Смрт па три јар ха. Ње го ва све тост па три јарх. мистерија ЕКСКЛУЗИВНО! у овом броју: Рума: Сеча функционера

Transcrição

1 Година XLIX Сремска Митровица Среда 18. новембар Број 2543 Цена 40 динара у овом броју: Рума: Сеча функционера странa 3. Смрт па три јар ха Скица за портрет: Анита Батричевић, менаџерка фабрике Мелер Електрик у Сремској Митровици Нови грип у Срему Инђија: Без чекања до овере упута Завршен фото конкурс "Ја волим Пазову" Лафарж БФЦ: Хиљаду дана без повреде Професорка Нада Џамић Шепа, најбољи просветни радник у Војводини Коломејки додељена Новембарска плакета Сремске Митровице странa 4. странa 6. странa 9. странa 10. странa 12. страна 18. странa 24. стране Фељтон: Сремска мистерија странa 14. Ње го ва све тост па три јарх срп ски го спо дин Па вле ( ) пре ми нуо је, 15. но вем бра, на ВМА у Бе о гра ду, а би ће са хра њен су тра (че твр так) у ма на сти ру Ра ко ви ца. Да нас је по след њи дан тро днев не жа ло сти ко ју је про гла си ла Вла да Ср би је. Па три јарх Па вле, 44. по гла вар на че лу СПЦ, по след њи пут је бора вио у Срем ској Ми тро ви ци, 3. ок то бра 2004, при ли ком обе лежа ва ња 17 ве ко ва од стра да ња сир ми јум ских му че ни ка. Ра до и че сто је до ла зио у Срем, оби лазио фру шко гор ске све ти ње, био ве о ма по што ван у на ро ду. Д. П. Фо то: М.Ми ле у снић ЕКСКЛУЗИВНО! ис по свест Ми тров ча ни на Ср ђа на Дин чи ћа, ово го ди шњег уче сни ка Sur vi vo ra на Фи ли пи ни ма. Дин чић спе ци јал но за чи та о це Срем ских нови на пише о не ве ро ват ним усло ви ма жи во та на кра ју све та, укуп ној ат мосфе ри, пре жи вља ва њу и дру гим до гађа ји ма ко ји су пра ти ли дво ме сеч ни бо ра вак ода бра не гру пе љу ди за рија ли ти шоу ТВ Фок са на овом остр ву.

2 2 Среда, 18. новембар ЖИВОТ НАШ Пише: Милиjaна Барјактаревић Да ће те ми јед ну па мет за по не ти Сли ка бр 1. Ула зи уче ни ца, пре тен дент за упис на не ки дру штвени фа кул тет, у би бли о те ку, у оде ље ње са струч ном књигом, и тра жи ре ше ња те сто ва из оп ште кул ту ре!?. Библи от кар за ма ло да пра сне од сме ха, уз др жи се кад се се ти где, и у ком вре ме ну жи ви, не за ме ри де вој ци, и искре но пред ло жи ал тер на тив не об ли ке пре жи вља ва ња. Па по бо гу, јед но је гле да ти кви зо ве... Сли ка бр.2. До ђе ма ма у би бли о те ку и тра жи за де те (сту дент 3. го ди не фа кул те та!) књи гу оби ма слич ном ен ци кло пе ди ји - да ис ко пи ра. По што не зна тач но шта де те ту тре ба ако мо же да ис ко пи ра це лу!!? Би бли о те кар из бе чи очи, уста и уши, не ко вре ме не треп ће, и он да схва ти да са брижном, не у пу ће ном мај ком не ма пре го ва ра ња, за бо ра ви на пра ви ла би бли о те ке, на кр ше ње аутор ских пра ва, да же ни књи гу, ова је је два из не се из оде ље ња, по сле неко ли ко са ти вра ти, и - сви срећ ни и за до вољ ни. («де те» је ви дев ши ре зул тат ма ми не «по мо ћи» ваљ да из ву кло не ку по у ку. Али ма ме ни су. Увек има оних ко је од ма жу). Сли ка бр.3. Ула зе два не што пу но лет на ма ми на си на, без до бар дан и слич ним не по треб шти на ма:«ав га ни стан.». Би блио те кар се по че ше, раз ми сли да ли да оде ку ћи или да оди гра кра ћу про све ти тељ ску уло гу и упу ти омла ди ни пар пра ви ла о ле пом по на ша њу и ко ри шће њу чи та о ни ца са струч ном ли те ра ра ту ром, се ти се где и у ком вре ме ну жи ви, и ипак, уз пар пот пи та ња о те ми, уста не да тра жи. Ови (ја ну ар је) не ски да ју јак не, сто је и нер во зно тап кају но гом, чи та ју ћи с мо бил ног пре по ру че ну ли те ра ту ру. За по сле ни про на ђе не ко ли ко књи га, ста ви на сто, али не, они би за час са мо да ис ко пи ра ју, јер жу ре. До бро и да су до шли, по ми сли би бли о те кар, мо гли су да из дво је од џе пар ца да им не ко све то ле по ура ди. По хвал но. ( Ако за не ма ри мо по све ће ни ке истих го ди на, али дру гих по гле да). Сли ка бр.4. Ки кот де во ја ка без пот ко шу ља ис пред вра та. Куцaње (што ли ку ца?), ула зи нај хра бри ја и нај ве ћа след бе ни ца трен да го лог сто ма ка и ка же: «Да ће те нам не што о Андри ћу.», За по сле ни: «Али има мо 78 књи га о Ан дри ћу, «Ја о о оо, па шта ће мо сад, па дај те нам та мо где има најкра ће!». Крат ко к`о ма ји ца. Сли ка бр.5. Ула зи ко ри сник са ве ли ким ран цем и уред ном чланском кар том, за у зи ма ме сто, се да, ва ди књи ге, све ске, сок, ка фу, сен двич, ја сту че и оста ле «да се осе ћам као код ку ће» за ни ма ци је, не гле да у би бли о те ка ра ко ји је у ста њу шо ка! По сле бр зе са мо ре а ни ма ци је би бли о те кар дис крет но (ма да је мо гао и ин ди скрет но) при ла зи ко рисни ку и са оп штва му пра ви ла СВИХ би бли о те ка. Овај се увре ди, по ку пи пик ник и оде. Ни кад ви ше ни је до шао. Сли ка бр. 6. На глим отва ра њем вра та, ула зи по сло ван чо век, битног др жа ња, ва ди не ку сво ју ли те ра ту ру. Вр ло убр зо, зазво ни му те ле фон нај гла сни је у оп ци ја ма по де ша ва ња ја чи не зво на (иако на вра ти ма по сто ји сли ка пре цр таног мо бил ног те ле фо на, за че га је мо жда ми слио да се по ме ну ти ов де не про да ју) и по чи ње да раз го ва ра као да је зна чај но оште ће ног слу ха, оме та ју ћи при сут не ко ји уче. Би бли о те кар ни је по ли ца јац, али је сте за ду жен за чу ва ње ре да и ми ра у би бли о те ци, та ко нео п ход ног при уче њу, и за мо ли бит ног да иза ђе док раз го ва ра. Ни је се на љу тио. Али ни кад ви ше ни је до шао. По сле ова квих су сре та би бли о те кар је од лу чио да ипак ис так не пра вил ник на вра та. На ње му опет не ће пи са ти - за бра ње но спа ва ње. И љу бље ње. Ко ме љу бав мо же да сме та? Још ако су се упо зна ли у би бли о те ци... У ПО СЕ ТИ СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ ГРА ДО НА ЧЕЛ НИК БА ЊА ЛУ КЕ ДРА ГО ЉУБ ДА ВИ ДО ВИЋ Ин тен зив ни ја са рад ња два гра да У обо стра ном ин те ре су: До го вор о про ши ре њу са рад ње са Ба ња Лу ком ПРЕС КОН ФЕ РЕН ЦИ ЈЕ ДЕ МО КРАТ СКЕ СТРАН КЕ СР БИ ЈЕ Др жа ва на шест ми ну та од Бе о гра да ДСС ни ка да ни је би ла про тив реги о на ли за ци је, али пред лог Стату та Вој во ди не во ди у ди рект ни сепа ра ти зам, јер је ти ме омо гу ће но да АПВ има сво ју вла ду, ми ни стар ства спољ них по сло ва, ака де ми ју на у ка, да пот пи су је ме ђу др жав не уго во ре и још два де се так од ред би ко је нису уса гла ше не са Уста вом Ср би је за ко ји је гла са ло 3,5 ми ли о на гра ђана. У ре ги о ну Сре ма за Устав се изја сни ло 98,8 од сто иза шли гра ђа на, па овај пред лог Ста ту та предствља кр ше ње во ље гра ђа на, ре као је изме ђу оста лог пред сед ник Окру жног од бо ра ДСС за Срем, Зо ран Се мено вић, на прес кон фе рен ци ји одржа ној у Ру ми про те клог пет ка. На истом ску пу члан ГО ДСС Срем ске Ми тро ви це Зо ран Ми шче вић је ис та као да Вој во ди на ни је при ватна те ри то ри ја и ни чи је вла сни штво да би се не ки усу ди ли да је рас парча ва ју и да је прин цип за ко на ја чег нај ве ће бе за ко ње, док је члан ПО ДСС Ми тар Па вло вић ре као да се у овој при чи око Ста ту та све сво ди на по де лу Ср би је на две др жа ве и упи тао ко ја то др жа ва има ви шка те ри то ри ја да мо же да да је је дан свој део. -Усва ја њем Ста ту та оства ру ју се се па ра ти стич ке на ме ре јер само на шест ми ну та од Бе о гра да је но ва др жа ва. Сто га ће од бо ри ДСС на те ри то ри ји Вој во ди не ор га ни зова ти про те сте, де ли ти гра ђа ни ма пла ка те, бро шу ре и лет ке и об јашња ва ти им за што је ова кав Статут се па ра ти стич ки акт. На но ви нар ско пи та ње за што до са да ни су ор га ни зо ва ли про те сте, Оп штин ски од бор Ин ђи ја Гра до на чел ник Срем ске Ми трови це Бра ни слав Не ди мо вић, са са рад ни ци ма, про те кле сед ми це је у Град ској ку ћи при мио гра дона чел ни ка Ба ња Лу ке Дра го љуба Да ви до ви ћа ко ји се на ла зи у ви ше днев ној по се ти је ди ном сремском гра ду. Ка ко су по сле са стан ка но вина ри ма са оп шти ли гра до на чел ник Ба ња Лу ке Дра го љуб Да ви до вић и за ме ник пред сед ни ка Скуп штине гра да Срем ска Ми тро ви ца Зоран Ми шче вић, раз го ва ра но је о ин тен зи ви ра њу са рад ње два града и ње ном про ши ре њу на чи тав низ обла сти на осно ву Спо ра зу ма о са рад њи ко ји су два гра да потпи са ла апри ла про шле го ди не. Дого во ре на је са рад ња ту ри стич ких ор га ни за ци ја два гра да, ин сти туци ја кул ту ре, спорт ских ко лек ти ва и аген ци ја за раз вој се о ских среди на. Под сти цај да љој са рад њи по себ но да је ве ли ки број жи те ља срем ско ми тро вач ке оп шти не ко ји су по ре клом из око ли не Ба ња Луке та ко да ће се на бли ским ве зама гра ди ти при вред на, кул тур на и сва ка дру га са рад ња. То ком раз го во ра је ис так ну то, са рад ња са дру гим гра до ви ма, а Ми тро ви ца већ са ра ђу је са францу ским Не ве ром и ма ђар ском Дунај ва ро ши, отва ра ју но ве мо гућ ности раз во ја овог гра да. Ж.Н. Акција ДСС у Сремској Митровици јер је од усва ја ња Ста ту та у По краји ни про шло ви ше од го ди ну да на, ре че но је да су ве ро ва ли вла да јућој ве ћи ни да ће пред лог Ста ту та би ти уса гла шен са Уста вом. Истог да на у Срем ској Ми тро вици чла но ви По кра јин ског од бо ра ДСС су у цен тру гра да гра ђа ни ма де ли ли по ме ну ти ма те ри јал и об јашња ва ли за што је њи хо ва стран ка про тив ова квог пред ло га Ста ту та Вој во ди не. Ј.З.-Ж.Н. Пред лог за ко на о над ле жно сти ма АПВ и пред лог Ста тут ко ји је пре не што ви ше од го ди ну да на пред ло жен па по ву чен из про це ду ре су штински ни је из ме њен, став је ДСС. Ти пред ло зи и да ље ни су уса гла ше ни са Уста вом Ср би је и Вла да Ср би је нас све вре ме за ва ра ва, ре као је члан По кра јин ског од бо ра ДСС Срп ко Ме де ни ца на про шло не дељ ној кон ферен ци ји за но ви на ре одр жа ној у про сто ри ја ма ове стран ке у Ин ђи ји. - Ова кав Ста тут, прак тич но не до но си ни ка кву ко рист гра ђа ни ма Војво ди не. Oвим Ста ту том По кра ји на има пра во да рас пи ше ре фе рен дум о сво јим гра ни ца ма и он ће би ти пу но ва жан ако се на том ре фе рен ду му из ја сни ви ше од по ло ви не би ра ча. Оно че га се нај ви ше бо ји мо и што слу ти мо да мо же би ти сле де ћи ко рак је пра вље ње не ке ма ђар ске аутоно ми је у окви ру Вој во ди не а сле де ћи ко рак при кљу че ње те ауто но ми је Ма ђар ској, на гла сио је Срп ко Ме де ни ца. З.Г.С. Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: (цен тра ла и телефакс), (маркетинг) redakcija@sremskenovine.co.rs,те ку ћи ра чун: Металс банка Штам па "Борба а.д.", Београд. ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко. CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci ji Bi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad ( ) SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) -. - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, Ilu str. ; 45 cm Ne deq no. ISSN CO BISS.SR-ID

3 Среда, 18. новембар РА ЦИ О НА ЛИ ЗА ЦИ ЈА АД МИ НИ СТРА ЦИ ЈЕ НА РУМ СКИ НА ЧИН Оста ла са мо че тво ри ца функ ци о не ра Ов де су ком плет на оп штин ска вла да као и пред сед ник Скуп шти не оп шти не и ње гов за ме ник во лон те ри. Пред сед ник Оп шти не од ре као се свих по моћ ни ка и са вет ни ка, а град глав ног ме на џе ра Го ран Ву ко вић: Ве ли ке уште де на го ди шњем ни воу бро ју за по сле них у ло калној ад ми ни стра ци ји го во ри О се већ ду же вре ме на, а Ру мљани су уста но ви ли свој ре цепт, та ко што су се на уда ру пр во на шли оп штин ски чел ни ци. Број пла ће них функ ци о не ра са 21 сма њен на све га че тири. Ов де су ком плет на оп штинска вла да као и пред сед ник Скуп шти не оп шти не и ње гов за ме ник во лон те ри. Пред седник Оп шти не од ре као се свих по моћ ни ка и са вет ни ка, а град глав ног ме на џе ра. Ру мља ни су из ра чу на ли да им је уште де на го ди шњем ни воу око 20 мили о на ди на ра. Пре ма ре чи ма пр вог чо ве ка оп шти не Го ра на Ву ко ви ћа у функ ци о ни са њу ло кал не ад ми ни стра ци је ни су ни шта из гу би ли. - Мо жда смо по ста ли опе ратив ни ји. Јер, не ма ви ше мудро ва ња на ду гим за се да њи ма по обич ним, че сто и ба нал ним, пи та њи ма. Ве ру јем да су то већ осе ти ли и гра ђа ни до ла ском на шал те ре оп штин ске ад ми нистра ци је ра ди ре ша ва ња сво јих по тре ба, на во ди Ву ко вић. Ина че, ова срем ска оп штина, уз још две у ре ги о ну- Инђи ју и Ста ру Па зо ву, по крите ри ју ми ма Вла де Ср би је ни је до шла под удар но вог За ко на ка да је у пи та њу број за по слених у ло кал ној ад ми ни стра цији. Ипак, и по ред то га сма њење тро шко ва функ ци о ни са ња ад ми ни стра ци је ов де се по ставља као при о ри те тан за да так по што је пу ње ње оп штин ског бу џе та све те же, па се на сто ји да се ште ди где год је то мо гуће ка ко ка пи тал не ин ве сти ци је не би би ле до ве де не у пи та ње. За то су за при мер се чу за почли од гла ве ад ми ни стра ци је. На уда ру се пр ва на шла је дана е сто чла на оп штин ска вла да. Уме сто до са да шњих ме сеч них пла та, из ме ђу 50 и дина ра, чла но ви вла де са да прима ју са мо обич не днев ни це за вре ме за се да ња. Функ ци о нерску пла ту из гу био је и председ ник Скуп шти не оп шти не и ње гов за ме ник ко ји су та ко ђе по чи шће ни. Ме сто се кре та ра је об је ди ње но за по тре бе Скупшти не оп шти не и оп штин ске Вла де. Град ски ме на џер ни је ни би ран. А, до при нос уштеда ма дао је и сам пред сед ник Оп шти не од ре кав ши се три помоћ ни ка и са вет ни ка. Ру ма: Се ча функ ци о не ра У Ру ми ка жу да уште де нису за не мар љи ве за јед ну локал ну са мо у пра ву ка ква је ова, јер са при па да ју ћим про сеч ним функ ци о нер ским пла та ма плус до при но си ма за со ци јал но и пен зи о но оси гу ра ње уше да изно си нај ма ње 20 ми ли о на дина ра го ди шње. Ј.З.-Ж.Н. УСКО РО У ИН ЂИ ЈИ ЕЛЕК ТРОН СКЕ СЕД НИ ЦЕ СКУП ШТИ НЕ Од бор ни ци ма по лап топ Уште дом на штам па њу и ди стри бу ци ји ма те ри ја ла ин ве сти ци ја ће се ис пла ти ти за го ди ну да на Алек сан дар Ко ва че вић: Ко рист у ви ше обла сти До кра ја го ди не од бор ни ци Скуп шти не оп шти не Инђи ја ће про ћи оба ве зну обу ку за рад на ра чу на ри ма, а пр ве елек трон ке сед ни це оп штинског пар ла мен та одр жа ће се у фе бру а ру ка да у бу џе ту бу де сред ста ва за на бав ку по требних лап то по ва. Та ко ће, по сле елек трон ских сед ни ца Оп штинског ве ћа, уско ро у Ин ђи ји бити одр жа ва не и елек трон ске сед ни це Скуп шти не ко је треба да олак ша ју рад и по ве ћа ју ефи ка сност од бор ни ка. Пре ма ре чи ма пред сед ни ка СО Ин ђи ја Алек сан дра Кова че ви ћа основ на иде ја је да се са јед на стра не мак си мално сма ње тро шко ви, а са дру ге по ве ћа ефи ка сност у ра ду општин ског пар ла мен та. - Одо бр ни ци не мо гу и не сме ју би ти од бор ни ци са мо на сед ни ца ма оп штин ске Скупшти не већ це ле го ди не. Ми ћемо их и на овај на чин ани мира ти да ви ше ра де и пред ла жу ка же Ко ва че вић. Оп штин ска аген ци ја за инфор ма ци о не тех но ло ги је има оба ве зу да кон так ти ра све шефо ве од бор нич ких гру па ка ко би овог ме се ца ор га ни зо ва ли основ ну обу ку за рад на ра чуна ру. Обу ка ће се од ви ја ти у ка би не ту за ин фор ма ти ку Гимна зи је. - Елек трон ске сед ни це ће до не ти ко рист у ви ше обла сти. Пре све га ту је зна чај на уштеда сред ста ва, јер елек трон ске сед ни це под ра зу ме ва ју да не ће ви ше би ти штам па ња и умножа ва ња огром них и обим них Већ се одр жа ва ју елек трон ске сед ни це оп штин ске вла де ма те ри ја ла, тро шко ва до ставља ња и слич но. Ми слим да ће мо са мо на уште ди па пи ра, то не ра за штам па че и тро шкова до ста вља ња за го ди ну да на вра ти ти ин ве сти ци ју у чи тав си стем елек трон ских сед ница - ка же Ко ва че вић. На овај на чин од бор ни ци ће из сво јих ку ћа или кан це ла ри ја мо ћи да ви де све ак те ве за не за сед нице и да та ко при пре мље ни дола зе на сед ни цу. Ми ни стар здра вља То ми ца Ми ло са вље вић про гласио је про шле не де ље епи деми ју но вог гри па на те ри то ри ји це ле Ср би је. На ред бе и ме ре за спре ча ва ње ши ре ња епи де ми је под ра зу ме ва ју, пре све га, ванред ну иму ни за ци ју, а пред ност ће има ти осо бе са хро нич ним по ре ма ћа ји ма здра вља ста рости од шест ме се ци, труд ни це, здрав стве ни рад ни ци и за после ни у јав ним слу жба ма. Пр ва елек трон ска сед ни ца би тре ба ло да бу де одр жа на у фе бру а ру на ред не го ди не. Исти на, од бор ни ци ће би ти спрем ни за рад на лап топ рачу на ри ма већ до кра ја го ди не, али у бу џе ту не ма сред ста ва да се ове го ди не на ба ве ра чуна ри та ко да ће то би ти учиње но од мах по чет ком на ред не го ди не. МИ НИ СТАР ЗДРА ВЉА ТО МИ ЦА МИ ЛО СА ВЉЕ ВИЋ ПРО ГЛА СИО ЕПИ ДЕ МИ ЈУ ГРИ ПА У СР БИ ЈИ Вак ци на ци ја у де цем бру Ж.Н.-Ј.З. Ка ко је пла ни ра но, пр ве вак ци на ци је тре ба да за поч ну по чет ком де цем бра, а ри зич не гру пе ће би ти бес плат но вакци ни са не. Оста ли ће пла ћа ти пар ти ци па ци ју у из но су од 400 ди на ра. Про гла ша ва ње епи деми је да је мо гућ ност за за тва рање шко ла, об да ни шта, би о скопа и оста лих ме ста на ко ји ма се оку пља ве ли ки број љу ди, али пре ма про це на ма над ле жних здрав стве них слу жби. С.Н.

4 4 Среда, 18. новембар СКИ ЦА ЗА ПОР ТРЕТ: АНИ ТА БА ТРИ ЧЕ ВИЋ, ДИ РЕК ТОР КА ФА БРИ КЕ "МЕ ЛЕР ЕЛЕК ТРИК" У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ Да ма ме ђу ме на џе ри ма Ми тров чан ка Ани та Бар ти че вић шко ло ва ла се у род ном гра ду и Не мач кој, где је на Уни вер зи те ту "Јо ха нес Гу тен берг" у Мајн цу сте кла зва ње ди пло ми ра ног по ли ти ко ло га. Рад на ка ри је ра је од ве ла у са свим дру ге во де, она је и ди рек тор "Ме лер елек три ка" за Ср би ју а да се у де цем бру ове го ди не Кна вр ши дво го ди шњи ца рада фа бри ке "Ме лер елек трик" у Срем ској Ми тро ви ци, ко ја по слу је у са ста ву во де ће свет ске ком пани је за про из вод њу ком по нен ти и си сте ма за ди стри бу ци ју електрич не енер ги је и ауто ма ти за цију у ин ду стри ји ин фра струк ту ри и стам бе ним објек ти ма, би ће то зна ча јан дан за Ани ту Ба триче вић, ди рек тор ку ми тро вач ке фа бри ке лич но. Јер, то га да на на вр ши ће се, та ко ђе, две го ди не ка ко је мла да Ми тров чан ка ста ла на че ло фа брич ког ме наџ мен та и успе шно во ди јед ну од нај већих, ако не и нај ве ћу, срем ску фа бри ку. Ова Ми тров чан ка има 31 го ди ну, а сем што ру ко води ми тро вач ком фа бри ком "Мелер елек три ка " ди рек тор је исте ком па ни је за Ср би ју. Си гур на у се бе Да је баш она пра ва осо ба за од го вор но ру ко во де ће ме сто захтев ни ди рек то ри стра не ком пани је од мах су уочи ли. Јер, Ани та је би ла лич ност за кон тат ке са "Ме ле ром" још ра ни је, ка да је ра ди ла у оп шти ни, ка да се ова фир ма спре ма ла да до ђе и ин вести ра у Ср би ји. Тра жи ли су адекват ну ло ка ци ју, нај по вољ ни је усло ве, а ка да су се од лу чи ли за Ми тро ви цу Ани та је би ла анга жо ва на око мно го че га па и у обез бе ђе њу по треб них ква ли фико ва них рад ни ка. Енер гич на је, од ме ре на, сигур на у се бе, ко му ни ка тив на, зна ка ко да се по ста ви и оства ри све по ста вље не јој за дат ке. Чиње ни ца да пер фект но го во ри немач ки је зик, јер је го ди на ма живе ла и шко ло ва ла се у Не мач кој, при зна је са ма, има ла је не ма лог ути ца ја на за по шља ва ње у "Меле ру" и по ло жај ко ји има. Жи вот на пре крет ни ца Ро ђе на у Срем ској Ми тро ви ци го ди не Ани та Ба три че вић се у род ном гра ду шко ло ва ла до по чет ка осмог раз ре да. По ха ђала је ОШ "Јо ван Јо ва но вић Змај", на шта је ве о ма по но сна, ис тиче ова мла да ди рек тор ка. Он да се са мај ком и оцем од се ли ла у Не мач ку. Одва ја ње од ста ри је се стре јој је пре те шко па ло, као и до ла зак у но ву, стра ну сред ну. Ни је зна ла је зик, мо ра ла се прила го ђа ва ти дру га чи јем жи во ту, али је ус пе ла. На ста ви ла је пре ки ну то школо ва ње у Не мач кој, учи ла је зик ко јег уоп ште ни је зна ла, а бу дући да је у род ном гра ду тре нира ла од бој ку од мах је тра жи ла и про на шла клуб где је на ста ви ла ба вље ње спор том. Дра го це ну по моћ у тим да нима пру жи ла јој је же на код које је по ха ђа ла ча со ве не мач ког је зи ке. Сте кла је но во дру штво, дру га ри це, ко је су је у пот пу ности при хва ти ле, ко је су јој по мага ле и, на не ки на чин, бри ну ле о њој. То ком јед не го ди не, се ћа се она, про ме ни ла је две шко ле, али је успе шно за вр ши ла та мошњи де ве ти и де се ти раз ред. На из бор шко ле за да ље шко ло ва ње Срем ска Ми тро ви ца је, и по ред ни за го ди на жи во та у Не мач кој, увек би ла посе бан град за Ани ту Ба триче вић Увек је же ле ла да се вра ти у род ни град и ту живи. Вра ћа ла му се ре дов но, не ко ли ко пу та го ди шње, јер је ту оста ла да жи ви ње на ста ри ја се стра, број на ближа и да ља род би на са мајчи не и оче ве стра не. За то је до ла зак из Не мач ке у овај град за њу би ла по себ на ра дост. ве ли ког ути ца ја има ла је њена та да шња раз ред на. Би ла је то јед на од оних осо ба ко ји су, сма тра са да Ани та Ба три че вић, ути ца ле да се би зна да по ста ви прав це у жи во ту, жи вот ни циљ. У Не мач кој де ца већ са 15 или 16 го ди на раз ми шља ју о бу ду ћем за ни ма њу, уче да пи шу рад не би о гра фи је, тра же по сао. Млади ко мла ди, че сто ме ња ју сво је же ље па и оне ве за не за из бор шко ле. Та ко је и би ло и са Анитом. Пр во је же ле ла да по ста не зуб ни тех ни чар, чак је по ха ђа ла прак су у не кој та квој уста но ви да би би ла спрем ни ја за шко лова ње и ба вље ње овом стру ком. Али, по сле 10. раз ре да упи са ла је ме ди цин ску шко лу где ни је оста ла. Већ по ме ну та раз ред на, го спо ђа Бурк хард, од го ва ра ла је Ани ту од ове шко ле, да би ус пела у на ме ри да је убе ди да упише гим на зи ју ишла је код ње них ро ди те ља, при ча ла са њи ма и на кра ју ме ди цин ска је от па ла а Ани та се упи са ла у гим на зију. За вр ши ла је Шлос гим на зи ју у Мајн цу го ди не, а по том је упи са ла сту ди је по ли тич ких на у ка на Уни вер зи те ту "Јо ха нес Гу тен берг" у Мајн цу, где је и дипло ми ра ла. Де ци, мла ди ма у Не мач кој је до звољ но да ра де од ре ђе не посло ве већ са 16 го ди на. Про пи сано је ко ли ко са ти мо гу да ра де, на ко јим по сло ви ма, а за ра ђе ни но вац им до бро до ђе за џе парац. Ову мо гућ ност ни је про пусти ла на ша са го вор ни ца то ком шко ло ва ња и сту ди ра ња. Ра ди ла је у ре сто ра ни ма, ка фи ћи ма, на по сло ви ма при је ма по пут оних у бол ни ца ма. По сла је би ло ра дило се и ви кед ном. За вре ме сту ди ја за по слила се на ЦДФ - у, од но сно другом про гра му не мач ке др жав не те ле ви зи је. По сао јој је био у про грам ској ар хи ви, би ла је заду же на да за по тре бе од ре ђе них ТВ - при ло га, по на ло гу но ви нара ауто ра, про на ла зи аде кват не ар хив ске сним ке за "по кри ва ње" еми си ја. Ка сни је је ра ди ла у науч ној еми си ји "Пла не то пи ја" ко ја се еми то ва ла на ка на лу "Цајт 1". То рад но ме сто, при ча нам, био је за њу пр ви пра ви су срет са све том ме ди ја, но ви нар ства, ту је на у чи ла шта зна чи ра ди ти нови нар ски по сао. Срем ска Ми тро ви ца у ср цу Срем ска Ми тро ви ца је, и поред ни за го ди на жи во та у Немач кој, увек би ла по се бан град за Ани ту Ба три че вић Увек је желе ла да се вра ти у род ни град и ту жи ви. Вра ћа ла му се ре дов но, не ко ли ко пу та го ди шње, јер је ту оста ла да жи ви ње на ста рија се стра, број на бли жа и да ља род би на са мај чи не и оче ве стране. За то је до ла зак из Не мач ке у овај град за њу би ла по себ на ра дост. Јед ном при ли ком, би ло је то го ди не, ка да је би ла у Митро ви ци, оти шла је на Са ву, на ку па ње и ту упо зна ла Сло бода на. Њи хо ва ве за за по че та на оми ље ној ре ци, на ста вље на је и по сле не ко ли ко го ди на кру ни сана бра ком. На кон по врат ка у Ми тро ви цу Ани та Ба три че вић је пр во ради ла у РТВ "М", по том као ПР - ме на џер у срем ско ми тро вачкој оп шти ни. Већ та да би ла је од ре ђе на за кон такт -осо бу за "Ме лер", јер је ком па ни ја баш у то вре ме ис тра жи ва ла мо гућно сти ула га ња у Ср би ји, би ра ла нај по год ни ју ло ка ци ју. Ани та је за јед но са надлже ни ма у општи ни за ин ве сти ци је по ма га ла овом ин ве сти то ру, а то ње но ан га жо ва ње до при не ло је да је ме наџ мент "Ме ле ра по зо ве да пре ђе и за по сли се у њи хо вој фа бри ци. Ова мла да же на ка же да је та по ну да би ла ве ли ки иза зов за њу. То је зна чи ло су де ло вање у из град њи но ве, ми тро вачке фа бри ке "Ме ле ра", ка сни је и у ње ном про ши ре њу, а у произ вод њи је ан га жо ва но из ме ђу 600 и рад ни ка. Ве ли ке Ани та Ба три че вић оба ве зе су би ле и мо ти ва ци ја ко ју ни је мо гла да про пу сти ти. По ро ди ца си гу ран осло нац Због по слов них ан га жо ва ња, у пр во вре ме ру ко во ђе ња у "Меле ру" Ани та је има ла ма ло слобод ног вре ме на. Рад но вре ме ове ди рек тор ке, ина че је, слу жбе них осам са ти, а оста не ко ли ко кад год по сао зах те ва. Вре ме ном се љу ди ор га ни зу ју, при ла го де та квом темпу ра да. Кад чо век не што хо ће то и мо же, под се ћа Ани та на на родну из ре ку ко ја и за њу ва жи, та ко да са да има сло бод ног вре ме на. По све ћу је га по ро ди ци ко ја јој је осло нац, без ко је не би би ла оно што је сте. Ба ви се јо гом, за јед но са су пру гом бри не о жи во ти ња ма ко је обо је во ле. На ђу вре ме на за шет ње, дру же ња, ви ђе ња са прија те љи ма, а да не би за бо ра ви ла не мач ки, она ко за се бе, пре во ди раз не тек сто ве. Мо ју ка ри је ру ни сам ова ко зами шља ла. Де си ло се игром слу чаја да ово ра дим. Ваљ да сам се у од ре ђе но вре ме на шла на од ређе ном, пра вом ме сту, ка же Ани та Ба три че вић, до да ју ћи да је за довољ на што је у ти му мла дих љу ди и да је за крат ко вре ме сте кла иску ство ко је не ки сти чу 10 и ви ше го ди не. Све тла на Ђа ко вић

