целоf србскоf Hapoga«. Другој ГРУПII ПРllп адају HOBII н а

Transcrição

1 у ДК 73 (491.11),. 18«НАСЛЕЂЕ Миро слав Тимошиј ев ић ХЕРОЈ ПЕРА КАО ПУТНИК: ТИПОЛОШКА ГЕНЕЗА ЈАВНИХ НА!ЈИОНАЛНИХ СПОМЕНИКА И ВАЛДЕ!ЈОВА СКУЛПТУРА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА Р аспламсавање нашloн ал н е CBeCnI у току XLX века истакло ј е у први l"tла.t ПlЈта ње j ab Нll x с п оме ни ка. који у C B~IM сред ин а ма, па ~I у с рпс кој, доб llјај у с ве ве ли З lt ачај.1 Нови погледи уобшtчавај у се вел почетком XIX ве ка, а њи хов а сложе ност открltла се у пуној с вст ЛОСТII избијаљем поле мике која ј е fl скрсла IЮВОДОМ акш 1је за подизање С ПОМ С ШIка Карађорђу коју су покре нул и кне з Александар Карађорђевић и њеroве приста л иц е. 2 Паралел но са Прf1КУПљањем п рилога, у п ериод ич нај штамшi се lюјављују п оле ми'lки текстови, који су се дотицал и саме Прl1роде јавни х н а ЩlOналних споменика, љихове ИСТОР~lј е 11 са врем е не наме не. 3 у расправи која ј е по обавештености и з наљltм а воде ћих учес ника досезала општи ев ропс ки IIIIВО тог врем ена, искристалисала су се два ОСlювна погледа. Јед ва од утицајни х схватаља 11 з в ео ј е КЊllжеВIШК Љубомир Н е.ја довић у члан ку О споменlщи.ча, објављеном у бео градском часопису Шумаgиllка. 4 ОН се су протста вља МIIШ ље њи м а да б~1 с пом е ник Карађорђу требало подићи као с кул rrryру 11 предлаже да се у м есто тога Сal'РаДIt школа која б~1 II ОС lща њe l 'obo им е. Обра злажу ћи с воје п о. 'леде 011 нагла шава разл ику изме ђу с п оменика и с кулптуре и у ТОМ см и сл у IIСТllч е:» liе мо/ю се спо,wеllик Карађорђа H{l'lUI/UmU og бронзе ItJI// мер,и ера са сабљом У руци«. Н е одбијајућll мо гућ ност пощtзања с пом е Шlка са л иковима з нам е НIIТII Х људи, 0.1 сматра да је прече 11 uemtcxoahlije jablle IIaЦИЩl ал не с п оме нике ПОДllзати као зда ља која су» ОПlllmеПол ез llа «, а потом 1I»ОПlllmеПОI/ОСl/а«.5 Н а Н е в а ДОВllћево f,.шшљење надо везали су се 1I ДРУГ II, прсдлажу ћll да се као CnOMeHIfK Карађорђу ПОДIIГне Н ародно по зориurre са њеroвом скултуром 'Ја врх у.6 У IICТOM '!Ланку Љубомир Н енадов ић сагледава јаввс IЈаШlOналне споменике у OKBIIPY две ОС l ювн е групе. Прву групу сач llљавају стар llll ац l lollал lн1 спомен ИШI - манастири. У том СМIIСЛУ О Н II СТ ltч е:» Жиljа то је највећи и I/ајсmарији спо,и е llltк целоf србскоf Hapoga«. Другој ГРУПII ПРllп адају HOBII н а щюнашl1i С ПОМ С НItЩI, KOjll ~IM ajy разлl t ЧIIТ кара кте р. То мо гу да буду иркве и здаља свето вн е HaMelle, алlt превас ХОДНО JaBl10 кори с. ta. Друга чltје, алlt ј ед 'ЈаКО угнцајн о схв атање I1Зн ео ј е кљижевн ик Матија Бан у 'lлш -t ку СПом еник Карађорђу, обј ављеном у Српским Н06инама. Према љеговом миш ље њу Ср6 1t у претходliliм временима H~I CY ПОДllзаЛlI јавне с поменltк е, а једitiнl спомен националн е сл аве за6ележенје у пlt са ном и усменом на сле ђу. Стара с рпска инте ли ге нција гшсалаје» историју«, а "арод»пес.w е«којим а су I " рослављана дела з нам е lщти Х људи Iшционалн е про шлости. За разл ику од ЉубоРМ~lра Н е надовић а, Матиј а Бан српс ке м а настll ре не сматра ~I сторијски м на uион алним с гюме НИЦlIм а јер НIIСу П ОД ИГll УГ Il поводом з нам е ни ти х догађаја, ннт" су посвећ е НII з н аме НIIТИ М људ има :» Некол ико щжвиј 11 монастщю, кое још зуб времена /I/lје сасвu,и Оlлogао, остају l/a.-'ti. само К(lО столетllи свеgоцii побожl/ости НШllllкраљева, алu нис)' никакви историјски спомеi/ UI,",јер с Њl.t.Ми liије СКОU'IШI спомен никакво' Па, ~lети.qocmojhol gofaijaja из историје наше «. Он у том см и сл у с матра да се с рпски народ»јот увек није ПоПео Н(I ону УМ/IУ и gуше8ну висину, с кое се спо.wенlщи пogilжу «. Ослаљајући се (Ја свој е клас И'IН О об разоваље Маћlја Ба н подја8јш М Ita Ц I1Qll алнiiм С lloмеlшшlм а п одразумева скул пторс ке представе З l taме lнl1'l lх ЉУДII. И стltчу ћll важност такв и х с поме llllк а као мо рал н о-дидактil ЧН ОГ ПрlI мера вел ич ања јавн II Х ВРЛl 1ll а, он се ПОЗlIва н а аутор итет Римљана. 7 у ОК8 1ЈРУ М lt шљења која су Ilсказали ЉубоМIlР Нена довнћ 11 МаПlја Бан у Београду је током друге ПОЛОВlНlе 39

2 СПОМЕНИЧКА БАШТИНА I М И РОСЛАВ ТИМОТИЈЕВИЋ XIX и првих деценија на ред ног века tюд~iгнуг н из јавних н а цио нални х с п оме ника ра ЗЛIIЧИТО Г карактера. П осеб н у гру п у међу њим а Г l редстављају скулптуре знаме нитих људи, који 1 'lрестонlщу Kpa1ЬeB~lНe Србије п ретварају у урбашi IШ Нтео н ' Ia отворе н ом. 8 М ада ј е подизање ових споме ника често носшlo актуел н е конотац иј е које су покретале разл ИЧ~lта тума ч е ља, O H~I су у ос нови ПОЧ~lRал и 'Ia и стоветн им схватањнм а уметlюсти као опробшюг ретор нч ко г средства у самопотврђивању зајед ниц с. Њи ма ј е у л и ку одабраног IШЩЮllалног хероја иска з н ва н а колек'г~lвна Iюхвала одређеној јавној В РЛИ Н~I. У ТОМ см и слу су с п оме llиul I веmlканима Il а ци о н ал н е Г I РОШЛОС'ГН в ајчешћ е били С IIмболНЧ ll е фllгуре, под иn-tуге са наглаше llим морализаl'орско-д l lдак'г ~I ЧIll IМ и идеоjlошко - ПОЛИ'ГiIЧКИМ п орукама, карактеристнчним за језик уметности XIX века. 9 То пружа могућllост успоста вљаља њихове Т IIПОЛОгије, засн ова llе liа фе l loмеl -lоло ШКИ М катеroр llјама о пuп'и х mnoba хероја. 1O Оваква подела, међутим, није ј едн оставна, I Ш једнослож н а. Ј еда н оп шти Т~IП често је с ажимао сложене IlДejHe н аносе. Без ЊИ ХОВ II Х пре позн ава ља Hllje уве к мо гуће п ротумач итн з на'l ење п ој еди IЮ Г с п ом е Н~lк а, ШIТИ п оузда н о одреди'г ~1 њеroву [ 'lрип ад IIОСТ [ I еком од /а. СПо.цеНIIК Доситеју ОбfXIgoвuћу, Руgoлф Валgец, Ј9Ј2. 40

3 ХЕРОЈ ПЕРА КАО ПУТНИК : ТИ ПОЛОШКА ГЕ Н ЕЗА ЈАВ НИ Х НАU ИОНМНИХ СПОМЕ НИ КА И ВАЛДЕUОВА С КУЛПУТРА ДОС ИТЕјА ОБРАДОВ ИЋА о пшти х типо ва. То показуј е да се тип оло гија ј а в них н а ЩЮ ltaл Н~I Х с пом е ни ка гюд и за нн х током друге поло вин е Х Ј Х и поч етком ХХ ве ка у ОС IЮ ВИ јо ш увек зас нив ала на ге нез и идеј а кој е су и маледугу и сложе ll У и стор ију. Међyrим, Il стор изам X IX века у пун ој мери је ИIIструм е llтал изо вао поштовањс ко нве l Щllј а. Утврђе не Iюрме став ља н е су по ГЈра В ШlУ у службу уобл ll ча в ања актуелн и х на ШlOlJ ал ШI Х м итоло гија, кој е се КОlIкреТИЗУЈУ узд изањсм властито г херојско г п а нтеон а. И лустратива н п ример о вакв и х схватањаје с п омеllllк н а ручен п о водом обележавања СТОГОШI Шlыще смрти Доситеј а Об радов ll ћа, ч иј а ј е и з рада била п овере н а Ру долфу 8алдецу (сл. 1). Већ на први поглед могуће је одрешгrи да он п р ип ада тип у с пом е ник а подиза н их у част списатеља -хеlюја пера. Тиме се Валдецова скулmyра доследно подудара са П Р ~l мар н ом ре цепциј ом ДОС llтеј ево г лика у српској куmyр и крајем Х 1 Х и п о ч етком ХХ века. У дубљим ОС lювама ЊС IЮГ сим бол И Ч IЮ Г говора откри вају се насла ге које овом с п омени ку дај у з н атно сложен и је значење, које IНlje могућ е одредити само н а ос нову 1'11- полошке пр"падности. Тек ПО Нllрање у стар ије ~щеј не слојеве кроз генезу yrbpђellor тип а, указује да је Дос итејев 16. СПЩШ/llК Доситеју Обраgовuћу. Руgолф Валgеl',

