ЕКСПЕДИЦИЈЕ... 8 ПЛАНИНЕ ОКО НАС ПЛАНИНАРСКЕ АКЦИЈЕ ДРУШТАВА ПУТОКАЗИ ВРЕМЕНА НОВИ ПЛАНИНАРСКИ ПУТЕВИ ПЛАНИНАРСКА ЕТИКА МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА - АЛПИНИЗАМ ПЛАНИНАРСКА САРАДЊА - СПЕЛЕОЛОГИЈА ПЛАНИНАРСКА САРАДЊА - СПОРТСКО ПЕЊАЊЕ ПЛАНИНАРСКА ОБУКА МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

3 ДАНИ ПЛАНИНАРА ДАНИ ПЛАНИНАРА СРБИЈЕ - ТАРА 2015 РАСТИШТЕ, ЈУЛ ском клубу Та из Баје Баште припа је част да буде домаћ акције п Србије. Одлуку је донео ски савез Србије, имајући у виду природне лепоте ога кја, али и добре усле за смештај п из Србије и регио, који се сва годе у великом броју одазу обележавању свога да. Дочек и смештај п омогуће су одлуком Општс упве и Месне заједце да се пуште зг школе у Растишту додели коришћење ском клубу Та. То је би једи пва одлука - ђака и учитеља више, жалост - нема, зг би се временом уруши, а ом одлуком постаје корист објекат за окупљање и бак свих који желе да преду неколико да у јлепшем пределу Србије - п Ти, у пределу Предог Крста, у селу Растиште поред ре Дервенте, која се улива у језеро Перућац код Баје Баште. Свим плима, који посете ај кј, живот ће бити обогаћен могућностима за знрсно плење, купање и пецање у реци Дервенти и језеру Перућац. За је о пво мес за д у годи посвећен плима. Но, добру замисао и донету одлуку не би било могуће реализати без фсијс помоћи ског савеза Србије, који је преузео себе терет свих трошка оргазације и постао покритељ е, за с зчајне, мафестације... Почетак ра је одобрен! Али - до п остало је мало време, тек неш више од двесетак да. Стуб свих активности били су Мленко Мић, председк, одгор за оргазацију, трспорт и ре у кампу; Нен Лечић, потпредседк, водич, зужен за оргазацију, за трспорт и мкацију; Ре Јосипић, чл УО одгор за трспорт и кту. Но, сва њиха гавања не би да резултате да су имали тим волонте, брзих делу 3

4 ДАНИ ПЛАНИНАРА и одго према затку. Само тако је кју Та мог да засија пум сјајем. И засија је! Д п се приближава, време је мало, ри се удчки. Много је доброљаца - чла ПК Та, али и пос као да је све више, од уређења Уследило је уређење окружења. Поставље су четири ша за 20 п, затим шат за потребе трпезије, постављање згса и рефлек, како би дружење потјало до дубоко у ноћ. Као увод у акцију, 2. ју одржа је Триби Од Дре до пле у Галерији у Бајој Башти. Обр Павлић из Туристичког цент представио је огром туристички потенцијал ога кја, Нен Лечић из ПК Та представио је идеју о претвању пуштех сеоских школских објеката у плс доме, а рис Мићић, председк ског савеза Србије упозо је присутне са ром Савеза уз посеб осврт промоцију пешачких путева Е4 и Е7. А шта су прво угледали гости стигавши у Растиште? Угледали су велико школско двориште окићено берима, заставама клуба-уческа и ског савеза Србије, уређену школу за плски дом, са пејама сваком прозору које су својом црвеном дома и кампа, до комплетне оргазације пријема и смештаја очекивог великог броја п. Следи из гфичких решења, постављање пуказа, оргазација пкга, обележавање 50 km стаза, уређење три стазе зличитих дужи и кумутивх успо и одређивање контролх тачака, обезбеђење 50 лежаја, преуређење школс згре - од кра до подрума, кречење, постављање них сатх уређаја, из 3 алета, 3 купати, 3 чесме са пијаћом водом, сређивање електричх стација, припрема и оргазација кте са схлм витрима, као и оргазација извредне терг службе из Баје Баште. 4

5 ДАНИ ПЛАНИНАРА бојом употпуњавале лепоту зеленог амбијента. У школском дворишту поставље је рецепција и је прво мес за сусрет са гостима. На слу се зио промотив материјал - кте, плс књиге, ски гск, брошуре и зч Ту ће свој бак пријавити неколико сти п, који ће у ку поподнева пристизати аубусима. И баш рецепцији љубазно их дочекују Биља и Ра - чце ПК Та и Је и Цеца из ског савеза Србије, евидентију, дају формације, уручују боне за обро, одгају питања и тако свакога да од јут до мка. Нема великог скупа коме Горска служба спасавања је неопход, па су и ом приликом спасиоци успешно обезбеђивали пле ком шетњи и такмичења. Свима који су учествали у обимм рима, такмичећи се са временом како би акција п Србије - Та 2015 би отворе, учесци ог скупа иззили су речи захвалности и призња за извредну оргазацију у сваком погледу. О сложености ог подухвата можда јбоље горе број: Укуп број уческа Укуп број плских друштава и клуба - 53 Укуп број ша у кампу - 85 ој комисија ПСС-е - 4 Са зољством констатујемо да смо, као ретивно мали клуб, успели да изведемо у велику акцију. Намо се да смо опвдали указо перење и да ћемо у недм годима бити домаћи сличх плских дружења. Предсји м пор р у дођењу смештајх капацитета плског дома у Растишту зчајно виши во од посјећег. п Србије су били извред прилика да се а изузет локација промише као будући цент звоја плства у Србији. ски клуб Та Нен Лечић потпредседк клуба 5

6 ДАНИ ПЛАНИНАРА СПОРТСКЕ АКТИВНОСТИ И РЕЗУЛТАТИ РАСТИШТЕ, ЈУЛ У оквиру акције п 2015 одрже су, према предвиђеном прогму, знрсне активности од предавања и демонстција плских специјалности, техчких да Службе плских водича ПСС, до плења и спортских плских такмичења у оквиру с трекг лиге Србије (3. коло) и Првенства Србије у плској оријентацији за году. 1. ење и пешачење изведено је у ом делу Те између Растишта Биљешких сте и Предог крста. За пешачење су биле припремљене две обележене и безбедно постављене стазе: кћа стаза Растиште-вис жур и з, у дужи од 14 km и дужа стаза од Растишта преко журне до видикца Биљеш стене и з, у дужи од 19 km. Стазу су обезбеђивали плски водичи оргаза и екипе Горс службе спасавања. 2. ска трекг лига Србије (3. коло) изведе је три стазе: Осн 18 km; Средња 25 km; Велика 31 km. Стазе су биле претежно мкире и опремљене контролм печатима. На неким тачкама били су присут контролори. На свим стазама такмичило се укупно 63 уческа. Резултати су следећи: Кта стаза Oргазари п 6

7 ДАНИ ПЛАНИНАРА Осн (ма) стаза: 1. Дулић Саша ПК Јавок Паћ, 2. Стефић Ангели ПК Јавок Паћ, 3. Мијајло Топалић, Ужице Средња стаза: 1. Ратић Стеф ПК Победа Беогр, 2. Мијатић Алексд ПК Балк Беогр, 3. Милетић Андрија ПД В о Велика стаза: 1. Влимир Пајић ПК Гучево Лозца, 2. Петрић Мко ПК Балк Беогр, 3. Филипић Дгиша ПК Јавок Паћ Стт трекг лиге Најмђи и јстији уческ Доде медаља 3. Првенство Србије у плској оријентацији одр је у више категорија: Пиори: 1. ПК Победа Беогр Пиор: 1. ПК Голија Ивањица Јуори: 1. ска риоца 2, 2. ска риоца 1 (екипе са семи ПСС и ПС Федеције БиХ) Сеор: 1. ПК Победа Беогр Сеори: 1. ПК ркац Рума, 2. ПК Челик Смедерево, 3. ПК Победа Беогр Ветер: 1. ПК Победа Беогр, 2. ПД ПТТ Беогр Вете: 1. ПК Челик Смедерево, ПСК Копаок Беогр, 3. ПК Вук Пожевац Поде ручка Поздв до скорог виђења 7