5 Среда, 18. новембар PETA STRANA SVETA 5 ИС ПО ВЕСТ МИ ТРОВ ЧА НИ НА, УЧЕ СНИ КА SUR VI VOR-SR BI JA, НА ФИ ЛИ ПИН СКОМ ПО ЛУ О СТР ВУ КА РА МО АН (2) На де за гли бље не у бла ту Пи ше: Ср ђан Дин чић У за пад ном де лу Па ци фи ка, окру же но не пре глед ним оке а ном и мрач ном пра шу мом, кри је се ми стери о зно и опа сно фи ли пин ско по луо стр во Ка ра мо ан. Њи ме вла да ју ватра жи вих вул ка на, ве тро ви и племе на ко ја љу бо мор но чу ва ју свој мир. На том ме сту, изо ло ва на и препу ште на са ми се би, 22 так ми ча ра, хра бра, упор на и спо соб на, отвори ла су но ву се зо ну еми си је ко ја је по ме ри ла гра ни це срп ског ри ја ли ти шоу про гра ма. Уко ли ко би не ким слу ча јем, реч Мано бо на фи ли пин ском зна чи ло еки па ко ја је очај на у над вла че њу ко ноп ца, сјај но би опи си ва ла нас, ве се лу групи цу ко ја је под тим име ном убе дљи во из гу би ла од еки пе Га данг у по ме ну тој игри. Све на ше на де о бо љем остр ву и бо љим усло ви ма за жи вот на по чет ку так ми че ња, оста ле су ду бо ко за гли бљене у бла ту. По че ли смо по ра зом али смо се сло жи ли да то не сме да нам по љу ља са мо по у зда ње. Ви со ко уз диг ну те, блатња ве гла ве ре ши ли смо да се су о чи мо са но во на ста лом си ту а ци јом. ''Не мо же то на ше остр во би ти пу но ло ши је од њи хо вог''- те шио се не ко од мо јих сапле ме ни ка - ''остр во је остр во, кад видиш јед но ви део си их све, не ма ту неке раз ли ке''. Би ло нам је лак ше да сви ве ру је мо у та ко не што. Али ни је би ло ла ко при хва ти ти оно што нас је за и ста че ка ло. По ку шао бих што де таљ ни је да опи шем остр во ко је нам је до де ље но али огра ни ча ва ме то што ни кад ни сам био пре те ра но до бар у хо рор опи си ма. На пр ви по глед из гле да ло је као ме сто на ком би и Тар зан умро од гла ди. Ис крца ли смо се из чам ца и на бр зи ну смо у мо ру спра ли на сла ге бла та ко је су нам оста ле као успо ме на на ''успе шну'' пр ву бор бу у Sur vi vo ru. По ла ко је по чи ња ло да се смр ка ва, та ко да нас је че ка ла још јед на бор ба, бор ба са вре ме ном. Има ли смо от прили ке по ла са та да на пра ви мо ка квота кво скло ни ште у ком би пре но ћи ли и скло ни ли се од ки ше ба рем за то пр во ве че. Сви смо се рас тр ча ли по остр ву тра же ћи ма те ри јал и за не ких два десе так ми ну та на пра ви ли смо ша тор чић од бам бу са и ли шћа. Ду га чак бам бус смо угла ви ли из ме ђу два др ве та а затим смо не ко ли ко ду гих гра на на слони ли на ње га и та ко до би ли ко си ну на ко ју смо на ба ца ли го ми лу пал ми них, ба на ни них и још ко је ка квих ли стова ко је смо ус пут про на шли. Ни је то би ло скло ни ште као из при руч ни ка за пре жи вља ва ње у при ро ди али у том тре нут ку је за и ста би ло нај бо ље могу ће. Ни је би ло пре те ра но про стра но али ра чу на ли смо, уко ли ко се до вољно при би је мо јед ни уз дру ге до би ће мо на про сто ру а би ће нам и то пли је. Пре не го што се пот пу но спу стио мрак има ли смо вре ме на тек за по вршно ис тра жи ва ње остр ва али и то је би ло до вољ но за за кљу чак да би од ово га би ло го ре је ди но да ни смо доби ли ни ка кво остр во не го да смо на три бу ре та мо ра ли да ба лан си ра мо на сред мо ра. Од ства ри ко је би нам могле ко ри сти ти до би ли смо јед ну ма чету, на спрам ко је је фуд бал ска лоп та оштар пред мет, не ко ли ко чу ту ри ца за во ду, не ко ли ко ме тал них шо ља, је дан та њир, две ви љу шке и не што ма ло пирин ча у џа ку. ''Ма си гур но ће мо до би ти још нешто''- спо ме нуо је не ко вр ло оп ти мисти чан. ''Да, до би ће мо ту бер ку ло зу нај ве роват ни је''-од го во рио сам му ин спи ри сан тре нут ном си ту а ци јом. Је да на ест љу ди у пот пу но вла жној оде ћи пла ни ра да спа ва на још вла жни јој зе мљи под нале ти ма ве тра ко ји је ре шен да учи ни ту ноћ не за бо рав ном. И за и ста је би ло не за бо рав но. Ни ко од нас је да на е сто ро ни је ни ока склопио. Не ве што и на бр зи ну скле пан шатор је, на рав но, про ки шња вао а ве тар је ду вао ди рект но у нас јер ни смо добро про це ни ли на ко ју стра ну да поста ви мо за клон. Дрх те ћи од хлад но ће, гла ди и не и спа ва но сти сло жи ли смо се да нам је нај бит ни ји за да так за сле дећи дан да не ка ко за па ли мо ва тру. То је је ди ни на чин да осу ши мо гар де ро бу и на кон ви ше од 24 ча са по је де мо нешто. На рав но, све то под усло вом да икад сва не, у шта смо све ви ше по че ли да гу би мо на ду. Из гле да да је и смена да на и но ћи на Фи ли пи ни ма би ла оба ве ште на да ово го ди шњи Sur vi vor тре ба да бу де што су ро ви ји. Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра Бећар ски би се ри срем ских там бу раша Из бор: Златко Зрилић Ала живим док жени не скривим, а кад скривим, боље да не живим. Ала живи чобан код оваца, једе сира, тимари магарца. * Пије вина и мази пулина. Ала ме је обузела брада, па ме неће ни стара ни млада. Браду пуштам, а бркове сучем, тешко оној којој се увучем. СМЕШНА СТРАНА СРЕМА Враћање трофеја Бранко Сивчев био је више световно лице него свештеник. Радио је и у Црвеном крсту и у месној заједници. Без њега се ништа у Огару није могло замислити. А био је и радознао преко сваке мере. Волео је да зна шта се у селу дешава, посебно који момак воли коју девојку. Не због трача, већ да буде обавештен и да пецка у згодним приликама. Испред куће, испод прозора, наместио је пространу клупу, на којој су често одседали момци и девојке. Он је кроз горњи део прозора - шпијунку посматрао многе љубавне састанке и после пецкао момчиће. Једне ноћи, момчић погледа горе, види попу, увоштио се и посматра. Он скиде девојчицине гаћице и завитла попу Бранку на главу. Бранко се насмеја, врати гаћице и рече:- Враћам ти трофеј, није мој! ПОБУЊЕНЕ МИ СЛИ Данас се и до моралних победа стиже - неморално. На невином народу тренирају и импотентне вође. Слобода кретања је загарантована строго одређеним стазама. Стрпљењем од дудовог листа постаје свила, а од дудиња редовна столица. Клептомани краду и од себе. Прави човек, на правом месту, у право време-незаштићен сведок. Ко корача у ритму свог свог срца, често иде исред своје памети. Нашим далеким прецима дрво је било дом, а шума домовина. ЕПИГРАМ ВРЕМЕ ТУГЕ Кад смо пали испод црте, све нас светске шуше трте.

6 У 6 НО ВИ ГРИП У СЕ МУ Жи вот не сме ста ти Ве ћи на обо ле ла бла жим об ли ком гри па. - У ми тро вач кој бол ни ци пра ве још јед ну изо ла ци ју. - План за не сме тан рад јав них пред у зе ћа ДЕЖУРСТВО У ХАЛО ЦЕНТРУ ЗА А (Х1Н1) ОПШТИНА БРОЈ ТЕЛЕФОНА НАПОМЕНА ДЗ СРЕМСКА МИТРОВИЦА 022/ / лок 101 ДЗ РУМА 022/ / Од 7 до 20 сати - за децу - за одрасле ДЗ ПЕЋИНЦИ 062/ Од 07 до 19 сати 062/ ДЗ СТАРА ПАЗОВА 062/ / / / Од 07 до 19 сати 062/ / ДЗ ШИД 022/ Од 07 до 19 сати ДЗ ИНЂИЈА 022/ Од 07 до 19 сати 022/ ДЗ ИРИГ 069/ Од 07 до 19 сати ДЗ ВРДНИК 069/ Од 07 до 19 ати ПОСЛЕ 19 ЧАСОВА ИНФОРМАЦИЈЕ ПРУЖАЈУ ДЕЖУРНИ ЛЕКАРИ СЛУЖБЕ ХИТНЕ ПОМОЋИ С кон фе рен ци је за но ви на ре у Оп штој бол ни ци Сре му је у по след ње два не де ље ре ги стро ван пораст обо ље ња слич них гри пу и акут них ре пи сра тор них инфек ци ја, али се по след њих дана си ту а ци ја по бољ ша ла јер је ре ги стро ва но сма ње ње бро ја при ја вље них слу ча је ва. - Без об зи ра на сву озбиљност си ту а ци је, жи вот не сме ста ти. Јав на пред у зе ћа ће функ ци о ни са ти нор мал но и у слу ча ју ве ли ког та ла са епиде ми је, ме ста па ни ци не ма, а здрав стве не уста но ве су припре мље не за при јем но вих паци је на та по ру че но је са прошло не дељ не кон фе рен ци је за но ви на ре у Оп штој бол ни ци у Срем ској Ми тро ви ци на којој су се но ви на ри ма обра ти ли ди рек тор бол ни це др Го ран Ивић, на чел ни ца Цен тра за пре вен ци ју и кон тро лу бо ле сти др Сне жа на Ме дић, на чел ник Срем ског окру га Са ва Алишић и за ме ник гра до на чел ника Срем ске Ми тро ви це Ср ђан Ко зли на. На чел ни ца Цен тра за превен ци ју и кон тро лу бо ле сти др Сне жа на Ме дић из ја ви ла је да је то ком по след ње две не де ље, од 228 зва нич но ре ги стро ваних слу ча је ва обо ле ња слич ног гри пу, у пет слу ча је ва ла бо рато риј ски по твр ђе но при су ство ви ру са А Х1Н1. Сви обо ле ли су са те ри то ри је Оп шти не Шид, а ре ги стро ва но је и 12 вро ват них слу ча је ва - по је дан са те ри тори је оп шти не Ириг, Пе ћин ци, Ру ма и Срем ска Ми тро ви ца као и ви ше ве ро ват них слу ча ја но вог гри па А Х1Н1 са те ри тори је оп шти не Шид. - У оп шти ни Шид зва нич но је при ја вље на епи де ми ја но вог гри па док је си ту а ци ја у другим сре ди на ма не си гур на. Реги стро ва но је и гру пи са ње случа је ва обо ле ња слич ног гри пу у основ ној шко ли у Чор та новци ма код Ин ђи је. Ми смо предло жил да се у Ши ду за бра не јав на оку пља ња у за тво ре ним про сто ри ма и от ка жу из ло жбе, кон цер ти, спорт ски су сре ти ка же др Ме дић. Она је по себ но на гла си ла да све про це не гово ре о то ме да је ствар ни број обо ле лих да ле ко ве ћи. Пре ма зва нич ним по да ци ма, од по чет ка но вем бра де вет паци је на та је хо спи та ли зо ва но у Оп штој бол ни ци у Срем ској Митро ви ци, а је дан је, због те жине кли нич ке сли ке, пре ба чен у Но ви Сад. Ди рек тор Оп ште бол ни це у Срем ској Ми тро ви ци др Го ран Ивић ка же да је пет обо ле лих сме ште но на ин тен зив ну не гу и да има ју бла жи об лик бо ле сти ко ја не зах те ва при кљу че ње на ре спи ра то ре. На Ин фек тив ном оде ље њу је три, а на Деч јем оде ље њу два па ци јен та. - Ми смо тех нич ки опре мљени за при јем но вих па ци је ната. Има мо ти фик сна и је дан по крет ни ре спи ра тор. На да мо се још јед ном од Ми ни стар ства здра вља. Ка ко су ре спир то ри по треб ни и те те шке бо ле снике, по вре ђе не из са о бра ћај них не сре ћа, или љу де у ста њу коме, ја сно је да нам тре ба најма ње де сет ре спи ра то ра каже др Ивић. -Бол ни ца има на рас по ла га њу јед ну изо ла ци ју на ин тен зив ној не зи и убр зано се, сред стви ма гра да Сремска Ми тро ви ца, за вр ша ва још јед на изо ла ци о на је ди ни ца на оде ље њу пе ди ја три је. На чел ник Срем ског окру га из ја вио је да су ци вил ни ор гани вла сти у стал ном кон так ту са вој ском и, ако бу де ве ли ког та ла са обо ле лих, они ће би ти сме ште ни у срем ско ми тро вач ку ка сар ну. Ис тро вре ме но, по ре чима за ме ни ка гра до на чел ни ка Срем ске Ми тро ви це Ср ђа на Козли не, при пре мље не су и ме ре ра да јав них пред у зе ћа у ванред ним окол но сти ма ка ко град не би био па ра ли сан из о станком ве ћег бро ја љу ди с по сла у јав ним пред у зе ћи ма. Ж.Н.-Ј.З. Зо ри ца Ста нић, ад ми нистра тив на рад ни ца : -Пла шим се овог гри па, али ви ше због де це и ста рих осо ба. А не си гур ност и страх сва ка ко по сто је шта ако се не ле чи на пра ви на чин и ако је имуни тет слаб? Што се ти че превен ти ве ни шта не пред у зи мам, на рав но осим ре дов ног одр жава ња хи ги је не и про ве тра ва ња про сто ри ја. Раз лог то ме је што сам од струч них ли ца са зна ла да не ма ни ка кве свр хе, јер да ли ће се не ко за ра зи ти за ви си ис кљу чи во од от пор но сти и јачи не ор га ни зма по је дин ца. Моје ми шље ње је и да је ова, као и мно ге дру ге бо ле сти, умет но ство ре на ка ко би не ко про фити рао. Бран ко Пет ко, пен зи о нер: -На рав но да се пла шим. Ста ри ји сам чо век, имам сла бо ср це и цир ку ла ци ју, па са мим тим спа дам у ри зич ну гру пу. Тру дим се да што ви ше во дим ра чу на о хи ги је ни, по себ но руку, про ве тра вам про сто ри је и из бе га вам ме ста на ко ји ма се на ла зи ве ли ки број љу ди, јер та мо по сто ји нај ве ћа мо гућност да се за ра зи мо. Ми слим да при ча о овом гри пу ни је са мо ме диј ски иза зва на па ни ка, него ре а лан страх. Што се ти че обич ног гри па хтео сам да примим за штит ну ин јек ци ју, али су при лич но ску пе, а у ам бу лан ти их не ма. Среда, 18. новембар ШИД: АН КЕ ТА Ко ли ко се гра ђа ни пла ше но вог гри па? Но во скуп штин ско за се да ње у Ири гу, на ко ме тре ба да се иза бе ре но ви пред сед ник оп шти не, за ка за но је за 17. но вем бар. По ред из бо ра првог чо ве ка оп шти не, на дневном ре ду тре ба да бу ду и друга ка дров ска ре ше ња бит на за функ ци о ни са ње ове ло кал не са мо у пра ве. По што мно га то га још није си гур но, у си ту а ци ји смо да на шим чи та о ци ма пре не се мо са мо пред ло ге но вих ка дровских ре ше ња о ко ји ма се при ча у Ири гу. Вла да ју ћој ко а ли цији при дру жи ла ге Гру па грађа на са јед ним од бор ни ком, то је упра жње но ме сто на кон не дав не остав ке пред сед ни ка оп шти не др Ра до ва на Ер цегов ца. Функ ци ју пред сед ника Оп шти не Ириг, ка ко сто ји у пред ло гу, вр ши ће у на ред ном пе ри о ду Вла ди мир Пе тро вић (ДС), до са да шњи пред сед ник Скуп шти не оп шти не. Ње гов заме ник би ће Зо ран Кне же вић (ГГ), за пред сед ни ка Скупшти не оп шти не пред ло жен је Вла ди слав Ил кић (ЛСВ), доса да шњи за ме ник пред сед ни ка оп шти не. На чел ник Оп штин ске упра ве и да ље ће би ти Оливе ра Фи ли по вић-про тић, (ЛСВ), за ме ник пред сед ни ка СО је Сте ван Ка зи ми ро вић (ГГ ''Др Ра до ван Ре це го вац''), док ће Оп штин ско ве ће има ти исту ста ра нач ку струк ту ру, можда са мо пер со нал не про ме не: Ни ко ла Ру дић, сред њошко лац: Идем ре дов но у шко лу и мислим да рас про стра ње ност виру са ни је још то ли ко ве ли ка, по себ но не у Ши ду. Про блем су мо жда и из ла сци, ту бу де много љу ди на јед ном ме сту, у затво ре ном про сто ру, што предста вља ве ћу мо гућ ност да се не ко ин фи ци ра. Али шта је ту је, под не ћу тај ри зик. Бар за са да ми слим да ни је то ли ко ризич но. Што се ти че пре вен ти ве по на шам се као и до са да ка да је у пи та њу хлад но ћа и раз не пре хла де, тру дим се да ми имуни тет бу де до бар и ма ло ви ше ра чу на во дим о хи ги је ни ру ку. Ду шан ка Ар се нић, вас пита чи ца: -Не бих ре кла да се бо јим, али да по сто ји до за опре за то сва ка ко. Не узи мам не ке превен тив не ле ко ве, а мно го свежег во ћа и по вр ћа тре ба конзу ми ра ти и ка да ни је у пи та њу овај грип. Ту жно је што се толи ко ис ти че оно што је нор мално по што ва ње и упра жњава ње кул тур но-хи ги јен ских на ви ка, јер то би тре бао би ти са став ни део жи вље ња ко ји се под ра зу ме ва. Сма трам да страх код љу ди иза зи ва ју они ко ји су нај од го вор ни ји да тај страх спре че. ИРИГ У ФА ЗИ ФОР МИ РА ЊА НО ВЕ ВЛА СТИ Ста ри ка дро ви, но ве функ ци је - да ли и но ва по ли ти ка? Ириг ових да на по два чла на из ЛСВ, ДС, ГГ ''Др Ра до ван Ер це го вац'' и један из СПС. На сво јим ме сти ма оста ју и до са да шњи по моћ ни ци пред сед ни ка оп шти не. Бив ши пред сед ник оп шти не др Ра до ван Ер це го вац вра ћа се у Дом здра вља где ће ра ди ти на оде ље њу де чи је пе ди ја три је. На ме ће се ути сак да све ово што се до га ђа у Ири гу по ма ло ли чи на по пу лар ни ре френ - ''Све је исто, са мо ње га не ма.'' Но ва-ста ра име на су се из роти ра ла на од ре ђе ним функ ција ма, ве ће, оче ки ва не, но ви не су из о ста ле. Оста је пи та ње хоће ли но ви-ста ри ка дро ви имати ефи ка сни ју по ли ти ку, хо ће ли ство ри ти но ви, по зи тив ни ји ам би јент у функ ци о ни са њу ове оп шти не ко ја је у хо ду ка разви је ним сре ди на ма ста ла не где на по ла пу та, а чи ји су про блеми из да на у дан, на ро чи то због сла би јег при ли ва сред ста ва из Ре пу бли ке, све те жи и комплек сни ји. К. Ку зма но вић

7 Среда, 18. новембар АК ТУ ЕЛ НО Вр ти ћи ра де нор мал но Иако је про те клих да на број деце у вр ти ћи ма био ви ше не го пре поло вљен, сви објек ти Пред школ ске уста но ве "Пче ли ца" ра ди ли су и ра де нор мал но. У овој пред школ ској устано ви са зна ли смо да је у по не дељ ка, 16. но вем бра вр ти ће по ха ђа ло ви ше ма ли ша на не го што их је би ло послед њег рад ног да на прет ход не неде ље. У свим вр ти ћи ма су, због по ја ве но вог гри па, уве де не по ја ча не превен тив но хи ги јен ске ме ре и оне се спро во де у свим до ме ни ма ра да. То зна чи не са мо бри гу о одр жа ва њу хи ги је не де це, њи хо вих про сто ри ја, већ и по ја ча ну хи ги је ну свих дру гих про сто ри ја, дез ин фек ци ју и квар цова ње игра ча ка и слич но. Си ту а ци ја око из о ста на ка де це и раз ло га изо ста на ка, сва ко днев но се пра ти, а сва ки вас пи тач увек зна ко ли ко му је де це у гру пи. Уко ли ко не ко де те не до ђе по зи ва ју ро ди те ље, та ко да се и ови по да ци стал но ажу ри ра ју. БИ БЛИ О ТЕ КА Од ло же ни про гра ми Би бли о те ка је од ло жи ла до даљег све про гра ме ко ји су би ли на јавље ни, а то је ура ђе но по упут ству Град ске упра ве за обра зо ва ње и кул ту ру Срем ска Ми тро ви ца, ја ви ли су нам из Би бли о те ке, уз на по ме ну да ће о но вим да ту ми ма ре а ли за ције про гра ма јав ност ће би ти бла говре ме но оба ве ште на. УЗ ПРО ЈЕКТ УНА ПРЕ ЂЕ ЊА ПУТ НЕ ИН ФРА СТРУК ТУ РЕ Са о бра ћај ни це до би ја ју но ви из глед Отво ре на гра ди ли шта у Рав њу и ми тро вач кој Ули ци 1. но вем бра У Рав њу је 9. но вем бра, поче ло уре ђе ње ко ло во за у ули ца ма Кра ља Пе тра и Хајдук Вељ ко вој, што је озна чи ло прак тич ну ре а ли за ци ју про јекта по ја ча ног одр жа ва ња 50 сео ских и град ских са о бра ћај ница за шта је Срем ској Ми тро вици Фонд за ка пи тал на ула га ња Вој во ди не до де лио 220 ми лио на ди на ра. О зна ча ју ра до ва и оном шта ће се на ред них месе ци по сти ћи том при ли ком су го во ри ли ди рек тор Ди рек ци је Бо јан Га врић, по сла ник др Го ран Ивић и по моћ ник градо на чел ни ка Вла да Ву че новић. Гра ди ли ште је истог да на отво ре но и у ми тро вач кој Улици 1. но вем бра. Циљ зна чај ног про јек та, којим је одо брен Ди рек ци ји за из град њу гра да, је да се средстви ма по кра јин ског фон да уре ди 30 се о ских и 20 градских ули ца. До сре ди не на редне го ди не, ка да је рок за вр шетка про јек та, но во ли це има ће ла ћа рач ке ули це Же ле зич ка и Школ ска, мар ти нач ке ули це Пар ти зан ска и Фру шко гор ска као и Пар ти зан ски парк, Сав ска ули ца у Ку зми ну, а у Ве ли ким Ра дин ци ма За дру жна ули ца. У Ле жи ми ру ће се ра ди ти Пин кије ва, у Шуљ му Фру шко гор ска ули ца, у Ши ша тов цу Школ ска, у Гр гу рев ци ма Ули ца па лих бо раца, у Бе ше но ву Ле њи но ва улица, а у Ман ђе ло су Ули ца Са ве Со ги ћа и исто и ме ни со как. Што се ти че Ша ши на ца ра ди ће се ком плет на Ули цу Са ве Зде ла ра и Змај Јо ви на, а у Јар ку Бо ров ска и Сав ски пут. План ра до ва да ље об у хва та у Ра ден ко ви ћу Ули цу Ма ре Ра де тић, у Но ћа ју ули це Ми ла ди на Пар ма ко ви ћа и Са ве Срет но ви ћа, у Са ла шу Но ћајском Ули цу До бро са ва Цо ке Радо са вље ви ћа, у Ма чван ској Митро ви ци ули це Ма чван ску, Ла ле МЕ МО РАН ДУМ СРЕМ СКЕ МИ ТРО ВИ ЦЕ И "ХЕЛ ПА" Стам бе но збри ња ва ње угро же них Пред став ни ци не мач ке невла ди не ор га ни за ци је "Хелп" пот пи са ли су ме мо ранду ме о са рад њи са 17 гра до ва и оп шти на у Ср би ји, чи ја је вредност око евра. Ме ђу пот пи сни ци ма ме мо ран ду ма је и Срем ска Ми тро ви ца, је ди на из Вој во ди не. "Хелп" је то ком де це ни је рада у Ср би ји ре а ли зо ва ла око 50 про је ка та, вред них око 18 ми ли о на евра, те из гра ди ла 250 стам бе них обје ка та за избе гли це и со ци јал но угро же но ста нов ни штво. Ми тро ви ца је и до са да има ла до бру са рад њу у ни зу про је ка та са овом не влади ном ор га ни за ци јом у ви ду по мо ћи по чет ни ци ма у са мостал ном би зни су, у пра вље њу би знис пла но ва, снаб де ва њу основ ним сред стви ма за по четак ра да и на еду ка ци ји бу дућих при ват ни ка. Но ви ме мо ран дум ти че се по бољ ша ња по бољ ша ње по ложа ја со ци јал но угро же них кате го ри ја ста нов ни штва. По ред из бе глих и ин тер но ра се ље них ли ца, пр ви пут зна ча јан део сред ста ва би ће усме рен за помоћ до ма ћем ста нов ни штву. - Срем ској Ми тро ви ци је пону ђе на по моћ од евра за ал тер на тив но ре ше ње стамбе них про бле ма из бе глич ке по пу ла ци је кроз па ке те гра ђевин ског ма те ри ја ла. Дру ги део про јек та је стам бе но збри њава ње че ти ри из бе глич ке по роди це ко ји се од но си на по ставља ње че ти ри мон та жне ку ће. До са да су се про јек ти по мо ћи у ре ша ва њу стам бе них про блема увек од но си ли на из бе гличку по пу ла ци ју, а ово га пу та 20 од сто вред но сти гра ђе вин ског ма те ри ја ла, од но сно пе ти на од укуп ног бро ја па ке та, од но сиће се на со ци јал но угро же но ста нов ни штво ка же на челни ца Град ске упра ве за оп шту упра ву и за јед нич ке по сло ве Ва си ли ја Бро цић. Ж.Н. МЕ СНА ЗА ЈЕД НИ ЦА "ЦЕН ТАР" За са ди ли 200 сад ни ца Ме сна за јед ни ца "Цен тар" већ пе ту го ди ну ин тен зивно озе ле ња ва сво је под руч је. Ове го ди не за ту на ме ну издво је но је ди на ра, купље но је 206 сад ни ца ли шћа ра и че ти на ра, а кра јем про шле не де ље ак ци ја озе ле ња ва ња је за вр ше на. Пред сед ник са ве та ове месне зе јед ни це Вла ди мир Лукјан чен ко ка зао је да је најви ше мла дих сад ни ца по са ђе но у Град ском пар ку, Омла динском пар ку, код Му зе ја цркве не умет но сти, али и у низ ули ца као што су Ма са ри ко ва, део Ста рог шо ра код бол ни це и дру ге. - За са ђе но је 16 вр ста ли стопад них и че ти нар ских сад ни ца, а у Град ском пар ку пет младих ста ба ла хра ста лу жња ка. Циљ нам је под мла ђи ва ње парка, а храст лу жњак је аутох тона вр ста др ве та овог под руч ја Отва ра ње гра ди ли шта у Рав њу Ра до ви у Ули ци 1. но вем бра Стан ко ви ћа, Све ти сла ва Дамња но ви ћа и Жар ка Ни ко ли ћа, у Ди во шу Пар ти зан ску ули цу, а у Ле жи ми ру Рад нич ку ули цу. На спи ску град ских са о браћај ни ца об у хва ће них овим пројек том су ко ло во зи у ули ца ма : 6. ис точ но бо сан ске бри га де, Пушки но ва (дру ги део), 28. мар та, Ма то ше ва, Сав ска, 1. но вем бра, Про ме на да код дис пан зе ра, Нема њи на, Ка ра ђор ђе ва, Се вер ни бе дем, Са ве Ко ва че ви ћа, До сите је ва, Бо жи це Стој шић, Га је ва, Ма чван ска, Ра дој ке Ви та со вић и Мак си ма Гор ког. Озе ле ња ва ју ме сну за јед ни цу ко ју же ли мо да са чу ва мо за бу ду ће ге не ра ци је - на вео је Лу кјан чен ко. Од среде до среде Но вем бар ски да ни До 20. но вем бра у Му зе ју Сре ма из ло жба сли ка Пе тра Лу бар де До 20. но вем бра у Га ле ри ји из ло жба сли ка 10. смо тре ликов ног ства ра ла штва ама те ра Вој во ди не 21. но вем бра у 12 са ти, у Позо ри шту "Три пра се та" пред ста ва за де цу Од 23. до 27. но вем бра од 18 са ти, у Му зе ју Сре ма Фе сти вал ар хе о ло шког фил ма 25. но вем бра у 20 са ти у Позо ри шту "Обич но ве че" пред става По зо ри шта "Сла ви ја", игра глу мац Ми лан Ла не Гу то вић Из матичарског звања СКЛОПИЛИ БРАК: Николић Дејан и Краник Тамара, Лазичић Здравко, месар и Петковић Ивана, мед.сестра, Возаревић Урош, студент и Степановић Марија, eкономиста, Мрђен Драган и Грачан Зорица ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Вукас Никола и Дијана, Познић Далибор и Биљана, Грбавац Душан и Јелена, Катић Драгољуб и Катарина, Марић Владимир и Сандра, Ранисављевић Зоран и Душка - Сремска Митровица, Кузминац Владимир и Катарина Лаћарак, Филиповић Сава и Николина Мартинци, Уметић Јован и Драгана Кузмин, Лукач Бранислав и Гордана Гргуревци, Јовановић Жарко и Гордана Јарак, Мијић Благоје и Славица Манђелос, Богдановић Ђорђе и Весна Босут, Зелић Дамир и Бранкица, Мијатовић Радислав и Биљана Шид, Јањатовић Слободан и Љиљана Моровић, Драгић Душан и Данијела Јарковци, Грбић Далибор и Вања- Кукујевци, Цревар Ненад и Ивана Бешка ДОБИЛИ СИНА: Крпота Андрија и Лидија, Савић Дарко и Србислава, Станимировић Зоран и Весна, Тодоровић Владимир и Ана, Спасојевић Горан и Сања, Милојевић Игор и Милена, Ковачевић Срђан и Маја, Миловановић Милан и Славица, Јелић Драган и Драгана, Прокић Владимир и Бранислава, Сремска Митровица, Вешић Душан и Драженка Лаћарак, Ераковић Жељко и Наташа Кузмин, Требовац Јово и Славица, Топић Давор и Злата Чалма, Чупић Мирослав и Катарина, Милошевић Саша и Весна Салаш Ноћајски, Радић Зоран и Татјана Мачванска Митровица, Николић Владан и Гордана Равње, Вејиновић Радослав и Бојана, Жукић Далибор и Кристина Шид, Џинић Васа и Љубица Адашевци, Јанковић Никола и Верица, Сивчев Саша и Тамара, Јовановић Драгољуб и Мирослава Рума, Малетић Бранислав и Мирјана Инђија, Росић Игор и Соња Војка, Јанковић Саша и Снежана Јамена БЛИЗАНЦИ (мушко и женско) : Луковић Александар и Марјана Рума УМРЛИ: Мудрић Ђорђе рођ , Мандић Нада рођ.1931., Фаркаш Андрија рођ.1937., Добрић Миленија рођ.1940., Бајић Мара рођ.1951., Перић Љубица рођ.1934., Илић Света рођ.1951., Станић Милица рођ.1943., Радојкић Милица рођ.1928., Миловановић Радојка рођ.1938., Глигорић Горан рођ.1971., Јовић Здравко рођ.1958., Влајић Јагода рођ.1933., Гаџурић Добривој рођ.1929., Чавић Слободан рођ.1949., Гајић Живка рођ године. Матичар: Ж.Јанковић