4 СПОМЕНИЧКА БАШТИНА / МИРСХ::МВ ТИ МОТИЈЕВИЋ Ш1К на Валдецовом споменику заснован на тумачењу хе /юја аера као путllика, којј1 ~lдe лавиршlтсюt м пугем живота У ПO'll'ази за з нањем. Разлоз и за овакво Iшеј lю сажим ање п о чивај у на МO'I'ИВ ~tм а који су п окрен УЛII ПОдLlзање с пом е ника и одредили његово з н ачеlье. *** ОКОJJlЮСТИ веза. lе за прославу стоroдllшњице смрти Доситеј а Обрадовнћа у ювесној мер и су већ Ll стражене, ал и С lюмен~iку који ј е ти м п оводом ПОД ~IПI УТ Iшје посвећена већа пажња. 11 Срп ска КЊLlжеВl1a задруга је liа Иlнщија ТIIВУ Ј ована Ске рл ић а почетком маја п о кре в ул а акцију за обеjlежавање С'ГОroдишњнце Дос итејеве смрти, [2 која се према тада утврђе ml М Llстраживањима поклап а ла са 26. марто м Тим п оводом оформљенје Одбор за просла ву, liа челу са С1'ОјаllОМ Н о ваков ић ем јl Ј ова ном Ске РЛllће м, [4 који је, поред lтза свеча н ости,, ' I ланирао да се у Београду Iюдигне спомен ик великом нащ1онал ном ПРОСВе'Г јlтељу.15 Уб рзо ј е подухват подржала Београдска ОПШП1На, 16 која ј е уз помоћ држав IIИ Х власти обезбед ила већиilу средстава, док је мањ" део сакупљеllllрило З Llм а прибllрани м LI З цело г ср пства. 17 Одбор за прославу одред ио ј е усло в е јавног конкурса. На њсму су мо гл и да у ч ествују св и ј угослове l lскii уме'г IНЩI1, у складу са тада шњом култу рном ПОЛ IIПIКОМ, а С П ОМСIН1к је требало да предста вља Доситејеву фигу ру у прllрод ној вешlчини. 1 8 Конкурс је расписала Београдска о пшти н а, а ШLlфрова.I е пријаве су дocтa BЉt1.HC ЊС.lOм п редседн и ку. П ОЗ LШ У се одазвало дванаест умстника, а IIрL1спели модели су изложенli н а ув ид Јавности»у gвор llllци ОСllовllе школ е кog СаБОРllе j~pkвe«у п ролећ е 191].19 Ч ла н о ви KOI IKypcHe КОМИСLlје БИШI су: Љуба Да ВИДО Вllћ, председ I I~IК Београдске општин е, Богдан П о пов ић, А lщр а СтефаllОВllћ 11 Б. ГаВР LlЛОВ Llћ, щ)офесо РLI УН Lш е Р З Llтета, Влада П стко Ы1ћ, nomohllllk дирек1'ора Н ародно[ ' музеј а 11 Легер, ш еф ОПШТIIII С Ю1 Х грађевинара. Комис ија је за три п рво награ Qella рада Llзабрала моделе које су послалii Рудолф Валде ц, Тома Роса llд L1ћ и Сј l мео l1 РоксаlШ Llћ. 2О За liајбољ l 1 је проглашеll рад Рудолфа 8алдеuа, хрватског СКУЛ llтора који ј е у 1'0 време бllо ПОЗltaт српској сред I1НLI због своје југослове н с ке О Рllје llтащlје. 21 Прем а првобlгflillм пла Н О Вј1м а CnOMeHIIK ј е требало да буде свеч а н о O'I'KPL IB CI I 1. се пте мбра 19] 1, потом ј е овај догађај liај ављеll за П РОЛС ћ е наредн е ГОД Иll е, а зб ll О се тек 27. маја У roд l1нii прославе Српс ка КЊllжеВllа зад руга штампала ј е Саомеl/lЩУ доситеју Об/Юg08uћ у, у којој је п оред студиј а тада ~taјемин е НТНLlј и х н аучн l1 ка објавље н 11 доgaliiak - Прослава досиlllеја Об/юgовића аовogщi cmofogииllыще og смрти, кој и у rlyhoj ме Рјl пружа могућности да се са гледају МO'I'И В II п окре н уге акц иј е. 23 У њему се liа - гла ш а ва :»У Србији НЩЮ'lUlПо UJюслава је узet1а вet1l1ке /Х/з.м.ере. Србија се уостојно ogужшlй сво.и орfанliзатору щюсвете, који је на щюсвеm/јом пољу уоауњавао О/ЈО шlпо је Кщюђорђе створио на 6ојllО.и пољу«.24 П оређење Дос итсја са Карађорђем изгледа liа ПрВII поглед као прш'од на пан егllр"ч ка ко н ве нциј а. М е ђутiiм, о н о ј е у с рпству б ~lло вел ра Нјlје ПРl1хва ће н о 11 то н е само у ОКВl\рима свето вне, не го и ДУХО Вl l е културе. Тако се у јед IЮМ тексту о Дос итеј у објављсiюм у ВеС liик)' Српске l~pkв e ]897. ИС1 'ич е:»уuо чеmку овог века uоја811ше се у сраскоме IIЩюgу уве Зllа.«е llиlпе ЛU'/I/ости - Досumllје Обраgовuћ и Кщю - 1јорђе Петровић. Оба ова сраска в е л ико/ш жuвet1а су и раgшш gsa /Ю З IШ ПfювЩI, а 06а ишла на корист своје са ПоlllЛа 'l еllоl наpogа. Досuтије је пером у PYI~1l буguо успавану наpogну свест о пле.«енској зајеg JlиЦII, а Кщю-1јорђе, шаро.\l ијатаfаjlом КР'lио је аут аолитll' lко.ме нщюg/јо.\lе ослобођењу. Као јавllи раgmщii, ОЈШ ће, у то.м е UОfлеgу увек бити на арвоаl е.«ecllly у и стори ји /Јаше/а култор/јоfа преuојюђаја «.25 П оређеtье Пllсца са ратнико м, п е ра са мачем, "мал о је дугу традициј у која се извор н о може прапiтli од а НТјlке, Хоме ра јl АХllла, а њеll з на чај II мао је велl1ку улогу у ста савању са времене е вроп с ке културе.26 У средњоевропској култур" Х IХ века ова па рал ела б~lла је п осеб lю ПО Зl taта п о с п оме Нlщима у Вајм ару, од којllх ј е један б ио П ОД I1ГН УТ у част војводе Карла Августа, а д ру ПI Гетеа јl ШL1л е ра, па се п ом иљу и у ср пс кој П УТОПИС llој л нте рату РII.27 П оређе ње ДОС llтеја са Ка рађорђе м бюю ј е умесiю Ile само због места које су ова два вел ика н а з ауз l1 мала у ~ЮВllјој liашюн ал ној 11 С'ГО Рllјн, ~I e гo 11 због ТO I 'a што се п оређе l Ье ма ч а са п е ром ПРllхвата и у српској средi1н И управо посредством ДОСјl тсјевих списа. Дела овог првог модерног српског просве TLrreJb.."l бшl3 су полаз н а основа за уобличавање IЮВОГ ПlПа IШUИОШlЛНIIХ хероја Х I Х века. Уместо CBeтIlТCљa, идеал- 11L1Х херој а ба ро кно г be PCKO - П ОЛ IIЋIЧКОГ програма, 1'0 постај у ратiii1ш1 11 l1е С НLЩII. Н аl1ме, с рп ска барокна култура ш.1 ала ј е развl1јеllо схватање о нацiюшljjнliм хе роји ма, атl Су то пре васходlю бllлl I СВСТ l1тељ II, ['13 ј е 11 њих о во п рослављање добllло наглаш е ни рел III ' II ОЗШ I карактср.28 И зузетак је БLIO цар Душа н, кој и Нјlј е б ll О про глашен за свештсља, па се као бароюllll1сторllјскii херој п росла вља у оквиру с всто вн е I1кшюграфllј е. 29 Мада је цар Ду ш а н остао 11 у Х IХ веку једа н од најпоп улар нији х Ila UllOll ал НlI X II стор ијск LI Х херој а, ~шј е м у ПОДИl'н ут јавiш с по ме HI1K, као Ш1 други м щ:тор"ј СК II М личностима кој е се могу УКЉУ ЧI1ТИ у OKBl1pe I1 Сте ТИI1ОЛ О I ' l1је. 30 У 1'0 време је З ltaт ак'г)'ел НLlја била идеја о н а ЦLЮllаЛIIIIМ херој има ново г доба, која је у п у ној мер" БLlЛа л иш е на pa lilijllx рел II ГIIО З НlI Х ос нова. Ову IlpoMeHY у кон зе рв ативн ој српској сред И"'1 вије б~lло MOl'yhe LlЭвеСТII брзо, ни лако. Да бll се 0113 с провела 42

5 ХЕРОЈ ПЕРА КАО П УТНИ К ТИ ПОЛОШКА ГЕНЕЗА Ј АВНИХ Н АUИО Н длн И Х СПОМЕНИКА И ВАЛДЕUОВА СКУЛПYrРА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА б ило ј е н ео п ход н о изме lшти целокуп а н морал н о-д ~шак ТИЧЮ I коде кс зас н о ва н liа теолош ки м ВРЛLlН ама 11 за м с Н ~IТИ I'a н ов и м морал ни м вредност li ма ја вни х ВРЛ Иl lа. Доситеј IIХ систематски ~I јасно юлаже у Совјаmима зgраво/ разу,и а, објавље ни м 1784, у 1 ' le'гom lюглављу н асловљен ам О gобpogетељ/l. 3 1 И сте roд liн е, у п и сму одасла lюм е l'iис КОП У Ј ОС~lфУ Ј о ва н ов ић у Ш акабе Н ТII и з Лај п uи га 5. ј у н а, Дoc ~tт ej И СП lч е об разоваll;,е народа као херојску патриотску врл ину rloзн вајућ ~ 1 се 113 старозаве'пlе ПРlI мере.32 И ДВall3есто погла вље С06ршшја IXlЗl/ltX наравоу'шlllелlшх веш'f еј, обј авље но у Бе ч у ] 793, посвеће н о је»љубави к оте еству«. Тако се уз раl1ш ка, поставља пес НII К, као ран HonpaBal1 Ilaцион ал Нl1 херој. Дос итеј Обрадов и ћ у СШIСУ О gужi/ом rlо 'filшсlllију к lfаука.м IIСТllче:» Колко 611 gpee- lfејиlli витезови без О.иера и без Пи lfgара, 6ез Вирluлuја и без Орација у бескоlfачifом за6ојю8љmьу и ee.tlloj тами С10требеlfl f лежали и остали.' Колика би се слаlllка и MIMa IМlеlfа оmш~, блатogеmеља и спаситеља poga и оmечества свота сасвњи из/убила и If Ш' fез lfула, go,и: н ије Оlfа С1реК/ЮСlfа Ifcmopuje муса сачувала, Щюсла8lма, узвисила If међу l/ебес l/ е звезgе nосmавuла.'«. 33 Б ~ulo је то о пште место е вро пске ЛLггературе, н авођено н еброје но пуга, ал ~1 у с рп ској Шl саној реч II б llл а је то IЮ НОСТ, једа н од на гове штаја секул а р юа ЩIЈе културе, КОЈ а Ј е Ilpe ТO I 'a и мала п ревасход1ю нерс КII ка рактер. АУТОР fпст п ес н и ка као нац ионал н ог хероја н ово г доба, сагледаван у ши р и м евроr 'IСК И М ОКВllрима XIX века, досе гао ј е врху в а ц у време револу ци онарн и х зб fшања 2, Мogел c,,-улclтуре за.ашкешу сclо.иен/lка Доситеју Обраgовићу, Руgолф Валgе1t З. Мш:еmll спо.w енuкll доситеју Обраgовuћу. Руgoлф &Mge1t (архивски Сlfи.иак и з 19Ј Ј) 43