8 ВИСОКОГОРСТВО ЈУЖНИ ДЕО АЛПА НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЕКРЕН (ECRINS) Ви: Barre des Ecrins ( Б дез Екрен) m Dome de Neige (Дом д Неж ) m Период успо: јул Алпи су непресуш извор спиције и жеље за бком у њихом окриљу и пењању горостасне ве изн зелех доли. Сваки од ва има своју причу о пењању и изаз је за свакога ко се упути ка њему. Најпозтији ви су јпосећеји у ку летње и зимс сезоне. ски вец се простире кроз Фрцуску, Швајцску, Италију, Аустрију и Слеју и у свакој од их држава природне лепоте очавају и призивају висима и неприступачм опасм глечерима и стема. 8

9 ВИСОКОГОРСТВО НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЕКРEН - ЈУЖНИ ДЕО ФРАНЦУСКЕ Наше путање почиње у Беогру кон доска чла екипе из Сајева, Сомбо, Ног Са и Ваљева. Сња са зм клубима и њихим члима, као и идеја коју смо заједчки спрели у дело у протеклих неколико годи и дас с води према зм плским венцима ше плете. Циљ је био успон два ва: Б деz Екрeн, висок m и Дом д Неж, висок m. Поред ог де п имали смо жељу да у ку путања посетимо обст северне Италије и Пиколо Доломита. Са ших прос Балка је се чес одзило у ај кј, тако да смо имали формације из прве ру. Зо сам само да је јед екипа, предвође чувем Звонком Бжом, покуша успон в, али је због лошег време одуста. Пре неколико годи мешита екипа из Црне Горе и сне је изврши успон по лошим временским услима в Дом д Неж. Путање смо поделили у две етапе: Прва етапа је од Беог до Северне Италије ка Пиколо Доломитима. Оргазали смо прозак кањоном ре Саго смером који је обезбеђен сајма и висећим мостима. С обзиром да је јул месец, о је би одлич идеја, јер кањонoм протиче поменута река која хли цео ај кј. Кањон пружа несвакидашњи доживљај. Прози се уским калима, прчи и прези у неколико вта са једне другу стру кањо. Висећи мости изн водопа с уводе у стање спокојства, које м је тако потребно за нед део акције. Иззимо код предивног Дре, средњекног дворца, и после кћег одмо сизимо према комбију. У ом кју пређују маслињаци и вогри, који се простиру долом све до пле ента, коју ћемо посетити птку из Фрцус. Настављамо пут ка месту Рива дел Гда обали језе Гда, где ћемо преноћити и одморити се. Само мес је идеал поз тачка за упозвање целог кја. Друга етапа путања с вишечасном вожњoм преко целе Италије усмева ка Милу до места Briancon (исон) у Фрцуској. Изненило с је да озка за Нациоч пк Екрен го и да нема и да смо, не баш тако ко, изашли пви пут који с је увео у долу. Временски усли су за са стабил и с рује, јер м предсји први д аклиматизације. Пкимо се уску у Нациол пк, одакле крећемо даље ка ском дому Blanc (Блк) m. Дом је добио зив по исименом глечеру који доми целим смером успо ка шем циљу. Ту смо имали пријат сусрет са млим алпистима из Слеје. ПРВИ ДАН УСПОНА При успону до дома поред с промичу деца, туристи, пли и алписти, који су дошли да де преду слободно време. Уређеност Нациолног пка пружа зне могућности за пењање, или само пешачење, као и обизак многих привчх и необичх места. Веома уређе стаза креће од куће Нациолног пка, где смо добили додатне формације о временским услима. Високо се нвија огром сте, п Pelwoux (Пелву). При доску првих кгфа и алписта а п је смат за јвишу у целом кју, све док су извршили успон и устили да је Б дез Екрен виши в. Први успон ш циљ је изведен тачно пре 150 годи пре шег доска. Тим подом је у јуну би оргаза велика просва у част првих пењача, међу којима је био чуве пењач нa Матеорн Edward Whymper ( Едвд Вимпер) са још неколико зчајх водича и алписта га доба. На в су закочили 25. ју годе. Настављамо поред глече Noir (Цр глечер), па ље серпентима све до дома. Одавде смо имали прилику да сагледамо језик глече и њего пчење у ку протеклих с годи. Време се погоршало и слутило је да ћемо сут по кишном ду имати приступ ка следећем дому и другом ду аклиматизације. Дом је уређен и простр, све je предодређено за брз и ефикас бак посетица. Након одмо и ручка, смештамо се у кревете и сјимо да се добро одморимо за следеће поре и презак глече. Од јутњих активности, везах за оргазање неколико вежби глечеру, моли смо да одустемо, јер се време погоршало. Та је једи циљ био да се успешно попнемо до следећег дома. У ку доручка добијамо неуобичајен ч формације о временским приликама за сутшњи успон в - јед чца особља се пење с и уз леп и срдач осмех саопштава да ће послеподне доћи до промене време и побољшања усла за пењање. Све је саопшти фрцуском језику, ретко ћете чути неки други језик сем локалног, јер су посетиоци угвном из их кјева. ДРУГИ ДАН УСПОНА Приступ до глече је ретивно ктак, па смо се брзо спремили за даље предање у две 9

10 ВИСОКОГОРСТВО везу и кренули стазом ка просрији у којој с је чекао оброк. Дом скоцк и замљиво уређен, а са још бољим домаћима. Кочно је стигло сунце које је делимично стело об и допустило м да видимо плу по први пут. На теси смо стајали и дивили се величи ог природног дгуља. Увек је тако ка неш дуго пте и очекујете - само се одједном појави пред вашим очима и оча вас у сваком погледу. Поко па ноћ, а ми се поно спремамо за одмор, јер с очекује ро устајање у 03:30. четвороделне везе. Како бива у природи, прво дође јак вет и киша пре него ш се време побољша. Настављамо десм рубом глече преко неколико већих пукоти и тежих преза. В је обавијен обцима, тако да смо ускће за поглед ка шем циљу. Можемо да видимо огромне се који се зе стрмијем делу успо ка ву. ски дом Екрен се зи узвишењу око стик мета изн глече, заштићен од било каквих ви. У ом делу глечер је јдубљи и зноси око 450 m. У ку успо поред с су прошле само две везе у птку са ва. У згору са њима смо добили неколико корисх формација о даљем успону. Испод дома рубу глече смо сформили ТРЕЋИ ДАН УСПОНА Иззак ве и спуст у плски дом Блк... Алм с буди и озчава стт ка завршном успону. Волим е тренут иако сам умор, посп, а око себе видим људе који су пу енергије и жеље да се упуте ка оствењу свог дуго очекивог циља. Иако је мк, све тече и некако сви зју шта треба да ре и како да се ш пре спреме за позак. Звук опреме која се њише и уда јед о другу је једо ш ремети тишу е лепе звезде ноћи. Испред с је већ неколико веза крочило глечер, па уживамо у погледу њихе мпе и одсјај тлу шкрипуцавог стврднуг снега. Остатак екипе је, видим, спрем за оно ш их очекује, само да с послужи време... Крећемо сви заједно, а са ма и иза с још десетак веза. Потребно је прећи в део глече који ће с увести под стрме се и ставку сме ка вима. 10

11 ВИСОКОГОРСТВО Поко свиће и иза ших леђа се појављују први зци уженог сунца које м даје сгу да ставимо даље. Дозимо јстрмији део глече гиба од 50 степе. Пре преска преко неколико великих пукоти пвимо паузу. Огром сеци нвисују пукоту и домију им делом пле. Презак је био претежак, јер су снеж мости били велики и стабил. Са ог места изн с се нвио в Lory (Лори), који се зи исм гребену ка Екрену. Дом д Неж се већ увелико види и све смо му ближе. Видим да је умор у мојој вези примет и бодрим их да издрже још само у ом делу, а после ће без проблема стићи до ва. је био да две двојне везе изведу успон Екрен, а јед четвородел изађе Дом д Неж и да се сама вти у плски дом Блк. Поред мене успону, у функцији водича, био je ш друг из Сајева вор Цигкић (ХПД Бјешца 1923 Сајево). Пред презак последње изжене пукоте испод сед Лори, вор и ја доносимо одлуку да ће се због озбиљности даљег успо Екрен, тешког спуста и умо екипе, пењати само јед двој веза, а остали са вором кренуће ка ву Дом д Неж Сви су били сагс, уважавајући одлуку водича који је јодгорји за безбедност екипе. Видело се, ипак, да је свима жао... ЗАВРШНИ УСПОН Након преска преко пукоте делимо се у две екипе - прва у две тројне везе, предвође вором креће заврш успон ка ву Дом д Неж, а двој веза -Татја и Нико - креће ка смеру запног гребе ва Екрен.. вор предже да се кон успо ђемо у дому Блк, како бисмо ујутру ро кренули ка Италији. Успон Дом д Неж и спуст екипе до дома је протекао у јбољем реду, сем ш су у доњем делу глече имали мало проблема око преска преко пукоти, јер су снеж мости зтно попустили. Имали смо рио-стаце, како бисмо били у контакту док се не ђемо у дому. Татја и ја смо ставили ка Екрену.. При уску у смер видим да ће о бити веома атктивно пењање и незабно искуство. На почетку сме пвимо сидриште, јер је први стежај у вертикалном успону у комбицији залеђеног снега и стене. Пењање гребеном, као и сви остали, стављамо симул 11