8 8 Среда, 18. новембар ОП ШТИ НА ШИД НА САЈ МУ ИН ВЕ СТИ ЦИ ЈА Пред ста вље на три раз вој на про јек та ШИД Припрема: С. Михајловић УКРАТ КО Бри га о мла ди ма Реч је о из град њи ин ду стриј ске зо не, но вој оби ла зни ци око Ши да и ко мер ци ја ли за ци ји тер мал них из во ри шта Оп шти на Шид се и ове годи не пред ста ви ла на Сај му ин ве сти ци ја ко ји је про те кле не де ље одр жан на Но вод садском сај му и сво јим по тен ци јали ма при ву кла па жњу до ма ћих и стра них ин ве сти то ра. На Сај му шид ска Оп шти не је, из ме ђу оста лог, про мо ви са ла и три раз вој на ду го роч на про јекта: ину стриј ску зо ну на зва ну Ga te way for Euro pe ко ја се на ла зи не по сред но по ред ауто пу та Бе о град За греб, за тим про је кат из град ње оби ла зни це око Ши да и тре ћи про је кат ко ји под ра зу ме ва ко мер ци ја ли за цију тер мал них из во ри шта. Штанд оп шти не Шид по се тио је и пред сед ник Из вр шног ве ћа АП Вој во ди не Бо јан Пај тић, а пред сед ни ца Оп шти не На та ша Цвјет ко вић га је упо зна ла са пла но ви ма оп шти не Шид ве заним за ин ду стриј ску зо ну. С. М. Бо јан Пај тић и пред сед ни ца Оп шти не На та ша Цвјет ко вић Ло кал ни ак ци о ни план за мла де тре ба ло би да буде за вр шен до кра ја но вембра, по сле че га сле ди јавна рас пра ва, а од бор ни ци Скуп шти не оп шти не тре бало би да га усво је до кра ја го ди не. План ће до при не ти ре ша ва њу про бле ма младих, пре све га не за по сле ности, обра зо ва ња, здрав ства, нар ко ма ни је и ал ко хо ли зма, као и пла ни ра њу сло бод ног вре ме на. Одр жа ва ње пу те ва Јав но пред у зе ће за стамбе не услу ге и гра ђе вин ско зе мљи ште оп шти не Шид спрем но је за одр жа ва ње пу те ва у зим ском пе ри о ду. Гра ђе вин ска пред у зе ћа Гра ди тељ и Зи дар, изабра ни су за из во ђа че ра дова, а иза бран је и до ба вљач со ли. Спрем на је ме ха низа ци ја од пет ка ми о на са но же ви ма, че ти ри ра си пача со ли и гре дер. Оп шти на Шид из дво ји ла је сред ства и за пр ви кон ти гент со ли од 25 то на. УВЕ ДЕ НЕ МЕ РЕ ПРЕ ДО СТРО ЖНО СТИ ПРО ТИВ ПАН ДЕ МИ ЈЕ НО ВОГ ГРИ ПА Од ло же ни јав ни ску по ви По што си ту а ци ја стаг ни ра, рад шко ла је ре дов но на ста вљен, а што се ти че пред школ ске уста но ве, као и до са да ра ди ће са мо де жур ни вр тић об зи ром на то да је у шидској оп шти ни про гла ше на С епи де ми ја но вог гри па А Х1Н1, у Оп шти ни је про те клог петка одр жан са ста нак на ову тему. Од лу че но је да Оп штин ски штаб за за ра зне бо ле сти до несе пре по ру ку Оп штин ском ве ћу у ве зи са да љим ме ра ма у сузби ја њу ове епи де ми је. - Наш са вет ста нов ни штву је да слу ша ју пре по ру ке ле кара и здрав стве не слу жбе. Ако има ју симп то ме слич не гри пу и уко ли ко ле кар са ве ту је хоспи та ли за ци ју да то за и ста и по слу ша ју. Уко ли ко се ле че у кућ ним усло ви ма тре ба се придр жа ва ти оних на ло га док то ра у по гле ду кућ не изо ла ци је, избе га ва ња со ци јал них кон та ката, хи ги је не ру ку и све га оно га што им се са ве ту је на гла си ла је док тор ка Сне жа на Ме дић, на чел ни ца Цен тра за кон тро лу и пре вен ци ју бо ле сти За во да за јав но здра вље Срем ска Митро ви ца. Нај ве ћи број ра ни је обо лелих је до бро, и на ла зе се на кућ ном ле че њу, док је у послед њих не ко ли ко да на за беле же на стаг на ци ја ши ре ња виру са. У скла ду са пре по ру ка ма коор ди на ци о ног ти ма за пан деми ју но вог гри па, као и За во да за јав но здра вље, на ван ред ној сед ни ци Оп штин ског ве ћа би ле су раз ма тра не ме ре ко је по водом ово га тре ба пред у зе ти. Тако су чла но ви Ве ћа до не ли одлу ку да се од ло жи одр жа ва ње свих јав них ску по ва у за тво реним про сто ри ја ма, као што су кон цер ти, спорт ска так ми че ња, јав не три би не и слич но, али и у свим оним си ту а ци ја ма у ко јима ко ор ди на ци о но те ло про цени да по сто ји ри зик од ши ре ња за ра зе. Та ко ђе, у то ку про теклог ви кен да за бра њен је рад ди ско те ка, док су оста ли угости тељ ски објек ти мо гли да раде до 23 ча са. По што си ту а ци ја стаг ни ра, рад шко ла је ре дов но на ста вљен, а што се ти че предшкол ске уста но ве као и до са да ра ди ће са мо де жур ни вр тић, те ће би ти при ма на са мо она де ца ко ја су здра ва и ко ју ро ди те љи не ма ју где да оста ве. У вр ти ћу је обез бе ђен и про стор за изола ци ју уко ли ко се де те раз бо ли у то ку бо рав ка. - Ло кал на са мо у пра ва је крену ла у по сту пак на бав ке дезин фек ци о них сред ста ва и заштит них ма ски за сва на ша јавна пред у зе ћа и уста но ве, као и оп штин ску упра ву, што ће мо ре а ли зо ва ти из сред ста ва сталне бу џет ске ре зер ве. Та ко се у на ред ном пе ри о ду одо бра ва ју сред ства у из но су од 200 хиља да ди на ра за њи хо ву на бавку. Јав на пред у зе ћа и уста но ве су до би ли и ја сна упут ства шта тре ба да ура де у на ред ном пери о ду. А тре ба апе ло ва ти и на при ват не по сло дав це да сво јим рад ни ци ма обез бе де мо гућ ност из о стан ка са по сла уко ли ко дође до бо ле сти. Жи вот у Ши ду не ће ста ти, све ће ра ди ти нормал но, сви има мо ак ци о не плано ве. Си ту а ци ја је у пот пу ности под кон тро лом на гла си ла је На та ша Цвјет ко вић, председ ни ца Оп шти не. В. Про да но вић Ја ме на У Ме сној за јед ни ци Ја мена у за вр шној фа зи су ра дови на згра ди во до во да. За уре ђе ње, кре че ње и по ставља ње огра де, из дво је но је сто хи ља да ди на ра из месног са мо до при но са. Ба чин ци Ме сна за јед ни ца Ба чин ци обез бе ди ла је сред ства за ку по ви ну 40 ста ба ла си бирског бре ста и пет ста ба ла ал би ци је ко ја су по са ђе на у цен тру се ла. За ову ку по вину из ме сног са мо до при но са из дво је но је 15 хи ља да дина ра. На овај на чин ме штани овог се ла су се при дружи ли ак ци ји ор га ни зо ва ној са ци љем да се у на ред ном пе ри о ду што ви ше по вр шина опле ме ни зе ле ни лом. БО ЈАН ПАЈ ТИЋ ПО СЕ ТИО ПО ГОН Л.А.Б.Б. ГРО УП Чи по ва не гај бе је дин стве не на тр жи шту По гон за про из вод њу гај би за тран спорт во ћа и по врћа, по но вој тех но ло ги ји преду зе ћа Л.А.Б.Б. ГРО УП Д.О.О. Шид не дав но је зва нич но отворио мр Бо јан Пај тић, пред седник Из вр шног ве ћа АП Вој во дине. - У овај про је кат уло жи ли смо 30 ми ли о на ди на ра, захва љу ју ћи че му ће се ди ректно за по сли ти 75 љу ди, а ви ше од 500 љу ди ин ди рект но, кроз раз ли чи те ви до ве ко о пе ра ци је. Про грам но вих тех но ло ги ја и но вих ма те ри ја ла је је дин ствен по то ме што ну ди и део средста ва као суб вен ци ју за рад на ме ста и пру жа мо гућ ност да се тај из нос вра ти кроз про из воде, јер је ова вр ста ам ба ла жа јеф ти ни ја око 50 од сто од посто је ће ис та као је Пај тић. Укуп на ин ве сти ци ја вред на је 324 ми ли о на ди на ра. Оче кива ни обим про из вод ње је око 1,2 ми ли о на гај би го ди шње, а пла ни ра ни го ди шњи бру то приход око 120 ми ли о на ди на ра. Отва ра њу по го на при су ствова ли су и по кра јин ски се кретар за на у ку и тех но ло шки развој др Дра го слав Пе тро вић, на род ни по сла ник, Жељ ко Бре сто вач ки, по сла ник у Покра јин ској скуп шти ни Ду шан Пет ко и пред сед ни ца Оп шти не На та ша Цвјет ко вић. В. П. У СЛО ВАЧ КОМ ПАР КУ По ста вље не но ве све тиљ ке Пр ви се кре тар Сло вач ке ам ба са де у Бе о гра ду Ми ро слав По ља шко за са дио ста бло хра ста, као сим бол за јед ни штва два на ро да У Сло вач ком пар ку не давно су за вр ше ни ра до ви на про ши ре њу ја ве ра све те. По ста вље на је 21 улич на светиљ ка, чи ме је овај парк, као је дан од нај по се ће ни јих и најста ри јих у Ши ду, до био леп ши из глед и но ву функ ци ју. За ове ра до ве Ме сна зајед ни ца Шид из дво ји ла је из ме сног са мо до при но са 1,8 мили о на ди на ра. По во дом за вршет ка ра до ва, Сло вач ки парк је по се тио пр ви се кре тар Словач ке ам ба са де у Бе о гра ду Ми ро слав По ља шко, ко ји је, за јед но са пред став ни ци ма Ме сне за јед ни це, за са дио стабло хра ста, као сим бол за једни штва и до бре са рад ње словач ког и срп ског на ро да. Ка ко је ис та као пред ставник Сло вач ке ам ба са де, добри ме ђу људ ски од но си и сарад ња два на ро да на под ручју оп шти не Шид мо гу да бу ду при мер и дру гим сре ди на ма у Ср би ји. С. М.

9 Среда, 18. новембар СКУПШТИНСКЕ ОДЛУКЕ Квалитетнија одлука о радном времену Нова одлука поред угоститељских обухвата трговинске, занатске и објекте за приређивање игара за забаву IN\IJA Priprema: Z.G. Stefanovi} UKRAT KO Актуелни канали Пуних седам година локална власт истрајава на теми копања и одржавања одводних канала на подручју општине. Општинском одлуком обавезани су сви грађани да испред својих кућа одржавају риголе, већина их је то испоштовала, једни су још у дилеми док има и оних / пример у улици Јанка Веселиновића у Инђији/ где је домаћин канал затрпао да би могао да паркира аутомобиле... Некако с јесени са обимним падавинама ова тема постаје још актуелнија па је један од закључака којег је на последњем састанку Система 48 донео заменик председника општине Синиша Филиповић, био да надлежна инспекција за наредни састанак достави извештај о поступању и доношењу решења онима који нису испоштовали општинску одлуку. Предвиђено је да тамо где домаћини нису ископали канал овај посао по решењу инспекцији уради надлежно јавно предузеће а рачун испостави власнику објекта. Саобраћајни знаци на мети ''хајвана'' Саобраћајни знаци су скоро свакодневно на удару ''хајвана'' било да их обарају, краду или прскају спрејом, тек, радници Дирекције за изградњу имају пуне руке посла. У току ове године имали су интервенција. За те послове је потрошено 1,85 милиона динара. Украдено је 60 знакова, лопови вероватно нису размишљали да уклањањем знака ''стоп'' могу да угрозе туђе животе, да штету коју праве плаћају сви грађани а тек то да је поменута сума новца могла много корисније да се потроши сигурно им не допире до свести. Вртић скоро празан Док је трајао ванредни распуст за основце и средњошколце због епидемије грипа, већина родитеља који имају малишане у вртићу је проценила да је боље да и њихова деца не похађају предшколску установу. По речима директорице ПУ ''Бошко Буха'' Јадранке Узелац прошле недеље се број деце у њиховим објектима кретао од 8 до 12 одсто у односу на број уписаних иако су деца здрава, односно, није забележен ни један случај ''мексичког'' грипа а и респираторних инфекција је било мање него обично. Ипак, појачане су мере дезинфекције а теткицама које припремају храну наложено обавезно ношење маски. У време закључивања овог броја наших новина заседао је општински парламент који је, између осталог, требао да донесе више одлука међу којима и нову Одлуку о радном времену угоститељских, трговинских, и занатских објеката и објеката за приређивање игара за забаву. Претходна одлука се односила само на угоститељске објекте. Применом нове одлуке, очекује се, између осталог, да грађани више неће имати проблема ноћу са прегласном музиком која је стизала из кафића и дискотека јер због високих казни власницима се неће исплатити да ризикују. У односу на претходну одлуку, угоститељски објекти ће викендом /петак и субота/ пола сата раније затварати локале, наиме, прописано радно време је од 6 до 01 а радним данима од 6 до 24 часа. Угоститељски објекти који се налазе у оквиру стамбених зграда колективног становања могу да раде сваког дана од 7 до 23 часа, викендом сат дуже. Новом одлуком су обухваћени и објети који пружају услугу припремања ЗАБЕЛЕЖЕНО У СОЦИЈАЛНОМ Без чекања до овере упута Да би се избегле гужве грађанима омогућено да оставе документа у коверту и сутрадан дођу по оверен упут Нема грађанина којем није била мука од саме посмисли да треба да проведе у реду сат, два и три како би оверио упут за одлазак код специјалисте или на болничко лечење у Београд, Земун, Каменицу, Нови Сад. Да би се избегла гужве и дуга чекања од прошле среде грађанима је пружена нова могућност. О чему се ради питали смо шефа инђијске испоставе Завода за здравствено осигурање Светлану Клинка? - У више наврата смо покушавали да решимо овај проблем али безуспешно. Надам се да овога пута то неће бити случај. Грађанима смо омогућили да документа последњи "Једно од решења је да у нашем дому здравља имамо специјалистичке службе и да не морамо на прегледе да одлазимо у друге центре" извештај лекара специјалисте или отпусну листу из болнице, са упутом од изабраног лекара и овереном књижицом одложе у коверат на којем је исписан број, картончић са идентичним бројем понесу са собом и сутрадан после дванаест часова дођу по документа и оверен упут. Првога дана, на жалост, овакву могућност су искористила само четири грађанина а у просеку се дневно оверава од сто до 150 упута, на месечном нивоу око Светлана Клинка Следећег дана већ је била мања гужва а у петак смо затекли свега десетак грађана који су чекали да овере упут. Грађани Инђије су оваквим начином рада, углавном, задовољни, међутим, онима који долазе из сеоских месних заједница више одговара да чекају како не би правили пут и сутрадан. - Изненадио сам се јутрос када сам видео да нема гужве. Међутим, за нас који долазимо из сеоских месних заједница лакше је да чекамо и сат, два него да сутрадан опет долазимо. Једно од решења је да у нашем дому здравља имамо специјалистичке службе и да не морамо на прегледе да одлазимо у друге центре, каже Лазар Војновић, мештанин Бешке. Има ли изгледа да се истога дана без гужви заврши посао? - Има, али то највише зависи од самих грађана. Ако прикупе сву потребну документацију и предају до 10 часова, прерасподелом послова унутар испоставе обезбедили би још једног службеника и омогућили грађанима да пред крај радног времена подигну своја документа и оверен упут, наговестила је нову могућност Светлана Клинка. и продаје брзе хране и безалкохолних пића којима је дозвољено да раде од 6 до 01 а викендом сат дуже. Уређено је и радно време ноћних барова и дискотека који морају да испуњавају посебне услове по решењу Одељења за урбанизам, комунално стамбене послове и заштиту животне средине у оквиру затвореног простора са додатном звучном изолацијом Раде време им је од 6 до 02, викендом до 04 часа. Одлука предвиђа да угоститељски објекти за смештај морају да У ГАЛЕРИЈИ КУЋЕ ВОЈНОВИЋА Изложба Удружења ликовних уметника ''Еснаф'' из Сремске Митровице отворена је у петак у Галерији Куће Војновића у Инђији. О развојном путу овог атипичног удружења говорила је Сања Сајферт, историчар уметности Културног центра док је о циљевима ове организације присутне упознао члан удружења Дамир Савић. - Оснивачка скупштина ''Еснафа'' је одржана пре дванаест година, проистекао је из Ликовног студија и Радионице лепих уметности. Радило се по принципу старих мајсторских радионица са хијерархијом на нивоу ученик помоћник мајстор. У савладавању ликовног правописа највише су учествовали средњошколци којима је било омогућено да савладају технике и технологије сликања, рекла је Сања Сајферт. - Еснаф је одавно надрастао границе Сремске Митровице. Имамо чланове из Београда и Новог Сада, Шапца, Руме. Кроз ово удружење прошло је преко 300 чланова, многи од њих су професори ликовне уметности, Рибарница У буду отворени 24 часа. По први пут општина уређује радно време занатских и трговинских објеката који могу да раде у термину од 6 до 24 часа или двократно од 7 до 12 и од 17 до 20 часова. Објекти за приређивање игара за забаву могу да раде сваког дана од 8 до 23 часа. За непоштовање поменуте одлуке предвиђене казне за правна лица су од до динара, за одговорна лица до динара а за предузетнике од до динара. Изложба ''Еснафa'' На отварању изложбе студенти на акдемијама или су се определили за средње уметничке школе. ''Еснаф'' тренутно има 30 чланова, рекао је Дамир Савић. Инђијска публика има прилику да види радове десетак уметника овог удружења на изложби која остаје отворена до краја месеца. Стигла опрема, чека се риба реновираном и савремено опремљеном објекту у кругу пијаце у Инђији, ''Комуналац'' је за ову недељу најавио отврање Рибарнице која ће бити снабдевена свежом речном и морском рибом. Кажу да ће и са ценама парирати сличним продавницама у граду и да очекују солидан приход. Протеклих година је у овом објекту ''Комуналца'' била рибарница дата у закуп приватном лицу тако да грађани имају навику да на овом месту купују рибу.

10 10 Среда, 18. новембар PAZOVA^KA HRONIKA Priprema: Gordana Majstorovi} UKRAT KO Ста ра Па зо ва при мер до бре прак се Дру гог да на Сај ма ин ве стици ја у Но вом Са ду одр жа на је кон фе рен ци ја на те му Ло кал ни стра те шки пла но ви. На штан ду Евро па у Вој во ди ни пред ставље ни су ре зул та ти про це са као и ме то до ло ги ја из ра де Стра те ги је одр жи вог раз во ја Оп шти не Ста ра Па зо ва. Ста ро па зо вач ка оп шти на је ода бра на за пре зен та ци ју као при мер до бре прак се у Вој во ди ни ка да се ра ди о из ра ди стра те шких до ку ме на та. О про це су из ра де стра те шког до ку мен та го во рили су Ср ђан Стан ко вић и Игор Ми шче вић у име Ти ма за из ра ду Стра те ги је одр жи вог раз во ја старо па зо вач ке оп шти не. Оба ве ште ње До ма здра вља У оба ве ште њу До ма здра вља Јо ван Јо ва но вић Змај Ста ра Па зо ва ко је је пот пи сао ди ректор др Ми лан Ву њак на во ди се да гра ђа ни све ин фор ма ци је у ве зи но вог гри па мо гу до бити у Call цен тру До ма здра вља у вре ме ну од 7 ча со ва ују тро до 19 уве че. Бро је ви те ле фо на на ко је мо гу за тра жи ти са ве те су : 062/ , 062/ , 062/ , , 062/ и 062/ Про дај на из ло жба књи га У про сто ри ја ма Би бли о те ке До си теј Об ра до вић у Ста рој Па зо ви по че ла је про дај на из ложба књи га Кре а тив ног цен тра из Бе о гра да. Иза да вач ка ку ћа Кре а тив ни цен тар ко ја ове годи не обе ле жа ва два де сет го дина по сто ја ња, про гла ше на је на 54. Ме ђу на род ном сај му књи га у Бе о гра ду за из да ва ча го дине. Про да ја на из ло жба на ко јој је за сту пље но пре ко 50 но вих и ста ри јих из да ња тра ја ће до почет ка де цем бра а књи ге се мо гу ку пи ти уз зна чај не по пу сте. За куп по љо при вред ног зе мљи шта На сед ни ци од 8. но вем бра Удру же ње по љо при вред ни ка Старе Па зо ве од лу чи ло је да се прили ком узи ма ња по љо при вред ног зе мљи ша у за куп сви чла но ви Удру же ња др же је дин стве не це не ко ја из но си 120 евра по ка та старском ју тру. Уз то, за у зе ли су став да је дан на дру гог не уда ра ју и не узи ма ју зе мљу од оног ко ји је већ ра ди. То мо гу учи ни ти уз сагла сност прет ход ни ка, уко ли ко он од у ста не. СПО РА ЗУМ О СА РАД ЊИ НА ЛЕД-А И ПО КРА ЈИН СКОГ СЕ КРЕ ТА РИ ЈА ТА ЗА ЛО КАЛ НУ СА МО У ПРА ВУ Ја ча ње ка па ци те та ло кал них са мо у пра ва У ЗА СЕ ДАО ОП ШТИН СКИ КРИ ЗНИ ШТАБ ЗА ЗА РА ЗНЕ БО ЛЕ СТИ Пре вен ци јом про тив но вог гри па У ЗА ВР ШЕН ФО ТО КОН КУРС уто рак, 10. но вем бра на но во сад ском Сај му инве сти ци ја IN VE STEX PO потпи сан је Спо ра зум о са рад њи из ме ђу На ци о нал не Али јан се за ло кал ни еко ном ски раз вој и по кра јин ског Се кре та ри ја та за ло кал ну са мо у пра ву и међу оп штин ску са рад њу. Спо разум су пот пи са ли Го ран Јовић, пот пред сед ник Управ ног од бо ра НА ЛЕД-А и Ја дран ка Бе љан Ба ла бан, по кра јин ска се кре тар ка за ло кал ну са мо у пра ву и ме ђу оп штин ску са радњу. Циљ овог Спо ра зу ма је да омо гу ћи успе шни ју са рад њу из ме ђу На ци о нал не Али јан се и по кра јин ског Се кре та ри ја та у де лу по сло ва ко ји се од но се на уна пре ђе ње ло кал них ад мини стра ци ја. Пот пред сед ник УО НА ЛЕД-a, Го ран Јо вић је ис такао да је основ на свр ха овог спо ра зу ма, под сти ца ње реформ ских про це са у осни ва њу, раз во ју и ја ча њу ка па ци те та ло кал них са мо у пра ва и њи хо во оспо со бља ва ње у при вла че њу ин ве сти то ра у свим сег мен тима ло кал ног раз во ја. Јо вић је до дао да Спо ра зум ус по ста вља и спро во ђе ње Про гра ма Серти фи ка ци је оп шти на с по вољним по слов ним окру же њем и под сти че ло кал ни еко ном ски по не де љак, 9. но вем бра на кон фе рен ци ји за но ви на ре јав но сти су се обра ти ли по водом спре ча ва ња ши ре ња но вог гри па иза зва ног ви ру сом А Х1/ Н1 Ми лен ко Бу бо ња пред седник оп штин ског Кри зног шта ба за за ра зне бо ле сти и др Ду шко Кол џић, спе ци ја ли ста епи деми о ло ги је у ста ро па зо вач ком До му здра вља. Они су пре дочи ли ак ци о ни план и ме ре за спре ча ва ње ши ре ња мек сич ког гри па. Ми лен ко Бу бо ња је рекао да се чи ни све ка ко би се спре чи ло ши ре ње но вог грипа и да је због то га још у ју ну ди стри бу и ра но ма ски До му здра вља. На ша оп штина се свр ста ла у ред ло кал них са мо у пра ва ко је су на нај одго вор ни ји на чин при сту пи ле пре вен ти ви а Кри зни штаб је ре ше њем пред сед ни ка оп штине Го ра на Јо ви ћа фор ми ран још у ма ју ове го ди не ре као је Бу бо ња и на ја вио да ће се у на ред них не ко ли ко да на присту пи ти на бав ци за штит них и дез ин фек ци о них сред ста ва која ће би ти по де ље на шко ла ма и Ја во лим Па зо ву У Га ле и ји Цен тра за кул туру 9. ок то бра отво ре на је из ло жба фо то гра фи ја са фо то кон кур са Ја во лим Па зо ву. На овом, пр вом кон кур су фо тогра фи ја ко ји је рас пи сао Центар за кул ту ру и чи ји је по крови тељ Оп шти на Ста ра Па зо ва уче ство ва ло је 16 фо то гра фа ама те ра с 80 ра до ва. Пр ву награ ду од ди на ра освојио је Дра го љуб Те кле ро вић из Ста ре Па зо ве ко ји се, ка ко је ре као фо то гра фи јом ба ви од основ не шко ле. Дру га на гра да од хи ља да при па ла је Алек сан дру Пфи ће ру из Нових Ба но ва ца за фо то гра фи ју, Не чи ја ба ка и тре ћа од ди на ра Зо ра ну Ми ли ћу из Ста ре Па зо ве за фо то гра фи ју, Ма ца ко ја је во ле ла бро до ве. До де ље не су и три уте шне награ де мла дим фо то ама те ри ма из Ста ре Па зо ве и то, Па ве лу Мол на ру, Бо жен ки Хриц и Ти ја ни Гру мић. На отва ра њу из ло жбе, ди рек тор Цен тра за кул ту ру, Алек сан дер Ба ко, је из ја вио да су уче сни ци на овом Ја дран ка Бе љан Ба ла бан и Го ран Јо вић раз вој у је ди ни ца ма ло кал не са мо у пра ве у Вој во ди ни. Према ње го вим ре чи ма сер ти фика те су про шле го ди не до би ле оп шти не Кра гу је вац, Ин ђи ја и Ло зни ца а ове се, у про це су Ми лен ко Бу бо ња и др Ду шко Кол џић вр ти ћи ма на те ри то ри ји оп штине. Штаб је пре по ру чио и да се до про ле ћа об у ста ве од ла сци фо то кон кур су по ка за ли ве лику спрет ност с фо то апа ра тима као и из у зет но за ни мљив из бор те ма и мо ти ва и да му је жао што ни је уче ство ва ло сер ти фи ка ци је на ла зи 15 општи на ме ђу ко ји ма је и Оп штина Ста ра Па зо ва. Оп шти на Ста ра Па зо ва је кон ку ри са ла за овај Про грам и на дам се да ће ове го ди не доби ти сер ти фи ка ци ју ре као је Јо вић. Пот пи си ва њем овог Спора зу ма, по кра јин ски Се кре тари јат за ло кал ну са мо у пра ву и ме ђу оп штин ску са рад њу и Наци о нал на Али јан са, прак тич но су по ста ли парт не ри у про це су уна пре ђе ња пред у зет ни штва и афир ма ци је по сло ва ња у војво ђан ским ло кал ним са мо у права ма. По кра јин ска се кре тар ка, Ја дран ка Бе љан Ба ла бан је иста кла да је мо тив њи хо ве сарад ње са НА ЛЕ ДОМ да ло калним са мо у пра ва ма по мог ну да што лак ше из ра де сво је страте шке до ку мен те, да про мо вишу до бре при ме ре са ко ји ма је Али јан са до са да са ра ђи ва ла, да по др же отва ра ње оп штинских услу жних цен та ра и што је, нај ва жни је да пру же по дршку оп шти на ма у из ра ди серти фи ка та. на ђач ке екс кур зи је. У скла ду са Ак ци о ним пла ном при сту пило се и про ме ни ор га ни за ци је функ ци о ни са ња До ма здра вља Јо ван Јо ва но вић Змај у Старој Па зо ви у сми слу ства ра ња изо ла ци о них оде ље ња с по себним ула зи ма за па ци јен те са сип то ми ма гри па. У ци љу превен ци је од ви ру са но вог гри па по че ла је и еду ка ци ја на ставног осо бља у основ ним и средњим шко ла ма и пред школ ским уста но ва ма, ка ко би што ви ше љу ди би ло упо зан то с на чи ном аде кват ног де ло ва ња у слу чају по ја ве овог гри па. Др Ду шко Кол џић је ре као да се вак цина про тив пан де миј ског гри па оче ку је тек кра јем го ди не а да су при о ри те ти у вак ци ни са њу де ца, труд ни це, здрав стве ни рад ни ци, хро нич ни бо ле сни ци и за по сле ни у јев ним слу жбама. По из ја ви др Кол џи ћа, у овом та ла су не ма обо ле лих од но вог гри па на те ри то ри ји старо па зо вач ке оп шти не. На гра ђе ни за нај леп ше фо то гра фи је ви ше фо то гра фа ама те ра. Ова из ло жба ће би ти отво ре на до 2. де сем бра а Ба ко је за наред ну го ди ну на ја вио но ви фо то кон курс.