6 СПОМЕНИ ЧКА БАШТИНА / МИРОСЛАВ ТИМОТИЈЕВ ИЋ 4. Мogел ск)'лнmуре досџтеја Обраg08l/ћа у Нрщюguој велllчl/i1ii, Руgолф Валgеl~ (архџво.:u сmоюк /IЗ 1911) I! MeђYГ~IM, са разочарењима у идеале о ко јима ј е nebal!o, до шло ј е постеп е ll О до опадања ЊIIХОВОГ у гледа. у току наредне де це ниј е то се у с рп ској с ред ини још у век није оссhал о. Крајем п едесетll Х годи н а покре НУЛII су Срби север но од Саве 11 Дунава акциј у за 1 1ОДII зањс сп омеlшка песiшку - Лукнјану М у шиuко м, а Срб ll јужно од Саве 11 Дунава ратнiiку - Ка рађорђу. Уочавај у ћи ову подударност Љубом и р Н енадовић у п ом е н yroм спису О саомеmщu.аш I1СТl1че стару паралелу:» ОбаgвоиЦll су)' l/аluем I/ароуу велuкu, обаgвоuцll, сваюi ао свом оареgелењу СЛУЖIUlU су нщюgу Јщще,ц 11 бl/.лll су ЛfУ og ве лuке Нолзе. EgaH с аушко.. <'{ у PY'~1l буgllо е I/аpog к својој свести, 11 борио се за ослобоljење отечества; а вру!и са лtljюм у рука,ца УЧ IlО I/ас е љубuшil езilк 11 вер)'.34 Разл и ка у 11Збору типа наци о н ал ног хероја новог доба "'"Оме се подиже с поменик ПОЧlJвала је н а разлl I ЧIIТIIМ ПОЛIГГIIЧ ким околностима. У Кн ежев шiи Срб llј н ~I поред тога иrro се још увек нала з ил а под вр ховном влаш ћ у Oroманске империје унуграш ње ПОЈ1итичке слободе бl\л е су у вел II кој м е ри извојеване, па су кнез Александар Карађорђе вић 11 његове присталице веровалii да је МOI 'уће 11ОКренути акцију за п од изање С lюм е Нl1ка раnшку.35 У Ср пском ВојвоДству таквих слобода Hllje б llл О и н а щюналllа идеја се могла и сказати са м о п одизањем с п оменика п ес ltи ку, борцу за језик 11 веру. М е ђyrим. ауторllтет п ес НlIка као народiюг вође 11 херој а с вог времена губ ио је с ве више реал ан з нач ај, мада се тема 11 даље п ојављуј е у поез ијll. што показују песма Мач и ЛllJЮ ОПЬеслава Утје шеновића ОСТРОЖИI~ског36 11 п ес ма Ј о в аllз Ј овз новић а Змаја Ма ч /l аеlю. 37 Нова схватања сазрела су у cpr'lclroj средини седамдесепiх ГОДl1на XIX века, а Светоза р MapKOB~jћ и хјас IIО дефю ll1ш е у свом есеју РеалносQl у аоезllјll.((38 Следећи о ва н ова сх ватања, у с рпској култур " п оследњи х децениј а XIX века л l1 к песника је постепено заме њиван л иком рацllон ал н о г просветитеља народа. Први међу њима био ј е Доситеј 06paдOBl!h. па није ' I УДО да крај ем XIX в е ка долазii до ОЖIl8ЉЈ.вања ' Ьеговог угледа IIIШlроке популар llостii. која прераста у својеврстан култ. Ова се промена о гледа у МIIО I'об ројilим подух ватима nokpeтallllm током ХIХ века у везi1 са подизањем јавних СКУЛIТrOРС КlIХ нащюналних С IЮМС.lИка. Мада већl1на њих Hllje OCТRapel~ a. он " оцртавају измеl l У у схватању идеалног хероја I!ОВОГ времена. Прво су то бllли само ратнiщii и песнiщi!. За111М се у кру г раније резервисан за п еснl1ке 44

7 ХЕРОЈ ПЕРА КАО ПУТНИК: ТИПОЛОШКА ГЕН ЕЗА ЈАВ НИ Х Н Ај,ЈИОНАЛНИХ СПОМЕН И КА И ВАЛДЕј,ЈОВА (КУЛ ПУТРА ДОСИТЕЈА ОБРДДОВИЋА уводи лик књиже ВlНlка просветитеља. ТО н ајбоље ИЛУ струј е од нос према с пом е mlц~l ма Лукија ll а М у ш~щкoi ' 11 Доситеја ОбрадОВllћ а. У првој ПОЛОВI IНИ Х I Х века п о крен ут је ни з подухвата за подизањс сп оме ника Лукијану Мушиuком. У д ругој половини века о ни су с ве peђ~l. док се истовреме но све чешће (loкрећу акције за ПОД ll зање С lюм е ника Доситеју ОбраДОВl1ћ у. Тако се идеја о ПОдl1 за њу С lюменика Доситеју у Н овом Саду уобл ичава већ п едесетих годин а XIX ве ка, у кругу око Даmtла М едако Вllћа, који је нзда о њсгова саб рана дела. 39 Споменик ни ј е под игнуг, јер су се M eдako B~lћ~1 пресе ЛlIЛl! у За греб. М е ђугим, 1'0 није бllо јединi!, нити главни разлог, јер до оств арења нам ере 11~!једошло превасход н о збогто l 'а Ш1'О у 1'0 време за љу IШ СУ сазрел и н еопходни услови, Цркв а се још у век снажно супротстављала Доситеј евим просветитељским идејама, а за Њ~I X Је мало разумсвања им ао 11 на ци о н ал нзам Српског омладiiнског покрета. СШЈ' ЈН О је 611ЛО ~J у Бео град у. Е~1I1Шlјаll Ј ос имовић ј е у свом п редлогу за ре гула циј у старо.' дела Београда cyгep ~l cao да се у граду под игн е низ па ркова, од којих б~ј с ва ки б ~1O пос веће н неком од IlаЩlOнаЛНl1Х херој а, и у коме би Овим велика ни ма б~1o ПОД ~ЈГII УТ с п оме Нl1К. Ј еда н од шест пар кова требало је да буде посвећен Доситеју Обрадови ћ у.40 М еђут Il М, IШ до оства ре ња овог плана Iшј е дош ло. Тек по гаш е њу Ср пског омлад ин ско г п окрета ~1 идеала које је 011 за го варао долаз и до ОЖl1вљавања Дос итејевог култа, којll КУЛМ lllшра просла вом стоroдишњl1це ЊС I 'ове смрти Значајан удео у просла ви IIмалаје 11 црква. БеограДСЮI митрополит Д имитриј е издао ј е наредбу да се на да н Доситејеве CMPТ ~I у С ЮIМ х ра м о вима Ilма сл>"",,, 111 поду шј е за п окој њсroве душе. 42 ЂIМ поводом објављују се п озит и вю) тумачења ДОС llтсј е ВI1 Х теолошюi Х сх ва та ња I1 з п е ра у гледних боrocлова,4 3 а п ојављују се чак IЈ предлоз II да се љегов лик УКЉУ 'l1l У сл икани програм ИКОll остаса. 44 Гла вна покретачка Л IIЧIЮСТ прославе био ј е Јован Скерл ић, најве ћи поштовалац Доситеја ОбрадОВ ll ћа кра ј ем Х I Х и почетко м ХХ ве ка. Ске РШlћ е в СО ЦlЈјализам ~I радикајlни нациollализа м природно су се надовезивали li а Доситеје в I1росветитељсЮI рационали за м. Његово поштоваље Доситеја најдосл едl lије је и сказ3lю у дел у Српска,,""њиЖе8llост XVIIJ века. СкеРЛllћ сс као чла н УправнOI ' одбора Српске књиже вн е задру I 'С н алаз ио у Одбо ру за прославу СТОГОдl1ШЊlще Дос итсј е ве С Мр11l, па ј е под иза њс скулптуре за њсга бllло само завршетак већ раније за- 110Четог поду хвата одавања о пштег ПРll знања духо вном уједl11н1тељу разјед l1i'ьеllог на ЩIOI-Ј3. У предговору шестог броја СРnСКОТ књuжевноl fласнuк{l од 16, марта , који је цео посвеће ll п росла ВI! стоroдllшњице Доситејеве смрти, Ске РЛ llћ и стич е:» Он је хаоmuчној "ШСI I срnско[а Hapoga, разбивеllој У неколико 9ржава, која чак није lмш- ла HujegHY вер(жу орlо1ш311цију, gao високо осећање националllе солиgщjl/ости, >С lорећ им и nуни.м љубав и CP1teM' прulрл ио '4ео I/apog наш, створио 01/.0 што се gaн.ac.може звати срnско,и gушо.м«.45 Исте IIдеје ис казан е су 11 у Проlласу Одбора за [ ' I росла ву СТОГОДИШЊlще Доситсјеве смрти, која је бliла разасла на п о целом с рпств у.46 *** СкеРЛllћева естетска схва тања, као 11 ЊСI 'О ВО тума ч еље Доситејевог места у ср пској КУЛТУРIЈ, била су доб ро позliата. 47 Ти ме су 11 очеюlвањt'\ Одбора за п росла ву стого Д IIШЊИЦС Дос итејеве смрти о изгледу с помен ика за који ј е 6110 рас пи са li КОliКУРС била умногоме уна пред одређен а, мада СкеРЛllћ формално није бlю члан КОМИСl1је која ј е одабрала првонагра ђеll ll ра д. Ј о ван Скерли ћ ј е 6110 ва трени заговорникјавiш Х с пом еllllка као юраза демокра ТlПаЦ~lје умc1'iюс1'l1. П рема њсгови м схватањи ма уметност ХIХ века б~tлаје потпуно затворена у елите КРУl'Oве буржоа с ке IIнтел ~lге.щиј е, као што ј е уметност ХVI II! ХVI II века 6ила зат вореl-ј3 у кру г ВЈtадарских д ворова и племства. 48 Задатак IК"I'инске уметност!! ј е да буде веза на за опште идеј е 11l1деалеС ВО I ' време на. 49 Уметност ј е, како н а глашава Скрелl1ћ,»биљка која //Uче из I/аpogа, из/ьеlова/шпретка и блаfосmања«.50 За оваква схватања о н је, IЮПУГ МаТllје Бана, ПРОll3лаЗl1O потврду у уметн ости древ liи Х аllтичких 11 IIтаЛllјанских ренеса НС lll1 Х градова, к ој и су у току ус п о н а ПОЩЈГ ЛII ItII З јавшiх С ПО МС lillка. Модел с пом е ни ка који је конкурсн ој комисији под "со трс ћ е плас ира liи С имеон POKcaHДllћ ниј е сачу ван, ал и је ПО З li ат.lо о пису. У аноiiiњ1ll 0М Прllказу објавље lюм у Новој искрu за њега се на води :» с. POKcaHgu!i liамје пружио jeghy скла9ну [руnу og тр и фиfуре. Доси теј је ставми на jegah висок nостамеllт. Са обе стра llе се виgи По јеиl/а алеlоријсi«l фиfура. НЩЮ 'fито nава у очи она фulура, што cegu уgубљеl/а у '1иШање. Она је врло лепо ко.м nонова l/ а. Поза Доситејева је gocma театрална. Ова труnа затворе llа је са три стране jegl/um полукружllим зиgом. Као nо311ljе, авај зuggаје фиfура.ма више израза и снате«. 51 Модсл којlј је под н ео друroплас ирани Том а Роса llд llћ је са ч уван,52 а у с аврем е ној штампи протумач е ll је IIа сле дећи нач~!н:»мogел загреба 'fкоf вајара ТОЛ1е Росануића показује и уметника са инве llцијо.м и мајстора који врло gоб/ю разуме свој Посао. Доситеј је зам uш/ьен као сеја./. Јеуна снажl/а фиfура, потпуно liafa, која би требало 9а nреgставu Доси теја, gржи у уесl/ој РУ' 4и У I/Зобшьу семе н.а, које левом руко.и бattlllш све страl/е. То је семе liауке и просвете. ПлogОНОСIIU /юg сеја ч ев нашао је символ uч н.а II з/юза у рељефњиа liа ст/юl/а.ма посlllа.меllта. Ha jeg ној Сlllраl/и nреустављена је косиgба, а на gpyfoj везuвање CHOn{)8(l«.53 45