12 ВИСОКОГОРСТВО све до ва. Већи део гребе је био под снегом, тако да су биле потребне дерезе и цеп. Постављамо међуосигуња зм рњићима, или уз помоћ загвака и френда. Моје искуство, стечено у пењању Hornli (Хорнли) гребеом Матеорну, је де дошло до изжаја и осећао сам се прилично сигурно у вођењу везе. Татја је одлично преда и за неких сат време иззимо в Лори. Испред самог ва се зи јед незгод деоца, где са стрме и окомите стене треба прећи део ва Лори, а да при ме има мало могућности за међуосигуње. Тако су ту дошле до пуног изжаја ше способности у пењању по сувој сте. Моли смо неколико пута да се мимоиђемо са другим везама, које су дозиле са друге стре гребе. Увек је леп сусрет сте, иако се дешава незгодном терену. Цео гребен је такав да се стално пењете и спуштате све до ва. Веома лепо и димично. При изску в око с су се вукли обци, па смо се ктко зржали ри фогфисања и кренули з. У спусту смо били бржи, јер смо већ позвали терен и је било кога за мимоижење. Стижемо до де стене где је могуће спуштање з уже, јер је тај ч много бржи и ефикасји. Након 30м спуста поно се зимо седлу Лори. У ку успо имали смо везу са вором, али кон сиска глечер смо како могли да ступимо у контакт, па су зли да ли смо сишли са в и кренули ка дому. СИЛАЗАК СА ВРХА Време се погоршало и у року од по сата смо били у олуји која с је засипа почетку снегом и ветром, а касје веома непријатном кишом. Сећам се да су ми рукавице биле лико мокре, да сам сваких неколико мута могао да исцедим много воде. Иако смо се брзо кретали, били смо сасвим мокри. Снег је зтно омекшао и кочање је било много теже него при успону. изали смо се и пали све док смо сишли в део глече. Након дугог и умајућег сиска обрели смо се у предворју дома Блк. Ника се сам лико срећно осећао при сиску са ва. Мокри смо и умор, али срет јер смо стигли до осталих чла екипе. После пресвчења у своју суву одећу, а и ону коју су м други позајмили, сели смо за с да ручамо. Још памтим тај с препун хре коју сам због преморености могао да окусим. То ми се први пут десило. Навно, све је било боље кон одмо и доброг с. Увече смо уз пиће здвили успешно обављеном успону и птку са ва. 12

13 ВИСОКОГОРСТВО У ставку путања стижемо поно у мес Riva del garda ( Рива дел Гда) заслуже одмор. Сутр смо сви обишли гр Arco( Арко), а Татја и ја смо ишли пењање у обст пле ет, где смо испењали атктив смер Рита дуже 400 m у 15 стежаја са оцема III, IV - V у детаљима по оцема УИАА. Птак до комбија је уследио ро ујутру исм стазом као и у доску. У ку акције се много га лепог догодило и срећ сам ш смо вор и ја имали акву екипу за коју се вреди помучити и оргазати припремне активности и акцију. Захваљујем им стрпљењу, вољи и показом зњу. Ова акција је би зчај не само за ше клубе и с, већ и за савезе, јер по шим формацијама о је први оргаза успон е ве из ше земље. Ако неко има формацију о ме да ли је, ипак, неко је изашао е ве, било би лепо да м јави, или пренесе ПСС. Чли екипе су били: Фња Мент, Јеле Продић, Татја Андријаћ, Дги Накић, ј Милић, рисв Југда, вор Цигкић и Нико Ројевић. Захваљујем свима подршци, која је увек веома важ за све одс акве походе и подухвате. Нико Ројевић ПК Железч - Беогр 13

14 ПЛАНИНЕ ОКО НАС Има п којих се чек ка не може одрећи. Увек остају његе. И чек остаје њих... ки Вељкић ли смо спрем за позак?, питам десетак п који седе бгој твј пи. Поједи поко устају и без одго тромо подижу рчеве. Ел је тренутно ском воу. На свега стик мета од с простире се Рикавачко језеро. Пветло воде и таси, који носе искре преподневног сунца, делују хипнотишуће, а вет с, там колико треба, схђује. Док небо носи беле об, шено с ква плдује супротној ст језе. Ноге су уморне, jer смо претход три да ходали по беспућу Кучких п, а тело се одупире одвајању од ако лепог проплка. Кату и вдице збаца су десно од с као јшеји клири по зеленој котли. Све је тихо и успорено. Додатну неодлучност м уноси сам изглед пле. Стенити масив врло бајкиг зива, имеца женског рода која асоци мистичност, древност и магију непозг, пружа се 14 ПЛАНИНА ВИЛА УСПОН НА РХ ОШТРЕ ОЛОВКЕ н језером пајући небо вом који подсећа добро зашиљену дрвену олку. Стрме пе проше су измечно редима зелене тве и белих кречњачких сте. Сви закључујемо да је потребно неколико сати да се савју е стрме. Успон плу Вилу, група п ског друштва Жежељ из Кгујевца, започе је из пвца Рикавачког језе. Ово горско око зи се кјњем иску Црне Горе, свега неколико километа од гце са Албајом. На нморској виси од мета би се очекивало да је темпету воде ска за могућност пливања. Разувевају с девој и момци, који су теренским возилом дошли до ог места да би се купали и сунчали у ку вда. Проском кроз катунско сеље Рикавац започињемо успон Вилу. Прво ш с успону очекује је појас суб-алпс шуме букве. Стаза кроз

15 ПЛАНИНЕ ОКО НАС Чли ПД Жежељ Вили шуму је одлично мки, а уз је од последње куће катума, које припају породици Ивић. Mкације се пружају у пвцу југоиска и за око по сата се иззи твти п испод виса Псица (1.600 мета). Иако је среди ју, де још има у изобиљу дивљих јагода и свежег ктио. ље с стаза води до пуштех кату Студеце (1.700 мета). Од Рикавачког језе до остатака нека живог счског сеља било м је потребно око 80 мута. с се подручју кату Студеце зи гоми сложеног камења између којег сте буј тва. Виси тве прези негде и мет, па је прозак кроз ај терен био отеж. Уз пећ опрез, уз пћење свеже црвене м безбедно стижемо до почетка гвног успо плу Вилу. Иако се чи да је в нохват ру, потребно је савти још скоро 400 мета висе. Презећи зелене полице и користећи остат стаза,којима су се нека свакодневно кретале це, савђујемо у вису за јед сат. Успињући се, пред ма се отвају видици ка вима Кучких п, Комима и висима јужно, ка катуну Корита. На в смо се, од језе, попели за непу 3 сата. Седимо кј остатака гчног каме и дивимо се пма. Видимо јасно од севе ка иску и југу Кату Студеца многе пле: Коме, Хајлу, Жљеб, крш гићевице, Ђевицу, масиве Троја и Кфи, безброј ва албских Проклетија са домтм јвишим вом Маја Језерце (2.694 мета). Ка југу м део погледа закња сусед в Штрунгеза, који је свега 4 мет виши од Виле и којим такође прози гч лија. Јасно се југозапу оцртава масив Румије, испод кога се пружа део магличасте прше Скског језе. Презећи погледом даље удесно, пружа м се поглед пле Жијево, Трескавац, Сурдуп, Штит и Пасјак, да би затим преко превоја Широка и ва Маглић заокружили у једствену пому поно горостасм Комима. Поглед са Виле према албским Проклетијама Све је некако мирно и сапокојно. Дубоко под ма, са албс стре отиче река Цјев. Предалеко (или предубоко) је да би се де ву могло чути њено пенушање, али као да се ипак чује тај упор хук који милејумима продубљује кањон. На ву посји метал, цилдрич кутија са амблемом ског клуба Коми из Подгорице. Треба заиста похвалити њихо члство, јер је одржавање мкације, делу којим смо прошли, беспрекорно. Нажалост, у кутији недостаје печат, који се ту нека, по сведочењу стијих п, зио. То м ипак је смањило зољство због освојене коте од 2093 m. Чист јозујући плски ваздух опија. Ка се чи да би се ко ом једственом видикцу могло зремати, време је за позак. Исту тсу са пљамо у супротном смеру посматјући многе стените ве са ним зољством. Сунце је же и осенчене стене м се приказују сасвим други ч. Сен се поко издужују. Тишу са ремети само бат плских ципе о коте кречњака стази. Ви је дас би пријат према плима. Ту госљубивост дуго ћемо памтити. Немања Ребић Кгујевац 15