11 Среда, 18. новембар RUMA СА СЕД НИ ЦЕ СКУП ШТИ НЕ ОП ШТИ НЕ Фи нан сиј ска ди сци пли на у бу џе ту Priprema: Katica Kuzmanovi} РУ МЉА НИ У ЛЕ ПО СА ВИ ЋУ Ком пју тер за ђа ке По љо при вред не шко ле Дра ган Кар даш То ком про шле не де ље, 12. и 13. но вем бра, де ле га ци ја рум ске оп шти не бо ра ви ла је у Оп шти ни Ле по са вић, на Ко со ву и Ме то хи ји. Уз раз ма тра ње могућ но сти бу ду ће са рад ње, дого во ре на је и уз врат на по се та већ по чет ком на ред не го ди не. У де ле га ци ји Ру ме би ли су за ме ник пред сед ни ка оп штине Дра ган Кар даш, члан Општин ског ве ћа Ми лан Ра данче вић и по моћ ник ди рек то ра По љо при вред не шко ле ''Стеван Пе тро вић Бри ле'' Драги ша Ра ди са вље вић. У име до ма ћи на, го сте су при ми ли пред сед ник Оп шти не Ле по савић Бран ко Ни нић, ње гов помоћ ник Ра дош Ми хај ло вић, члан Оп штин ског ве ћа Ми лан Тр бо ље вац, као и ди рек тор Сред ње по љо при вред не школе ''При шти на-ле шак'' Иви ца Ми хај ло вић. Ру мља ни су ђа ци ма По љопри вред не шко ле у Ле по са ви ћу по кло ни ли ра чу нар са штам пачем, то ком по се те об и шли су ђач ку еко но ми ју и раз го ва ра ли о бу ду ћој са рад њи две ју шко ла срод них сме ро ва и про гра ма. Ме сто по се те био је и ма на стир Ку зма и Да мјан у Вра че ви ма ко ји да ти ра још из 14. ве ка и стуб је очу ва ња пра во сла вља на овим про сто ри ма. КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Филмски програм ''Проклетници'' - од 16. до 22. новембра ''Коко пре шанел'' - 0д 23. до 29. новембра Нај ви ше ди ску си је око од лу ке о за ку пу по слов них згра да и про сто ри ја За по сле ни у рум ском До му здра вља ор га ни зо ва ли су 9. но вем бра Кон фе рен ци ју за но ви на ре, на те му уна пре ђења здрав стве не за шти те Ро ма. У увод ним на по ме на ма, ди ректор ове здрав стве не уста но ве др Ве сна Сав чић ис та кла је да је то ком ју на Ми ни стар ство здра вља упу ти ло уста но ва ма здрав стве не за шти те по зив на кон курс ко ји се од но сио на уна пре ђе ње здра вља Ро ма, та ко је До му здра вља ''Ру ма'' до де ље но је 260 хи ља да дина ра за ре а ли за ци ју овог пројек та ко ји ће тра ја ти шест месе ци. Но ви на ри ма су се обра ти ли и ме ди ја тор за ром ска пи та ња Пе ри ца Пе тро вић, као и начел ник Цен тра за пла ни ра ње и ор га ни за ци ју јав ног здравља др Да ни је ла Стан ко вић - Ба ни чак, ко ја је том при ликом ис та кла: КОН ФЕ РЕН ЦИ ЈА ЗА ШТАМ ПУ У ДО МУ ЗДРА ВЉА -Про је кат је усме рен на ромску по пу ла ци ју, реч је о по бољша њу ни воа зна ња и ра ном откри ва њу не за ра зних бо ле сти. У пр вој фа зи тру ди ће мо се да се ром ска по пу ла ци ја упо зна са са др жа јем про јек та, дру га фа за об у хва ти ће сам до ла зак на пре гле де ко ји су ина че бесплат ни. Уз пре гле де, усле ди ће и еду ка тив ни део, ба зи ра ћемо се на обо ље ња као што су по ви ше ни ше ћер, хо ле сте рол, хи пер тен зи ја, бо ле сти ср ца, оп шта го ја зност. Сред ства су обез бе ђе на за 200 пре гле да, што је 20 од сто овог ста нов ништва, а о ре зул та ти ма про јек та јав ност ће би ти на кнад но обаве ште на. Уна пре ђе ње здра вља Ро ма Ка да је реч о скуп штин ским за се да њи ма у Ру ми, тренд се на ста ља: ма да је на дневном ре ду, из у зи ма ју ћи из бо ре и име но ва ња и од бор нич ка пи тања, за рас пра ву би ло пред виђе но са мо пет та ча ка, сед ни ца Скуп шти не оп шти не, одр жа на 10. но вем бра, има ла је по но во ма ра тон ски ток, тра ја ла је око де вет ча со ва. Кључ на тач ка, бу џет у пр вих де вет ме се ци, као да је би ла у сен ци не ких, ре кло би се ма ње зна чај них изме на од лу ка. Сви пред ло зи опо зи ци је за до пу не днев ног ре да су од бије ни, као и нај ве ћи број амандма на на из ме не и до пу не поје ди них од лу ка. Го то во нео чеки ва но, ду го трај на рас пра ва се раз ви ла по во дом из ме на и до пу на Од лу ке о за ку пу послов них згра да и про сто ри ја. Пред лог је обра зло жи ла На да Гр бић, пред став ник Оде ље ња за ко му нал но-стам бе не по слове и ур ба ни зам: -Оп шти на Ру ма је но си лац пра ва ко ри шће ња на број ним по слов ним про сто ри ја ма у самом гра ду, као и ма њег бро ја на се ли ма. Је дан број ло ка ла је оп шти на сте кла по осно ву на ци о на ли за ци је ка ко је већ по зна то у при пре ми за ко на о ре сти ту ци ји. С об зи ром да се де ша ва да су по је ди ни ло ка ли ко ји су на ци о на ли зо ва ни испра жње ни, и ни су да ти но вим за куп ци ма у скла ду са ва же ћом оп штин ском Од лу ком о за ку пу по слов них згра да и про сто ри ја, пред ла же се и сма тра оправ даним да се та кав по слов ни простор до де ли пу тем не по сред не по год бе ли ци ма ко ји ма је тај про стор од у зет пу тем на ци о нали за ци је, те тим пу тем и омо гући ти и олак ша ти у бу дућ но сти по вра ћај истих ра ни јим власни ци ма. Од бор ник СНС Дра ган Панић је из нео став да овим пред ло гом бу џет гу би зна чајан део сред ста ва. Ре а го вао је и Алек сан дар Мар ти но вић (СРС): -За кон о ре сти ту ци ји још ни је усво јен, за ње га по сто је тек на чел не иде је, ни је још ни у на цр ту, ни ти у скуп штин ској про це ду ри. С чим се он да усагла ша ва ова ва ша од лу ка? Реч је о имо ви ни Ре пу бли ке Ср би је, а не Оп шти не Ру ма, са мим тим оп шти на ту има са мо пра во кори шће ња. На да Гр бић је из не ла дру гачи ји став - прав ни основ за ову од лу ку је За кон о сред стви ма у сво ји ни Ре пу бли ке Ср би је, сваки уго вор се до ста вља Ди рекци ји за имо ви ну Ре пу бли ке Срби је. Ре а го вао је и пред сед ник СО Не над Бо ро вић - циљ је да се бив ши вла сни ци ло ка ла до веду у исту ра ван са оста ли ма ко ји ула зе у не по сред ну по год бу. Већи ном гла со ва при сут них од борни ка, ова од лу ка је усво је на. На кон усва ја ња од лу ка о држа њу до ма ћих жи во ти ња, бора ви шној так си и ауто-так си пре во зу пут ни ка, при сту пи ло се раз ма тра њу ин фор ма ци је о прима њи ма и из да ци ма бу џе та у првих де вет ме се ци ове го ди не. На гла ша ва ју ћи да су у овој го ди ни зна чај но сма ње на трансфер на сред ства из Ре пу бли ке свим ло кал ним са мо у пра ва ма, Не над Бо ро вић је оства ре ње бу џе та у пред мет ном пе ри о ду оце нио као за до во ља ва ју ћи: -У пр вих де вет ме се ци остваре но је 882,8 ми ли о на ди на ра, што је 45,74 од сто пла ни ра них при хо да. Бру то из вр ше ни изда ци су 854,8 ми ли о на, а то је 44,28 од сто пла ни ра них расхо да. У струк ту ри оства ре них при хо да, нај ве ће уче шће има ју при хо ди од по ре за на до хо дак, сле де тран сфер на сред ства, нај ве ћим де лом из по кра јинског бу џе та, док су при хо ди од по ре за на имо ви ну на тре ћем ме сту и из но се 11,71 од сто. При хо ди од за ку па по љо привред ног зе мљи шта пла ни ра ни су у из но су од 62 ми ли о на, а оства ре ни су са са мо 3,8 ми лио на ди на ра. Што је нај ва жни је, рас хо ди су ма њи од при хо да, не ма про би ја ња код од ре ђе них по зи ци ја у Оп штин ској упра ви и уста но ва ма, чвр сто се по штова ла фи нан сиј ска ди сци пли на. Ми ни стар ство здра вља до де ли ло До му здра вља ''Ру ма'' 260 хи ља да ди на ра за про је кат ра ног от кри ва ња не за ра зних бо ле сти ром ске по пу ла ци је МАТИЧАР Не над Бо ро вић Склопили брак: Драган Златковић и Невена Јаворац, Ратко Колунџија и Верица Познановић Добили сина: Драгана и Стеван Николић, Данијела и Јовица Ерић Умрли: Милена Чубрило , Јелена Јурат , Мара Нагл , Стојанка Наранчић , Милка Веселиновић , Боривоје Мирковић , Лука Бањац , Десанка Милићевић , Јован Јовановић , Мирко Станетић , Миланка Милетић , Драгиња Келеува , Миливоје Костић , Ђорђе Јовановић Де таљ са скуп штин ског за се да ња Са Кон фе рен ци је за но ви на ре

12 12 Иришка хроника Припрема: Катица Кузмановић УРЕ ЂЕ ЊЕ СТА РОГ РУ ДАР СКОГ ГРО БЉА По ста вље на огра да од ко ва ног гво жђа та ро ру дар ско гро бље у Врд ку, ма ло по ма ло, до би ја Сни но ви из глед. Гро бље као сво јевр сни спо ме ник ру дар ства у овом де лу Сре ма би ло је ду ги низ го дина у за пу ште ном ста њу, по ре чима за ме ни ка пред сед ни ка оп шти не Вла ди сла ва Ил ки ћа, ра до ви на уре ђе њу овог ком плек са су у завр шној фа зи. Ра до ви на Ста ром ру дар ском гробљу, од но сно по ста вља ње огра де од ко ва ног че ли ка је у при са мом кра ју. Ка да се ство ре ма те ри јал ни усло ви, али и по вољ не кли мат ске при лике, на ред ће до ћи тро то а ри ис пред огра де и озе ле ња ва ње окол них повр ши на. Уре ђе њем гро бља, и ба ња Врд ник ће у не по сред ној бли зи ни има ти но ви уре ђе ни про стор. ра јем про шлог ме се ца, 23. ок бра, у Ми ни стар ству од бра Кто не у Бе о гра ду ор га ни о ван је скуп чи ја је те ма би ла ре ша ва ње пробле ма про стор ног раз во ја на се ља Врд ник: са стан ку су при су ство вали за ме ник пред сед ни ка ири шке оп шти не Вла ди слав Ил кић и Ми лен ко Циц мил, ин ве сти тор, а с дру ге стра не пред став ни ци Управе за ин фра струк ту ру, Сек то ра за ма те ри јал не ре сур се Ми ни стар ства од бра не на че лу са пу ков ни ком Го ра ном Ди ми ћем, на чел ни ком Упра ве за ин фра струк ту ру. Циљ са стан ка је био да се размо тре мо гућ но сти за ре ша ва ње про бле ма про стор ног раз во ја на сеља Врд ник, ко ји су про у зро ко ва ни за бра на ма из град ње обје ка та у зона ма про стор не за шти те око вој них ком плек са, ко је по кри ва ју це локуп но гра ђе вин ско под руч је на сеља Врд ник. До са да је, на осно ву ми шље ња над ле жних ор га ни за цијских је ди ни ца Ге не рал шта ба Вој ске Ср би је, ски ну та зо на за бра ње не град ње око вој ног ком плек са ''Беке то во''. За вој ни ком плекс ''Врд ник-нови До бо чаш'', чи ја зо на об у хва та нај ве ћи део гра ђе вин ског под ручја на се ља Врд ник, до кра ја го ди не пла ни ра не су ак тив но сти на из ме шта њу де ла сред ста ва из ње га. До са да су пред у зе те ме ре и ели ми ни са на је пр ва гру па опасно сти, а до кра ја го ди не мо гла би би ти сма ње на и дру га гру па опасно сти, што под ра зу ме ва и смање ње зо не за бра ње не град ње око овог ком плек са. Среда, 18. новембар ПРО СТОР НИ РАЗ ВОЈ ВРД НИ КА Сма ње ње зо не за бра ње не град ње око вој ног ком плек са Усле ди ли су и за кључ ци: на кон за вр шет ка пла ни ра них ак тив ности на из ме шта њу де ла сред ста ва из вој ног ком плек са ''Врд ник-нови До бо чаш'', над ле жна је ди ни ца Ге не рал шта ба ВС до ста ви ће Мини стар ству од бра не ин фор ма цију о ре ду ко ва ној зо ни про стор не за шти те око овог ком плек са. Након до ста вља ња те ин фор ма ци је, и окон ча ња по ступ ка пре и спи тива ња ве ли чи на зо на за бра ње не град ње око вој ник ком плек са ''Јазак-Ве ли ки По ток'' и ''Кру ше дол- Са до ви'', у Ми ни стар ству од бране ће се раз мо три ти мо гућ но сти за на ста вак ак тив но сти Оп шти не Ириг на из ра ди план ске и ур ба нистич ке до ку мен та ци је, као и ње но про ла го ђа ва ње по тре ба ма од бране зе мље. ЈП ''КО МУ НА ЛАЦ''' Зим ска слу жба спрем на за снег Вла ди сла в Ил ки ћ Зи ма је на пра гу, а то је пра во вре ме да се у ко му нал ним слу жбама про ве ри спрем ност за ак ци је ће се од ви ја ти на ред них ме сци. Ових да на, у кон так ту са пред став ни ци ма ЈП ''Ко му на лац'' у Ири гу, из крат ког раз го во ра ко ји је усле дио мо гао се из ве сти за кљу чак да је ов де све спрем но за снег. У ири шком ''Ко му нал цу'', ка да је у пи та њу ме ха ни за ци ја за Зимску слу жбу, рас по ла жу са јед ним ка ми о ном и јед ним трак то ром. Сао бра ћај ни це ко је су у над ле жно сти овог пред у зе ћа су у ду жи ни од 65,8 ки ло ме та ра, реч је о ло кал ним нека те го ри са ним пу те ви ма. О про пре мље но сти Зим ске службе тех нич ки ди рек тор ''Ко му налца'' Алек сан дар Ма ној ло вић каже: -Про шла зи ма про те кла је без ве ћих про бле ма, на да мо се да ће та ко би ти и ове го ди не. На ша актив ност се са сто ји од чи шће ња снега и по си па ња со ли по пу те ви ма, у пе ри о ду од 15. но вем бра до 15. мар та на ред не го ди не. Већ смо наба ви ли од ре ђе не ко ли чи не агре гата (со и сит но ка ме ње), ра ни је смо у стар ту на ба вља ли по то на, а са да се на бав ка вр ши по по треби. Рас по ло жи ва ме ха ни за ци ја ни је нам до вољ на, у пла ну је да се оспосо би и дру ги ка ми он за по тре бе Зим ске слу жбе, за ње го ву по прав ку је по треб но из дво ји ти 500 хи љада ди на ра. По на се ље ним ме сти ма ири шке оп шти не већ смо по де ли ли по пет вре ћа агре га та, да кле укупно 250 ки ло гра ма, за пр ву по моћ. Све оста ло је по сао ''Ко му нал ца''. Беочинска хроника НА САЈ МУ "ИН ВЕ СТЕК СПО" Ве ли ке мо гућ но сти бе о чин ске оп шти не Пред ста вља ње Бе о чи на на сај му "Ин ве стек спо" На не дав но одр жа ном Сајму ин ве сти ци ја "Ин ве стекспо" у Но вом Са ду, пред сед ник Оп шти не мр Бог дан Цве јић и ње го ви нај бли жи са рад ни ци пред ста ви ли су при вред не могућ но сти бе о чин ске оп шти не. У при су ству по кра јин ских секре та ра Ја дран ке Бе љан Бала бан, Ми ро сла ва Ва си на и пред став ни ка ви ше аген ци ја и стра них ком па ни ја, при ка зан је кра так филм о Бе о чи ну, као и про јек ти Би знис пар ка и Но ве ин ду стриј ске зо не. Сма тра се да је пред ста вља ње на штанду Ју жно бач ког окру га, фи нансиј ски по мог ну то од По кра јинског се кре та ри ја та за ло кал ну са мо у пра ву и ме ђу оп штин ску са рад њу, ис ко ри шће но на најбо љи на чин. ВРЕ ДАН РЕ ЗУЛ ТАТ У "ЛА ФАРЖ БФЦ" Хи ља ду да на без по вредe ла но ви ама тер ског по зо ри шта КУД "Бри ле" из ЧБе о чи на го сто ва ли су, по чет ком но вем бра, у За је ча ру, род ном гра ду ве ли ког срп ског глум ца Зора на Рад ми ло ви ћа. У та мо шњем про фе си о нал ном По зо ри шту ти моч ке кра ји не "Зо ран Рад ми ло вић" при ка за на је пред ста ва "Оскар", Кло да Ма ни јеа, у ре жи ји Ју ли ја на Ур су ле скуа, ко ја је са успе хом из во ђе на у ви ше ме ста и на не ко ли ко фе сти ва ла у Ср би ји. Бе о чин ски "Оскар" је за бли стао и у За јеча ру, чи ја пу бли ка га је при хва ти ла са оду ше вљењем. Упр кос вре мен ским и "ви ру сним" не при лика ма, са ла је би ла ис пу ње на ско ро до по след њег ме ста. Управ ник по зо ри шта Вла ди мир Ђу ри чић, за хва љу ју ћи го сти ма, пред ло жио је да два те а тра на ста ве са рад њу пред ста вом ко ју би при пре ми ли и из ве ли за јед нич ким сна га ма, у ко про дук ци ји. Свет ски ли дер у про из вод њи гра ђе вин ских ма те ри ја ла, "Ла фарж", об ја вљу је ка ко је у Бе о чин ској фа бри ци це мента, по чет ком но вем бра, остварен вре дан ре зул тат - хи љаду да на без по вре де на ра ду. Сма тра се да је то за јед нич ки успех свих за по сле них у "Лажарж БФЦ", као и из во ђа ча ра до ва, ко ји ис прав ним од носом пре ма лич ној и без бед ности сво јих ко ле га да ју до бар при мер и дру ги ма. Оства ре њу овог ре зул та та, са зна је мо од Сне жа не Пе тро вић, ме наџе ра ко му ни ка ци ја, прет ходи ла је до бра ор га ни за ци ја по сла, пла ни ра ње, раз ме на ин фор ма ци ја, обу ка и истинска опре де ље ност сва ког поје дин ца у фа бри ци. Че сти та ју ћи ме на џер ском ти му у Бе о чи ну, ре ги о нални пред сед ник "Ла фар жа" за Евро пу Ни ко лас Фур ни је је на гла сио: - Ве о ма сам по но сан на резул та те ко је сте као тим пости гли. На ста ви те тим пу тем, и пре не си те мо је ис кре не честит ке свим на шим за по сле нима, са рад ни ци ма и по слов ним парт не ри ма, јер ова кав ре зултат је мо гу ће до сти ћи са мо колек тив ним на по ром. Без бед ност на ра ду, твр де у "Ла фар жу", одав но ни је њихов при о ри тет, већ истин ска - вред ност. АМА ТЕР СКО ПО ЗО РИ ШТЕ "БРИ ЛЕ" "Оскар" гостовао у За је ча ру Д. П. "Ла фарж БФЦ" Ан самбл КУД "Бри ле" на за је чар ској сце ни

13 Среда, 18. новембар ИН ТЕР ВЈУ: СИ НИ ША ФИ ЛИ ПО ВИЋ, ЗА МЕ НИК ПРЕД СЕД НИ КА ОП ШТИ НЕ ИН ЂИ ЈА Го ди на кри зе ус по ри ла ин ве сти ци је Шта је пла ни ра ла ло кал на власт, шта је у го ди ни кри зе ус пе ла да ура ди а шта ни је, ко ји су ин ве сти ци је у то ку, око сни ца је пи та ња упу ће них за ме ни ку пред сед ни ка оп шти не Ин ђи ја Си ни ши Фи ли по вић Пла ни ра ли смо ре кон струкци је три рас кр сни це са фоку сом на без бед ност пе шака, по себ но, на без бед ност де це. У за вр шни ци су све обу хват ни ра до ви код ''Нафта га со ве'' пум пе, ра до ви ма на рас кр сни ци код ''Лу ко ила'' и ''Спор та'' при сту пи ће се до го ди не По ну да ро ба и услу га за из воз у Ру си ју На ини ци ја ти ву При вред не ко мо ре Ср би је и Тр го вин ско-ин дустриј ске ко мо ре Кур ске обла сти пот пи сан је уго вор о осни вању за јед нич ког пред у зе ћа Бе о град-курск, чи ја је ре ги стра ци ја у то ку. Ин тер ко мерц а.д. као осни вач за јед нич ког пред у зе ћа прихва ти ло је оба ве зу да об је ди ни по тен ци јал ну по ну ду ро ба и услуга пред у зе ћа из Ср би је за пла сман на тр жи шту Ру си је, пр вен ствено тр жи шту Кур ске обла сти. Уко ли ко Ва ше пред у зе ће из ра зи за ин те ре со ва ност за из воз про из во да за ру ско тр жи ште пре ко фир ме Ин тер ко мерц потреб но је од ре ђе ну до ку мен та ци ју до ста ви ти пу тем фаx: , , е-ма ил а додатне информације на тел: Посета Италијанске делегације Србији Са великим задовољством Вас обавештавамо да је Привредна комора Србије у сарадњи са Unioncamere (Унијом италијанских комора) и Трговинском комором Трста (координатором) организује посету италијанске привредне делегације 13 ИТАЛИЈАНСКИХ РЕГИЈА И ПРОВИНЦИЈА У СРБИЈИ 2.децембра 2009.године у ПКС, Ресавска сала Београд. До сада је пријављено 28 италијанских фирми из целе Италије, које су заинтересоване за различите облике привредног повезивања са српским партнерима. Делегацију предводе Ферућио Дарданело и Антонио Паолети, председници Уније италијанских комора и Трговинске коморе Трста. Имајући у виду значај овог догађаја, присуство високих представника министарстава, Амбасаде у Београду, као и комора две земље, предстојећу оперативну примену италијанске кредитне линије намењене МСП и жељу да се са наше стране укључе репрезентативне српске фирме, позивамо Вас да се до 24.новембра 2009.године обратите на тел Си ни ша Фи ли по вић И по ред свих при пре ма ко је је оп шти на Ин ђи ја ура дила у по след њем квар та лу го ди не ка ко би се на вре ме пре стро ји ла и спрем но до чека ла го ди ну свет ске еко ном ске кри зе, го то во, сва ко днев но се су сре ће са про бле мом бу џет ске ли квид но сти. Од ре ђе ни су прио ри те ти и оно од че га оп шти на не од у ста је, до не та су сва неоп ход на план ска до ку мен та, неке ин ве сти ци је су у за вр шни ци док ће дру ге мо ра ти да са че кају на ред ну го ди ну. Ко ја је то би ла нај ве ћа пла ни ра на ин ве сти ци ја? - Спорт ска дво ра на ко ја је пла ни ра на за ''Уни вер зи ја ду'' али ко ју, на жа лост, ни смо успе ли да за вр ши мо, не на шом кри ви цом. Др жа ва је тре ба ла да пар ти ци пи ра са 200 ми лио на ди на ра. Кри за је учи ни ла сво је и оп шти на Ин ђи ја ни је до би ла ни ди на ра од обе ћа них сред ста ва за овај обје кат. То нам је усло жи ло про бле ме. Сада смо при мо ра ни да по диг немо кре дит ка ко би под ми ри ли из во ђа ча ра до ва и об ја кат стави ли под кров, ка же за ме ник пред сед ни ка оп шти не Си ни ша Фи ли по вић. Би ло је и дру гих обе ћа ња од стра не ми ни стар ста ва? - С об зи ром на то да имамо ве ли ких про бле ма са транзит ним са о бра ћа јем, по себ но са те шким те рет ним ка ми о ни ма ко ји про ла зе кроз цен тар града, има ли смо обе ћа ње Ми нистар ства за ин фра струк ту ру да ће се укљу чи ти у из град њу оби ла зни це око Ин ђи је. Нај пре је у оп ти ца ју би ло ре чи о 200 ми ли о на ди на ра. Ме ђу тим, све до ско ро по том осно ву ни смо до би ли ни ди на ра. Ко нач но, у ок то бру је усле дио до го вор и Ре пу бли ка ће у овој ин ве сти цији уче ство ва ти са 85 а оп шти на са 50 ми ли о на ди на ра, ра до ви на дру гој фа зи из град ње обила зни це су кре ну ли. По ред изме шта ња са о бра ћа ја из гра да, ова са о бра ћај ни ца ће слу жи ти и као сер ви сна са о бра ћај ни ца за део ин ду стриј ске зо не у којој ће се гра ди ти ИТ парк и фабри ка ''Грун фу са''. Ка да је реч о без бед но сти са о бра ћа ја шта је још плани ра но? - Пла ни ра ли смо ре кон струкци је три рас кр сни це са фо ку сом на без бед ност пе ша ка, по себ но, на без бед ност де це. У за вр шници су све о бу хват ни ра до ви код ''Наф та га со ве'' пум пе, ра до вима на рас кр сни ци код ''Лу ко и- ла'' и ''Спор та'' при сту пи ће се до го ди не. У за вр шни ци су радо ви на но во и згра ђе ној ули ци ко ја спа ја Ду нав ску и Школ ску по ред ''Тре и дју ни ко ве'' згра де, оста ло је да се ста ви са мо још је дан слој ас фал та на са о браћај ни цу. Пла ни ра ли смо ове годи не да ура ди мо део Школ ске до укр шта ња са За на тлиј ском али то је би ло не из во дљи во јер не до ста ју сред ства. Ус кра ће ни смо пре све га, за пла ни ра на тран сфер на сред ства из бу џе та Ре пу бли ке Ср би је, те шко из држа ва мо функ ци о ни са ње си стема и из вр ше њем про јек то ва ног ни во оба ве за. Пла ни ра ли смо и по бољ ша ње град ског и приград ског са о бра ћа ја. То ни смо до ве ли до кра ја. На дам се да ће мо то ре ши ти до кра ја ове го ди не да би смо то ком на ред не пру жи ли гра ђа ни ма ква ли тетни ју услу гу. Би ће обез бе ђе но и јед но пре во зно сред ство са рам пом за хен ди ке пи ра на ли ца за ко је смо обез бе ди ли рам пе по гра ду али не и у са о бра ћајним сред стви ма. Ипак и у ова ко те шким вре ме ни ма Ин ђи ја је ис пуни ла да та обе ћа ња из до мена со ци јал не по ли ти ке? - Де ца, мла ди и спорт су не што што не сме да тр пи ни у ова ко те шким вре ме ни ма. Општи на и да ље ре гре си ра бо равак де це у вр ти ћу, за де цу из со ци јал но угро же них по ро дица вр тић је бес пла та, и да ље сви основ ци има ју бес плат ну ужи ну, нај бо љи сту ден ти доби ја ју сти пен ди је, ове го ди не има мо сто сти пен ди ста, ву ковци ма ку пу је мо ра чу на ре, за све сред њо шко це обез бе ђен је бес пла тан пре воз до школе, пла ће ни пре воз и ко тиза ци ја спорт ским клу бо ви ма. Ту је и на род на ку хи ња ко ја се одр жа ва на про јек то ва ном ни воу. Све то у зби ру из и скује огром на сред ства, ре као је за ''Срем ске'' Си ни ша Фи ли повић, за ме ник пред сед ни ка општи не Ин ђи ја. З.Г.Сте фа но вић ТО ПО ЛО ВА ГА ЛА (Pemp hi gus spi rot he cae) Ова ваш се ра зв ија на ј аблану (P inus n igra var.pyram id alis) из пр ез имљ ених ј аја, у пр ол еће се п иле ла рве, к оје с ис ају с ок ове на л исним п ете љк ама и том пр ил иком се на том м есту ш ири и сп ира лно ув рће, ств ар ај ући г алу. У г али ла рва се д аље ра зв ија и кад о др асте, ост авља п ото мство ун утар г але. Т оком л ета о драсле же нке ост ављ ају н ово п ото мство (т ак ође у г ал ама) б уд уће по лне г ен ер ац ије. Женке по лне г ен ер ац ије су кр илате, н ап ушт ају г алу и о дл ећу на гр ане и ст абла ј абл ана и ту ост ављ ају п ото мство по лне г ен ер ац ије. Кад му жјак и женка о др асту п аре се и же нке п ол ажу ј аја у п ук от ину к оре где пр ез име. На ј абл ан има је в рло ч еста и пра кти чно су ретка ст абла к оја н ем ају г але на п ете љк ама л иста. П он екад су сви л ист ови са г ал ама на п ете љк ама али по ст абло н ема ште тних п осл ед ица.то значи да ова шу мска шт ет оч ина н ема ек оно мски зн ачај.