8 СПОМЕНИЧКА БдШТИНД / МИРОСМВ ТИ МОТИЈ ЕВИЋ 'ъ;. ':J1Mi. $0 апьт ~ Ъ"' Џпuo e.-f' wф rnbщ:6 Jji>rd..lti...-f. 5. Свет, Cesare Ripa, /collologia. I13В. Ј. G. Herrel, Augsburg О "'рвонзгрзђеном раду Рудолф3 Взлдецз l'iостој" нзјвише 'lодатака. У Музеј Вука Караџ"ћа '1 Доситеја Обрадовића доспео је модел СКУШ lтуре,54 а сачуваl,е су фотографија мзкстс спомен ика nоднесеног liа конкурс,55 (сл. 2) као 11 фотоl 'рафија модела у ПРllрошюј велllчiши ПрИl'lремљеrюг З3 ОДЛlIвање,56 докје ИЗВОРНII nможај споменика познат са стар их разгледlll1ца (сл. 3). Већ 1911, приликом И3Л[II ' [II'bl! модела nрiiспслl'х 11[1 КO'iKYIX, појављује се 11 прво тумачења Валдецово г рада:» И ugejo.\1 и КО.ЧllОЗUl,uјо.м између свих.иqfjела uзgваја се онај Р. Вал geu,a, llрофесоfю из Заlреба. Доситеј је ЗQ. IШIlIЉ Н као llутmlк, кога нека наlпllрщjogј/а сила, што се llробуglli/а у Њ.му, с.мело llокреће uаарев. О'1ll су.му уарављене узвишеl/ој.llеlпи, којој требају ga [а oghecy Ibel()8e ноге. KIbllle llog Пазухо.и Il ОеЈЮ у РУI,1l указују "а але.иеј/umу.иuсију њего - 8)'. Осећа се. ga аут, који 011 преg собо.«крчii, вови славllи 8еЧЈ/осlllи. Исаog статуе,иоlле би се сасви.«aogecl/o исоисати речи: Иgуfi' у 'lii, У векове lлеgа«. 57 Овај мото касi 'И Је је 11 уклеса н н а nредњу страну основе постам е нта. Ако се Роксандићев и Росандићев модсл I'lроце lш СкеРЛllћеВIIМ мерiiлliма скоро да п остаје јас н о за што је прву награду добlю Рудмф Валдец. Модел кој 11 је о н поднео КОlIкурсној КОМ ll С lфl н а УВ IIД бlю је у великој мер" отелотворење Скерлићевог тумачења ДОСllтсјевог лика и његових схватања јавн е уметности. РешењеТоме РОСаЈШIIћа зас н овано је на сав реме Н l l М сецесијскiiм схвата њи ма јавiщх споменика Ивана МеШТРОВllћа,58 а решење Симеона РоксаllДића се ослаља ' Iа европску праксу са краја ХIХ 11 п о ч етка ХХ века, која се у п у ној мер" служн стар"мј ез иком але горија 11 персоiшф llкација. 59 Прво је бшю nревl1ше модер'ю, а друго преви ш е традiщliонално. Оба прој екта су, у свзком случају, l'iочивала н а ј ез ику н амет " УГС симболol 'рафllје, кoj~1 п о СкеРЛllћеВIIМ поглед има I, ије OДl'OBapao јавним с пом е ници ма. Валдецово решен.е је у основној зам И СЛl1 ПОЧlI вало на I'ОПОРУ I1рllроЩIИХ С IIМ бола, као У liilверзално г 11 св има cxbatљ~lвo, ' језl1ка, којll је прем а СкеРЛ llћ евим схвата Њl1м а садржао IlеОПХОДIlУ црту демократiiчност II, nplimapho важну за јав. lе споме НlIке. Међугим 11 овај Лl1КОВЮI језiiк, ПРllла,'ође 'l ЛОГIlUИ појавiюг света, З3С lllша о се на сложеlнiм снмоол l1чiiiiм ОСlювама, ОДНС I'Ован им на ду говечiiом искуству. На макети Валдеuовог CnOMellllKa Дос итејева скул пту ра стој ll н а ПIIСОКОМ правоугаоном п остаме нту, Чl1ј а је I'OРња (.'Тра на благо liarllyra. П остаме нт је поставље н на '-'0- Вllшену квадратilу основу, са стеnеш1ком на предњој стра- 1111, кој" је ОМOI'ућавао nрllступ СКУЛПТУ рi1. ПРIIЛ IlКОМ ювођења постоља CTel'JeHIIK на прешьој страlll1 ОС lюве ј е II зостављеll, алli су на У I ЛОВlIма задржа llе куби'lне жар Д llљере у,,"оје је требало да се посадll цвеће. Овако за МI1Шље.ш КOIЩСIЩllја ПОЧ~lВал а је 'Ја општеприхваћеllllм конвеншlј а ма јавне с nоменllчке скул птуре, пр"марно усмерене liа ЛlIК, како су 1'0 захтеваш I 11 УСЛОВ ~1 расп llса l /О l ' конкурса. ПравоугаOlIll постаме ' lт на Koj ~1 ј е n ocтaнљch a скулптура оп ште је место с пом е 'liiч ке apx lltektoi -I Ске ре ТОРlIке везај-iе за IlДej y о nреваз ltлажењу заборава С II М БОТlllше узднзање IIЗI ШД пролазllе стварност" у В ~1ШУ сферу вечне славе. ОО Н а п редlьој страни је IIсклесаllа I1 ОСВСТ'Ј.:»доситеју Об,юg08llћу захвалll1l срос/ш Iшроg «, а на задњој списатељева девиза преузета из Пllс.иа Харалампију:»Ја ћу Писати за у.м, З(1 СРI,е 11 за нарави 'III08e'IKe, за браfiу Србље којега су log ОЈ/и закоllа 11 вере«.61 И благ II liагнб 46