16 ПЛАНИНАРСКЕ АКЦИЈЕ ДРУШТАВА ДЕСЕТИ БРУСКИ ПОХОД ПРЕОБРАЖЕЊА ДРЕНОВАЧКО МЕТОЂЕ У порти Цркве Св. Преобжења у усу окупио се и е годе у недељу, 16. августа, у девет часа, рекорд број п, уческа са већ трициолног Похода Преобжења. Пристиг су 124 ч плских друштава и клуба из Кљева, Свијнца, Трстека, Крушевца, Ивањице, Алексца, Горњег Милца и уса. Окупљене учес у име домаћи и оргаза ПСД Сребрнца из уса поздвио је водич Милосав Филипић, уз подсећање исријат стка уса и указујући техч елементе стазе. Скупу се затим речима подрш обтио и замек председка Опште Арђел Сјкић. Скуп је поздвио и председк ПСД Бељаца Ре Угрић, доајен свијчког плења, а срцем и душом усј. Великодушно је дивао јмђу учесцу из уса Ангелу Ратајац часком са посвем, који ће јој служити за плење, а и опомињати да не закас у школу. Поход уз водича предводи и доб позвац првог де стазе Нак Качевић. На изску из г, заустављамо се код последњих кућа.. Некима је време за први одмор, други негодују. Заустављање користимо да сачекамо закаснеле учес. Први одмор користимо и за здвицу уз домаћу мучецу. Крећемо узбрдо, за у прилику прописно обележеном плском стазом, према првом репетиру. Буке шуме северној ст брда и у увама, гребену смењује хста шума. За ма остаје грић ус, који се само зире, До одморишта при ву пвимо још неколико кћих предаха, како бисмо се одржали окупу. Посебно обћам пажњу стије учесце, којима сам гтао да се могу успети до места где се здваја кћа вијта. На упред одређеном месту чекају с освежење и екипа за пружање прве помоћи. То је и први видикац Време је за одмор, и доручак из рца. Овде се делимо. Зтко, који је био зачељу колоне, преузима вођење групе за кћу вијту. Спушта је пом чу у кори Гшевач ре, поред бање з до цркве. У ој групи је петестак п. Настављамо шумским и пољским путем према ву Дренач чу (839 mnv). Успут подижемо ја од неколико пољских јебица. При самом ву се окупљамо, одмамо, а зт број уческа се пење сам в који се зи 16

17 ПЛАНИНАРСКЕ АКЦИЈЕ ДРУШТАВА стик мета даље. Одавде се пружа леп поглед оброн Копаока. Настављамо до првих кућа се Велика Дрена, где скрећемо десно, спуштамо се поред купи у шуму и шумском стазом у увалу, поред које из каме избија вода. Нод је о мес (баш као и оно у Нациолном пку) посветио Св. Медију, или Међу. Упозјем учес са подацима из Житија светаца. Медије бејаше епископ у гру Пати (тачје Олимпу) у Ликијској обсти у Малој Азији. рио се својим учењем против Оригене јереси. Незбошци ухватише ог светитеља Хрисг Медија и мачем му одсекоше гву (311 годе).тако себе пресе као жртву гу. Иако је предвиђено петесмутно зржавање, због скученог прос стављамо пут. Све до кја похода, као водич, имаћу потешкоће са успањем че колоне.више пута заустављам, пвим кће одморе. Ипак, о јхитрији журе. Неће се зауставити ву Цера, одакле се поно лепо виде ви Копаока и где под сенком липе сеоском запису, покушавам да пвим одмор. Њих ход убрзава киша.. Рио - стацом од Го сазјем и да су успорили, јер се јед стија плка оклизну. На Цери ш докр Мими и Србијка из Свијнца указују помоћ стијој плки, која има проблеме са притиском и ром срца. Очиглед замор. Смештамо је у џип. Журим з пу Цере да стигнем чело колоне. Успећу у последњем тренутку, тек мосту у засеоку Татићи. Овде се скреће десно поред корита ре, а стаза је обележе.то ће ома који журе да причи проблем. На ом месту се зржавам како бих усмерио остале учес.то ћу учити још једном пре ус бање, како бих преусмерио пле мостић преко ре и поред бање. Ево с поно у порти Цркве Св Преобжења. Сређујемо утис. За оргазацију угвном примамо похвале. Следи пријатно ћаскање, шале, доде покло и захвалца, тервјуи локалној Телевизији ус, Рио-Беогру и локалном листу Ни пут које је припремао Ре Угрћ, па уз кафу завршавамо ш огодишњи плски ПОХОД ПРЕОБРАЖЕЊА. Водич: Милосав Филипић Фики 17

18 ПУТОКАЗИ ВРЕМЕНА ТАМО И ОВДЕ ИЗМЕЂУ ЖЕЉА И МОГУЋНОСТИ Многи километри аугопута остају иза леђа, а такође и сремсколика италијска вца, широка колико око допире. Аупут с уводи, а магистл путеви зводе кроз промење, живопис и зиг предео.. Тоска. Очи имају у чему да уживају. Гвице, брежуљци, брдашца, а њихом темену, го по пвилу, виле, дворци и замки, као капе, отме шешири и круне. Увек окруже гусм масом дрвећа зигх ва. Видљиви издалека, мећу се оку. Призор леп, умивен, дотер, спокој, мир...с да, али у не тако давној прошлости - ако се има у виду да се у исријском мерењу време Италија такорећи прекјуче уједи - а домт места су обезбеђива сигурност и показива моћ и домицију. Као уосталом и свуда у тим времема и де је било много сукоба између гра, између моћх породица, та, савезштава и издаја. Предео обилује зелелом, претежно медитерског типа - пређују ја, тамно зелене боје. Цвеће, мириси и атмосфе у добром делу г прос подсећају море. Догоди се смеш згода. Шетамо Монтекатијем, јмање замљивим од свих скских бисер гра и хоћу да пређем другу стру улице да бих изашао обалу. Како да не - море јесте са друге стре улице, али десет - дваест километа даље! Овде неће бити речи о извредм скским грима, њихим грским тргима, улицама, патама, скулптума и спомецима отвореном просру, црквама и катедма, галеријама и музејима, о непојамној лепоти и недостижм уметчким вредностима у њима, о моћм тврђавама које су чувале средњевек језг гра. Биће речи о асоцијацијама које су ми се јавиле док сам доживљавао и упијао сву ту тако знрсну лепоту. Јавиле су ми се ше домаће сли, сли из Србије, сли са многих табања српским пма и других многих домаћих путања. Намећу се и поређења, много пута пољ, нека баш и не. Природа - ако се одбије мирис Медите - уз уважавање специфичности климатс и геогфс - не уступа јмање, а сличност је прилич, ночи са Шумијом. Тврђаве сам тамо поменуо збирно, ше ћу побројати како би се подсетили шта имамо, почев 18 од оне у Пироту, па преко ш, ужич, шабач, оне у Слкамену, Петри, Калемегда, смедеревс, тврђаве у Раму и Голубач. Ипак, втимо се изворној асоцијацији коју су изазвали укси темема скских брега, па се подсетимо где су све сличне гђеве запоседале ше ве. ТВРЂАВА ЗВЕЧАН, непосредно изн Трепче, помиње се од XI века. У њој се зио Немањ двор са црквом. Позорца је типичне мчне средњекне дме. Ту је Душ затворио и уморио оца Стефа Дечског. НОВО БРДО, многољуд у средњем веку гр, рудски и тргачки важ цент, скрсца путева, стије од XIV века. У непосредној близи Прилепа, родно мес кнеза Лаза. ЈЕЛЕЧ, јужно од Ног Паза, у рушевима, годе га је подигао кљ Дгут. РАС, визтијски, па српски средњек гр (тврђава) са подгђем. МАРКОВО КАЛЕ, тврђава у непосредној близи Вња. Прост, високо дигнута изн ушћа двеју малих река, први пут се помиње кјем XI века. ХИСАР, изн Прокупља, остаци г са базиликом из IX - XII века. Зчајно хеолошко зиште са изузетм достигнућима у пљењу мета у коме је ђе дугачка иг од челика необјашњиве чисће. ИВАН КУЛА, видљива издалека, вири из гусг шумског зеле коти 886 делу Ра, који се зива Мајд п. Потиче из XIV, можда и XIII века, а припа је Иву Косчићу.