14 14 ФЕЉТОН Среда, 18. новембар СРЕМ СКА МИ СТЕ РИ ЈА: ЕМИ ЛИ ЈАН ГЛО ЦАР (8) Смрт заборављеног гробља Пи ше: Жељко Марковић Фо то: Слободан Шушњевић Ово је при ча, екс клу зив на при ча, по што ва ни чи тао че, о чо ве ку ко ји се звао Еми ли јан Гло цар ( ), при ча о пра во слав ном Че ху из се вер не Морав ске, све ште ни ку у ман ти ји Срп ске пра во слав не цр кве из (Ста рих) Ви то је ва ца ( ), се ла загли бље ног у стра шним, хра сто вим, во де ним шу мама До њег Сре ма ("Као мли нар ски син и дан да нас во лим шум во де, ми рис пше ни це и бра шна и је зи ве мли нар ске при че о реч ним ду хо ви ма."); при ча о пе сни ку, ро ма но пи сцу, ба сно пи сцу и сли ка ру, фило зо фу и ми сти ку, твор цу бри ли јант не ви то је вачке хро ни ке: "Од про ле ћа до про ле ћа" (Пр во че шко из да ње: "Od ja ra do ja ra", org., SFINX, Pra ha, 1937; Пр во и, за са да, је ди но срп ско из да ње: "Еди ци ја же тва", Оси јек 1937), књи ге о "за ба че ном срем ском се лу", ко ја је уочи Дру гог свет ског ра та, на једном (за бо ра вље ном) књи жев ном кон кур су у Пра гу, осво ји ла на гра ду за нај бо љи свет ски ро ман. Ка ме ни спо ме ни ци, ру ше вине из над људ ских ко сти ју, про ре ђе на, ве о ма про ре ђе на над гроб на обе леж ја, пар ча ди, па трљ ци и кр хо ти не не ка да вели ке гро бљан ске це ли не Старих Ви то је ва ца ту где је триде се тих го ди на пло вио глас и, из ме ђу кр сто ва, шу шта ла манти ја па ро ха Еми ли ја на Гло цара! за гу ше ни су у на бу ја лом ра сти њу ки шо ви тог ју на, ишче зли у џи нов ски ма ко при ва ма или су за тр па ни ху му сом и, с ју жне стра не, ода кле смо пришли мр твом гро бљу, пот пу но су не при мет ни ме ђу ста бли ма мање-ви ше упла ка ног др ве ћа. А Ми ли вој Ри сти во је вић (чепр ка по ху му су): "Ци гље!... Да, је сте, оде на сре ди ни гро бља би ла је гр бљан ска цр ква Благо ве сти њу Гло цар на зи ва 'ма на сти ром ме ђу ли па ма' а ова из ду бље на ка ме на по су да, ви те, ли чи на ла вор чић, би ла је пу на све те во де, и ако су де ца ку бу ри ла са очи ма, ов де су им ма те ре и ба бе во дом за ли ва ле очи... Шта та мо пи ше, ба ћа? А, Па ја Љу бин ко вић, умро 1911, де те, спо ме ник по ди жу ро дите љи Или ја и Ма ри ја... Па, Макре на, умр ла исте го ди не, споме ник по ди же брат Ђу ра, њу не по зна јем... А ви те овај спо меник из 1788, на о па ко!..." За пи њем но гом о од ло мљени ка ме ни крст у ко при ва ма и бр шља ну, и уоча вам, по ред крста, још увек вер ти кал ни мермер ни труп ома њег спо ме ника жен ског по ла об ли ка ср ца; скром ни, али ра фи ни ра ни и пате тич ни кле сар ски рад ве штог про фе си о нал ца у ду ху за падне гро бљан ске фи гу рал но сти с укле са ним ћи ри лич ним ге нера ли ја ма, ле пим и пре ци зним срп ским сло ви ма и бро је ви ма с дис крет ним "го тич ким" ку ки чањем, чи тљи вим тек то ли ко да на ср цо ли ком ли цу обе леж ја од цр вен ка стог мер ме ра ви соког сја ја де ши фру јем име из весне Ру же (Едич?), ро ђе не 1797, умр ле го ди не. За тим, ду бље у не ви дљи вом гро бљу, још је дан жен ски, ср цо ли ки, ћи ри лич ни спо ме ник оп стао у вер ти ка ли, са чу ван у це ли ни, али ру стич но, гру бље из ре зан у обич ном креч ња ку с те же читљи вом гра фи ком. Је дан спо ме ник уно си у мене не ки чуд ни не мир. По следњи спо ме ник са фо то гра фи јицом по кој ни ка, пор тре том деча ка у ја јо ли ком ра му, бе лом Спо ме ник из над гро ба де ча ка То ми сла ва Ђур ђе ви ћа (умро 1937) на на пу ште ном гро бљу Гро бље Ста рих Ви то је ва ца за ра сло у шум ску ши ка ру Ви то јев ци го ди не: По че так по пла ве ко ја је уни шти ла се ло на Кр стач кој гре ди пор цу лан ском оку, ко је гле да, кри стал но као жи во, с че ла обе ли ска од креч ња ка, јед ностав ног об ли ка и бо бу љи ча ве, пе пе ља сте по вр ши не, ме тар и по вер ти ка ле из над ни воа мора, с пи ра ми дал ним вр хом омаља ним ма хо ви ном и, тек, незнат но из ву че ним под нож јем. Гроб на ку ћа То ми сла ва Ђур ђеви ћа, умр лог 1937, и за тр па ног у зе мљу за ли ве ног су за ма роди те ља, бра та и се стре исте го ди не ка да је "ста ро се ло", ку ћа по ку ћа, от по че ло са пресе ље њем са Кр стач ке гре де уз Са ву на са да шњу ло ка ци ју у су ву хра сто ву шу му Ле ско вак, два и по ки ло ме тра ду бље у срем ско коп но (иза Гра бо ваца), та мо где је бри жна кра љеви на, ве че пред Дру го свет ско уби ја ње, (из)гра ди ла око сто два де сет јед но јај ча них ку ћа с да шча ним за ба ти ма за по плавље не "ста ре" Ви то јев ча не. И, прем да, твр де упу ће ни у људску ду шу и мен тал на пи та ња, с по слом не ва ља пре те ра но меша ти емо ци је, за грц ну ло ми се ју нач ко ср це, оте ло се кон троли, и сте гао сам зу бе пред том сли ко ви том гро бљан ском причом и укле са ним сти хо ви ма: И кад цве ће цве та и кад цве ће ве не, ро ди те љи ми ли се ти ће се ме не. И, до шло ми, ба ћа, не како те шко с осе ћа њем да је тај де чак, чи је фо то граф ске очи гле да ју из ка ме на као жи ве, за тр пан ду бо ко у ши ка ри, копри ви и бр шља ну, као и то мало мр тво гро бље, сам-сам ци јат у том мрач ном и во де ном грабо вач ко-ви то је вач ком ћо шку кон ти не та Сре ма, по след њи ста нов ник Ста рих Ви то је ва ца! "Ево, ба ћа, и јед ног Ма џа ра оде!...", до ви ку је ми Ми ли вој и, на се ве ро за пад ном де лу гробља, при ла зим ус прав ном мермер ном спо ме ни ку од ло мљеног кр ста (мно ги спо ме ни ци су "обез главqе ни", ни су ваљ да кр ма че са њих од ва ли ле кр стове). Фо то ре пор тер тра вом брише ка ме ну по вр ши ну и на њој се про ма ља чо век: Vo ros Is tvan ( ). Тра га ли не ко за њим го ре у Ма ђар ској? Или, мо жда, тра жи ли не ки ло вац на из гу бље не прет ке Шва бу Венце ла Мајц не ра ( ), ено и ње го вог спо ме ни ка, распа да се у ши ка ри, бла жен ме ђу Ср би ма... У по врат ку из Ста рих Ви тоје ва ца, не ви дљи вог се ла, се ла на кра ју Сре ма, за ста је мо код Бе ле ћу при је и Бе ле ба ре! А Ми ли вој Ри сти во је вић (сики ри цом кроз ва здух): "Ви те ову шу му то по ла, ба ћа! Е, кад је три де сет дру ге Са ва по плави ла Ста ре Ви то јев це, ко ника да до та да, све је ово би ло Ви то је вач ко по ље, оде код ове ста ре то по ле би ло је при ста ниште и љу ди су де ре гли јом спаша ва ли сто ку и имо ви ну. Све је то, чи та ли сте, опи со наш по па Гло цар у сво јој књи зи Од проле ћа до про ле ћа! И он је ста јо, мо жда, баш на овом бре жуљ ку ди ми са да сто ји мо, и са Вито јев ча ни ма и Гра бов ча ни ма гле до ка ко та мо у да љи ни вода про би ја на сип и гу та ку ће... А сад, ба ћа, по жу ри мо на зад у се ло, кра ва Ли са тре ба сва ки час да ми се оте ли!" * * * Еми ли јан Гло цар, пра во славни Чех из се вер не Мо рав ске, парох се ла Ви то јев ци ( ), књи жев ник, фи ло зоф и сли кар, ова ко је у сво јој ви то је вач кој хро ни ци књи зи Од про ле ћа до про ле ћа, књи зи не по зна тој ши рој чи та лач кој пу бли ци, али књи зи ко ја је уочи Дру гог светског уби ја ња у Пра гу по бе ди ла на кон кур су за нај бо љи свет ски ро ман! до жи вео по след ње тренут ке се ла ко је се, на кон про вале на си па, ру ши ло у бу јич ној сав ској во ди: "...Сви у де ре глију! На сип је про ва љен! По ви ка од јед ном кмет Об рад и се дамде сет љу ди, га зе ћи до по ја са во ду, на же у бег да се што пре до ко па ју дре гли је, чи ји су цр ни бо ко ви стр ша ли над во дом као ка кве утва ре. Сви су се сретно спа сли. Док су мно ги це дили сво ја оде ла, поп Ни ко лај је ста јао код кор ми ла. Са не ко лици ном љу ди по сма трао је бу јицу во да. Са на си па до пи ра ла је ху ка... Поп Ни ко лај се стре се...из ба ште се за чу ту по кр џање и не што као де чи ји плач! То су се об ру ша ва ле пр ве ку ће и кме ча ле за бо ра вље не мач ке. То је већ био крај се ла Ви тоје ва ца..." Еми ли јан Гло цар је умро 10. фе бру а ра у САД (Liberty Vil le), али це лог жи во та, ма где пу то вао, но сио је у мемо риј ском пр тља гу и у ми окар ду и срем ске Ви то јев це ("А по сле пр во ме сто као прва љу бав... То је по ље пр вог озбиљ ног ра да ме ђу љу ди ма и де цом... За оне две го ди не, ко ли ко сам та мо про вео, прожи вео сам до ста чуд них ствари и чи ни ло ми се да ћу та мо про ве сти цео свој век... Жи вот и не сре ћа тог се ла, ко ју сам с тим љу ди ма про жи вео, спо ји ле су ме с њи ма у јед ну чвр сту везу."). Ме ђу све ште но слу жи тељи ма срп ске цр кве у Аме ри ци и Ка на ди, на спи ску ко јег је за сво ју књи гу си сте ма ти зо вао госпо дин Са ва, епи скоп шу ма дијски, све тли у па стир ском стро ју и име Че ха, про то је ре ја Еми лија на Гло ца ра, ауто ра (свет ског, срем ског) ро ма на, ре мек-де ла: Од про ле ћа до про ле ћа! Не ке же не у Ви то јев ци ма при ча ју да у глу во не мо до ба но ћи ми стери о зни Цр ни чо век у ман ти ји, с упа ље ном во шта ни цом у ша ци, мла дић ви сок и прав као цигар шпиц, из ла зи из стра шних во де них шу ма у при о ба љу Саве, ше та це стом ко ја је не ка да би ла шор за да вље ног "ста рог се ла" и ви ле ни из ме ђу кр сто ва на гро бљу у шум ској ши ка ри из над цр ног огле да ла Ви ноград ске ба ре. А овог утор ка, на сре ду, по ла ча са иза по но ћи, Цр ни чо век је, ка жу, пр ви пут ви ђен ка ко гла ви ња под ви тоје вач ким про зо ри ма, про ми че ли по вим др во ре дом кроз ули цу До си те је ву, и иш че за ва у мраку као пра мен ма гле! Ја у те при че не ве ру јем. (Крај фељтона)

15 Среда, 18. новембар КУЛТУРА 15 ШЕСТ ДЕ ЦЕ НИ ЈА НА СЦЕ НИ Ми ра Ба њац на ша Сре ми ца Ве ли ка глу ми ца, Ер де ви чан ка, ко ја је кре ну ла са срем ско ми тро вач ке по зор ни це, обе ле жа ва ве ли ки рад ни и жи вот ни ју би леј Јед на он нај ве ћих срп ских драм ских умет ни ца, Сре ми ца по ро ђе њу, ср цу и опре де љењу, на ша Ми ра Ба њац (Ерде вик, 1929), обе ле жа ва ових да на 60-го ди шњи цу успе шног ра да и 80 го ди на жи во та. Тим по во дом, у пре пу ној са ли Српског на род ног по зо ри шта у Новом Са ду, 11. но вем бра, ње на вер на пу бли ка и при ја те љи за јед но су про сла ви ли ве ли ке Ми ри не и на ше ју би ле је. Бо гатим про гра мом, ле пим ре чи ма и но вим књи га ма, још јед ном је ода то за слу же но при зна ње сјај ној глу ми ци, да би она на кра ју, искре но, по но ви ла свој кре до: "Жи ве ти свој ма ли живот, са чу ва ти до бро ту у ср цу и по де ли ти је са љу ди ма." Ми ра Ба њац је нај пре играла у Срем ској Ми тро ви ци, потом у Ба ња лу ци, Но вом Са ду, Бе о гра ду и ко зна у ко јим све ме сти ма на ше зе мље и све та, од је члан Ате љеа 212. По ред по зо ри шта, ре дов но се по ја вљу је на фил му, те ле визи ји, ра ди ју, од и гра ла је ви ше од 200 уло га. Два пу та је доби ла Сте ри ји ну на гра ду, награ де "Јо а ким Ву јић", "Па вле Ву ји сић", Ок то бар ску на гра ду гра да Но вог Са да, "До бри чин пр стен", ви ше "Злат них арена"... Пре де се так го ди на, на шој пре ра но пре ми ну лој ко ле гини ци Бо би Ву че тић, за "Сремске но ви не", ис при ча ла је сво ју жи вот ну сре мач ку причу. По ред оста лог, је ре кла: - Мо ја учи те љи ца Жив ка Ра ђић, ко је се увек ра до сећам, је про на шла мо ју злат ну жи цу, сми сао за глу му. Ер девик је имао раз ви јен ама терски по зо ри шни жи вот. Кад сам го ди не ди пло ми ра ла на Др жав ној по зо ри шној шко ли у Ми ра Ба њац Но вом Са ду, он да ме је Ми нистар ство сво јим де кре том "запо сли ло" у Срем ској Ми тро вици. И не са мо ме не, већ це лу кла су. И че сто по ми слим ка ко су ово све чуд ни пу те ви. Та мо где поч не те, та мо хо ће те и да за вр ши те. Во лим мој Ер де вик, а ср це ми се на Срем пре тво ри у ку ти ју у ко ју би мо гле да стану све ле пе и до бре ства ри. Ју би ле ји до ла зе и про ла зе, а Ми ра Ба њац о(п)ста је и на ставља да нам пру жа но ве уметнич ке до жи вља је, но ве уло ге и ства ра лач ке иза зо ве. Упра во при пре ма уло гу у на ја вље ној се ри ји "Ше сто чу ло". Же ли мо јој сре ћан рад, ис пу њен и дуг жи вот, на за до вољ ство свих ње них мно го број них по што вала ца. Д. По за но вић НА ИНИ ЦИ ЈА ТИ ВУ СРЕМ СКО МИ ТРО ВАЧ КЕ БИ БЛИ О ТЕ КЕ Књи ге на по клон ма на сти ри ма а пред лог Ма тич не слу жбе НБи бли о те ке "Гли го ри је Воза ре вић" у Срем ској Ми тро ви ци, На род на би бли о те ка Ср би је је не дав но по кло ни ла 240 књи га ду хов не и исто риј ске са др жи не би бли о те ка ма ма на сти ра Пет кови ца, Гр ге тег, Хо по во и Срп ској пра во слав ној цр кве ној оп штини Срем ска Ми тро ви ца. За једно са књи га ма, ма на сти ри ма су да ро ва не и ин вен тар не књи ге, ко је пред ста вља ју пр ви ко рак у струч ном ор га ни зо ва њу ра да тих би бли о те ка. Би бли о те ка ри Сре ма су, током сеп тем бра, по се ти ли фрушко гор ске ма на сти ре и "сними ли ста ње" у њи хо вим би блио те ка ма. Плод ове по се те би ла је из ло жба "Би бли о те ке фрушко гор ских ма на сти ра", ко ја је отво ре на на Са бо ру би бли о тека ра Сре ма у Ири гу. Та ко ђе, на пи сан је и струч ни рад под истим на сло вом, са оп штен на ску пу би бли о те ка ра ма тич них би бли о те ка на те му "Ма на стирске и цр кве не би бли о те ке", одржа ном кра јем сеп тем бра у Ру ми. Ауто ри из ло жбе и ра да су Ве сна Пе тро вић, Жељ ко Сто ја но вић и Ве сна Ћо сић. На струч ном ску пу за кљу че но је да се упу ти до пис На род ној би бли о те ци Срби је, да из сво јих су ви ша ка издво ји део књи га на по клон мана стир ским би бло те ка ма, ко је има ју од го ва ра ју ће усло ве, али и же љу да овом зна чај ном сегме ну ра да по све те па жњу. У фру шко гор ским ма на сти рима на ла зи се ви ше од књига, ме ђу ко ји ма су и око 300 насло ва из XVII, XVI II и XIX ве ка. Ма на стир ске би бли о те ке су разли чи то ор га ни зо ва не и раз ви јене, те је нео п ход но да се њи хов рад ор га ни зу је на прин ци пи ма мо дер ног би бли о те кар ства, буду ћи да су тех но ло шка до стиг нућа 21. ве ка ушла и ме ђу зи до ве на ших ма на сти ра. Вр ло бр зо у њи ма мо гу да се офор ме би бли о те ке, са са да шњим фон до ви ма и при мер ци ма ко ји би при сти за ли, струч но ин вен та ри са ни и ка тало шки об ра ђе ни. Нај зна чај ни ју уло гу у ре а ли за ци ји тог пла на би има ли Срп ска пра во слав на цр ква, Ми ни стар ство кул ту ре и Ми ни стар ство ве ра, а у струч ном де лу на ци о нал не и јав не би блио те ке. Ус по ста вље на са рад ња са би бли о те ка ма у ма на сти ри ма и цр ква ма, на обо стра но за до вољство, би ће на ста вље на и на редних го ди на. Струч но ста ра ње од стра не Ма тич не срем ско митро вач ке би бли о те ке, На род не би бли о те ке Ср би је, Би бли о те ке Ма ти це срп ске, а у са рад њи са па три јар шиј ском би бли о те ком, пра ви је на чин да ор га ни зу ју, по ве ћа ју сво је књи жне фон до ве, отво ре за чи та о це и ис тра жи ваче и пред ста ве јав но сти цр квене и ма на стир ске би бли о те ке. Је ди но би та да књи га оба вља ла ми си ју због ко је је и на пи са на, а би бли о те ке оства ри ва ле уло гу због ко је се и фор ми ра ју. Ве сна Пе тро вић, би бли о те кар са вет ник FOTO GALERIJA Уру чи ва ње по кло на ма на сти ру Гр ге те гу Божидар Миловановић: Панорама Сремске и Мачванска Митровице У АН ТО ЛО ГИ ЈИ БАЛ КАН СКОГ АФО РИ ЗМА За сту пље ни и Срем ци е о град ски из да вач "Ал ма" Бне дав но је об ја вио обим ну дво том ну Ан то ло ги ју бал кан ског афо ри зма, чи ји је са ста вљач ма ке дон ски са ти ри чар Ва сил То лев ски. Књи га је штам па на дво је зич но, на ма ке дон ском и срп ском. У њој су за сту пље ни афо ри сти ча ри из свих бал канских зе ма ља, а нај ви ше про стора (око 300 стра на) за у зи ма ју ауто ри из Ср би је, њих 64. Од срем ских пи са ца, у Ан то ло ги ји се на ла зе Бра на Црн че вић (12 афо ри за ма), Ми ћа М. Ту ма рић (16) и Ан ђел ко Ер де ља нин (16), као и срем ско ми тро вач ки афо ри сти чар Мар ко Гр ги чевић, ко ји жи ви у Пу ли. - Ова ан то ло ги ја је нај бо љи до каз да на Бал ка ну по сто ји и не што па мет но и ле по. Кад се у све ту го во ри о бал ка ни за ци ји, та реч увек има те жак не га тивни пред знак. Ово је, ме ђу тим, са свим обр нут при мер. Кад би го спо да ри све та уме ли да чи тају пра ве ства ри, као што је ова бал кан ска ан то ло ги ја афо риза ма, и кад се не би пра ви ли лу ди, да нас би свет (не са мо Бал кан) са свим друк чи је (у пози тив ном сми слу!) из гле дао! - сма тра Ан ђел ко Ер де ља нин, наш по зна ти са ти ри чар из Војке, на стал ном ра ду у Но во ме Са ду. Д. П.

16 16 Среда, 18. новембар ПРЕД ШКОЛ СКА УСТА НО ВА "ПЧЕ ЛИ ЦА" У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ Ку ћа пу на деч јих осме ха Де ца су ин ди ви ду ал не осо бе, сва ко од њих на свој на чин до жи вља ва да не одва ја ња од по ро ди це и вре ме про ве де но у вр ти ћи ма. Да би осме си би ли на деч јим ли ци ма у "Пче ли ци" по кла ња ју па жњу сва ком де те ту и тру де се да има ју до бру са рад њу из ме ђу вас пи та ча и ро ди те ља НА ТА ША КОП ЧИЋ, НА ЧЕЛ НИ ЦА РЕ СОР НЕ ГРАД СКЕ УПРА ВЕ Зна чај на сред ства Бли жи се крај ка лен дарске го ди не, за то ни је ра но за су ми ра ње ак тив но сти ко је је ре а лизо ва ла ПУ "Пче ли ца" у сарад њи са Град ском управом за пред школ ско на уна пре ђе њу усло ва ра да. - Ура ђе но је мно го, а ка да то ка жем ми слим пре све га на ка пи та ла ула гања, а она су одр жа ва ње и ре кон струк ци ја објека та "Бу ба ма ра" и "Цврчак" у стам бе ном на се љу "Ма ти ја Ху ђи". Објек ти су из гра ђе ни пре 30- так годи на и би ла је нео п ход на њи хо ва ре кон струк ци ја. За ме ње ни су про зо ри, сто ла ри ја, са ни та ри је, из врше на ре кон струк ци ја кро ва и опре мање. Та ко ђе, од ре ђе ни ра до ви из вр шени су на објек ту "Ђур ђе вак", а мно го се ура ди ло и у се о ским сре ди на ма - ис такла На та ша Коп чић, на чел ни ца Управе за пред школ ско, спорт здрав ство и со ци јал ну за шти ту. Дечаци и девојчице средње групе са васпитачицама На та ша Коп чић Оче ку је се за вр шетак пот пу ног ре но ви рања објек та пред школ ске гру пе у Ра ден ко ви ћу, ко ји је из гра ђен дав не го ди не. До са да су ту вр ше не са мо неоп ход не по прав ке, а овога пу та обје кат ће би ти ком плет но ура ђен зала га њем ме шта на, ме сне за јед ни це, пред школ ске уста но ве и ове град ске упра ве. Ра до ви у Ра денко ви ћу об у хва та ју за мену елек тро ин ста ла ци ја, по до ва, пла фо на, по ставља ње ла ми на та, крече ње, за ме ну пло чи ца и са ни та ри је, об ја сни ла је на чел ни ца Коп чић, дода ју ћи да је ком плет на сто ла ри ја заме ње на у про сти ри ја ма за пред школце у Ша шин ци ма, Јар ку у Бе ше но ву, а са мо за ПВЦ сто ла ри ју из дво је но је два ми ли о на ди на ра. Ра ди ло се и нау ре ђе њу ова квих про сто ри ја и у другим ме сним за јед ни ца ма. Хол вртића "Звездица" Пред школ ска уста но ва "Пче ли ца" у Срем ској Ми тро ви ци је нај већа пред школ ска уста но ва у Срему, чи је објек те по ха ђа ви ше од де це, а у сва ко днев ном ра ду са нај мла ђим Ми тров ча ни ма спро во де се нај са вре ме ни је ме то де и стан дар ди. Ов де се рав но мер но од ви ја вас пит но - обра зов на, пре вен тив но-здрав стве на и со ци јал на функ ци ја кроз ор га ни зо ва ње це ло днев ног и по лу днев ног бо рав ка деце. Циљ је ви ше струк, а то је : за до во љење раз вој них по тре бе де це, по тре ба поро ди це за сме шта јем де це и ускла ђи ва њу ра да и ро ди тељ ства, као и оства ре ње потре ба дру штва за оба вља њем при премног пред школ ског про гра ма. Ко лек тив "Пче ли ца" у пот пу но сти оства ру је ове ци ље ве, а за на чин рада, усло ве сме шта ја де це, опре мље ност, ква ли те тан ка дар че сто им сти жу по хвале да ра де по свет ским стан дар ди ма. Похва ле им да ју ко ле ге и при ја те љи ко ји ра де у ино стран ству, али иако та кве речи при ја ју, ов де се са њи ма не за до во љава ју, већ ра де да их прак тич но по твр де и по стиг ну још бо ље ре зул та те. Па жња сва ком де те ту - За ква ли те тан рад са нај мла ђи ма по ред аде кват ног про сто ра ко јем има мо, по треб ни су и ква ли тет ни ка дро ви. Ми их има мо, сви су нео п ход не струч но сти, Струч ни ти мо ви Вас пит но- обра зов на, пре вен тив но - здрав стве на и со ци јал на функ ци ја ове уста но ве оства ру је се кроз рад вас пита ча и ме ди цин ских се ста ра и ви со коква ли фи ко ва них струч них ти мо ва ко је чи не : пси хо лог, пе да гог, ло го пед, соци јал ни рад ник и са рад ник за фи зич ко Весна Константиновић, директорица Деца најмлађе групе и њихове васпитачице вас пи та ње, за пи са но је у про гра ми ма "Пче ли це". Кроз ор га ни за ци ју це ло днев ног или по лу днев ног бо ра ва ка де це, уз ре а лиза ци ју при прем ног пред школ ског програ ма, "Пче ли ца" оства ру је све за дат ке ко је су по ве ре не ова квим уста но ва ма. али им омо гу ћу је мо стал ну да љу еду ку ју. Оно што вас пи та чи на у че на се ми на ри ма и еду ка ци ја ма, пре ко ра ди о ни ца, пре носе на де цу. Сва ко днев ним ак тив но сти ма циљ нам је да оп ти мал но раз ви ја мо свеу куп не деч је спо соб но сти. Учи мо де цу, на при мер, на чи не ко му ни ка ци је, по себно не на сил не ко му ни ка ци је. Хо ће мо да схва те ка ко мо же мо да раз го ва ра мо са љу ди ма, да им ка же мо шта нам сме та, а да их при том не увре ди мо. Ина че, све ра ди мо по про гра ми ма ми ни стар ства на осно ву ко јих су ра ђе ни и на ши пла нови. Са да је ак ту ел на еду ка ци ја вас пи тача о раз ви ја њу тим ског ра да, еду ка тор је Љи ља на Шар ко вић, пе да гог вр тића - на ве ла је Ве сна Кон стан ти но вић ди рек тор ка "Пче ли це", до да ју ћи да се у ра ду са де цом па жња по кла ња сва ком де те ту чи је по тре бе вас пи та чи пре по знају, а тај рад је ин ди ви ду а лан. Скла дан тим ски рад Они брину о исхрани малишана Трпезарија - све по мери детета Вас пи та чи су осо бе са ко ји ма се деца емо тив но ве зу ју. До бро се осе ћа ју у вр ти ћу ка да схва те да их они ко ји о њима бри ну во ле, раз у ме ју по кла ња ју им па жњу. Ка да је ме ђу соб на ко му ни ка ција склад на, све је мно го лак ше - де те ту у вр ти ћу, вас пи та чу да ра ди са де цом, а ро ди те љи су без бри жни ји на по слу. - Сва ке го ди не ра ди мо со ци о гра ме, на тај на чин се вас пи та чи из ја шња ва ју о разним ства ри ма, па и са ким же ле да ра де. По шту је мо њи хо ве же ље чак и да би ра ју обје кат у ко јем хо ће да ра де, јер ће само та ко од нос у ти му би ти хар мо ни чан, рад ни успех бо љи - об ја сни ла је Ве сна Кон стан ти но вић. Бе о ма је ва жно за де цу и вас пи та че склад ност ти ма. Де ца ве о ма до бро раз у ме ју го вор по кре та, на ста вља ди рек торка, они осе те кад је не ко за бри нут, ту жан а и кад је за до во љан. За то је ме ђу соб но раз у ме ва ње ве о ма ва жно. Све о бу хват ни про гра ми Скуп шти на гра да Срем ска Ми тро ви ца, ко ја је осни вач ове прд школ ске уста нове, усво ји ла је "Пче ли цин "из ве штај о про шло го ди шњем ра ду, го ди шњи програм за школ ску 2009./ го ди ну и пред школ ски при прем ни про грам. По мену ти про гра ми су ве о ма ва жни, јер су око сни ца ра да уоп ште. Ина че, у овој школ ској го ди ни вас питно - обра зов ни са де цом ра зног уз ра ста од ви ја се у се дам обје ка та у гра ду, два у До град ња по је ди них обје ка та Над ле жни у Срем ској Ми тро ви ци са по но сом ис ти чу да у гра ду не ма ли ста че ка ња за сме штај де це у врти ће, али На та ша Коп чић, на чел ница кажe да по сто је ве ће по тре бе за сме штај де це у од ре ђе ним вр ти ћи ма. Тач ни је, ви ше је ро ди те ља за ин те ресо ва них да им де ца по ха ђа ју вр ти ће баш у од ре ђе ним објек ти ма. За то је у пла ну до град ња по сто је ћег вр ти ћа и ја сли ца у на се љу "Ма ти ја Ху ђи", као и обје ка та за пред школ це у Ла ћар ку и Ма чван ској Ми тро ви ци. Бу ду ћи да се у бу џе ту за го ди ну опре деље на сред ства за те на ме не, ре ал но је да већ на ред не школ ске го ди не по ме ну ти објек ти бу ду про ши ре ни. Деца најстарије групе вртића Звездица у наручју својих васпитача Занимљиве лутке - едукација кроз игру Ла ћар ку и Ма чван ској Ми тро ви ци. То су вр ти ћи: "Ма сла чак", " Бу ба ма ра", "Цврчак", "Леп ти рић", "Ђур ђе вак", " Ла не", "Чу пе рак", "Ма ја" и " Зве зди ца" док су дец у 21 се лу об у хва ће на пред школ ским при прем ним про гра мом где та ко ђе има ју обез бе ђе не на мен ске про сто ри је. У су срет по чет ку школ ске го ди не сви вр ти ћи су ре но ви ра ни, ло кал на са мо у пра ва се мак си мал но тру ди и по ма же у окви ру сво јих мо гућ но сти. Исто ово ва жи и за ме сне за јед ни це. - За јед нич ки ра ди мо на ства ра њу још бо љих усло ва за рад са де цом. Има мо раз у ме ва ње осни ва ча ко ји одва ја средста ва ко ли ко год мо же у да том мо мен ту. Ми смо у при о ри те ту, а сви ма на ма де ца су нам цен тар све та - по ру чи ла је ди ректор ка "Пче ли це" Ве сна Кон стан ти но вић. С.Ђ. Ста ти сти ка У 95 уз ра сних гру па вр ти ће у саста ву ПУ "Пче ли ца" по ха ђа укупно де це: 201 их је у ја сла ма, су ста ро сти до 5, 5 го ди на, 350 је уза ста до 6,5 го ди на, а шест их има у раз вој ној гру пи. Ове го ди не пред школ ски припрем ни про грам се ре а ли зу је у се лу Шуљ му, јер има де це пред школ ског уз ра ста, а у Ку зми ну су две вас питне гру пе. Ду га тра ди ци ја Још да ле ке го ди не у Сремској Ми тро ви ци је оформ ље на устано ва са пле ме ни тим за дат ком збриња ва ња де це ко ја су у рат ном ви хору оста ла без оба ро ди те ља. Го ди ну да на ка сни је из ове уста но ве на ста је "Пр во деч је град ско об да ни ште", а го ди не об да ни ште до би ја назив "Деч ји вр тић Пче ли ца". То су би ли по че ци да на шње "Пчели це" ко ју су то ком ни за де це ни ја по сто ја ња по ха ђа ле и по ха ђа ју ге нера ци је ма лих Ми тров ча на. Украсили хол својим радовима