9 ХЕРОЈ ПЕ РА КАО ПУГНИК, ТИПОЛОШКА ГЕНЕЗА ЈА ВНИ Х НА UИОНд.ЛНИХ СПОМЕ НИКА И ВдЛДЕUОВА С КУЛПУТРА ДОС И Т ЕЈА ОБРАДОВИЋА постоља, који је посматрач у ОМОј)'ћавао боље с ar'ледавање скулптуре, IIмао је С ~IМболично значење. ОН је деюiiраног хероја, УЗД IIГНyroг на метафюичкн НIIВО Be 'IН OCТ II. повез и вао са нивоом основе с пом е НlIк а, КОЈа Је означавала посвећен у земљу ДОСТУПIlУ ПОКЛОI IIЩlI ма. ОВО З IШЧ С ње донекле је измењено юостављањем сте п е rrl1ка, КOJl lj e омогућ авао при сту п cnomellll KY. Степе ttllк је IlЗоставље н да бll се liа предњој cтpall ll ос н о ве уклес ао мото:»иgућ У '1Il у векове fлеgu«. СПОМСНI1К, сагледаваrr у цел ини, јас н о oткp llb a трајну амблематску структу р у. Н аим е. евро пски С li мболllзам крајем ХТХ века ОЖlшљава стару хуманнcniчку амблематску тращщиј у, па се н а њу доследно ослања 11 Валде цов с поменик ДОСlIтеј у Обрадовићу садржи с ве елементе с имболнcniчког поетско г амблема. 63 Мото IICnllcall liа предњој cтpah~1 основе је lllscriptio, скулптура је Pic [ига, а rrатпl I С на задњој cтpahii I 'rocтame llta Subscriptio. 64 TC KCТOB~I уклесани на с пом е ник, lшсгiрtiо н Subsc riptio. не тумаче с кул птур у. ОШI чин е саж liмај ућ е јединство у коме r l РНОРИтет "деје II ОС И амблематска Pictura, која је по својој СУ ШТННII liуж rю алеroријска. На Валде цовој С КУЛПТУР~I Доситеј ОбраДО Вllћ је ПР~I казан као пугник - ћото viator, цrro јасно ~lcказује 11 амбл е матска III1С КРIIПЦllја спомеllllка:» Иgућ учи у векове fлеga«.65 Одевсн ј е у ев ропско одело свог времена, са штзпом у једној и ш е ШllрОМ у д ругој руци. Под ле вом МIIШКОМ IIOСII свежањ књиг а, као ЈеД llюi пртљаг на н е п реста но м пyroвању у потра з и за З lшtьсм. Ва лде цо в споменiiк је могуће ПpDТyмаЧИПI као иtrвеllтивну сам ОДСф llнll са н у скулпту ру која одговара захтевима у досезању ilдеал но г типа з ванii" tюг п о ртрета. Ипак, њен амблематскн CIIM БОЛllзам и r ' I РНОРИтет IIд еј lll l Х ос нова на кoj~ima поч~rва HIICy та ко ј ед l lоставiн1, НIIТИ без кope tra. ОIlИ се заснива ЈУ liа идеј ~1 о СП ll сатељу херој у, однегованој у е вропској кутурll. а коју је ДОСllтеј пренео у српску средiiну свој и м Животом и l1р u кљу ченијњиа. Окос н ица Доситсјеве аутоб llограф llј е з аснована је на тума ч е њу два ра ЗЛИЧlIта см исла пyroвања. О" за почнње свој ЖilВUТIIН п ут као ве р HIIK - хogо'щснiii\. руковође.! приватн ом побожношћ у, а за врш ава га к ао сп и сатељ просветитељ-l1утl/ltк, кој " се борii за опште нашюнално добро. У ТОМ СМIIСЛУ И Доситеје ва одећа н а Валде цовој скул пту р " IIма СlIмболilЧНО з н ачење. јер подвла Чlt јасну ра зл н ку и зме ђ у ходо'ra с ни ка 11 пyrнllка. Сагледава на у тој светлост ~1 Валдецова скул пту ра представља е вроп ско г nyтhiika на крај у путоваља, које се за вршава доласком у уста НIIЧЮI Београд, У коме ~I УМ II ре.66 Београд предста вља крај ДОСlrreј ево г ЖIIIJQТНОГ пyro ван.а. кој" у хумаrшстнчкој традlluијl1 нужно подразумева ДУ ХОВIШ лавi I РЩIТ, кojl1 загючшье ра ђањем. а за врш ава с мрћу. На а мбл ематск ~rм представама које су тумачllле таштиrrу људс ке прола з ности ЖIIВОТНII п ут се ПРlIказуј е као лавilршrт на чијем улазу cтoj~1 дете, а у његовом цеllтру косту р, ПР ~lка з ан у форми с помеlшк а. Ил устратива l r npl1mep појављуј е се у Хертеловом юдању ИКО l rолошког зборника Ч езара Рил е (Cesare Ripa)67 (сл. 5). Конач н у не МИIЮВlrост смрти могла ј е да Г l обеди ј едино ве ч tюст славе. у ос нови ове опште ~щеј с Iючнвао ј е с имболюам спом е H~IKa, ПОДигнyroг юабраном поједiiiщу за љегове н е прола з н е заслуге. T~IMe се с поменiiк славе, ПОШIП I УТ у це.ј тру ла Вllринтске ве ч н оспr супротставља амблематском споменику CMPТ~! поднmyroм у лавирiiн'гском центру таш TlН l e зе м аљс ког ЖlIвuта. Он С liмбол~1ш е победу појещlн ца traд вре меном 11 подр азумева идеј у његове апотеозе, ;в..f.< YtnIf. (~,.,,,..,", :ll"nr.:of... r""..,,,,,,",,,,, elll... _... nr.. ~,, ~... 2IMq.. Iн_,,,,,,k~ e'... f ""cik ~""'.~ 6. путник, Ја" АmОЈ Komenius. Orbis se/jsualiulii рјсшј. изg. Jaroslav PospiIi, PrallO Хogочасник, Сuuil/(lIIl11е de Deguieville, РЫесгј" е (Је Ја vie IlUlllаnе, Paris

10 С ПОМЕНИЧКА БАШГИНА / МИРОСЛАВ ТИМОТИЈЕВ ИЋ ('.t.ull. PI:k."EG1l..rNA'I'1O, L.A':JYPfi'J.JtJ. АЬ,vппц.,... ;-'''''* IЊ., ili/.~ J~ Ш\nу.r ы..n,... d 'Iu.r7dum p"",-"u '&lиb:mr; J..-.r ran=л. р~,ј,;л., I""~~/:п" 8. Хоgочашће, Cesa re Юр а. /collologia. IIзg, Ј, С. Hertel, AlIgsbllrg " YКJbY 'I~IBaњe у I Ја ЦlЮН3ЛНИ ~ l сбесю I хор херој а. У е в роп ској У М e'f I ЮСШ лав llрllт се често п ој а вљуј е "а ctap lljl-l М П Ортре1'СК I1 М предстј.вама. М еђуг II М, њero BQ ф ИЗII чко Г l р н каз и вање I шј е било веопход I -IQ, је р је подразуме Ва!Ю cam I1M КШ l це птом Л l1к 1.I n peacт1.l Bљe H O r ка о ПУПllI ка. 68 На овој општој I lдеји no 'I ~I Ba '1 п одизање СIЮМС lнl ка ДОС I1 ' геју Об радо811ћу у Београду. Београдје, ре'lе~1o реч Ш.Ја Ја llа А моса KOMCHlljyca,69 срещшrre»лавuрil1/та света ".»хра.\1 муврости «у ком е Дос итеј ПЈх)!шла 3 ~ 1 >Јlюј СЈща «pol}ehor у цуху.70 Он ј е, за разл ику од Хопова. II С1'ШI СI\"О срсдlшrre у коме Дос итеј преназ lulаз ~, самоћу лав И Р IЩ1'СКОГ пyro.. вања, проналаз lt с мисао I1Зба вље ња 11 КЩIaЧ.,У Taj liy пу то вања. 7 1 П ОЗ ~Iвањс 1'13 К оме н ијуса Нl1је случај ll О. јер су ње l'oве идеје б иле позн атс Дос итеју Об радов l1ћ у. Коме ниј ус Је с в ој им с писима снажн о угнцао на нов а Ilсдаroшка схвата ња, која су Б ШЈа о п urre п оз ната ШЩ)QМ Евро п е. Су п ротста вљајућ и се трад IIЦ11О н ал НII М студ ијама 011 уоб ЛЈ1 ч а ва са в ре м е н у е вропску п еда гогиј у која је пуг стица ља CBC1'Q BHor з наља ту м а 'I ШШ као Гl ро налажење и зл аска ю КЊIIШ КОГ скол а стичко г л а В ИРlfl iтa. 72 Дос итеј на по ч етку ЖивОШll1 1 прикљу'lеmtја, јо ш у духу трад 'Щl1Оll nл llе ско ластiiч ке Щ lте ратуре, тумач.и долазак у Хо п о во као досс зање зем аљско г р аја, аш I убрзо О'ГКР ll ва за бл уду н кре ћ е liа пyroвање кој е IШ крај у Ж ~Iв О'Га заврwа ва у Бео граду. н., ово путо вање не Л llш ав а тематику п утова ња cт apll x реј IIIГIЮ Х ос нова. УЗД I I П ' l ута ДОС llтсје ва гла ва liа Вал де цо вој с кул птур и ниј е само од раз са м освесiюст ~1 херо ја IIOBor доба. olla у дубљим основа м а lюдразуме ва стару идеј у о за Ш1'ИТII божа н ске М IIЛОС11 I, која вод и одабра l1о Г лав И Р IIН ТСК II М Ilугем Ж ~lв ота. ЛаВ И Р llнтску природу света 11 Ж II ВО'ГН Q I ' п ута ТYM a'i~i ДОС llтеј у ШI СМу У llу ћ е н ом еп II СКО ПУ Ј ос и фу Ј ова н ов ић у Ш акабе lml одасла ном 11З Лајп ци га 5. ј ула [784,73 У овом пис м у ДОС liтеј каже: " Pe'le ли се са.мо ga се пушује, - с llшлqл.f I/.IIU без lil11ле, то је,lielш све jegho: мора се аушоват ll «, а зати м тум ачећ ll Г l р l '1ВIЩllу хао'г ~' Ч I\ ОС'Г CBoj llx п у 'ГОвања IIСТ И'l е:»080 liије /111 лшло.iijlwofpeg вllgетllзелtљe 11 fpagoee, 1/0 вес.ма около 11 liокриво. Oege 11 лежи тајll а, Clонеже у ciie,l!y створењу божије.'>/. и 'li!.il08е ч есii."олi jeglla л шщја О!юваllе 'fшш лепоту: ПОfllребе су лtнqfе 11 сложе liе, (/ liајйаце II.pyfonoy06l1e 11 волlщ8иmе «. И сам " о ве Ч~I ј" л и к. тума чи даље Дос итеј, II ма л шmрlш 'ГС КlI карактер:.. Све, не ca. llo красота, Hefo 11 блаfоаоmрелсcl1во целаве Щ1скоf тела у окружн осши састоји се; 1лава, 'Iело, обрве, 0 '1 11. обраэ, 110(,", уиlll, јеsш(, уста 11 fцю'шја.qo.w алоfа IЩ ЖllOf прста - све је то круfов u ШО... «. РУДОЈl ф 8алдец као да је II Mao 13 у м у ДОС llтејеве м и сли моделују ћll његов скул пторски л ик. Изме ђу ДОС llтс ј е во г пи см а 11 Ва Лдецо ве скул птуре пос'roје ско ро I щејl iе rюдудар li ОС'ГИ, зас н ова tl е liа доктр ини Iff pictu ra poesis, која 1111 у Х [ Х веку I11lј е изгуб ила 3 liачај.74 МеђУ I ' И М, Лl ј ковн н образа ц l.щеј llог КЛllш еа, кoj~1 је 1l0дједн ако уобл II чавао Ж II ВО'Г 11 YMeт Il OCТ. могао је вај ару да буде п озн ат п ре п осредством К оме~ liiјусов I1 Х дела. lieгo ДОС l rreј е ВII Х, ј с р су 11 О ll а ' I ecтo преш 'Г'dМIЈава l lа све до краја Х IХ ве к а, када се скоро у CBIIM средин ама прослављала тр истаго Д I ' ШЊl ща Ibel'OBor рођења. 75 Тр ај lюст угврђе н ог л иков l!or КЛl l шеа 11 њеroва рето Рll чка убедљивост откри в ај у се поређењем ВаЛде llове с кул птуре са тум ач ењем амбле м а пугннка у добро поз н а'гом К ом еmlјусо во м делу Orbis s еllsllllliшii picflls, први пугобј авље llом у Нирн бергу 1658, које је Ј а рослав П ОС rlllш Jl при ред ио [896,76 (сл. 6) М е ђ у Т II М. 11 KOMClll1jYCOBO тума ч еље n YТ HII Ka је зас н о ва н о на наслеђу је КР llт liч ка ре llнте рп ретација з натно ста Рllј е п редставе ХОДОЧ')С! II{К1.I, која је у култур" сред њс г века ОДllеговtII13 у окви р "м а тем е Иа veritat;s.1 7 У п ра в о Ibl л и ку ходо 'шс ника Ka c lнl срепљ" век рзз ВIIО ј е цео ј едан 48