19 ПУТОКАЗИ ВРЕМЕНА БОРАЧ, велики средњек гр - тврђава, оштром стеним гребену Великог крша, изн гружског се ч. Помиње се кјем XIV в. за вле Деспота Стефа. У селу се зи Црква св. Аге Михај, обвља у XVI и XVII веку. СОКО ГРАД чији се незт остаци зе Озрену. Помиње се у Нушићевој доскочици с почетка XX века: Соко бања, Соко гр, одеш мар, дођеш мл. Високо изн изво ре Солотуше, истакнуј стрмој гвици обронцима Те, зе се остаци прострог утврђења, по свој прилици из турског доба. Вератно је обезбеђивало пут који се одвајао од пута Ужице - Баји Башта и долом Солотуше иззио Ту. СОКО ГРАД, српско утврђење рту Соколс пле, пом турски. Нека са звијеим подгђем касје замрлим. Последњи турски гр предат српским встима, уз усл да буде зорен, тако да дас посје само незт остаци. У последње време је у подножју подигнут мастир са коцима, у коме се преко лета окупљају српска деца из дијаспоре. На просру зрушене тврђаве је хеликоптером донет и усађен крст великих димензија видљив издалека. БЕЛА СТЕНА, је гр подигнут у XIVв. кавском путу између ужич и колубс обсти. Нази се северној подгори Маље. После бит са мађским кљем Лудиком у њему је био ц Душ. Освојио га је Махмут паша, а зорен је годе. дас посје само једва видљиви остаци. Описао га је у својој књизи Тамо - амо по Србији позти пл и плски писац Алексд мјић, који је и прикупио подат о њему. МИЛЕШЕВАЦ, подигнут високој, уској и стрмој сте, Чува клисуру којом је прозио пут Скопље - с. У непосредној је близи масти Милешеве, али нема података да ли је временски и по ме у вези са мастиром изгђем годе. СТАЛАЋ ГРАД, или ку Тодо од Стаћа, подигнут изн некашњег састава Јужне и Запне Ме, дас далеко измакнуг. Помиње се годе. Српска поса коју је предводио војвода Пријезда изгу је у сукобу са турском војском, коју је предводио султ Муса. с посје остаци дољно импресив да укажу некашњу величу тврђаве. БРВЕНИК, видљива ку г у рушевима, високо изн Иб, његој левој ст. У селу испод тврђаве зе се гробљу рушеве цркве из XIV века. Можда се изгрња цркве и тврђаве могу временски пезати. МАГЛИЧ, стији је од првог поме у XIV в. као гр хиепископа II. На бедемима је велика, тзв донн ку и седам мањих, а у међупросру велика зг. Био је запуштен па обнљен. КОЗНИК, високо изн Расе, код Алексдрца, са 8 ку, изгђен кјем XIV и/или почетком XV века. ОСТРОВИЦА, у ноду г кја позта као Острвица, у непосредној близи Рудка. Нази се 758 mnv. Помиње се у XIV веку у време кља Милути. У гр се склоо встел Нико Зојић, који се побуо против деспота Стефа. У Острицу се скло и Јери, же деспота Ђурђа, где ју је убио њен с Лаз. ВРДНИЧКА КУЛА, остатак средњекног г, зи се Фрушкој гори, по ст, с леве стре асфалтног пута Врдк - Змајевац. ВРШАЧКА КУЛА, утврђење изн Вршца, стија од г који је испод ње осн почетком XV века. Нажалост, у ом погледу не можемо се упоређивати са Тоском. Из ог прегледа видимо да изимо само деле, рушеве и остат, понек само тге утврђех гра. Освајач са иска је неш срушио, ш је учио он, урио је оштри зуб време. Умес века, па и милејума - још од етрурских и римских време - сталног додавања, догђивања и упређивања, ми смо имали вишевек мк и стагцију. 19

20 ПУТОКАЗИ ВРЕМЕНА Али, је увек и само завојевач крив. Имамо ми три - колико ми па ум - случаја ка су два пута о који треба да предводе нод уштавали њего слеђе, а у трећем случају је зање потекло баш из нода. До годе самом ву Авале посја је тврђава Жрн. Нема поуздах података из ког време потиче, али се з да је би једно од упоришта војсци угског великаша Ја Запоље, који је у великој бици спречио продор јаких турских сга у Срем. Сам не зјући, а не питајући оне који зју, кљ Алексд је недио њено рушење - јер не требају ма турс тврђаве. Жрн се јучки опио и срушен је тек после више пута понљеног миња. На м месту је дас Спомек Незном јуку, који је могао бити и неком другом месту Авали. Изн мед Запне Ме у Овч Бањи, 386 mnv зи се каме ку, чија је ме би да осмат дозак Тука из пвца Чачка и да упозори моштво бројх чско-каблских масти и околно стштво да се скло. с су остаци који пружају представу о просру, али не и о виси. Према казивању мохиња, с бгослом вли Никоја Велимирића сруше је да би се подигао мастир Успење, јед од многих у клисури, који се зи одмах поред ње. На ву Ртња удица дустријалца и вска рудка Мха подиг је, импозтну, лепо уобличену капелу. Није би претеро дугог века. У више вта су је - персолно се не з ко, мили у сулудој замисли да се у њој зи закопо бго! с је жалос звали. Пају ми ум оне италијс вије и сеоска домаћства која, од XVII а нека и од XVI века су изме спољ изглед својих зг, с тим ш су их изнут осавремели. Колико је само важ реса којој ноди стују - да ли су прометном путу или удобно скјнути у мирне кут контента! Е замљивог мотива за изс п а места која су тги ше исрије. Одзи се прилично чес, или мак премено нека од њих - приме ри Острицу, чки крш, Кулу код Масти Успење, Маглич, Врдчку и Вршачку кулу а и многа друга поменута места би мог бити циљ ших излета. Дг вић 20 Нишка тврђава Смедеревска тврђава Калемегд - Беогр Петрска тврђава

21 НОВИ ПЛАНИНАРСКИ SEKCIJA ПУТЕВИ ПОЧЕЛО ТРАСИРАЊЕ КАРПАТСКОГ ПЕШАЧКОГ ПЛАНИНАРСКОГ ПУТА VIА CARPATICA Пешачка оргазација из Бша (Румуја) започе је пројекат тсиња пешачког плског пута дуж Кпатског плског венца, од Србије преко Румује до Слач (Бтисва). На плском масиву Кпата зе се теририје више држава (Румуја, Укји, Слачка, Чешка, Пољска и кјњем југоиску Србија у пределу од Ђердапа до масива Озре и Девице код Сокобање. Екипа од три ч п - тсе из Румује би је у Србији од 17. до 26. ју, у оквиру дого о сњи између ског савеза Србије и Пешач оргазације из Бша. Екипу је доптио и представио господ Мсел Софију, који је делегат Пешач оргазације из Бша у Европској пешачкој оргазацији (ЕРА). Тсиње пута започе је у Сокобањи и стављено по етапама које су водиле преко Ртња, љевца, Злота, рског С, Замне, Пвчева, Мироча и Ђердапа до бре ХЕ Ђердап, где тса прези у Румују. ска друштва и клуби из Тимочког региолног савеза били су добри домаћи румунским плима свакој од деоца, како и приличи плском госпримству. Представци ших клуба обезбеђивали су кгфс подлоге и формације о могућим вијтама избо тсе пута деоцама. У тсињу дуж деоца сађивали су: ПК Озрен Сокобања, ПК Шиљак љевац, ПК Дубашца Злот, ПСД Цр в р, ПД Дели Ј Негот, ПД В о. У даљем ставку сње одржаће се састак уческа у тсињу из Србије и екипе из Румује са циљем кочног избо тсе пута и дого о даљим зацима. Бсв вић 21