17 18 Среда, 18. новембар ПРО ФЕ СОР НА ДА ЏА МИЋ ШЕ ПА ДО БИТ НИК ПРЕ СТИ ЖНЕ НА ГРА ДЕ ''ДР ЂОР ЂЕ НА ТО ШЕ ВИЋ'' Успех уче ни ка је и мој лич ни успех Про фе сор ка би о ло ги је у ин ђиј ској Гим на зи ји и основ ној шко ли у Бе шки про гла ше на за нај бо љег про свет ног рад ни ка у Вој во ди ни за школ ску 2008/2009. го ди ну По во дом Да на про свет них рад ни ка још јед на профе сор ка из ин ђиј ске оп штине до био је пре сти жно покра јин ско при зна ње, на гра ду ''Др Ђор ђе На то ше вић''. Овога пу та то је ма ги стар На да Џа мић Ше па из Ин ђи је, профе сор ка би о ло ги је у ин ђијској Гим на зи ји и ОШ ''Бра ћа Гру ло вић'' у Бе шки. И по ред свих оства ре них ре зул та та за се дам на ест го ди на ра да, каже, ни је оче ки ва ла на гра ду јер је ла не из ове сре ди не награ ђен про свет ни рад ник, пошто се до де љу ју две на гра де у Вој во ди ни, дру га је при пала би ло ги чар ки из јед не војво ђан ске ва ро ши. Но и по ред то га на кон кур су је до би ла нај ви ше по е на и ово пре стижно при зна ње. Ро ђе на у Бе шки, ту је завр ши ла основ ну шко лу, затим ''усме ре но'' обра зо ва ње у Ин ђи ји, па сред њу ме ди цинску у Зе му ну. - На прак си ко ју смо има ли у бол ни ци ма схва ти ла сам да мој сто мак то не мо же да издр жи и да ме ди ци на ни је за ме не. По што сам при род њак у ду ши од лу чи ла сам да упи шем би о ло ги ју на При род но ма тема тич ком фа кул те ту у Но вом Са ду и ни сам се по ка ја ла. Волим да ра дим са де цом је дино та ко сам мо гла да из др жим пу то ва ња, па ра лел но ра дим у две шко ле основ ној и средњој и па ра лел но ре а ли зу јем че ти ри до шест про гра ма из би о ло ги је, ка же проф. На да Џа мић Ше па. Пр во рад но ме сто јој је била основ на шко ла у Ма ра ди ку и па зо вач ка Гим на зи ја. Осам го ди на је из Ин ђи је пу то ва ла у ове две шко ле до бија пун фонд ча со ва у Бе шки. То јој је оста ви ло вре ме на за уса вр ша ва ње. По на го вору проф. Тон ке Ми ља но вић са ПМФ у Но вом Са ду упи су је ма ги стар ске сту ди је, пред мет ње не пре о ку па ци је је ме тоди ка на ста ве у би о ло ги ји. За при ме ну но вих зна ња тре ба ла јој је сред ња шко ла. Же ља да на пре ду је у стру ци од ву кла ју је у сред њу шко лу и по чи ње да ра ди у Гим на зији. Ту има 60 од сто ча со ва а са 40 од сто нор ме оства ру је у Бе шки. Јед но вре ме је чак ра ди ла осам про гра ма па ралел но што ни је би ло ла ко. - За ми сли те пи та ња у петом раз ре ду да ли се би о ло ги ја пи ше са два ј и слично и про грам ко ји се ра ди у че твр том раз ре ду Гим на зи је. Са дру ге стра не има ла сам сре ћу да уче ни ке ко ји ма сам пре да ва ла у основ ној, би ла им раз ред на, про шла са њима ра ни и ка сни пу бер тет, пр ве љу ба ви, бу дем им разред на и у Гим на зи ји, на ставим да пра тим и ка на ли шем њи хов рад. Они нај бо љи су ишли у ис тра жи вач ке центре ''Пет ни цу'', на ре пу бличка так ми че ња. Јед на од мо јих уче ни ца из пр ве беш чан ске ге не ра ци је Та ма ра Ма тош, без про бле ма и без при према је упи са ла ме ди ци ну, са да је на дру гој го ди ни сту ди ја. Пре ње је јед на мо ја уче ни ца Бо ја на Ни ко лић из Ин ђи је, та ко ђе, упи са ла ме ди ци ни и са да је на пе тој го ди ни, ка же про фе сор ка Џа мић Ше па. По но си се сво јим уче ни цима њи хов успех до жи вља ва као свој. Ла не је има ла јед ног уче ни ка на ре пу блич ком такми че њу, Ми ло ша Ни ко ли ћа ко ји је осво јио пр во ме сто и ове го ди не упи сао мо ле кулар ну би о ло ги ју у Бе о гра ду без по ла га ња при јем ног. Ове го ди не је има ла пет уче ни ка на ре пу блич ком так ми че њу из би о ло ги је, два гим на зи јалца и три основ ца. Ве ли ки број ње них уче ни ка без про бле ма упи су је по љо при вред ни факул тет, еко ло ги ју, би ло ги ју, фар ма ци ју, сто ма то ло ги ју, та мо где се би ло ги ја по ла же на при јем ном ис пи ту. Уз све оба ве зе у шко ла ма ни је за по сто ва ли лич но уса врша ва ње. На по сти ди плом ским сту ди ја ма је упи са ла док торске сту ди ја и пла ни ра да их за вр ши до Ра ди на те зи ко ју би тре ба ла да при ја ви до сре ди не на ред не го ди не. Све то ускла ђу је и са по ро дич ним оба ве за ма. Има два си на ко ји иду у основ ну шко лу, ше сти и че твр ти раз ред, као што то бива са де цом се де ша ва ју и разне до го дов шти не. З.Г.Сте фа но вић Је ди ни ца уме сто пе ти це Проф. На да Џа мић Ше па - Имам оби чај да док по слу јем по ку ћи про ве ра вам и пресли ша вам де цу да ви дим ко ли ко су спрем ни за шко лу. Мој ста ри ји син Ми хај ло је при ја вио да има кон трол ни из би о ло ги је. По што је био по че так школ ске го ди не и ја пре да јем ше стом раз ре ду ни сам узи ма ла књи гу да ви дим шта су они ра ди ли. Знам да се пр ви кон трол ни од но си на јед но ће лиј ске жи во ти ње. Учи ли смо у хо ду, без књи ге и без све ске, све је он то ле по на у чио. Оче ки ва ла сам да ће до би ти пет. Ка да је до шао из шко ле пи там Ми хај ло шта си до био, ка же, је дини цу. Пи там, ка као? Ис по ста ви ло се да је ње го ва на став ни ца гра ди во ево лу ци је ко је се ра ди на кра ју го ди не пре ба ци ла на по че так а ми има мо сло бо ду и мо гућ ност да са ми ка на ли шемо пре да ва ња, при ча проф. На да Џа мић Ше па, ово го ди шња до бит ни ца пре сти жног при зна ња за од лич но пла ни ра ње, орга ни зо ва ње и ре а ли зо ва ње на ста ве уз при ме ну са вре ме них на став них ме то да и об ли ка на став ног ра да. У АК ЦИ ЈИ ОЗЕ ЛЕ ЊА ВА ЊА У ШИ ДУ Но ви парк и за штит ни по јас Ис пред пра во слав не цр кве Пре све те Бо го ро ди це у шид ском на се љу Ис ток, не давно је по диг ну та но ва пар ковска по вр ши на, као и ве тро заштит ни по јас. Про је кат је суфи нан си рао ре пу блич ки Фонд за за шти ту жи вот не сре ди не у из но су од 150 хи ља да ди на ра, а ре а ли за тор је био Еко ло шки по крет Шид. Пре ма ре чи ма Алек сан дре Не дић, пред сед ни це шид ских еко ло га, у тој ак ци ји озе ле њава ња за са ђе не су раз ли чи те сад ни це ра зно вр сног укра сног др ве ћа и ши бља, од че га је педе сет сад ни ца по кло ње но право слав ној цр кви, а исто то ли ко и Оп шти ни. - На сва ка че ти ри ме тра заса ђе на је ме га се кво ја, те се на да мо се да ће то има ти ефекта да за шти ти гра ђа не у та квом про сто ру ре кла је Алек сандра Не дић, до да ју ћи да је након ове ак ци је ве ћи број гра ђана из ра зио же љу да се учла ни у Еко ло шки по крет, те да најве ћи број бу ду ћих еко ло га дола зи из Ви шњи ће ва. У овој ак ци ји Еко ло шког покре та Шид уче ство ва ли су и ак ти ви сти Кан це ла ри је за младе, чла но ви еко ло шке сек ци је Гим на зи је, пред став ни ци Општин ског ве ћа, еко ло зи из Вишњи ће ва, као и во лон те ри Црве ног кр ста. С. М. Алек сан дра Не дић, пред сед ни ца Еко ло шког по кре та Шид Но ви ве тро за штит ни по јас

18 Среда, 18. новембар ПРОЈЕКАТ ЛОКАЛ ПРЕСА ПОДРЖАН ОД НПА-а Млади као политички лидери у Србији - Лесковац Ства ри увек тре ба ме ња ти на бо ље По ли ти ка ни је нешто пр ља во од чега тре ба бежати већ је то сред ство да се дође до не ког вишег ци ља, на рав но уко ли ко ви ди те ширу сли ку Ле ско вац, од ско ра град, нека да по знат по тек сти лу или та да по пу лар но Ма ли Манчестерн, да нас има са мо сећање на вре ме ка да се про из во дио «Нај у бав штоф на цел свет» ка ко је пи са ло на та да зах тукта лом, са да запуштеном, димња ку Фар ма це ут ске ин ду стри је Не ве на. Украт ко речено привре да је ста ла а са њом и шансе за би ло ка ква запошљавања. Одав де тре ба са мо бежати јер не ма на де да ће ика да бити нешто бо ље, мишљења су оних ко ји о по ли ти ци и евенту ал ном ангажовању у не кој од политичких стра на ка не желе чак ни да кометаришу. Они који су се бе пре по зна ли у страначким про гра ми ма пот пу но су другачије расположени пре ма сре ди ни у ко јој живе и спрем ни су на мно го веће ангажовање. Сма тра ју да сва ко ко жели има могућности да учествује у одлучивању и учини нешто за бо ље су тра. Мла ди има ју шансу Ка ква је пер спек ти ва младих љу ди у по ли ти ци Ле сковца можда нај бо ље по ка зу је чињеница да је ка би нет ак ту елног граданачелника Ле сков ца Сло бо да на Коцића (ДС) са стављен од доскорашњих чланова Клу ба де мо крат ске омла ди не. То је ин ди рек тр на по ру ка свим мла дим љу ди ма да у Ле сковцу има ме ста за њих пре све га због оне при род не по тре бе коју мла ди има ју а то је да увек ме ња ју ства ри на бо ље, кажу у ка би не ту. Да шанса почиње да се да је мла дим љу ди ма и њи хо вим про гре сив ним иде јама го во ри и чињеница да је и ста ро сна струк ту ра од бор ни ка град ске скупштина најмлађа до са да у Ле сков цу. Најмлађи од бор ник у Лесковачкој скупштини је Вла да Митровић (27) иначе пред сед ник Клу ба де мократ ске омла ди не Ле сков ца. Јед на од најмлађих омладин ских мрежа стран ке Г 17 плус је омла дин ска мрежа у Ле сков цу. Чак трећину градског од бо ра ове стран ке чине мла ди љу ди ста ро сти од 17 до 24 го ди на. Мла ди љу ди је су за ин те росо ва ни за ула зак у омла динску мрежу стран ке. Оно што је специфично за нас је то да у по след ње вре ме углав ном дола зе ви со ко о бра зо ва ни љу ди. То су они ко ји раз у ме ју нашу по ли ти ку, и пре по зна ју оно чему ми као стран ка тежимо а то је пружање могућности мла дим љу ди ма за стручно усавршавање пре све га кроз Игор Митић раз не се ми на ре, каже Бо ра Цветковић пред сед ник Омладин ске мреже Г 17 плус. Он сма тра да мла ди људи у Ле сков цу има ју ве лике могућности за страначким на пре до ва њем и као при мер на во ди чињеницу да је њи хова омла дин ска мрежа 4. априла по ста ла пу но прав ни члан мла дих пар ти ја Евро пе, чиме ће има ти ак тив но учешће код доношења Ре зо лу ци ја у ра ду Европ ског пар ла мен та. То кон крет но значи да ће наши омла дин ци има ти прили ке да из не су сво је ста во ве, да ће се њи хо во мишљење поштовати и од лу ке спро во ди ти, што мо ра те при зна ти ни је ма ла ствар, закључује Цветковић. Цветковић каже да у Ср бији вла да погрешно мишљење о положају мла дих љу ди у поли ти ци. Он сма тра да ни је исправ но мишљење мно гих да се мла ди у сво јим политичким стран ка ма зло у по тре бља ва ју у маркетиншке свр хе нарочито у вре ме пред из бор них кам па њи. Тачно је да ми мла ди пу но ра ди мо у вре ме из бо ра, али то је не ка ко и при род но. Ни ка да нећемо до зво ли ти ста ри јим коле га ма да се ба ве нечим што је за нас с об зи ром на наше годи не и ви тал ност жаргонски речено очас по сла. То ни ка ко не значи да смо ми чланови дру гог ре да већ са мо по ка зу је да желимо да се по сао оба ви до кра ја по сва ку це ну. Да је то та ко го во ри и чињеница да трећину град ског од бо ра чине омла дин ци. На по следњим из бо ри ма за град ски одбор стран ке трећину де ле га та су чинили омла дин ци што значи да смо би ли рав но прав ни учесници у одлучивању код са ста ва град ског обо ра. Да нас од 19 чланова град ског од бора четворица су омла дин ци. Важни су мо ти ви На те му мла дих као политичких ли де ра у Ср би ји раз го вара ли смо и са Иго ром Митићем пред сед ни ком Де мо крат ске омла ди не Ле сков ца у вре ме ве ли ких про ме на 2000.г., са да почасним чланом овог клу ба и са вет ни ком за ме ди је ак тел ног градоначелника. Почео је да се ба ви по ли ти ком као члан Де мократ ске омла ди не у вре ме када, ка ко он то каже, су мно ги сма тра ли да ни је би ло па мет но ба ви ти се по ли ти ком. Ње го ви мо ти ви за та ко нечим би ли су ја сни, а то је жеља за про меном. И да нас сма тра да ни је погрешио, и као почасни члан Клу ба де мо крат ске омла ди не у стал ном је кон так ту са подмлат ком ове стран ке уливајући им на ду и давајући им подршку за све њи хо ве иде је ко је су, каже Митић, ве о ма озбиљ не, про гре сив не и спро во ди ве у де ло. Има раз ли ке у оно ме што је за ба вље ње по ли ти ком опреде љи ва ло нас пре де вет го ди на и садашњу омла ди ну. Ми смо се во ди ли искре ном жељом за про ме ном и то нам је био примар ни циљ, да нас с об зи ром на то су са де мо крат ским проме на ма пре ста ла и драстична кршења основ них људ ских пра ва мо ти ва ци ја се код не ких про ме ни ла. Да нас и у овом сегмен ту има те оне ку ко ље ко ји се прикључују стран ка ма зарад личне ко ри сти најчешће надајући се до бром рад ном месту, али се они на срећу бр зо пре по зна ју и по не ком не писа ном пра ви лу ко ле ге их бр зо от пи су ју. Оно што се ни је проме ни ло то је спо соб ност младих љу ди да и да нас ви де ширу сли ку. И то је, мо ра те при зна ти охрабрујуће, закључује Митић. Де мо крат ска омла ди на је и да ље ауто ном на што у много ме опре де љу је мла де љу де да се укључују у стран ку. Та ауто ном ност, та сло бо да при одлучивању, спровођењем по ли ти ке ко ја се од но си на мла де пружа им шансу да се докажу и дођу до значајне функ ци је у стран ци ко ја ни је са мо функ ци ја већ и огромна од го вор ност ко ју она са со бом но си. Наша омла дина има сна ге да се но си са одговорношћу и међу њи ма је ла ко пре по зна ти по тен ци јалне ли де ре. Дра го ми је што се код не ких од њих пре по зна је шира сли ка и што су све сни Бо ра Цветковић да ли дер ство ни је нешто што је из ја ва за штампу, често по ја вљи ва ње на Те ле ви зи ји, сли ка ње за но ви не већ способ ност да оку пе љу де око се бе, да их мотивишу да ра де за се бе, за ор га ни за ци ју па та ко и за друштво. Оно што је ја ко бит но поме ну ти то је да и да нас посто је мла ди ко ји ни су све сни да је по ли ти ка уства ри све. Да је у крај њој ин стан ци то ка ко живе, да ли ра де, ка ко се хра не уства ри по ли ти ка. Човек је политичко биће и уко ли ко се он не ба ви по лити ком, по ли ти ка ће се ба вити њи ме. Има омла ди не ко ја то га ни је све сна и за то бежи од по ли ти ке, али је исто та ко ја сно да ка ко се си стем у земљи ме ња та ко се ме ња и тај од нос пре ма по ли ти ци.за то највећа од го вор ност лежи упра во на политичарима који би мо ра ли сва ко днев но да шаљу ја сну по ру ку мла ди ма да по ли ти ка ни је нешто прља во од чега тре ба бежати већ да је то сред ство да се дође до не ког вишег ци ља, до на кра ју кра је ва бо љег живота за све, закључује Митић. Наташа Ђорђевић Пре у зе то са сај та: kal pres.org.rs

19 20 Среда, 18. новембар ПЕСНИЦИ СРЕМА О СРЕМУ: МИХАЈЛО КИРШ УЧА Ораница чаршавом снега затрта БОСОНОГ ДОДИРУЈЕМ СЕЋАЊА Босоног додирујем топлу барицу, у пашњаку сећања без млечног мукања, рундавог блејања и праћакања барских риба, воду у дрхтању без ветра васкрснулог детињства. Ивица Ковачић Штифла: Продор у простор Гледам је очима пролећног сећања, чулима топлим, мислима тајновитим. Играм ли се ја то вилинском водом или са ћутљивом тајном попут риба? Сломи се мирис цветни у олуји, цветова у лелујању, срећан сам у сећању и тренутком уживам, док мирис земље није танан, јер је то мирис ђубрива, гљива и биља. Све ме то враћа сећањима детињим, свињарским и име тој жени салаша не погађам. Миришем разнолико и тражим сва тајна места, шкрипим за ђерам кога нема у сузи бунара затрпаног. Тугујем за умрлим животом салаша на коме оставих безбрижне кораке које не правим више. И сада кроз сузу у зубу прага видим трулотину, пуну мириса распадања и окоровљене тишине. САЛАШ Огроман дуд прети видику, зауставља га гранама у лелујању. Утргнуто лепотом пауново перо, скривено у трави салаша. ОРАНИЦА Колико изобиља и плодног дара земље за ова наша уста никад сита, када се црница и топла летња киша досегну семења, док наша жедна душа мре за нектаром живота. Црницо! Цвета, цвете сељачке вечите класе како је шећерасто и масно изазивање твоје. Рашчешљани заори бразда твојих маме ме умилно у праскозорје зеленила, цветања и рађања плодова твојих. Жутицо, испуцала од жеђи и тврдоглава до бескраја, понекад мртва од своје горчине која се у крик сели, изрече силну стрепњу због молби и вапаја: Аграра из пустих неплодних предела твојих. ПРОЛЕЋЕ Ораница чаршавом снега застрта. Живот пролећа млаким сунцем се утопљава. Топи се шешир крова леденицом у капањ, а звук врапца, планине и реке у ушној шкољци музиком одзвања. Како то да данас, када је са умрлим ветром небо тако мирно у Срему, а цвеће трешања пахуља као у цветном Јапану? Када бих је хтео узабрати ту плаву љубичицу у пупољку, не бих је смео узбрати, док је топлота сунца не расцвета. ЉУБАВНИЦА Синоћ се опростих од ње туђе оплодњом путене жеље и сада сам ослобођен жеље љубави, зато ми је смислено буђење. Висином плавог неба звездице светле и стрепе да се не суноврате варљивим падом у црни бунар панонске водене степе, и сваком бродару дављењем прете, водени цвете, чудни свете. Цео град уморни дан у сну одмара сем ноћобдија, панонских морнара. За њих не постоји ни дан ни ноћ, ни несрећни предзнак, већ продужни радни дан и понеки знак питања мутних водених полемисања. ПОВРАТАК Житницо богата! Вечити снови сремског сељака што гоји очи на крстинама житног, златног сјаја. Желео бих да ме хлад ораха скрива и после сваког јела ризлинг да се точи. Сањам да цвату багремици бели на међи њива и море детелине неизмерно. На жарком сунцу црвенило булки свелих што се клањају земљи ко монахиње Богу смерно. Дајем нешто и помоз Бог сваком, рад да душу у небеса ставим. Вратио сам се на та житна поља доживотно зној љубави и кости да оставим. Трешња детињства остарелих грана у богатом јапанском цветању. Час мала, час велика њише се у сећању зрелих година. Низ Саву скела јесењег лишћа плови и пристаје уз обалу, тепихом влажним. Пањеви потопљени низ обалу роне и пливају матицом веслом ветра гоњени. Жена у жуљевитом зноју по поврћу мотика, круна белог маслачка залутала у њеној коси. Веверица у бегу орахом тумара из дуба јој нагрижен орах земљи пада. ВЕЧНИ ВЕНАЦ Крвљу се обојише звезда и крст па ипак вечан у својој небеској самоћи, зеленилом блиста високи врх Црвени Чот, житнице Срема. Када сам га висином мерио, загледан у плаветнило небеско, Сунце је потамнело његовом сенком. Крст је медно жутило изгубио од блеска црвеног споменика. И облаци сузни, крвни оклеваше да га прелете. Док зимски лептирови хладноћом веју, петокраку и крст у рату замрзавају. У теби сам жено моја, нашао рајске баште, са тобом сам убрао прве љубавне руже. Нестала си као пахуља снега у рано пролеће љубави за јесење потомке. Не људи, никад се жена не упозна, ал` у моме родном Срему исто мирише љубав као у доба Римљана. ЗЕЛЕНИ МОРНАР Морнарски скелет по дрвеној клупи жуља забрањен сан, поцрнео дан, а уморни крмељ оком плута. Лука у чамцу, броду и шлепу Саве спава удара у крму сањива крманошка глава. МИХАЈЛО КИРШ УЧА Рођен је 8. маја у Мартинцима, живео и радио у Сремској Митровици где је и преминуо 5. октобра године. Завршио је Учитељску школу у Сремским Карловцима, а Вишу економску - смер комерцијални у Новом Саду. Двадесетак година свог живота провео је радећи у неким земљама Европе и Африке и у Аустралији. Заступљен је у више зборника и поетских избора. Објавио је књиге:"понављачи" - приповетке, 1989, "Босоног додирујем сећања" - поезија 1993, "Западни кревет" - поезија 1994, "Коњ у западном кревету" - роман 1998, "Јужни кревет" - роман и "Сремски кревет" - роман године.