11 ХЕРОЈ ПЕРА КАО ПУТНИК : ТИПОЛQШКА ГЕНЕЗА Ј АВНИХ НАIJИОНАЛНИХ СПОМЕНИКА И ВдЛДЕUОВА СКУЛ ПYfРА доситеј А ОБРДДОВИЋА алеroр llј СЮ I жаllр о ЖIIВО'ТУ као лав"ршпс,,"ом пyroвању проведе ~IOМ утрагању з3 II спmом. Ј еда н од упщајннх пр" мера 6110 је спис Pelegrille Је 'а "је Immаllе Гнјома де ДеП I јевltла (G ui1l aul11c dc Deguicvi lle) ПОЗIШТ у МlюroбројНIIМ IUlустроваНIIМ п репl I С IIМ3 11 штампа lщ М II здањliма од раног XIV свсдо XV II нека. 78 (сл. 7) Л I! К ходо ч асl liiка преузел ll су I I З ОВС трад"цllје С I UlбалографсЮ I зборшщii алеro РllјСЮ I Х П С РСОIН!фllка Щlја 11 ам6лсма. М еђу IbllMa ј с сва како liајlloll ула Рlшја бнла алеroр "ј ска ПС РСОШlфllка Цllј а ХОДО'laшћ а - Pellegriflaggio. протума ч е н а у IlКО IЮЛО I,НКОМ зборlll1ку Ч езара Рип е.1 9 у о вом делу се I I ерсо IШфИК:lЩlја ходочаwћа прика зуј е као уморан човек, чнјаје гла ва с а јед ll е стране П ОТП УIЮ ћелава. а са дру ге ООКР" 8С IН1 ЛУ I'ОМ седом косом. П рема РIIПlIIЮ М ту м ачсњу, које се ПОЗI Iва "а Хора п олову ХuјеlЮlЛUфUI<У 11 д руге древ не ауторе. ве ћ су стар" Еn1l1ћаШI прнказ ивал lt ходочас ~liiка ШI. такав IШ 'IШI. Онј е обуче н у одело ходо 'laciiiika, које се уобл И 'liijlо у кас н ом средње м веку. То су огртач, шеш llр 11 Ч ltзме. Ходоч асiшк у РУЦИ редов IЮ држlt IlmI.п. а као атр "буг ПРllДружеllа му јс об llчiiо ластав lщ а. Н а такав 13' ПРlIказана ј е алсгор нј с ка персоiiнфllкациј а Peregrinat;o 11 у Х ертело вом аугсбуршком Itздању РШlllН ОГ IIКОНОЛОШКОГ збор"liка. кој е јс у средњосвропс кој УМС1'IЮСТН tt ај 'lешће употребљавatю,80 (сл. 8) П редстава ходочасli liка. с Д РУ''С cтpalle. појављујс сс у Хертеловом I13дању РНПlНl ог збор lili ка као јatю алеroр llјске l ' I ерсоtt"ф llка Цllј е ИШ Нllmшш. 81 Лик ХОДО' l ас liilк а l'ioјављује се 11 у М I ЮГ II М барокliiiм морал ltзаторс КО-Д llдактil'iюi М амблематскiiм збор IIIIЦИ ма. који су б llлli Il аме ' ЬС lii1 ШI.СТ II РСКОМ делова њу иркве. За ра :ij1itкуод РШIIНI С апстрш{'!'не ајlе l'ор иј ске l 'IСРСОНllфИ KaU~Ij e, која се IlреваСХОД I Ю ве зуј е за peheca'ichy, а TIIMe [юсрешю 11 за atfгilчку КУЈП)'РУ. Л IIК ходо 'lзс ника у бајюк mа м амблсматск ~I М збо РIlI1Ц1l ма вел IIКИМ делом је ЛIIКОВн о уобш lч е tl II а средњо ве КОВllOМ II асле ђ у. ОН се об llчiю приказује у одећ " свог време l Ш, алii му се додају CТ'dp ll атрl l буn.. као ХОДО'I3С liilчка кабаlllща, wешltр, штап It торба. И лустраll l в tlll npl1mep је амблем Tribfllatio pergere co(iit 113 угltuај lюг збо РНlI ка DIIO(/ekas Emblematllm Јасrorum лугера н ско г теолога 11 проповед НlIка Јохана Ша у берта (Јоhалл S:шЬеrt). објавље lюг у Ни р нбер l )' а поновљеlюг На СЛlЩII амблема ходо ча С Нil К ј е п р иказан у Ж Il ВО'П IIIМ с ltтуацllјама које пријају уморtюм п yrн ик у, као urro су одмор i1 С IЮД СС IЮВ IlТОГ дрвета, 'IJI" nplljaтeљcкl I ра зroвор са ~ЮВIIМ дру штвом. МеђУТIIМ. у ПЈЮпраnюм e llltl-раму о ве С lггуашiје су протумачене као ~I с ку шења KojltMa верiiiiк треба да одол и да б l1 без заста} K~lНaњa IlЗстав~tO Oyt'OB:tlbC према свом li ебеском Il IIJbY. Ш аубертов амблем је у С1'ва РИI13Гр3ђе ll ЈЈ а О П1IЛ'CМ мес1)' с редњовеков не л итсратуре. која ЖI IВОТ ХР llшћatш тума '111 СlIмоБJIII' ItНl М ШIКОМ ходо час lll1 ка. УТllцај ово г збо р - HIIKa 113 енропску барок llу културу б ll О је BeJlIIKII. 83 Olt je. по свему cyiiehll познат 11 Јан у Амосу Коме нијусу. којllдеuеtшј у 110 Шаубсртовој СМр11l l1здаје Orbis sellsualillm pictlls управо у ЊIРllбергу. једном од н ајynщај llllјll Х 11ротестаlП"СКIIХ ЦСЈпара npllmeњette педаroшке амблема TItKe. 84 Комеlшјусов зборн"к. па 11 представа n YТI III Ka која се у 'ьсму ГlOјављује. бlljl li су уобл llч еllll п од утицајем ове амблематске традlщ llј е,85 Н ото viator јс остао ак-гуелна 11 вел ика тема и у евјюl l с""ој КУЈГГУР " XIX века. ал ll је у 110'П1У Н ОСПI измешu!3 эна ч е lьс. У РШ!ОМ евјю ПСКОМ ЈЮмантlI3МУ. Гlосебно у КР УI'У катојш'lке верскс об'ioвс, 1IltK ходо час tшка је још увек б llo попула раll. Једа" од УП luај ll~i Х ПРllмера б l uш је Шl tllејюв:t п есма Оег Pilgrim у којој се већ јасно и сказује IIевеРlща у ходоча шће као п уг којl l води до веч llе II CТlllle. Hall Me, од npacbc1'liтeљc1'ba ТCMan lka п утовања стиче с ве В~lш е светав li1i карактер. Н а,,"о 1, Дос итеја 06paдOBltha, MOТ II B трагања за З IШIЬСМ обрађује Ата tшс llје СтојКОВl1ћ у ЈЮма 'IY KaHgop IMIl оmщювеније еll1пеmсюl.x таuн. објављеном у БУДl t му ] 800. Српска ромаllтii 'ш рска поезија ПОНОВIЮ ОЖ ilвјьава стару темат IIКУ П УГНlIк а, као сл ику IIс праз н е про.лаз IIQC111 људског живота. Тако се у пес м" Ђуре Ј акwltha Пуml/lll< Bapllpa амблематска ТCMaT IIKa ЖIIВОТIIOГ [Iуга који ВОД" У гроб. позната већ у зборнiiку Иmllка јерополllmllка. 8б У српској ЛIlКОВlюј умc'гtюсти темаll1ка пyroвања ЗIШња рад" ПР~I х вата се крајсм XV lllii у току ПР В II Х деuеtшја XIX вска, Ј еда " од РШН1 х ре llрезе ttтативнil Х l ' l р "м ера јс бакрорезllа IIJI устраш1ја 113 KIbltre И I<OI/а KeBIt'ra Тlш еј С КО I ', кој у је Д II М li ' ГРllје Дарнар п ревео са грчког 11 објавiю у БУд llм У ] 799. Овај графllчки Л II СТ заснован је ЈШ тра Д ИЦllј ~1 повез IIВrllЬ<l rlлеroр "ј СКll Х персоl1ll ф~lкацl1ја врли "а 11 п оро ка са Ж II ВОТII ИМ п угем, која ј е у е в ро пској култури OJIllerOBaHa у право II а I UJустра lj..ијl1 с писа Tabllla Цебеса II З Тебе. Наим е, овај неопнтаroрејсюi фшloзоф тума чи у с вом ДCJIУ алс I'ОР llј ску сл ику људског ЖIIВОТ::l. која СС наводtю li алазltllа у пред ворју Хроносовог храма. 87 У току првltх деце Нltја XIX века MoтltB rl yt'obaњa се примељује ~Ш ПРIlказ ива lьс KOHKpeTНlIX Л НЧН QC'ГlI. Jeдa ~1 од раlшх пр"м ера је mt1'o l-рафllса ни портрет младог ЈоаЮ I ма Byjllha ПРlUlQжен, ьсгозом Жll80mООПllсшmју, објав ље ном у Карлов uу ] 833. Лtrroграфltја је назва на В)'lIча первое с рањено.ц но10лi преко Kpoal"lje у Триест путеlllествllје. а юрадiю ј у је Ј охаll Ш МIШ у П е Ш111 и сте 1'0- Д lllt е када је штампаlш 11 књltга. 88 Byjlthje ОРllказаll у пугliii'!кom одслу. са раlщем tш ле ђllма 11 шеширом на гла Ов У ДСС lюј руци држ lt шта п. а у левој cabltjehc лltстове хартиј е. ОЧ IIГЛСД 'Ю је да се Гlредстава осла њз,ш Orbis sellsualillm рiсtю: It поред тога што је ШI З :t1'рllбуга кој" одре ђују Комеl шј усовог l ' I YГ IIIIKa 1lзоста8ље ~l. Задржаllll 49