22 ПЛАНИНАРСКА ЕТИКА Некако ми је јкше да ш пут у плу прошлогa вда упоредим са автуром Хобита. Њих је уједио прстен, а с сећање Луисе, која је умр кон треће трсплтације јетре. Током пута ми се чило да смо само ми присут, већ и душе ших пријатељa који су више са ма, које сам са сваким коком мислио. У сваком случају, да не посји моћ трсплтацио хирургија, било би много више душа оној ст. Овако смо имали прилику да се попнемо плу са осам људи, којима је успешно трсплтир неки орг и који, захваљујући ме, живе са свим изазима које живот доноси, укључујући и плење. Наш пријатељ, Силвио Калви, не само да је оргазао све и посветио читав пројекат Луисе, већ је будно мотрио остале учес и хбрио речима оне који су имали мање искуства или сге. Чуло се Vai Michele vai (Ходај Михајло), а Michele је хбро газио кок по кок и први пут се попео плу. Као бивши кабињер доста је одсечно кочао, али са видљивим пором, бледилом у лицу и ливидм усцама. Није се предао и са 1100 м попео се до ва m и једног тренутка ком 6 километа је ПЛАНИНАРСКА ЕТИКА И СОЛИДАРНОСТ НА ДЕЛУ ом времену глобализације, која буди стхе од губљења оснх етичких прципа и У недостатка солидности са људима у невољи, пли још увек могу да буду понос због бројх доказа и акција којима се пружа помоћ људима којима је помоћ потреб, природм катастрофама, сиромашма у плским кјевима, сбим социјалм групама. Зчајно је гсити да Мистство омле и спорта, кроз документ Сттегија звоја спорта у Републици Србији, обухвата и обст активности свих спорта и спортских савеза звоју спорта и рекреације осбљех социјалх група и особа са посебм потребама. Једном лепом примеру високог етичког приступа плском успону, у околи Бергама у Италији, као уческ је присуствао др Нен Дикић. ски гск са зољством објављује његу репортажу о ој племеј акцији. У ЧАСТ ЛУИСЕ био без комента, све до доска у плски дом ободу језе близаца (Laggi Gemelli) у пма емба (прција Бергамо). Интерес је да се це група попе за неш мање од 4 сата, док се здви пи пењу за неш више од 2 сата. Ка је Силвио предложио први пут акав пројекат лекима и рекао да ће у њему учествати пацијенти са трсплтим оргама, о су изнеђено гледали и питали: Мислите пешице? А Силвио је одгорио Не, летећемо. Па вно, пешице! Добили су дозволу Етичког комитета и пвили пројекат од седам пењачких ту. Уз дозволу Силвиа Деса, Зор и ја смо им се прикључили последњем пењању и били смо изнеђе како је све спон функциосало. Из даље смо изгледали као било која група п која се пење. Имали смо сви исте капе којима је био тпис A spasso con Luisa ( Шетамо са Луисом ). Међутим, бит злика је би у ме ш је у телима п било седам трсплтих јетри и једно срце. Ме је вератно било терестје него другима, јер сам цео живот учио да слушам како људи дишу и како им куца срце. Ослушкивао сам њихо дисање, а онда ми се учило да чујем више од га. Чуо 22

23 ПЛАНИНАРСКА ЕТИКА сам како црве крв зрнца струје кроз срце, како крв шикља кроз јетру и како дами бију у слепоочцама. Тренутак је да се подсетимо колико се пећава прок крви у пору. Наиме, у свим оргама се циркуција смањи ри усмевања крви ка мишићима у којима је прок чак 15 пута већи него у мирању. би добили дозволу за пењање ши пли сви су прегледа као професиол спортисти уз мерење аеробне потрошње, сге и флексибилности. Биће терестно да погледамо иззне резултате и видимо колико је активност допре бољем квалитету живота. Сви су очигледно добро поднели пор, а очигледно је било и да уживају у заједчком подухвату. Док пишем о ме, змишљам заш Србија нема боље оргазу трсплтациону медицу. У чему је проблем да и ми, приликом добијања личне кте, момо да одлучимо да ли желимо да домо ше орге кон смрти. Али да се не би проблем свео само дорс ктице, Србија би мо да има и зње воу Италије. Очигледно је да хирургија је проблем, већ поспетив брига о пацијентима или, како Силвио каже, редно пћење и узимање лека за спречавање оргазама да одбаци орг. Упво сам се о ме слушао ком пењања. Интерестно је колико пацијенти зумеју тепију, како леки делују и која су огчења.чак су ме и затекли као кдиолога са питањем да ли је могуће да леки који регулишу р срца отежавају да се при пору постигне оптимал пулс, односно како функциошу код трсплтирог срца. Очигледно је да су леки у Италији, звијањем трслтационе хирургије, све те проблеме зрешили. Оно ш је куриозитет италијског здвства је не само да је бесптно, већ је једно од јбољих у многим обстима. Дефитвно су јбољи у спортској, а очигледно да имају невератне резултате и у трсплтационој медици. Колико се о свему води чу потврђује чињеца да пли зју да пруже прву помоћ, али и да искористе дефибрир. То ш имају дефибрир 2000 m у плском дому додатно гори о целокупној оргазацији, јер дефибрир представља још увек учнофтастичну пву у многим здвствем устама Србије. Силвио је покушао да ми објас да су имали неколико срчах засја и да су због га одлучили да купе дефибрир. Па, као да ми у Србији немамо срче засје који се, вератно,дешавају у мутима, али ко не змишља о купи дефибри. Свака част Италијама и њихом односу према животу и односу према болесм људима. Италија немају такав однос према животу, Силвио не би живео 9 годи са трсплтиро јетром, а о осталим зм и незм људима и да не горимо. Не зм да ли је потребно да кон свега пишем да акво плење ко не треба да оргазује своју руку, без претходх прегледа, дого и пажљивог пња. Др. Нен Дикић 23

24 МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА - АЛПИНИЗАМ УИАА ПЕЊАЧКИ КАМП ЗА МЛАДЕ, ШПАНИЈА Регион Каталоје у Шпаји светски је позт по одличм услима за пењање. Упво због ога комисија за мле УИАА је одлучи да сусрети буду оргаза у ом фтастичном региону. У периоду од 27. ју до 3. ју годе одржао се међунод скуп за мле од годи. Циљ ог скупа било је пењање сте са једном или више дужи, трициол ч или болта, спортско-пењачки смери, као и упозвање, зме искуства и даље усавршавање у свим аспектима пењања. Било је укупно 7 уческа, јед из Јужне Афри, 5 из Шпаје и ја. Поред с, пењача, уческа кампа, са ма су би двојица искусх струк, водича који су с птили и подучавали. На пут сам пош 25. ју као представца Србије и ског Савеза Србије. Камп се одржао две зличите локације ш ми се много свидело јер ми је омогућило пењање зличите стене и два потпуно другачија искуства. Прва три да били смо п Монсет која се зи веома близу Бсолоне и популно је пењалиште. Били смо смеште у плском дому Каталонс плс оргазације где су м оргазари обезбедили и хру. Врста стене је конгломет, врло специфич и потпуно на за мене. Цео предео ме је већ првог да оставио без речи. Камене куле које се издижу из земље позивају да се попнемо в и проширимо види. Првог да пењали смо смере опремљене болтима, спортско-пењач како бисмо се упозли са стеном,а прим били безбед и ефикас. Било је замљиво, и са сваким недм покушајем успешје тако да сам кју да попе поглед јед смер оцене 6а+ (УИАА VII-). Једи проблем тамо је ш је темпету висока, сунце непрес обасјава стене и заиста отежава усле за пењање. Због ога смо се другог да одлучили за пењање смери северној ст Монсета оцене МD, Ае. Тамо је сте до читавих 14 сати би у хлу. Са аквим оцема се сам до са сусрета па су ми струкри објасли шта зчи. Прва оце (МD) је комплекс и че је тежска оце пењања, затим приступ сте, дужи пењања, могућност постављања међуосигуња, а друга Ае, зчи да има техчког пењања, али да је та дужи опремље, стим клима. МD зчи много тешко, а оцене се крећу скали од ко,мало тешко,тешко, много тешко и екстремно тешко. Овај смер је дијед дуг читавих 200 m, оцене V+. Смер је ст, прилично захтев и комплекс. Ксич смер зчи да је попет давно и да пти логич пут у сте који води в. Ово је јед од тих. Та је гца људских могућности би попети оцену 6, из ог закључујемо да је смер изузетно тешка. Сигур сам да је реал оце виша, мак за јед степен. Међутим из поштања према првим пењачима о остаје непромење. Следећег да смо пењали већ смо преподне обђивали изру осигувалишта (штда) и абзајл. Ово је било мењено ома који се први пут сусрећу са пењањем смери са више дужи, али и осталима да сазмо но и утврдимо учено. Било је поучно и веома корисно. Поподне пакујемо стви и позимо следећу плу, Педфорка где ћемо пењати нед три да. Д одмо ми је пријао због порне смери претходног да, као и због приступа, сиза и сунца које с је додатно исцрпљивало. ски дом у ком смо били смеште недх да зи се нморској виси од 1700 m ш је би велика проме у односу претходно мес, које је било свега 700 mnv. Окружен је пма и стенема, зи се дивном месту. Стене за пењање у масиву Педфорка су вели и приступ до њих је стрм и дуг. Сте је сура и подсећа ме северну стену Тригву, по свему, сем по дужи. 24