20 Среда, 18. новембар СРЕМСКЕ ЗА МЛАДЕ 23 МЛА ДИ МИ ТРОВ ЧА НИ ЧУ ВА РИ СТА РИХ ЗА НА ТА Ма че ви из ва тре и че ли ка Реч је о спо ју тра ди ци је, ве шти не, умет но сти и об ра де ме та ла на пот пу но аутен ти чан на чин, са ак цен том на об на вља ње це ло куп ног по ступ ка из ра де ма ча, основ ног оруж ја срп ског ви те за СЛИ КОМ И РЕЧ ЈУ Ком пју тер ска ра ди о ни ца за мла де Во лон те ри ми тро вач ке Канце ла ри је за мла де има ли су про те кле су бо те при ли ку да на у че ин тер нет пре зен та ци ју и ко ри шће ње ра чу нар ских програ ма. У че твр тој по ре ду ра ди о ни ци за мла де, ко ју фи на си ра Ме ђу на род на ор га ни за ци ја за ми гра ци је, а ко ју је и овог пу та ор га ни зо ва ла Кан це ла ри ја за мла де, уче ство ва ло је 13 по лазни ка из Срем ске Ми тро ви це. С. М. Алек сан дар са сво је руч но ис ко ва ним ма чем Срем ска Ми тро ви ца има ве о ма ду гу тра ди ци ју. Овај град по сто ји ве ко ви ма и сва ким ко ра ком кроз ње га сту па мо кроз исто ри ју, често не све сни те чи ње ни це. О сна жној за на тлиј ској цр ти све до че ис ко пи не на Жит ном тр гу, где је још пре две хиља де го ди на раз ви ја но мајстор ство есна фа. Мо дер ност и ак ту ел ност тре нут ка не тр пи стр пљи вост, му ко тр пан рад и сна жну па си ју пре ма по слу. Све је ин стант. Ме ђутим, у на шем гра ду, два необич на мом ка чу ва ри су не у га сле ва тре тра ди ци је. Још про шлог ле та одр жа но је не ко ли ко ра ди о ни ца у лапи да ри ју му Му зе ја Сре ма које је ор га ни зо ва ла Ја сна Дави до вић, ку стос Му зе ја, где су Ми тров ча ни има ли при лику да ви де, про ба ју и на у че не што о ко вач ком за на ту. Ни је у пи та њу пот ки ва ње, ни ти кр пље ње плу го ва, већ спој тра ди ци је, ве шти не и умет но сти об ра де ме та ла на пот пу но аутен ти чан на чин, са ак цен том на об на вља ње це ло куп ног по ступ ка из ра де ма ча, основ ног оруж ја српског ви те за. Овај нео би чан по ду хват из ве ли су аутор ра ди о ни це, Алек сан дар Са ви ће вић, Не над Ми лић и Вла ди мир Бо жо вић. На аутен тич но ози да ној пе ћи ко ва ни су маче ви, док је Алек сан дар обја шња вао по сту пак из ра де, вр сте се чи ва и ма те ри ја ла, и по ка зи вао већ ис ко ва не маче ве: - Мач се ис ки ва из јед ног ко ма да по себ но при пре мљеног ме та ла ко ји се за гре ва и раз вла чи док не до би је у по чет ној фа зи при бли жан из глед се чи ва ко ји се ка сније на де се ти не пу та по но во за гре ва док се не фор ми ра за до во ља ва ју ћи пре сек сечи ва. У за вр шној фа зи ко вања фор ми ра се ка нал са обе стра не ма ча, по пу лар но назван крв ник, од ко га за ви си у ве ли кој ме ри ква ли тет сечи ва и ба ланс ма ча. По сле ко ва ња вр ши се ка ље ње мача. Мач се ка ли у во ди или у уљу и то у ве о ма па жљи во од ре ђе ним тем пе ра ту ра ма. Овим про це сом ма чу се да ју све по треб не ка рак те ри сти ке ко је омо гу ћа ва ју да се он после оштре ња спо ро ту пи, да се не би ло мио или пу цао при ја ким уда ри ма, ка же Алексан дар. На кон ових не ко ли ко ра дио ни ца, Алек сан дар и Вла димир по же ле ли су да на ста ве да се ба ве ко ва њем, из ра дом свих вр ста сред њо ве ков них се чи ва са на ших про сто ра. Нај че шћи су мач, ду ги јед норуч ни, ду ги јед но и по руч ни, ра зни но же ви, се чи ва, бо дежи и се ки ре. Мач је нај те жи и нај за ни мљи ви ји за из ра ду. У по во ју је из ра да ко вачке ра ди о ни це са аутен тич ним ала том, а про цес из ра де се ба зи ра на екс пе ри мен тал ној ар хе о ло ги ји, где се ко ри сте иден тич на сред ства сред њег ве ка ра ди из ра де ма ча. Би ће отво ре на за све ра до зна ле ко ји би да ви де, при су ству ју или се оку ша ју у ко ва њу. Апе лу је мо на ло кал ну само у пра ву и све за ин те ре сова не да их по мог ну у очу ва њу тра ди ци је ве ко ви ма ста ре. Л. Ву лић А. Са ви ће вић У МИ ТРО ВАЧ КОМ ЦЕН ТРУ ЗА СО ЦИ ЈАЛ НИ РАД Пот пи са ни уго во ри о сти пен ди ра њу Уго во ри о сти пен ди ра њу два сту ден та пот пи са ни су проте кле не де ље у Цен тру за соци јал ни рад Са ва у Срем ској Ми тро ви ци. Реч је о сти пен дија ма ко је већ пе ту го ди ну за редом да је до на тор ко ји же ли да оста не ано ни ман, а ко је су ове го ди не до би ли сту ден ти Јо ван и Мир ја на. Ка ко је на гла си ла ди ректор ка Цен тра за со ци јал ни рад Сне жа на Ми ло са вље вић, ра ди се о два ве о ма успе шна и пер спек тив на сту ден та но восад ског уни вер зи те та. - Са Јо ва ном са ра ђу је мо већ пет го ди на и та са рад ња је до са да би ла ве о ма успе шна. Он је ове је се ни по стао ап сол вент По љо при вред ног фа кул те та и по ка зао је ве ли ку од го вор ност, хра брост, стр пље ње и ис трајност то ком шко ло ва ња, јер је све ис пи те до са да ус пео да по ло жи на вре ме. Јо ван, као и сви мла ди љу ди ње го вих го дина, има сво је пла но ве ка да завр ши фа кул тет, а Цен тар ће се по тру ди ти да га у то ме и по држи, уко ли ко му на ша по др шка бу де би ла по треб на ис та кла је ди рек тор ка Ми ло са вље вић, до да ју ћи да ће сти пен ди ја ове го ди не из но си ти ди на ра. Мир ја на је пр ва го ди на Меди цин ског фа кул те та у Но вом Са ду и до са да је, та ко ђе, пока за ла из у зе тан успех то ком свог шко ло ва ња. Би ла је јед на од нај бо љих уче ни ца сред ње ме ди цин ске шко ле, што је са мо по твр да да је сти пен ди ја стигла у пра ве ру ке. Жи ве ти са раз ли чи то сти ма пред ста вља је дан од најве ћих иза зо ва са ко ји ма се друштво су о ча ва. Жи ве ти у све ту у ко ме се сва ко днев не кул ту ре са ста ју и ме ша ју и на ко ји ма по чи ва ју раз ли чи ти си сте ми вред но сти пред ста вља јед ну од основ них те ма и ци ље ва свих обра зов них си сте ма. Због тога је ве о ма ва жно мла де љу де обра зо ва ти у ду ху то ле ран ције и раз у ме ва ња пре ма дру гим љу ди ма, њи хо вим кул ту ра ма и oби ча ји ма. Раз у ме ва ње пој ма то леран ци је и раз ви ја ње при хвата ју ћег, од но сно то ле рант ног по на ша ња по чи ње са бо љим раз у ме ва њем и при хва та њем се бе са мих. Да би се по сти гло раз у ме ва ње дру гих, ва жно је и до би ја ње по твр де соп стве них ква ли те та. Уко ли ко вред ну је мо и при хва та мо соп стве ну личност, ма ње ће мо би ти спрем ни да ома ло ва жа ва мо дру гу осо бу. То ле ран ци ја се раз ви ја кроз раз би ја ње пред ра су да. То леран ци ја је при хва та ње раз лика. Осо ба ко ја је све сна својих по тен ци ја ла те же ула зи у окви ре ома ло ва жа ва ња дру гих и те же раз ви ја страх од раз личи то сти. Ка да го во ри мо о еду ка ци ји за раз вој то ле ран ци је мо ра мо ис та ћи уло гу шко ле, јер циљ Пот пи си ва ње уго во ра у Цен тру за со ци јал ни рад Ина че, ови уго во ри о стипен ди ра њу не усло вља ва ју сту ден те са би ло ка квим про секом, већ је је ди ни услов да се на ла зе на бу џе ту и да ре дов но по ла жу све ис пи те. - До на тор је из у зет но ху ман чо век, а са рад њу са њим имамо већ пет го ди на. Он и да ље же ли да оста не ано ни ман, јер је ње гов став да ху ма ност не тре ба да бу де ви дљи ва ка же ди рек тор ка. Пре ма ње ним ре чи ма, митро вач ки Цен тар пла ни ра да сле де ће го ди не фор ми ра посе бан фонд за сти пен ди ра ње сту де на та, јер по ред Мир ја не и Јо ва на, по сто ји још мно го успешне де це, ко ри сни ка Цен тра за со ци јал ни рад, ко ју тре ба подр жа ти у њи хо вом шко ло ва њу. С. М. ПО ВО ДОМ МЕ ЂУ НА РОД НОГ ДА НА ТО ЛЕ РАН ЦИ ЈЕ Жи ве ти с раз ли чи то сти ма је ука за ти мла ди ма на зна чај бор бе про тив на си ља и упо знати их са не на сил ним на чи ни ма ре ша ва ња су ко ба пре го ва рањем и ме ди ја ци јом. Ме ди ја ција је на чин ре ша ва ња су ко ба и пре ва зи ла же ње не спо ра зу ма уз по моћ ме ди ја то ра, од но сно по сред ни ка из ме ђу су ко бљених стра на. По ред по ро дич не пси хо тера пи је, као но ву услу гу у Са вето ва ли шту за брак и по ро ди цу Цен тра за со ци јал ни рад ''Сава'', гра ђа ни Срем ске Ми тро вице мо гу да до би ју и ме ди ја ци ју. Ова услу га на ме ње на је свим гра ђа ни ма ко ји же ле да ре ше кон фликт мир ним пу тем, поје дин ци ма и по ро ди ца ма ко ји има ју кон фликт у парт нер ским ре ла ци ја ма, у ро ди тељ ским рела ци ја ма, у вр ше њу ро ди тељског пра ва, раз ве де ним ро дите љи ма ко ји ма је по треб на помоћ у по сти за њу до го во ра око ви ђа ња де це, де ци и адо лесцен ти ма ко ји има ју кон фликте у вр шњач кој гру пи као и одра слим и ста рим осо ба ма ко је су у су ко бу због имо вин ских и нов ча них пи та ња. Цен тар за со ци јал ни рад ''Са ва'' Са ве то ва ли ште за брак и по ро ди цу дипл.пси хо лог - ме ди ја тор Је ле на Сто ји но вић

21 24 Среда, 18. новембар НА ГРА ДА ЈЕ ПО ВОД Ко ло меј ка тра је три де це ни је Фол клор ни ан самбл фор ми ран го ди не пре ра стао је у Дру штво за не го ва ње укра јин ске кул ту ре "Ко ло меј ка" у Срем ској Ми тро ви ци, са број ним сек ци ја ма и још број ни јим успе шним на сту пи ма Пла ке та гра да Дру штво за не го ва ње укра јин ске кул ту ре "Ко ломеј ка" до бит ник је Пла ке те гра да Срем ска Ми тро ви ца за го ди ну. За слу жило га је, ка ко у обра зло жењу пи ше, за ду го го ди шње не го ва ње и пре зен то ва ње укра јин ске кул ту ре и тради ци је у зе мљи и ино странству шта је осво ји ло број на при зна ња и на гра де. Ко ло меј ка је ме ђу Укра јинци ма по пу лар на на род на игра, ко ји се пле ше че сто и у ра зним при ли ка ма, а упра во ово име узе ли су за на зив свог Дру штво оку пље ни око ми тровач ке "Ко ло меј ке". Ова "Ко ломеј ка, од но сно исто и ме но Друштва за не го ва ње укра јин ске кул ту ре у Срем ској Ми тро ви ци "тра је" већ пу них 30 го ди на, а ње ни чла но ви не са мо да се ни су умо ри ли већ са још ве ћим жа ром и на дах ну ћем ре а ли зу ју сво је ак тив но сти. Пр во је, го ди не, при не ка да шњем До му омла ди не "1. но вем бар" фор ми ран фолклор ни ан самбл Ко ло меј ка", ко ји де лу је и да нас. У тим сада већ дав ним вре ме ни ма ради ла је и во кал на гру па пе ва ча укра јин ских из вор них пе са ма. Ама те ри су по сти за ли успе хе на број ним на сту пи ма не са мо у Срем ској Ми тро ви ци и око лини већ и гра до ви ма и ме сти ма на про сто ру не ка да шње ве ли ке Ју го сла ви је и ши ре про но се ћи вред но сти ет но кул ту ре Укра јина ца. За греб, Сла вон ски Брод, Пе тров ци код Ву ко ва ра, Зворник, Ру ма, Вр шац, Но ви Сад, Ку ла, Гроц ка, Ста ра Па зо ва и Ру му ни ји са мо су не ка ме ста на ду жем спи ску њи хо вих го сто вања. У ме ђу вре ме ну су фор ми ране и дру ге сек ци је да би го ди не све ак тив но сти би ле обу хва ће не на стан ком Дру штва за не го ва ње укра јин ске култу ре "Ко ло меј ка". Про ши ри ло се по ље ама тер ског де ло ва ња ми тро вач ких Укра ји на ца. Са да ак тив но ра де : фол кор ни ансам бли од при прем ног уз ра ста пре ко деч јег и омла дин ског ансам бла до са ста ва ве те ра на, во кал на гру па пе ва ча из ворних пе са ма, во кал на де во јач ка гру па, ме шо ви та пе вач ка група. Ту су и пе ва чи - со ли сти, ду е ти, ор ке стар, ет но граф ска сек ци ја ве за, уче ње укра јинског је зи ка, а при Дру штву посто ји и бо га та би бли о те ка. Све ове ак тив но сти оку пља ју много ви ше од 150 чла но ва. Да би све што је ура ђе но оста ло забе ле же но и са чу ва но Дру штво из да је дво је зич ни ин фор ма тор "Ве сник". Ви ше пу та чла но ви сек ци ја Дру штва "Ко ло меј ка" су би ли уче сни ци оп штин ских смо три ама тер ског ства ра ла штва, неко ли ко пу та пред ста ви ли су се на зон ским и по кра јин ским смо тра ма, и го дине про гла ше ни су нај у спе шнијим ан сам блом на Фе сти ва лу Ру си на и Укра ји на ца "Цр ве на ру жа" у Ру ском Кр сту ру, а ни ове го ди не ни су из о ста ла призна ња. Ове го ди не, по во дом 30 годи на по сто ја ња Дру штва из дата је по себ на мо но гра фи ја. Да се са чу ва ју од за бо ра ва за писа ни су мно ги де та љи ве за ни за по чет ке "Ко ло меј ке", име на број них ен ту зи ја ста, чла но ва без ко јих све га не би би ло. Од по чет ка ови ама те ри су има ли пу но раз у ме ва ње и по моћ онда шњег До ма омла ди не, а ни је из о ста ла по др шка над ле жних у оп шти ни, гра ду и ши ре, ис тиче Ана Ља хо вић, пред сед ник Дру штва. Она под се ћа да се сва ке го ди не ор га ни зу је "Шевчен ко во ве че", Ве че укра јинске му зи ке "Бал", и го ди шњи кон церт, да мно го број на де ца по ха ђа ју лет ње шко ле укра јини сти ке. Са на сту пи ма на дома ћим и ино стра ним смо тра ма и фе сти ва ли ма, обе ле жа ва њу пра зни ка и слич ном, та ко ђе се не пре ста је, а све ак тив ности ра де се са љу ба вљу и несе бич ним по жр тво ва њем ра ди очу ва ња ба шти не Укра ји на ца, не го ва ња на ци о нал ног иден тите та и до при но са кул ту ри ове сре ди не. С.Ђа ко вић Ко ло мејкa Пред сед ни ца Ана Ља хо вић при ма пла ке ту од пред сед ни ка Скуп шти не Гра да Алек сан дра Про да но ви ћа ОКОМ КА МЕ РЕ Ле ка ри про сла ви ли сла ву У БЕ О ЧИН СКОМ ДО МУ КУЛ ТУ РЕ Отво ре на из ло жба фо то гра фи ја "Пра во сла вље на ин тер не ту" Ле кар ска сла ва Св. Ко зма и Да мјан обе ле же на је про те кле субо те, 14. но вем бра, у бол нич кој ка пе ли у Срем ској Ми тро вици, на ко јој је вла ди ка срем ски Ва си ли је осве штао слав ски колач. Ку ма ово го ди шње сла ве би ла је др Мир ја на Кен дри шић. М.М. У при су ству ауто ра, њихо вих при ја те ља и коле га, као и ве ли ког бро ја гра ђа на, пред сед ник оп штине Бе о чин мр Бог дан Цвејић је, 14. но вем бра, отворио 4. ме ђу на род ну из ло жбу фо то гра фи ја "Пра во сла вље на ин тер не ту". Из ло жба се ор га ни зу је у сла ву св. влади ке Вар на ве Хво стан ског и Бе о чин ског. У ле по осмишље ном про гра му, ко ји је ре жи рао по зна ти филм ски рад ник Или ја Ба шић, бесе де св. Вар на ве је го во рио глу мац по зо ри шта КУД "Бриле" Де јан Ко ста ди но вић. Број ним го сти ма се обра тио и је реј Ву ја дин Са вић, бео чин ски па рох, док је поздрав но пи смо ма ти Ека тери не Ра до са вље вић, игума ни је ма на сти ра Бе о чи на, про чи та ла во ди тељ ка програ ма Те о до ра Ла зић. При зна ња нај у спе шни јим ауто ри ма, ис пред струч ног жи ри ја, уру чио је се кре тар Фо то ки но и ви део са ве за Вој во ди не Си ни ша Буб њевић, а ис пред глав ног дона то ра, ге не рал ни се кре тар Спорт ског са ве за оп шти не Бе о чин Де јан Мај сто ровић. Пр ву на гра ду за рад под на сло вом "Про це си ја" освојио је ру ски фо то граф Влади мир Кру глов, дру гу Жељ ко Ша пу рић из Цр не Го ре ("Вје ри у сре та ње"), а тре ћу срп ски аутор Сло бодан Си мић, за рад "Ла на". На гра де за по сла ту ко лекци ју до би ли су: пр ву, Вла димир Не е лов из Ру си је, дру гу Вла ди мир По по вић и тре ћу Та њи ца Пе ро вић, обо је из Ср би је. У по је ди нач ној кон ку ренци ји, по хва ље ни су: Ла зар Ле ко вић, Да ни је ла Олу ић и Бра ни слав Мар ко вић (сви из Ср би је) и Gil bert Za ka ri (Кана да), а за ко лек ци ју: срп ски ауто ри Ха џи Ми о драг Ми лади но вић и Бо рис Мр ђа. Из ло жба на ко јој се на лази 131 фо то гра фи ја пра вослав ног са др жа ја 48 ауто ра, из де вет зе ма ља са три конто нен та, мо же да се по гле да у хо лу До ма кул ту ре све до 30. но вем бра. До ступ на је и на сај ту ор га ни за то ра изло жбе, Дру штва љу би те ља фо то гра фи је, филм ских и видео оства ре ња "Бе о фо то", на адре си o fo to.org. Исмет Аде мов ски

22 26 SPORT Среда, 18. новембар ПРВА ЛИГА (Ж) ОДБОЈКА Резултати шестог кола - Стара Пазова: Јединство Раднички НИС Петрол 0:3, Нови Сад: Војводина Шумадија Аква Вива 3:0, Лазаревац: Колубара Визура Супер Нова 3:0, Крагујевац: Раднички Лазаревац 3:1, Нови Сад: Нови Сад Пионир Петрол Путеви Трендекс 3:0. 1. Колубара : Раднички НП : Раднички : Јединство : Нови Сад : Војводина : Лазаревац : Визура : Путеви : Шумадија :18 0 ПРВА ЛИГА (М) Резултати шестог кола - Клек: ГИК Банат Путеви Ивањица 3:0, Панчево: Борац Железничар 1:3, Ниш: Ниш НС АС 3:0, Велико Градиште: ВГСК Јединство 1:3, Ковин: Баваниште Јагодина 1:3. 1. Железничар : Ниш : Борац : Јагодина : ГИК Банат : Јединство : НС АС : Баваниште : Путеви : ВГСК :18 0 ДРУ ГА ВОЈ ВО ЂАН СКА ЛИ ГА СРЕМ (Ж) Д.Б. Ре зул та ти пе тог ко ла: Је дин ство Мла дост Екс панс 3:1 (25-12,25-13,21-25,25-09) 96:59, Омла ди нац Ду нав 3:2 (22-25,27-25,24-26,27-25,18-16) 118: ЈЕ ДИН СТВО : ОМЛА ДИ НАЦ : МЛА ДОСТ Е : ДУ НАВ :10 2 У сле де ћем ко лу са ста ју се: Мла дост екс панс Омла ди нац, Ду нав - Је дин ство. РЕ ГИ О НАЛ НА ЛИ ГА СРЕМ - КА ДЕТ КИ ЊЕ Ре зул та ти че твр тог ко ла: Срем 1 Макс 3:0 (27-25,28-26,25-14) 80:65, Сло га Срем 2 0:3 (21-25,20-25,15-25) 56:75. Сло бод на је би ла Ру ма. 1. РУ МА : СРЕМ : СРЕМ : МАКС : СЛО ГА :9 0 У сле де ћем ко лу са ста ју се: Макс Сло га, Ру ма Срем 1. Сло бо дан је Срем 2. РЕ ГИ О НАЛ НА ЛИ ГА СРЕМ КА ДЕ ТИ Ре зул та ти че твр тог ко ла: Ин ђи ја Пр ви тем по 0:3 (08-25,16-25,09-25) 31:75, Словен Мла дост Екс панс 3:0 (25-10,25-18,25-09) 75: СЛО ВЕН : ПР ВИ ТЕМ ПО : МЛА ДОСТ Е : ИЂ ЈИ ЈА :12 0 У сле де ћем ко лу са ста ју се: Сло вен Ин ђи ја, Мла дост Екс панс Пр ви тем по. РЕ ГИ О НАЛ НА ЛИ ГА СРЕМ ПИ О НИР КЕ Ре зул тат тре ћег ко ла: Је дин ство Мла дост Екс панс 3:2 (25-22,21-25,22-25,25-18,15-13) 108:103. Ре зул та ти че твр тог ко ла: Ру ма Мла дост Екс панс 3:0 (25-05,25-16,25-19) 75:40, Срем 1 Је дин ство 3:0 ( 25-22,25-13,25-10) 75:45, Срем 2 Макс 3:0 (25-13,25-21,25-15) 75:49. Ска кав ци Ду нав од ло же но до пр вог сло бод ног тер ми на 1. СРЕМ : РУ МА : СРЕМ : ДУ НАВ : ЈЕ ДИН СТВО : МЛА ДОСТ Е : СКА КАВ ЦИ : МАКС :12 0 У сле де ћем ко лу са ста ју се: Ду нав Рру ма, Макс Ска кав ци, Је дин ство Срем 2, Мла допст Екс панс Срем 1. РЕ ГИ О НАЛ НА ЛИ ГА СРЕМ ПИ О НИ РИ Ре зул та ти че твр тог ко ла: Мла дост Екс панс Срем 022 3:0 (25-11,25-18,25-19) 75:48, Сло вен 2 Сло вен 1 игра но прек си ноћ. 1. МЛА ДОСТ Е : СЛО ВЕН : СРЕМ : СЛО ВЕН :09 0 У сле де ћем ко лу са ста ју се: Сло вен 2 Мла дост Екс панс, Сло вен 1 Срем 022. У стре љач ком спор ту уве ли ко је у то ку се зо на га ђа ња ва здушним оруж је, ко ја ће тра ја ти до про ле ћа. Нај ва жни ја так ми че ња су Ли га ка де та и мла ђих ју ни о ра Војво ди не и Куп Ср би је за ју ни о ре. До са да шњи на сту пи чла но ва митро вач ког Стрељч ког клу ба Живко Ре лић-зуц ни су би ли у скла ду с оче ки ва њи ма, али се ов де ве ру је да ће ка сни је би ти бо љи. Клуб је знат но осла бљен пре ласком Ма ри је Ма млић у Но ви Сад Ма мли ће ва се на овај по тез од лу чи ла због оба ве за на фа клуте ту у том гра ду. Из се зо не у се зону, би ла је по у здан осло нац клуба. Осво ји ла је број на нај вред ни ја од лич ја у по је ди нач ној и екип ној кон ку рен ци ји, а про гла ша ва на је и за нај бо љег так ми ча ра клу ба. Оста ви ла је сна жан и упе ча тљив траг у ми тро вач ком стрељ штву. Од ис ку сни јих и афр ми са них так ми ча ра ту су и да ље Мар ко и Све то Ма млић, Са ња Ан дрић и Да ни је ла Пе рен че вић. Так ми че ња ко ја сле де, ка ко се оче ку је, по каза ће пра ве вред но сти та лен то ваних мла дих стре ла ца Ми ли це Заха ри је вић и Алек сан дре Пре лић. Али, у овом клу бу се увек ради ло на ду ге ста зе и ми сли ло на су тра. Та ко се већ по ла ко фор мира но ва еки па, за ко ју се оче ку је да ће по твр ди ти углед ми тро вачког стре љач ког спор та, не са мо у Вој во ди ни, већ и чи та вој Ср би ји. - По че ли смо рад с но вом ге нера ци јом де ча ка и де вој чи ца. Реч је о пет на е стак мла дих стра ла ца, ШКОЛСКИ СПОРТ Пр вен ство сто но те ни се ра У окви ру Спорт ске олим пи јаде школ ске омла ди не Ср бије, у Ши ду је одр жа но Ре пу бличко пр вен ство у сто ном те ни су за основ не и сред ње шко ле. На такми че њу су уче ство ва ле 82 еки пе и 82 по је дин ца, од но сно укупно 328 уче сни ка. Ор га ни за тор пр вен ства би ли су Уста но ва за фи зич ку кул ту ру и спорт ску рекре а ци ју Пар ти зан из Ши да и Сто но те ни ски клуб Пар ти зан из Ши да, као и ЈП Спорт ски цен тар ко ји је усту пио про стор и обезбе дио усло ве за ре а ли за ци ју овог про гра ма. Игра ло се на 12 сто ло ва, а так ми че ње је одр жа но по куп систе му, што зна чи да се игра ло на два до би је на се та. У кон ку рен цији основ них шко ла, у ка те го ри ји пи о ни ра пр во ме сто осво јио је Нађ Не ме ди Ва лен тин из ОШ Јо ван Јо ва но вић Змај из Ка њиже. У ка те го ри ји пи о нир ки нају спе шни ја је би ла Ана Жо фи ја Фењ ве ши из ОШ Ча ки Ла још из Бач ке То по ле. У кон ку рен ци ји средњих шко ла, у ка те го ри ји омла ди наца пр ву на гра ду по нео је По пов Ни ко ла из гим на зи је Ду шан Васи љев из Ки кин де, док је у ка тего ри ји омла дин ки пр во ме сто освоји ла Га ло ња Ма ри ја из спорт ске а Ме ђу на род ном тур ни ру Ки- да 2009 за мла ђе уз ра сне Нкин ка те го ри је, џу ди сти ЛСК-а из Лаћар ка осво ји ли су 18 ме да ља: пет злат них, че ти ри сре бр не и де вет брон за них и за у зе ли тре ће ме сто у све у куп0ном пла сма ну. Нај у спешни ји так ми ча ри би ли су Ва лен тина Шћурк и Мар ко Жи ва но вић. Ва лен ти на Шћурк је осво ји ла три злат не ме да ње у кон ку рен ција ма мла ђих и ста ри јих пи о нир ки и ка дет ки ња, Мар ко Жи ва но вић је по бе дио у кон ку рен ци ји ста ри јих пи о ни ра (42 кг), а Ива на Обрат код СТРЕЉАШТВО Мир ја на Ба ту та У СТРЕ ЉАЧ КОМ КЛУ БУ ЖИВ КО РЕ ЛИЋ ЗУЦ При пре ма се но ва еки па ро ђе них из ме ђу и годи не, чи је пр во зва нич но по јављи ва ње на ва тра ној ли ни ји очеку је мо на про ле ће -, ис ти че шеф струч ног шта ба ми тро вач ких стрела ца Не бој ша Ре лић. На жа лост, још увек не успе ва мо да фор мира мо Шко лу стре ља штва, што нам је стра те шки циљ, јер де вој чи це и де ча ци сук це сив но до ла зе у клуб, што зах те ва ин ди ви ду ал ни рад с њи ма. Ипак, ве ру је мо да ће мо у до глед но вре ме и у то ме ус пе ти. ЏУДО Ме да ље Ла ћар ци ма Ма ри ја Ма млић: Клуб остао без нај бо ље так ми чар ке С.Лов ча нин по ле тар ки (50 кг). Сре бр не ме да ље осво ји ли су: Зо ран Јо ван че вић (поле тар ци, 22 кг), Мар ко Јо ван че вић (по ле тар ци, 38 кг), Ива на Обрат (мла ђе пи о нир ке, 40 кг) и Бла го је Се дла ре вић (ста ри ји пи о ни ри, 46 кг). Брон за не ме да ље осво ји ли су у кон ку рен ци ји по ле та ра ца Ми лош Ђу рић и Ми ро слав Ата рац, код ка дета Бла го је Се дла ре вић и Бо ри слав Вуј но вић, код мла ђих пи о ни ра Мио драг Су дар, То ша Но вак, Да ни јел Зу бић и Мар ко Јо ван че вић и Ива на Обрат код ста ри јих пи о нир ки. Фи нал на так ми че ња У окви ру Но вем бар ских дана у Срем ској Ми тро ви ци су одр жа на фи нал на над ме та ња осно ва ца у од бој ци и ко шар ци. У фи на лу је уче ство ва ло осам шко ла. Од бој ка пла сман, пи о- ни ри: 1. ОШ Сло бо дан Ба јић Па ја, 2. ОШ Све ти Са ва ; пио нир ке: 1. ОШ Јо ван Јо ва новић Змај, 2. ОШ Јо ван По повић. Ко шар ка пла сман, пи о- ни ри: 1. ОШ Сло бо дан Ба јић Па ја, 2. ОШ Све ти Са ва ; пио нир ке: 1. ОШ Три ва Ви та совић Ле бар ник Ла ћа рак, 2. ОШ Све ти Са ва. гим на зи је Олимп, Но ви Сад. Што се ти че екип не кон ку рен ци је, нају спе шни ја шко ла у ка те го ри ји пи о- ни ра би ла је Ча ки Ла још из Бач ке То по ле, док је то за ка те го ри ју пи о- нир ки би ла шко ла Јо ван По по вић из Чо ке. Елек тро-тех нич ка шко ла Ни ко ла Те сла из Бе о гра да би ла је пр ва у ка те го ри ји омла ди на ца, а у ка те го ри ји омла дин ки гим на зи ја из Сен те. - И ми, као до ма ћи ни, и на ши го сти за и ста смо за до вољ ни проте клим пр вен ством. Све је про шло ре гу лар но, су ди је су ко рект но одра ди ле свој по сао, та ко да ни је било при мед би ни на су ђе ње, ни на ор га ни за ци ју. Са ма чи ње ни ца да смо по дру ги пут за ду же ни за орга ни за ци ју овог так ми че ња по ка зује да смо до бри ор га ни за то ри, али и до ма ћи ни. Ге не рал но, ми слим да је школ ски спорт у на шој оп шти ни до ве ден до пер фек ци је и да дру ги мо гу са мо да уче од нас ре кла је Мир ја на Ба ту та, струч ни са рад ник за школ ски спорт у уста но ви за физич ку кул ту ру и спорт ску ре кре а цију Пар ти зан. В. П. IN ME MO RI AM Ђор ђе Му дрић - Цу ле ( ) о сле крат ке бо ле сти пре ми нуо Пје Ђор ђе Му дрић Цу ле из Шида, све стра ни спор ти ста и чо век ко ји ће оста ти упам ћен по упорном спорт ском ду ху и оства ре њи ма у ра зним спорт ским ди сци пли нама, не са мо у оп шти ни Шид, већ и у Сре му и дру гим кра је ви ма бив ше Ју го сла ви је. Ро ђен је у рад нич кој по ро ди ци, а сво ју бо га ту спорт ску ка ри је ру по чео је фуд ба лом у шид ском Раднич ком где је го ди на ма а трак тив ном игром и рет ко ви ше ним го ло ви ма оду ше вља вао гле да о це. По за вршет ку успе шне фуд бал ске ка ри јере, тре ни рао је не ко ли ко клу бо ва у шид ској оп шти ни, а низ го ди на је био и пред сед ник тре нер ске ор гани за ци је. По сле фуд ба ла, оста ће у се ћању Цу ле то ви за па же ни ре зул та ти у атле ти ци, гим на сти ци, ру ко ме ту... По сле пен зи о ни са ња по све тио се спорт ском ри бо ло ву где је мно ги ма био пра ви узор. Оста је упам ћен и као ак ти ван так ми чар у свим ди сципли на ма рад нич ко-спорт ских ига ра у вре ме док је био рад ник тр го винског пред у зе ћа Цен тро про мет у Ши ду. За оства ре не спорт ске ре зул та те до био је низ при зна ња и по хва ла. Ђор ђе Му дрић Цу ле са хра њен је 13. но вем бра у Ши ду. У име број них по што ва ла ца, при ја те ља и ко ле га, од Цу ле та се би ра ним ре чи ма опростио мр Ра до ван Ђур чић, пен зи о ниса ни пе да гог и ду го го ди шњи спортски рад ник.