12 СПQМЕ НИЧКД БЛШТИНЛ / МИРОСЛАВ ТИ МОТИЈЕВИЋ су само он" ОС Н О ВIIИ атр и6уги, а ЊlIма је додат ј еда н н ов - књига, ОД II ОСIIO РУКОПl1 С. TIIMe се ПУГ~lикј ас но деф~јни ше као хума.шста, KOjll је свој ЖIIВОТ п ос вет IIО КЊ~lгама, ЊIIХОВОМ читању и писању. 8алде цова с кул птура Дoc ~lтeja 06раДОВllћа умногоме п рераста IIдеј ШI КЩlш е н а коме је заснова на rlредстава JoaKIIMa 8ујића, али се он још увек преl'юзнаје. од aтp~i- 6уга ПУГНlIка, који су пре тога пр~ш адащ I ходочас l tllку, задржа НI! су ПУГНIIЧКО одело, штап 11 ше lшlр, а изостављена је п угничка торба. У ПРВII пла., IIcтaK H yтe су књиге које Дoc~ггej IЮС II п од МIIШКОМ. Оне се пој ављују и на Доситејев и м портрети ма које је у Бечу IIЗрадно Арсеније , а KOjll су потом ч есто КOI'lII ра TeoдopO B~lћ ни. 89 М еђугим, на 8алде цовој скулrrryр l1 ДОСlrreјев ОЩIОС B ~lh e BII M п ортрет llм а. И зме ђу ТеОдОРОВll ћ е ви х п ортрета 11 8алдецове скул птуре ДОС llтеј а ОбрадОВllћа постојll бl lтна разлика. 8алде цова скул птура 'I е зас нива се на према КЊl1гама Нllје протумачен у06 l1ч аје Нl1М контекстом \, јlа СО1l1еmрlatilЮ, Прi1 СУГН И М на ранијим Теодоро схватању хума Ш1 СТС, кој и се у II золова!юј самоћl1 препушта књиже ВIШ М СТУД l1јама. Он I1Рllказује Дос итеја као отелотворење П Рi-llЩlll1а зас н ова ног н а и дејll О I';ta acl;l'a, у06лii'јавајућll с кулптуру на кон венц llјама ОДl l егован II М у ОКВllрима традицiiје r'ри казl l вања ходочас ни ка 11 п уг Ilика. Ликовно I 'ледано, I1сt::азано је то корпоралlюм ре TOPIIKOM, п редставом ф и гуре која корача УЗДIIГНуге главе. Управо liа разјнiu!1 II змеђу седеће 11 стојеће ФIlГУре традllцlюllалlю су раздвојеlla два ОС l ювна Ж I1ВQТна принц нпа vila соmеmрlаlјl 'а ' ;1а ac1;i'a. Наравно да је овакву фор м аш I У поделу неопход IIО схватитii условно. Већ од ХV I века појављују се стојеће фшуре хума Шl ста које је н уж но тума ЧllТl1 као vila comemplatil'a. 90 СЛ ИЧНII 1'lpllMepll се [юјављују и У с рп ској СКУЛ ПТУрll, аједан од HajpaHlljllxjecnoMeHllK ЈОСllфУ Па.lчићу поставље н у У ни верз итетском [ЈаРКУ, кој и је Ђорђе JOBaHOBllh 11 звео 189 1, трн годи не по см рти овог угледнoi ' професо ра Вел ике ш коле. Л иковне вредll ОСТИ Ј оваlю ВI1ћ еве скул п туре су већ одавно I,cтaКllyгe, ал II Ibelle IlДejl.. e ос нове и про м е н а кој у olla У lј ОС I1 у ПIПОЛОГllју liацlю!јалнiiх с['юмеl lи ка IН1 СУ уоче НII. БIЮ је то једа н од први х репрезентативlш Х ј ав ни х спомен и ка н а ком е ј е као l -I а ЩЮllаЛIlИ херој Il ста кнуг научнliк. 91 Њим а су до тада ПОдl1 за lla само конвенщюllалlia п опрсја. као песiн1щlма 11 с пнсате ЉlJма, а једа " од најраl шј ll Х је спомеlнl К Ђури ДаНlI Чl1ћ у п остављен н а К алеме гда н у П аl l Чllћ ј е пр"ка зан у целој фигури, заустављен у тpe ll yrky мешlтаul1је над биљком коју држи У PYUII. У ТОМ С~Нlслу скулптура се може проту ма'iи1'и ико н о гра фск II М ОК ВИрllм а 1 ' ;lа соmеmpllll;va. Дос и теј, з а разлl I КУ од П анчllћа, корача, а КЊll ге н ос и под ~шшком. У ТОМ см ислу он се без двоу мљења може схват IfТИ као с имбол IIСТ IIЧКI1 а мбл ем vita acliva. ОдабраШI ЖIIвarШ1 ПРIIIЩИП Дос~rreј 06paдoBl1 h ј е нај доследн llј е с провео одлучивши да из Трста крене.ia своје последње пуго вање пре ма п 06уње ном Београду. К ОЛ ИКII ј е з н ачај овој ОДЛУЩ I дат приликом просла в е СТОГОД IIШЊlще ДОС llтеј еве смрти п о казуј е и чи њенlща да је у Сао... tеl//щll 06јавље lюј ти м ПОВОДОм овом последњем п е ри оду његовог Ж ~1Вота пос веће н а п осеб на студија. 92 Он је на сгюменiiку приказан као 1'lyrH"K, који прошавши»лавщmlllп свеlпа «стиже у духовно средliште - устанички Београд. *** У време п окрета ња Иlllщиј атliве за прославу СТО I'ОДИШ Њlще ДОС l1тејеве смрти место за flоста вљање с поменliка IIlIje бшю одређено. У П/Ю[ласу Одбора за прославу упуће IIOM целом срп ском народу н а вод " се само да ћ е 01.. бити п оставље н» Шlјеgиом og IIllјлеашu.х,wесШа у Бео[ра.qу «.9 3 Н ако н тога је пла Ш!РalЮ да с пом е ник буде П ОД I1l 'Н УГ»ua преуређеl/ll.м Теразuја.ма«, ОДI IОСIIO» ТеразuјСI((),W парf..--у.94 Међyn1М, ~1 ова замисао је убрзо нап уt1л'c 1 1a "011 је постављен на с кве р Ilред улазом у главну алеју К алеме гда на. 95 TIIMe је ДОС~lтеј до в еде н у д иректн у паралелу са вођо м Првог с рп ског устан ка. ОН постаје aкт~1вhi-i херој, који се у ства рн ом ж ~1ВОТУ БОрlЮ рам е уз ра ме са Карађорђем, један пером. а Д PYГl-l мачем. Ова већ paнl ' Jje по з н ата па ралела актуелliзоваllа је по cmell1l ДИlla СТ llје Обрснов ић 1903, а у време прославе СТО I'ОДIIШlыще ДОС llтсј еве CM fyj'il li аметала се ~j ЧIIЊСНIЩОМ да је краљ П ета р Карађорђе Вllћ 30. ювембра IЮЈIOЖIIО 113 Кал емегда ll У ка ме ll темеља ц за с[юме Н~IК Карађорђу, Koj ~1 је свечано OТKP~Iве!, 13. a Вl)'cтa Ре чј е о споменику П а шка Вучетића, који је б~io п оставље н liа крају глав н е улаз н е алеј е К але 4 ме гдана, I1 СГlред С IIНЏИР кашlје, кроз коју је Карађорђе у шао у Београд П одизањем Карађорђе во г с по MCH IIKa " а крају, а одмах потом Доситсјевогспоме Шlка на почетку глав не калемегда.iске алеј е, Оllа је постала V;a Tri /lmpiialis,97 пуг п о6сдоiiосiю Г ПОЛИТIIЧКОГ 11 духо вног УЗД liзања престоlmчко г Београда. 98 Ову li аме н у глав н а алеја Кал емегда на стицала ј е већ током последље де це,mје XIX века, када се поред ње tюдllже НIIЗ IЮllрсја з на mehi-lтим С рбljм а, алl! је у ПОТП У.I ОСТllllдеОЛОШК!1 у06л и ч е на тек постављањем с пом еl lи ка Kapaђopђy ~! ДОС l1теј у. Идеја је, међугilм, била стара, а II стиче ј е МаП1ја Бан ве ћ сред IШ ОМ Х IХ века ПРИЛlIКОМ п оле мика око подюања С lюме Шlк а Карађорђу. Нагла ша вај ућll Яlачај ј ав них на ЩIOIШЛlНl Х с поме ника он указуј е на [lpllmep Рима :»Сао.I, еmщil uащюmuв uаја1щј су пogсшрекач совре,ttеuuцuм(l 11 QОШо.ttЦl Ltt а IШ Qле,ttеНllmа /1 вел ll ка gела о којој uсшш/tl Шако су стари PII., llљah II били увереl/ll, оа се [ла виа улшџl у IЫI060М QреСШОЛ I/ О.м 'рщ}у, куоа се liароо највuше пlю - 50