25 МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА - АЛПИНИЗАМ Први д пењали смо ксич смер, тачје је неопремљен или неким местима опремљен стим клима, дуже 350 m, оцене 6a (VI+ УИАА). Пош он не иззи в, ставили смо пењање још неких 250 m, кше оцене, око IV угвном и попели се в чија је виси би 2500 m. Било је замљиво пењање, поно дијед, и са супењачем сам се непрес смењива у вођењу. Укуп дужи сме који смо попели г да износи је око 600 m. У дом се вћамо у вечерњим сатима, после целодневног успо. Следећи д пењали смо кћи смер и ближи. Приступ је тјао око 45 мута. Смер је био дуг 120 m, оцењен са 6b (UIAA VII)Оно ш је још замљиво ш се тиче оце у Шпаји јесте дa теже до V+ озчавају УИАА оцема, а почев од оцене VI користе фрцус оцене (6а,6а+...). Пења сам са струкром Фаусм и учи гледајући га како поставља међуосигуња, па примењива и у дужима које сам ја води. Тежак смер, али изузетно леп. У дом се вћамо је, ручамо и после ктког одмо стуркри с воде оближњу стену како бисмо учили тех спашавања и самоспашавања. Било је димично и веома поучно. Прво су м демонстрили и све детаљно објасли, затим је свако од с имао затак да ури ис. Би сам концетриса и труди се да учим ш више. Не тех се зликују од ших, тако да ћу бити у могућности да стечено зње пренесем шим алпистима. Уз замљиве активности последњи д пењања брзо дози. И г јут смо, као и претхнодх устали ро, око 6 како бисмо завршили успон пре мка. Приступ до сме тјао је око сат и по време. Умор је био присут код свих, ш је потпуно нормално и очекиво после лико да захтевног пењања тако да је било неопходно да будемо још више фокуси и концентриса оно ш римо. Смер који смо пењали био је дуг 180 m, оцене 6а (VI+ УИАА). У ако великој сте оно ш је неопходно како би ши успо били безбед јесте оријентација, како у сте, тако и у самом приступу, и вно сизу. Зчило ми је ш су искус струкри били уз с и помагали м у читању смера, приступа и сиза. Абзајлима сизимо у подножје стене и истим путем вћамо се у дом. Следи затим мали одмор, пакање и позак. Имали смо заједчку вечеру у оближњем ресру, где су м били подеље мали покло, успомене које ће с увек сећати е де у Каталоји. Најдгоцеји поклон, поред неизбрисивих успоме јесте пењачки водич који је свеобухват, сликит и спиција ми је за недне успоне. Седам да је брзо прошло. Инструкри су имали к затак да с свакодневно пте, испуњавају ше пењач жеље и помогну да све буде безбедно. Одзак ај скуп много ми је зчио јер сам усаврши своје способности пењања смера у великој сте, учи не тех спашавања палог птне и самоспашавања, упоз не људе са којима могу да пм нед пењања. Велику захвалност дугујем ском Савезу Србије који је препозо зчај мог одска тамо, те подржао и фсијски помогао мој одзак. У окбру следеће годе УИАА камп за мле ће први пут бити оргаз у Србији и о је одлич прилика за све мле из ше земље да доживе искуство слично оме, а м се и још боље. Једва чекам да искуства са ог кампа, као и осталих пењања пренесем ома којима је јпотрбје и који су будућност шег плског спорта. Кати Мски С.П.К. Пенткс Иђош, Кикда 25

26 ПЛАНИНАРСКА САРАДЊА - СПЕЛЕОЛОГИЈА ЕСКПЕДИЦИЈА БАНСКИ СУХОДОЛ 2015 На п Пир у Бугској, тачје у цирку Бског суходо, који броји више од седамдесет регистрах јамских објеката, већ з годи зедом одржава се међунод спелеолошка експедиција која је е годе у периоду од 22. августа до 13. септемб, још једном окупи истживаче зх профи. Уз птећа биоспелеолошка и геолошка истживања, рекогносциње тере и мапиње посјећих објеката, по приоритету активности ставље су истживања у јамском систему 9-11 који, са више од 360 мета дубе и још увек неистжем калима претендује да посте јдубља јама у Бугској. Међу спелеолозима из Бугс, Пољс, Грч и И било је и троје спелеолога из Србије, који већ трећи пут учествују експедицији позив својих бугских колега, као и Немања Милосављевић представк Комисије за спелеологију ПСС. С представцима бугских клуба одрж је р састак. Размотре су детаљи међунодне сње и угоре терми заједчких активности у недном периоду. Представци Савеза спелеолога И иззили су жељу да буду домаћи спелеолозима из Србије у Иру. Експедиција Бски суходол 2015 и е годе потврди је висок степен оргазације и госљубивости домаћи. Учесци експедиције сложили су се да је бак ој експедицији изузет прилика за успостављање контакта и змену искустава, а посебно за звој међунодне сње међу спелеолошким оргазацијама. Немања Милосављевић 26

27 ПЛАНИНАРСКА САРАДЊА - СПОРТСКО ПЕЊАЊЕ CLIMBING EPIC CHALLENGE MAVROVO 2015 Мадонска спортско-пењачка федеција је, у периоду од до год. први пут оргаза пењачки скуп нооткривеној локацији за спортско пењање у плској обсти Мавро. Овај скуп је зв CLIMBING EPIC CHALLENGE - MAVROVO 2015, а имао је и такмичски и рекреатив кактер. Мавро је последња откриве локација од стре мадонских пењача, са огромм потенцијалом за звој ног пењалишта. С обзиром да се оно зи нморској виси, идеално је за период лета и високих темпету. Тренутно је тамо пвљено двесетак смера за потребе спортског пењања. Током три да, укупно 30 пењача из Мадоје, Србије и Бугс, пењало сесмерима теже од 6+ УИАА (6а фр.) до 9+/10- УИАА (8а фр.). 2. августа је одр такмичење и м приликом се пењало смером Сепатизам, оцењем са 8+/9- УИАА (7б фр.). Двоје ших пењача/такмича је учествало самом такмичењу, Милица Огњић из ПАЕК Ниш из Ниша и ко Недељкић из СПК Гецо из Беог. У женској конкуренцији прво мес је освоји Милица Огњић, а у мушкој Мио Мчевски из ПК Вертикал из Би. Након пењања, у вечерњим сатима, одрже су презентације и приказа сузличити пењачки филми. Домаћи су се кју захвалили свима који су присуствали, уз позив да се виде и следеће годе исм месту, јер пју да а мафестација посте трициол. Јеле Јакљевић Комисија за спортско пењање Милица Огњенић и ко Недељкић 27

28 ПЛАНИНАРСКА ОБУКА ОДРЖАН ОСНОВНИ КУРС ЗА СПЕЛЕОЛОГЕ ПЛАНИНАРЕ У НИШУ Комисија за спелеологију ског савеза Србије, у сњи са ско - спелеолошким клубом Двиг из Вличог Ха, оргаза је осн курс спелелогије у Нишу у периоду од 3. апри до 3. маја Циљ курса би је промоција спелеологије и оспособљавање к југу Србије, као подручју од зчајног тереса за спелеолошка истживања. На курсу су учествали кдидати из Ниша, Димитрг и Вличог Ха. Пктич става извође је стема Јешч клисуре. Предзаврш вежба и обука у оријентацији и спелео - мапињу одржа је у Раутачкој јами код Ниш бање и Микој дупки у Сићеву. Учесци курса, проском кроз Сам пећу у селу Копајкоша, у услима сталног водока и високог водостаја упозти су са хидролошким кактеристикама у спелеологији и спелеоморфологијом, посебно примерима пећског кита. Том приликом група је обиш и пећски систем Језава. Позвање тех кдидати су потврдили завршној вежби сиском у Церјску пропаст, јаму приближне дубе од 90 m у селу Церју код Ниша. Пријавље позци, њих триест, успешно су завршили курс погањем теоријског де испита. Немања Милосављевић 28