23 Среда, 18. новембар SPORT 27 ФУДБАЛ кошарка ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ Резултати 14. кола: Инђија - ЧСК Пивара 4:0, Раднички (С) - Слога 2:1, Пролетер - Нови Сад 0:0, Банат - Колубара 1:1, Динамо - Раднички (Н) 2:0, Севојно Поинт - Телеоптик 0:1, Бежанија - Младост (А) 2:0, Земун - Младост (Л) 3:0, Нови Пазар - Срем 0:1. Резултати 15. кола: - Сремска Митровица: Срем Инђија 1:2, Челарево: ЧСК Пивара Земун 1:1, Лучани: Младост - Раднички (С) 3:1, Краљево: Слога Пролетер 0:0, Нови Сад: Нови Сад Бежанија 0:0, Апатин: Младост - Севојно Поинт 2:0, Београд: Телеоптик Динамо 2:1, Ниш: Раднички Банат 0:1, Лазаревац: Колубара- Нови Пазар 1:0. 1. Колубара : Инђија : Телеоптик : Срем : Банат : Севојно : Нови Пазар : Пролетер (НС) : Бежанија : Земун (-2) : Динамо : Нови Сад : Младост (А) : Младост (Л) : Слога (К) : Раднички (С) : ЧСК Пивара : Раднички (Н) :22 13 У следећем колу састају се: Нови Пазар - Инђија, Земун - Срем, Раднички (С) - ЧСК Пивара, Пролетер (НС) - Младост (Л), Бежанија - Слога (К), Севојно Поинт - Нови Сад, Динамо - Младост (А), Банат - Телеоптик, Колубара - Раднички (Н). СРЕМ ИНЂИЈА 1:2 (0:2) СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Стадион Срема, гледалаца 400. Судија: Васић (Нови Жедник). Стрелци: Живковић у 81 (из једанаестарца) за Срем, Филиповић у 1. и 15. минуту за Инђију. Жути картони: Кузмановић, Каличанинм (Срем), Омић, Јакшић, Ђуровић,Костић, Бубало, Наглић (Инђија). Црвенни картон: Кузмановић (Срем). СРЕМ: Рајић 7, Петковић 5, Јанковић 6 (Кузмановић 5), Николоћ 6, Васиљевић 6,Каличанин 6, Вукмир 6, Милошевић 6 (Галић 6), Совиљ 6, Каизи 7, Живковић 7. ИНЂИЈА: Полексић 8, Новаковић 7, Омић 7, Јакшић 7, Ђуровић 7 Голић 7, Костић 7 (Томановић), Бубало 8, (Јовановић) Наглић 8, Филиповић 9 (Коџо), Јанковић 7. Гости су повели тек што је утакмица почела. Уследио је центаршут с леве стране, најспретнији у казненом простору домаћих био је Филиповић и спровео лопту у мрежу. Исти играч је у 15. минуту још једном савладао Рајића, а мало је недостајало да у првом полувремену оствари хет- трик. У наставку Митровачни су остали с играчем мање. Резервни играч Кузмановић за кратко врем добио је два жута картона и судија му је показао пут у свлачионицу. Ипак, домаћи се нису предавали, а зрачак наде појавио се у финишу утакмице, када је Живковић с беле тачке успео да смањи воћство гостију. Међутим, то је било све што су Митровчани могли да постигну, јер су се гости вешто и зналачки бранили и бодови су отишли у Инђију. С.Ловчанин СРПСКА ЛИГА ВОЈВОДИНА Резултати 14.кола - Дебељача:Спартак - Бачка 2:4, Сента: Сента - Текстилац Итес 1:0, Нова Пазова: Раднички - Раднички (Ш) 0:1, Кикинда: Кикинда - Младост 3:1, Темерин: Слога - Ветерник Вискол 0:2, Бачинци: Бачинци Биг Бул - Доњи Срем 1:0, Футог: Металац Аско Видак - Палић 1:0, Вршац: Вршац - Долина 1:0. 1. Биг Бул : Ветерник : Палић : Бачка : Долина : Слога : Текстилац : Кикинда : Сента : Вршац : Металац (-1) : Младост : Доњи Срем : Раднички (НП) : Раднички (Ш) : Спартак :31 10 У следећем колу састају се - Падина: Долина - Спартак, Палић: Палић - Вршац, Пећинци: Доњи Срем - Металац Аско Видак, Ветерник: Ветерник Вискол - Биг Бул, Бачки Јарак: Младост - Слога, Шид: Раднички - Кикинда, Оџаци: Текстилац Итес - Раднички (НП), Бачка Паланка: Бачка - Сента. БИГ БУЛ ДОЊИ СРЕМ 1:0 (1:0) БАЧИНЦИ: Гледалаца 300. Судија: Радовановић (Сремска Митровица). Стрелац. Симеуновић у 35. минуту. Жути картони: Гачић, Вукобрат, Дробњак (Биг бул), Кресојевић, Томић, Ристић, Павићевић (Доњи Срем). БИГ БУЛ: Аперлић 8 Савиновић 7, Прљевић 7, Деспотовић 7 (Перовић), Вукобрат 8, Веселиновић 7, Симеуновић 8, Јевђевић 7 (Чобановић), Вучетић 7, Гачић 7 (Дробеак). ДОЊИ СРЕМ: Башић 7, Јосимов 7, Карић 7, Ристић 7, Букорац 7, Бероња 7, Васиљевић 7, Томић 6 (Павићевић 6), Лакић-Пешић 7, Кресојевић 6 (Дунђер), Зелинац 7. ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА ЗАПАД Резултати 16.кола - Каравуково: Полет - Словен 0:2, Нови Сад: Борац - Љуково 4:1, Растина: Солунац - Омладинац 2:1, Ириг: Раднички - Југовић 1:2, Шимановци: Хајдук - ЖАК 1:2, Ковиљ: Шајкаш - Младост 1:3, Беочин: Цемент - Раднички (СМ) 3:0, Младеново: Будућност - Индекс 1:3, Нови Сад: Црвена звезда Први мај 2:4. 1. Цемент : Ц. звезда : Солунац : Индекс : Раднички (СМ) : Први мај : Борац : Младост : Љуково : Омладинац : Будућност : Раднички (И) : Југовић : ЖАК : Словен : Шајкаш : Хајдук : Полет :53 2 У следећем колу састају се - Нови Сад: Црвена звезда - Полет, Нови Сад: Индекс - Први мај, Сремска Митровица: Раднички - Будућност, Турија: Младост - Цемент, Сомбор: ЖАК - Шајкаш, Каћ: Југовић - Хајдук, Белегиш: Омладинац (НБ) - Раднички (И), Љуково: Љуково - Солунац, Рума: Словен - Борац. ХАЈДУК ЖАК 1:2 (0:1) ШИМАНОВЦИ: Гледалаца 100. Судија: Милош Мурселин (Нови Сад). Стрелци: 0:1 Богуновић у 29, 1:1 Келебуда у 50. минуту (Хајдук), Богуновић у 29. и Чуљак у 67. минуту (ЖАК). Жути картони: Скопљак, Мрдаковић и Свилар (Хајдук), Пирић и Чуљак (ЖАК). ХАЈДУК: Вукашиновић 6, Вагић 6 (Бабић 6,5), Перишић 6,5 Кнежевић 6, Келебуда 7, Скопљак 6,5, (Арсенијевић 6), Спасић 6, Мркајић 6 (Живановић 6), Свилар 6, Цвијановић 6. ЖАК: Јовановић 7, Дјуришић 6 (Тешић), Пирић 6,5 Б. Банић 7, Г. Банић 6,5, Мајор 6, Фуртула 7, Богуновић 7,5, Хостиеславски 6,5, (Јовановић), Видаковић 8, Чуљак 7. Гости су повели у 29.минуту: након изведеног слободног ударца Богуновића, лопта се одбила од једног од одбрамбених играч Хајдука и преварила несигурног Вукашиновића. У 50. минуту, након прекршаја над Мрдаковићем у казненом простору ЖАК-а, судија Мурселин из Новог Сада показао је на белу тачку. Келебуда је био сигуран извођач. После одличног центаршута Фуртуле у 66. минуту, на правом месту је био Чуљак и то је било 1:2. Десетак минута касније искусни Видаковић није искористио пенал за госте из Сомбора. ЦЕМЕНТ РАДНИЧКИ (СМ) 3:0 (1:0) БЕОЧИН: Гледалаца 400, судија Маркуш (Оџаци). Стрелци: Терзић у 25, Ракић у 61. (из једанаестерца) и Поповић у 67. минуту. Жути картони: Милошевић (Цемент), Максимовић (Раднички). ЦЕМЕНТ: Станић -, Милошевић 8, Трбовић 8, Човић 8, Поповић 8, Плавшић 8, Ракић 9, Терзић 7 (Малешевић 7), Ромић 7 (Секулић 7), Косовић 7, Марковић 7 (Пецић 7). РАДНИЧКИ: Стајчић 7, Ђуршевић 7, Г.Сладојевић 6, Павловић 6, Максимовић 6, Јовановић 6, Совиљ 6, Д.Радојевић 7, Ристић 6, Сантрач 6, Прокић 6. ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ПРВИ МАЈ 4:2 (2:0) НОВИ САД: Гледалаца 150, судија Ловре (Нови Сад). Стрелци: зечевић у 10, Остојић у 35. и 57. и Ђорђевић у 83. минуту за домаће, а Милић у 84. и 88. минуту за госте. Жути картон: Амиџић (Црвена звезда). ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Јеличић 7, Вучић 7 (Ферати 7), Мектеровић 8, Узелац 8, Авакумовић 7, Јвићевић 7, Зечевић 7 (Морача 7), Остојић 9, Хавим (Ђорђевић8), Томљановић 7, Амиџић 7. ПРВИ МАЈ: Арсеновић 6, Пуновац 6, Вујић 6 (Крсманвоић 7), Ћорић 6, Милошевић 7, Ђокић 6, Сикирица 7, С. Јовановић 6 (Марковић 6), Г.Јовановић 7 (Милић 7), Милановић 7, Чупелић 6. ПОЛЕТ СЛОВЕН 0:2 (0:0) КАРАВУКОВО: Гледалаца 150, судија Мандић (Нови Сад). Стрелци: Јуришић у 81. и Новаковић у 90. минуту. Жути картон: Б.Богдановић (Полет). ПОЛЕТ: П.Марковић 6, Тасић 6, Ристић 7, Ж.Станковић7, С.Марковић 6, Б.Богдановић 7, И.Станковић 7, Дорошки 6 (Стоиљковић), Ђорђевић 7, Д.Богдановић 7, Крстић 6. СЛОВЕН: Вујаковић 7, Рајков 7, јуришић 7, Цураковић 7, Видаковић 8, Боровић 7, Грујић 7, Ђурђевић 6 (Ђорић), Милојевић 6, Новаковић 8, Тривунџић 7. СОЛУНАЦ ОМЛАДИНАЦ (НБ) 2:1 (1:1) РАСТИНА: Гледалаца 250, судија Василић (Тител). Стрелци: Ђокић у 31. и Маруновић у 65. за домаће, а Пејчиновић у првом минуту за госте. Жути картони: Маруновић, Вуковић, Костајић (Солунац), Стоисављевић (Омладинац). СОЛУНАЦ: Антунић 7, Граховац 7 (Исмаили 8), Коњевић 7, Мандић 7, Илић 8, Цимеша 8, Радаковић 7, Маруновић 8, Ђокић 8 (Пустајић), Вуковић 7, Елез 7 (Жигић 7). ОМЛАДИНАЦ: Јагодић 7, Ковачевић 7, Савић 7, Стојисављевић 7 Даничић 7, Стефановић 7, Ћеран 7 (Нгоганг 7), Русмир 7, Пејчиновић 8, Миросављевић 7, Хаска 7 (Лукић 7). СРЕМСКА ЛИГА Резултати 14.кола - Мартинци: Борац - Борац (С) 0:1, Крњешевци: Слога Милшпед - Хајдук (Б) 1:1, Стара Пазова: Јединство - Дунав 0:1, Голубинци: Јадран - Хајдук (В) 4:1, Лаћарак: ЛСК - Подриње 2:2, Кукујевци: Фрушкогорац - ПСК 3:0, Ердевик: Слога - Граничар (А) 2:1, Купиново: Младост - Граничар (К) 3:1. 1. Хајдук (Б) : Слога (Е) : Јединство : Дунав : Борац (С) : Јадран : Подриње : Слога Милш : Хајдук (В) : Фрушкогорац : ЛСК : Младост : Граничар (А) : ПСК : Граничар (К) : Борац (М) :30 5 У следећем колу састају се - Кузмин: Граничар - Борац (М), Адашевци: Граничар - Младост, Путинци: ПСК - Слога (Е), Мачванска Митровица: Подриње - Фрушкогорац, Вишњићево: Хајдук - ЛСК, Стари Бановци: Дунав - Јадран, Бешка: Хајдук - Јединство, Сурдук: Борац - Слога Милшпед. ЛСК ПОДРИЊЕ 2:2 (1:0) ЛАЋАРАК: Игралиште ЛСК-а, гледалаца 250. Судија: Лазић (Сремска Митровица). Стрелци: Бајић у 45. и Милован Босанчић у 7.4 за ЛСК, а Вуковић у 46. и Заблаћанин у 78. за Подриње. Жути картони: Папић, (ЛСК), Вуковић, Заскалицки, Петрић (Подриње). ЛСК: Годић 6, Шулаја 6, Чорак 5, Чикара 6 Папић 6, Морак 5, Милан Босанчић 6, Милован Босанчић 7, Бојић 6 (Половина), Васиљевић 6, Савић 6 ПОДРИЊЕ : Вученовић 7, Заблаћански 7, Вуковић 7, Заскалицки 6, Гога 6, Арнаутовић 6, Петрић 6, Остојић 5 Симић 6, Савановић 6, Витас 5 (Сабљов). У комшијском дербију дошло је до поделе плена, мада су домаћи две пута били у вођству и у самом финишу су пропустили неколико идеалних прилика. Прво полувреме протекло је у слабој и незанимљивој игри, док се у наставку играло брже и полетније с обе стране. Лаћарци су повели необичним голом, јер у ствари био је то центаршут Бојића, али лопту нико није успео да захвати и она је одсела у мрежи. Тек што је почело друго половреме, након прекида, Вуковић је добро упућену лопту с десне стране захватио зглавом и спровео је у гол.домаћи су поново дошли у вођство сјајним поготком Милована Босанчића, али радост Лаћараца није дуго трајала. Захваљујући несмотреношћу одбране, Заблаћанин је постигао изјеначујући погодак и до краја сусрета мреже су мировале. С.Л. ОПШТИНСКА ЛИГА СТАРА ПАЗОВА - ИНЂИЈА Резултати 15.кола - Марадик: Слога - Дунав 0:2, Нови Карловци: Полет - Борац 4:1, Војка: Сремац - Фрушкогорац 2:1, Чортановци: ЧСК - Подунавац 0:9. Слободан је био Железничар. 1. Железничар : Дунав : Сремац : Подунавац : Фрушкогорац : Слога : Борац : Полет : ЧСК :57 9 Следеће коло - Белегиш: Подунавац - Сремац, Крчедин: Фрушкогорац - Полет, Јарковци: Борац - Слога, Нови Сланкамен: Дунав - Железничар. Слободан је ЧСК. ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА-ИРИГ (ПРВИ РАЗРЕД) Резултати 16.кола, првог кола пролећног дела, одиграног одиграно - Витојевци: Партизан - Хртковци 2:0, Стејановци: Борац - Војводина 3:0 (пф), Крушедол: Крушедол - Рудар 0:2, Рума: Јединство - Сремац 2:0, Жарковац: Напредак - Фрушка Гора 1:1, Никинци: Полет Фрушкогорац 3:0, Буђановци: Младост - Доњи Петровци 0:4, Грабовци: Граничар - Јединство (П) 3:0. 1. Рудар : Д.Петровци : Сремац (-1) : Партизан : Крушедол : Граничар : Хртковци : Фр. гора : Јединство (Р) : Полет : Јединство (П) : Фрушкогорац : Напредак : Војводина : Борац : Младост :47 5 У следећем колу састају се - Грабовци: Граничар - Партизан, Платичево: Јединство - Младост, Доњи Петровци: Доњи Петровци - Полет, Мали радинци: Фрушкогорац - Напредак, Рума: Фрушка Гора - Јединство (Р), Добринци: Сремац - Крушедол, Врдник: Рудар - Борац, Нерадин: Војводина - Хртковци. ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА - ИРИГ (ДРУГИ РАЗРЕД) Заостала утакмица деветог кола - РИВИЦА: Планинац - Цар Урош 9:1. 1. Краљевци : Слога : Борац : Младост : Цар Урош : Планинац : Октобар :55 3 У првом пролећном колу састају се - Краљевци: ОФК Краљевци - Планинац, Кленак: Борац - Слога, Павловци: Младост - Цар Урош. Слободан је 27. Октобар. ОПШТИНСКА ЛИГА ШИД Заостала утакмица шестог кола - Вашица: Напредак - Синђелић 1:0. 1. Једнота : Напредак : Јединство (М) : Синђелић : Јединство (Љ) : ОФК Бикић : Братство : Омладинац : Борац : ОФК Бингула : Граничар :25 4 У првом пролећном колу састају се - Бикић До: ОФК Бикић - Једнота, Вашица: Напредак - Борац, Батровци: Омладинац - Граничар, Гибарац: Синђелић - Братство, Љуба: Јединство - Јединство (М). Слободна је ОФК Бингула. ПРВА Б ЛИГА (М) Резултати седмог кола: Визура Смедерево - Младост (Ч) 109:93, Здравље Јагодина 77:83, ФМП 2 Југ 76:73, Војводина - Партизан 2 93:80, Беовук 72 - Железничар (И) 71:79, Црнокоса - Врбас Царнекс 92:69, Суперфунд БП - Раднички (О) 99: ЦРНОКОСА : ВОЈВОДИНА : СУПЕРФУНД : ЈАГОДИНА : ВИЗУРА : ЖЕЛЕЗНИЧАР (И) : МЛАДОСТ (Ч) : РАДНИЧКИ (О) : ВРБАС : ФМП : ЗДРАВЉЕ : ЈУГ : ПАРТИЗАН : БЕОВУК :610 7 ПРВА Б ЛИГА (Ж) Резултати седмог кола - Шабац: Шабац Моравац 75:33, Бор: Бор Тамиш 69:57, Ковин: Ковин Млади тим Југобанат 60:76, Ужице: Плеј оф Трепча 76:48, Беочин: Беочин Младост Колубара 67:61, Краљево: Краљево ПРО ТЕНТ 85:60, Стара Пазова: Стара Пазова Студент 71: Југобанат : Студент : Шабац : С. Пазова : Младост : Моравац : Плеј оф : Ковин МТ : Краљево : Беочин : ПРО ТЕНТ : Трепча : Бор : Тамиш :587 7 Следеће коло - Чачак: Моравац Студент, Обреновац: ПРО ТЕНТ Стара Пазова, Лазаревац: Младост Колубара Краљево, Зубин Поток: Трепча Беочин, Б. Карловац: Југобанат Плеј ог, Панчево: Тамиш Ковин Млади тим, Шабац: Шабац - Бор. ПРВА СРПСКА ЛИГА СЕВЕР (М) Резултати седмог кола - Стари Бановци: Дунав Срем 89:81, Нова Пазова: Нова Пазова Оџаци 77:84, Н. Бечеј: Јединство Спартак 69:76, Нови Сад: Спорт ки Младост Телетехника 77:81, Нови Сад: Ветерник Дуга (данас), Бачка Топола: Топола Свети Ђорђе 86:90, Нови Сад: Нови Сад МТ Кикинда 89: Спартак : Н. Пазова : Младост : Топола : Нови Сад : Спорт ки : Оџаци : Свети Ђорђе : Ветерник : Дунав : Дуга : Јединство : Срем : Кикинда :680 7 Следеће коло - Сремска Митровица: Срем Кикинда, Житиште: Свети Ђорђе Нови Сад МТ, Нови Сад: Дуга Топола, Бачки Јарак: Младост Телетехника Ветерник, Суботица: Спартак Спорт ки, Стари Бановци: Дунав Нова Пазова. ДРУГА СРПСКА ЛИГА СЕВЕР (М) Резултати седмог кола - Рума: Рума Хајдук (К) 95:89, Бачка Паланка: Бачка Паланка Стара Пазова 75:79, Бешка: Хајдук Пролетер Нафтагас 66:77, Србобран: Академик Раднички (одложено). Црвенка: Црвенка Топ 75:89,, Панчево: Динамо Апатин 80:70. Слободна је била Крајина Грмеч. 1. С. Пазова : Топ : Рума : Пролетер : Хајдук (К) : Крајина : Академик : Апатин : Раднички : Б. Паланка : Динамо : Хајдук (Б) : Црвенка :527 6 Следеће коло - Апатин: Апатин Крајина Грмеч, Нови Сад: Топ Динамо, Ковин: Раднички Црвенка, Зрењанин: пролетер Нафтагас Академик, Ст. Пазова: Стара Пазова Хајдук (Б), Рума: Рума Бачка Паланка, Слободан: Хајдук (К). Д.Бурсаћ

24 28 Среда, 18. новембар ОПШТИНСКА ОДБОЈКАШКА ЛИГА ЗА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ такмице Општинске одбојкашке Улиге су ове недеље одложене за наредни викенд због затворености школских сала. Наиме, како школски објекти нису радили због епидемије грипа, општинска лига је морала да се одложи. Тако ће наредног викенда дечаци и девојчице из митровачких основних школа моћи да наставе такмичење у спортској хали Пинки и то узраст седмог и осмог разреда. Позивамо све љубитеље одбојке да дођу у суботу, 21. новембра 2009.године у 12 часова и виде прве одбојкашке кораке садашњих митровачких одбојкашких нада, будућих одбојкашких шампиона. Прва војвођанска лига ушка екипа Првог темпа победила Мје максималним резултатом екипу Борац 2 из Старчева и тиме прекинула серију пораза. Тренер Ненад Пајић је изјавио да су коцкице дошле на своје место и да је стручни штаб пронашао тактику која одговара младим играчима Првог темпа. - Овакав приступ игри довешће до смањења грешака које су последице неискуства а самим тим ће и резултати бити бољи - речи су тренера. Победа је доказ марљивог рада на тренинзима и велике упорности младих митровачких момака. За екипу Првог темпа су играли - примачи: С. Поповић, С. Мрдак, А. Хаџић, М. Мачкић и И. Страценски, средњи блокери: Ф. Филиповић и М. Зечевић, техничари: С. Божић и М. Драгић, на позицији коректора су играли М. Браунштејн и Ј. Милошевић док су позицију либера заузели Г. Продановић и Н. Бабић. Најбољи играч у редовима Митровчана био је Срђан Мрдак који је уједно и капитен екипе Првог темпа. ПРВА ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА ЈУГ (М) 1. СЛОВЕН :0 (375:199) БАНАТ :6 (405:400) РАДНИЧКИ :6 (411:385) ХЕРЦЕГОВИНА :7 (411:335) 9 5. ГОРЊИ ГРАД :9 (382:397) 8 6. ПРВИ ТЕМПО :12 (311:377) 3 7. ПЛАНДИШТЕ :12 (274:359) 3 8. БОРАЦ :15 (308:425) 0 ПРВА ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА ЈУГ (Ж) 1. БАНАТКЛЕК :1 (393:251) ПРВИ ТЕМПО :6 (455:365) НС ВОЛЕЈ ТИМ :8 (422:367) 9 4. ВРШАЦ :8 (386:403) 8 5. MАКС :9 (406:363) 8 6. ДИНАМО :8 (335:356) 7 7. ЖИТИШТЕ :9 (350:365) 6 8. СЛОГА :12 (317:380) 4 9. НС ТИМ :10 (252:332) КРАЈИШНИК :15 (267:401) 0 Женска екипа Првог темпа и даље силовито јури ка врху табеле. Победом на домаћем паркету пред више од 200 гледалаца надиграла је екипу из Новог Сада и још једном показала да је озбиљан претендент за чеону позицију Прве Војвођанске лиге а тиме и за могућност уласка у виши ранг такмичења. Неопходно је нагласити да девојке из екипе Први темпо своју игру заснивају на сјајном сервису и на силовитом нападу који је пропраћен великим бројем пожртвованих одбрана. Добра игра, наравно, заслуга је девојака, али и тренера Горана Продановића који своје вишегодишње искуство преноси на младу екипу Првог темпа. Ово је трећа победа и надамо се да ће девојке наставити победнички низ. Наредног викенда, недеља, 22. новембар, у Спортском центру Пинки са почетком у 16 часова женска екипа Првог темпа ће угостити екипу Динамо 2 из Панчева. Позивамо све Митровчане да својим присуством употпуне дивну атмосферу коју стварује девојке из Првог темпа и помогну им на путу до победе. ЈКП ТО ПЛИ ФИ КА ЦИ ЈА СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА Мре жа ду га 48 ки ло ме та ра Основ не де лат но сти ЈКП То пли фи ка ци ја су произ вод ња и ди стри бу ци ја топлот не енер ги је, упра вља ње ди стри бу тив ним си сте мом и тр го ви на то плот ном енер ги јом за по тре бе ку па ца. По ред на ве де них ли цен цира них енер гет ских де лат ности, ЈКП се ба ви и одр жа вањем соп стве ног си сте ма ко је об у хва та елек тро ма шин ско одр жа ва ње то плот них из вора (раз ме њи вач ке ста ни це и ло кал не ко тлар ни це), ма шинско одр жа ва ње вре ло вод не и то пло вод не мре же укуп не дужи не 48 ки ло ме та ра, елек трома шин ско одр жа ва ње то плотних и пумп них под ста ни ца, при кљу чи ва ње ко ри сни ка на то пли фи ка ци о ни си стем и вође ње од го ва ра ју ће тех нич ке до ку мен та ци је као и обез беђе ње функ ци о нал не си гур ности и по у зда но сти це лог произ вод ног и ди стри бу тив ног си сте ма. При кљу че на два но ва по слов но-стам бе на објек та у Ра тар ској ули ци ЈАВНО КОМУНАЛНО ПРЕДУЗЕЋЕ КОМУНАЛИЈЕ, СРЕМСКА МИТРОВИЦА Јавно комунално предузеће Комуналије Сремска Митровица, из Сремска Митровице, улица Стари шор 114, у складу са Одлуком Управног одбора предузећа бр /09 од године и Правилником о поступку лицитације расходованих средстава и уклоњених моторних возила објављује ОГЛАС ЗА ДРУГУ ЈАВНУ ПРОДАЈУ ПУТЕМ ЛИЦИТАЦИЈЕ I. Јавно комунално предузеће Комуналије из Сремске Митровице оглашава другу јавну продају путем лицитације следећих расходованих основних средстава и уклоњених моторних возила: R.br. Vrsta i tip količina Početna cena bez PDV-a u dinarima po komadu 1. Presa Wagner WDSP II za obojene metale ,00 2. Putničko vozilo Citroen XM 2L ,00 3. Specijalno pogrebno vozilo Lada Riva ,00 4. Putničko vozilo Yugo ,00 5. Traktor Toma Vinković ,00 6. Traktor Toma Vinković ,00 7. Traktor Toma Vinković ,00 8. Pijačne vitrine 5 800,00 9. Putničko vozilo Yugo Putničko vozilo Renault Putničko vozilo Zastava Bez prava na registraciju ,00 Bez prava na registraciju 5.000,00 Bez prava na registraciju 5.000,00 II. Средства се продају у виђеном стању без права купца на накнадну рекламацију. III. Право учешћа на лицитацији имају сва физичка и правна лица, чији представник мора да поседује писмено овлашћење за учешће на лицитацији, која уплате положе кауцију у износу од 20% од почетне цене предмета лицитације који лицитирају. IV. Кауција се може положити уплатом готовине на благајни предузећа (Стари шор 114, Сремска Митровица) или вирманском уплатом на текући рачун ЈКП Комуналије Сремска Митровица бр код Комерцијалне банке, уз назнаку: Кауција за предмет лицитације бр.. Вирманска уплата мора бити извршена најкасније 1 (један) дан пре дана када је заказана лицитација. V. Сви заинтересовани понуђачи су дужни да на почетку лицитације доставе Комисији која спроводи лицитацију признаницу о уплати кауције, односно оверену копију вирмана уколико је извршено вирманско плаћање. VI. Кауција се не враћа понуђачу чију понуду Комисија прихвати као најповољнију, већ се иста задржава и рачуна као аванс за уплату купопродајне цене. Осталим понуђачима положена кауција се враћа у року од 3 (три) дана на исти начин како је положена. VII. Са најповољнијим понуђачем за сваки предмет лицитације закључиће се купопродајни уговор. VIII. Купац је дужан да купопродајну цену уплати у року од 3 (три) дана од дана извршене продаје. IX. Купац је дужан да преузме предмет лицитације у року од 15 (петнаест) дана од дана лицитације. У супротном, сматраће се да је одустао од куповине, а уплаћена средства неће бити враћена. X. Јавна продаја путем лицитације одржаће се у петак 27.новембра 2009.године у машинској бази ЈКП Комуналије у Сремској Митровици, улица Булевар Константина Великог бб, са почетком у 12 часова. XI. Разгледање предмета лицитације може се вршити сваког радног дана у времену од 8 до 14 часова на депоу и у машинској бази ЈКП Комуналије у Сремској Митровици, улица Булевар Константина Великог бб. XII. Сва потребна обавештења и информације могу се добити на телефон 022/ Јовица Миладиновић.