29 МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ГОДИШЊА КОНФЕРЕНЦИЈА ЕВРОПСКЕ ПЕШАЧКЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ ЕРА У Бтисви, гвном гру Слач, одржа је Kонференција Европс пешач асоцијације (ЕРА) за году, од 24. до 27. септемб. У оквиру конференције, као посеб догађај, одржавања семи за озчавање пешачких путева и стаза, семи за обучавање водича, из пвилка и критеријума за избор јбољих пешачких стаза у Европи... На конференцији је представљен и започети пројекат тсиња међунодног пешачког пута дуж Кпата- Via Carpatica, који почиње у Соко Бањи (Србија) и завршава се у Бтисви (Слачка) у дужи од 2500 км. Оргазар ог пројекта је Пешачка асоцијација из Бша (Румуја) а птнер је ски савез Србије. Колеге из Румује посебно су гсиле добру сњу и помоћ коју су им теририји Србије пружали плски клуби из Тимочког регио. одрж је скуп чла пешачких асоцијација из Слач, Чеш и Пољс, којим је свечо обележен почетак активности пешачења и других знрсх сржаја, који ће се одржавати у свим европским земљама подом припреме за трициолну мафестацију ЕУРОРАНДО, која се припрема увреме од 10. до 17. септемб годе у покји Сконе у Јужној Шведској. На конференцији су учествoвале чце асоцијације ЕРА из 20 европских земаља са укупно 65 делегата. Поред уобичајеног дневног реда конференције, којим се подносе и усвајају извештаји о ру и нед пли, конференцији су у оквиру посебх дискусиох триби представљене активности ним пројектима и пројектм идејама, чи и усли фсиња пројеката и активности из зличитих европских и дорских фонда, затим активности Председца асоцијације госпођа Лиз Нилсен позва је чце ЕРЕ да истже могућност изре пилот-пројеката за тсиње и уређење мрежа пешачких путева погодм терема, где се може пешачити 5 до 7 да. Доб пример може послужити мрежи стаза у околи се Милертал у Луксембургу, а такође и неколико таквих мрежа које посје у Немачкој. Господ Арм Дикорне подсетио је покренути пројекат који је поднет Савету Европс ује, а односи се зчај пешачења за јавно (нодно) здвље. Овај пројекат који је изрило пет земаља треба да започне са оствивањима 2016/2017 годе. Представци асоцијације из Шведс туристич оргазације приказали су досашње активности припреми мафестације ЕУРОРАНДО и упути звач позив чцама ЕРЕ да се придруже ој мафестацији. 29

30 МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЕУРОРАНДО 2016, покји Сконе, гр Хелсборг, Јуж Шведска, од 10. до 17. септемб. Састав део конференције били су излети са пешачењем у масиву Малих Кпата и обали Дува у близи Бтисве. Посебно је зчајно гсити одржавање избо за чле председштва ЕРЕ. За ч председштва изабр је рис М Мићић, председк ског савеза Србије. Било је зољство присуствати кдидању и избору Б. Мићића због једногсног и бурног одобвања и изжавања симпатија свих делегата, ш је би потврда великог угледа који је Б. Мићић стекао ком протеклих годи активности јачању Европс пешач асоцијације. Овим избором такође је потврђен углед ског савеза Србије као оргазације која је својим активностима такође препозта у оквирима европс породице пешачења и плења. Промотивм скупом чли пешачких асоцијација Европе симболично су тромеђи Слач, Чеш и Пољс, свечо обележили почетак активности пешачења и других знрсх сржаја који ће се одржавати у свим европским земљама подом припреме за трициолну мафестацију ЕУРОРАНДО која се припрема за период 10. до 17. септемб годе. Више од 600 уческа у пешачким колома кружном стазом прешло је симболично преко некашње три гчне лије. На ј међи између три државе са се зе спомен-обележја и уређено мес за окупљање излетка. Мафестација ЕУРОРАНДО одржава се сва пете годе (2001., 2006., 2011.) као једстве догађај целе асоцијације ЕРА, који се посвећује некој од важх тема из обсти друштвеног живота и звоја. Тема ЕУРОРАНДА у Шведској биће ЕНЕРГИЈА, са циљем указивања њен зчај и циолно коришћење свих изво неопходх за звој и опстак чечства. Пријављивање уческа за дозак у Шведску већ је почело. Очекује се више хиља уческа. У покји Сконе припремају се мреже стаза за пешачење и други број догађаји. Б.вић Б. Мићић Н а осну одлу Упвног одбо клуба одржа је шко за пле са прогмом који омогућује предање у ом спорту. Ову ицијативу порджао је Исо Пћ, Начелк ПСС и њег предлог изабр је Феликс Кривошија за коорди е школе која ће рити по прогму ског савеза Србије. Пктич део школског прогма одрж је терема Стжила Фрушкој гори. Посеб пажња посвеће је погфији и оријентацији, а затим плској опреми и кампању. Теоријска предавања би су веома добро посеће (до 50 п). За свако предавање припремљен је штампа материјал. Наставу су одржавали ши водичи, алписти, као и представци Црвеног крста из Суботице. Школу је завршио 21 пл/ка. ОСНОВНА ПЛАНИНАРСКА ШКОЛА ЖПК СПАРТАК - СУБОТИЦА Позци школе 30

31 ПРЕТПЛАТА НА ПЛАНИНАРСКИ ГЛАСНИК Часопис ски гск се дистрибуи читаоцима путем претпте. Часопис примају сви клуби који су чли ског савеза Србије (по јед примек), љубитељи плс природе, као и оргазације, државне усте и невле оргазације са којима ски савез Србије сађује. Претпта за једну календску году износи 400,00 ди (за острство 10 ). У цену претпте укључе је пошти. Затереса за примање часописа претпту могу извршити путем електронс поште, телефоном, факсом или писмом. При нучивању потребно је доставити име, презиме и ресу коју ће часопис бити достављен. ски савез Србије пошм дату ресу шаље попуњену уптцу за годишњу претпту (пвм особама шаље се профакту) коју треба уптити. После примљене упте ски савез Србије шаље све бројеве часописа који су изашли од почетка годе, а затим сваки ни број часописа до кја годе. Ако желите да некоме поклоте претпту часопис, пошаљите ресу примаоца часописа и своју ресу (за сње уптце). AC НЕЖИВОТНО ОСИГУРАЊЕ - СТАМЕНО КАО ПЛАНИНА АС неживотно осигуње Србије активно учествује у звоју пројеката из обсти спорта, културе и обзања. е пружају зољство свакоме ко њима би. У плу иду људи зличиг ссног доба, тересања и физич спремности од излетка, пењача, истживача - до ох који желе само одмор ливама плских оброка. Оно ш је свакако јважје, је обезбеђење сигурности п, а је упво оно чиме се ми бавимо и о чему желимо да вас обавестимо. Освач АС Осигуња, Adriatic Slovenica већ има дугогодишње претходно искуство у подржавању рекреативх удружења, али и вунских спортиста. Преко 20 годи јед смо од јвећих спонзо Олимпијског комитета Слеје. То показује да је ше осигуње јасно опредељено да подржава спорт, олимпизам и олимпијс идеје. За је и природно да звачно осигуње Олимијског комитета Србије (ОКС) до кја олимпијског циклуса у Рију буде АС осигуње. Наши олимпијци су већ Зимским игма у Сочију досјствено бли боје Србије. Верујемо да ће Летњим игма у Рију ши олимпијци брути о ме да постигну ш боље резултате и да јбољи ч репрезентују Србију, као ш и ми у АС осигуњу ативм производима и услугама, као и бригом о осигуку, јбољи ч репрезентујемо осигуње. АС Осигуње има оно ш је потребно да ви безбрижно плите. Ми не продајемо полисе, ми ствамо сигурност велику и стамену као п. боље. Ми смо АС Неживотно осигуње. Посетите с и упозјте с 31

32 ISSN 1452/745 Д н п л н н р П а и а к ПД р К а о о Ф т : Б а ис ис ис ис ис ис ис ис ис ис ис ис и а в Б ж и ви ви ви ви ви ви ви ви ви ви ви ви ви ви ви ви в ћ