13 ХЕРОЈ П ЕРА КАО ПУГН ИК, ТИПОЛОШКА ГЕ Н ЕЗА ЈА ВН ИХ НАU И ОНАЛ Н ИХ С П ОМЕНИКА И ВАЛДЕUОВА СКУЛПУТРА ДОСИТЕЈА ОБРДДОВИЋА хogllо, била с еине 11 с ируте cmpal/e С8аIШ 'Ш' / КЩlQ СПО. че I/Iщима велики римскll љуgиј 113 сваке струке живота fрађ{шскоf«.99 у току Првог светско г рата у ни штен ј е Карађорђев с поме lнlк, а убрзо п отом и Дос итејев стюме Нll К је п ремеште lт у У liilв е РЗ liтетск I' парк. ТОО Ћlме се у ПОТПУНОСТII и згуб llл а зам и сао о глав ~юј аllејн Калемегдана као победо н ос н ом пугу с р пске славе, кој ll су УГВ рд llла двојlluа воде ћl1 Х наu\ IO IШЛШ I Х хероја. К арађорђе 11 ДОClпеј, један м ачем, Наllо,иеllе: а ДРУ ПI IlepoM. за С l t lrтe'пt'iкlt п реглед ryмачеља јавiijlх IIaШЮllалllltХ сnoмеюtка. IЫtХОВИХ nюова Jt ГIOЛlmЈЧ ll е HaMelle у XIX вску: Н. Е. Mil!ig. ОаЈ Denkmal. Kunst, Јје Geschichte ihrer Furlktionen, Hrsg. уоп W. Busch ипј Р. Schl11ook. Weinheil11 Bcr[jn [ : W. Te1esko. Der Dellkmalskull im 19. )ll/lrlшi1l/еrt. Оег Тг а и l11 уот GlUk. Оје Kuns des Нi storisl11us јп Еитора. 11. Ка!. Aussl. Wien ]- 254, 2 ДруurrВС I IO-ГIОЛ IlТJtч ке прищtке везане за покретаља akujtje за подltза ље споме Ш lка Ка рађорђу IJ Ibello п рек llдаље протума Ч С ll е су у: С. JOBaIIOBIII1. УС(1Ја806/Х1Н14(1Јељџ 11 IblIХ()(Ю 8Лllgа ( ), Београд ]912 (2. It ЗД. Беогр ад ]990). ] За покретаље акш tје IJ Ю I С l tl1је!loкуш ајс под и заља СllОмеll Jl ка: А. П авлов JtI1. Н еl(fјлuко flокуuшја flogu3llњo сао.цен/ii((/ КЩХ1ђOfЈђу. Ра тка ба ШТ1ll 1a 2 (1980) ТСКСТОIЩ су сакупјьсiш It nрокомсltтарltсшllt у: Д. ТОШith. Иgеје 11 fюсщюве о Кщюljo"fjeво.ц cflomehiiкy у goку.uентll.ца српске mmа. ц ае fogllhe. Год it шљак М узеја града Београда ХХXl I (1 985). ]25- ]67. 4 Љ. H e l t aд О сflо.цеmщu.uа. Ш ум адш t ка 22, 23. Београд 2]. 11 IJ ] 857; 11 ре штамг13lю у: Д. TOUJlth, gело,!ipltjlol' број ХХХУ ] ај6. ]4] О ва кв а сх ватаља била су О Il Цгте мссто l'рађаl lске IщеОЈlOп tје СРСД I1 I ЮМ XIX вска. која је са nоз l1 ш tје а nсоjlyr lt СТ I1 ЧКИХ I tд C ajla КРlmЈ ков ал::l ј а вне I!а ШЮI!аЛI!С С ПОМСl llt ке кој " l Н1 СУ бюш»оп urrenолезнl I «. И лустрат llu аl 1 IlplJ Mep је критик а бав.арско I Валхала (Wa1halla). коју Теодор Стеф 3l ЮВllћ ВlUЮIICКН. nоз l 1 3l Щ К р "ј атељ ЉубоМ lt р а Н ен адов ll l1а. образлаже у Cвoj lj M мемоо ар 'I ма: Т, Стефа l loвн l1 ВI UЮ 8Ск it. Моје усао.цене ( ), Београд ]988 (2. и зд.), ]22- ]23. О овом јавiюм Iшшюн ал ном спомеllllку. који је бавареки краљ ЛУДВIIГ 1 подигао поред Ре ГС 1l с6урга изме ђ у It љеговом IIДС0Ј10ШКОМ тума чењу: Н. Е. Мitt ig.iш8, geло АЬЬ. ]2: W. TeleskO.lla8. gело, (АI ЮН IIМ ). flеlwлико ре 'l иј о сflо.ценщ,у Карађорђево,ц, Бе'l 1857; прсшта м па l lo у: Д, Тош иl1. 11(18 qeло. n РIUJогброј LXXXII. стр У овом контексту II l1је на одмет Itcтa hlt даје 110д lt за l ЬС IJ укра щ а flа l ЬС Н ародiюг п озор" шта у Бео граду I IУЖ1tО ryмач Ii Т11 у с ветлости lшеолоп lјс ј tlв ШIХ нашюl l ал lii lх Сlюме lш ка XIX века. И ЗВОРI Ш СЛl tк tlни Ilроl'Рам С l гтер "јара. са медаљо liliма I ш кoj lt Ma су се н алазlu1it Лl I КОВl t зиамсlllm lх Срба 11 rpбoв" српских за маља. указује да јеоiю ПР itпада1ю'пшу li афlollај l lli l Х IJalrreolla. за ОПltс Уl lltш 1"СIЮГ II3ВОРIЮГ сл икшюг програма: К. Н. X plt CТIth. Зtl(lUСII стщюг БеограђtlНUНlI. Београд 1987 (2. и зд.) Упор.: Б. НеСТОРО lшl1. fi"ро{јно flозоршumе у Бerщюgу. ГоД ll ш њак града Београда I Ј I ( ]956). 31 ]. Да је она iшеја б l tjiа јас 1l0 форму Лllса1l3 већ у време подltзања гpal)eb l tlle потврђује 11 1JIIСМО ГJpeдceДllljKa ПОЭОРI I ШIЮГ одбора Ф IIЛ l ша Xpl l cтlt h a упућено Мшшстарстuу ТtpocBCТ'C крајсм у коме се II CТl I ' le да је по обнављаљу СР'1СКС државс "og.цах обратила flажњу на спо.ценm:е стщје наше архитектуре, uзgавmll леflу СlЮmу на,је H(}(JIIJXlњe Љ)'6осmtllЬе. КШlеlltl/ill. Р(ј(Ј(јнш~е, МШ/llсuје... а сада је по жељlt Iшрода IЮЩtГЈШ храм """Ој" одговара HOB ItM I Ш Ц l tollал НljM потребама: г. KOBlljalll tl1. Архивска fјхфа о НЩJOgIIО.ц nо ЗОРlltuт)' у Бео lјхlgу Београд ]971. ] ]. бр М. Бан. СnoмеltlјК Kapal)Opl)y, СРllСке IЮВlше 4. БеOl-рад 10. ] 1857: lltx=utraмпајюу:д. ТОШllћ.IШВ.ДСЈЈО. ПРluю г број У.стр. ]3]. 8 И стоветне те l ше ll Ш lје се у то време мо!)' пратитlt 11 у APyrlI M ebpo!ickiim Г l ресто lll щама. Јсдаlt од Itajyrlluajlllljllx узора б 1l0 је с в ака,,""о П арю. Упор.: Ј. Hargrove. The Statucsof Paris: Ап Оре п Air Pantcon - The Hjstory of Statues 10 Great М сп. Antwerp је с itlrгепtчкl t. на npl\mcpltma СJll t карстlш. протумаче l t у: Н. т. Wа рре п sc llшid t. Allcgorie. SY!11bol und Нi storicnb i ]d јl1l spten 19. 1ahrhunden. ZUI11 рro bl еlп уоп 5chein und Sein. Mnchcn Упор.: Н. Е. Mittig. 1Iав. дело где овакве jablte HaUII ОIШЛ ll е cllomeliltke аутор дсф ltшјше Ш ll р ll М окв и рима пој ма»figrliche Denkmal«. IIСТitчућ l t Ibit XOBO altnl'iko порекл о. ожи в ље н о У ПОШГf ltчкој YMCТl IOCТ l t реltссюlсе. У окви ру ове групе 011 разликује ЧЈ It п ш а споменика:»reiterstandni lder«. "Тh ronbi ld «11»5tandfigurcn«. Ова формалlш подела је I liiструментал ll а. a.rщ " веома ГlOједltОСЈ.tвље I Ш. Аутор се нс упушта у сnеш 1 ф,,'ше вар llјшrrc 11OјСДШ IO ГТiш а. које су Н УЖIЮ Ilа метале 11 раз Ј 1I1Ч ll та значеlь.1. У пyrll а кл а С II ЧIШ С1)'Дllја о пшов lt ма хероја. саглсда IIIIX у ИСТОР l1јском току. је: Т. Carly]e. ОП Heroes, Hero-Worship atld the Н еroјс јп Нi story. London s. а., где је щ:такнуга подела liа: Тh e Него as Divinity. Тh c Нето as Pтop h ct. The Н его as Preist, The Него as М ап of Letteгs. Тћс Н сто as Кin g. 11 Љ. Ч убрit I1. 06елеЖlI(/().IЬе стorogишlbuце смрти Docllmeja Обра gotjllha и ogjеци у срflскu,ц КЊIlЖевн.u,w ЛIIС(1Ј(}(Ј14,ца U часоflt l сu.ма /911. fogtllle. Ковч е жlt ћ XV lll -Х I Х (] ]982) ; И ст.!. открu8щl:>e саоме llика Доситеју 06pa9()f1UnY 19Ј4. rogllhe. Збо РlIIl К Н ародн ог музеја у БеОI'Раду ХУ-2 (1994) СКС РЛ llћ је овај предлог I!3 l1ео 1.1 сед IIIЩ" ОДРЖа!lOј IШКОН спсчане roд IЈ Ш I ЬС скупumше Српске КЊIЈже вне задруге]. м аја Упор.: Д. К.. сраск" Кlbuже8на 3lIgpyla. С рп с Кl! КЊ llжевi Ш I 'л а С lllј К XX II- I I (1909).880. Н а седlllщама 21. новембра ] 6. jallyapa 19] О. юраl)e l t ј е предлог»0 fl!:юсllа811 с/uџгogullllьuце с.цртll доситеја Обраgoвllnа«. Упор.: Српска А,'1bl4жевна заgру {а. CpJ ICKlt КЊ ll жев ll l t глас lllt к XXl Y-3 (1910) Н ако" тога је Одбор з а просла в у стоroд1шi Њlще смрт" Доситеја Обрадо HIJl1a y"yrlto uejlom ср пском I ШроДУ про глас о циљевii м а п ро у десет тачака. Под бројем jeiiafl. сл а вс, KOj l1 је бlю дефll lll lсаl l као гл а В IЩ Ц II Љ. IIСТЗКitУТО је nод ll эаlьс CnOMellltKa. П ро l 'лас је објављен у: Стоrogt l UlIЫЩ.а доситеја ОБЈХlgotJIIЋа. СРПСКII КlЫ j ЖСВ lll t глас liilк XXIY- 9 ( ] 91О), , 13 О проблему yтnрђив.ања датума Доситсјеве см рти : Д. Руварац. Дан с.црти Docllmejeвe, Бран,,""О1Ю ""'0110 XVII- ] (191 ]) ; 1. СкеРJllјћ. дан с.црти DOCtlmeja Об/юgotJllliа. СРПС КII КЉllжев гласliliк ХХУ I-6 (19] 1)

14 С ПОМ ЕН ИЧКА БАurrИНА / МИРОСМВ ТИ МОТИЈЕВИЋ 14 Одбор ј е у ствар!1 1 1РВО l1ред80дlјо Стојаll HOBal.:oBlth, ат l по ље1'овом 110влачс љу са мсста п редседllltка КlЫtжеВIЮГ одељеља Српс к с КЉIIЖСВI IС задруге, ЉС1'Ову Ф У llкцнј у је Ilреузео Јонаl l СкеРЛllћ, KOj l1 је 1I 6iЮ CТBaplllI IIIllIШlјатор прославе стоroдillu Љlщ е СМРПI Доситеја ОбрадОВllћа. На cacтa llk Y одржанqм 2. фебруара ОДЛУЧСl10 је:» У ogбо,} за ПРОСЛ(lву УЛа:Је сви чланови КЊllжевн оf ogсека Српске КlЫlжевне заgруfе. затюi ПО jegah Пpegcтавнш: МUНllс fllщх:fllва Просвете, Српске краљевске акауеillије, УН14верзитета, ПрофеСОРСКОf gрушfllва. УчитељcКf)! gрушfllва, КУЛfll>рне.mfe. Друштва Св. Саве. у.li.ет НIIЧКf) f gрушfll(l(l Лаgе, HOВlmapcJo.Vf уgружења. 11 још nетll(/ест култypнtи gрушfll(lва беоf(jlщскiiх«. На Ilстој седl l ilщi ј е детаљ l10 угврђе" It п рограм прослане. У п о р. : Х.. СтОfogшUlЫЩ(/ Доси fllejll 06[Юg08ића. Српски кљижепlll1 гласlii l К XX\Y-4 (19\0) ]S Идсју О ГlOДIIЗ1IЉУ спомешt ка IIЗl1ео је СкеРJJlЈ!'. не!'. ПРIUl II КОМ гюкретања IlшщнјаТItIЈ.е за п росjlаву СТОl"ОД IIШ l ыще ДocltтCjeвe CMpтll. Оl1а је тада. па 11 даље остала најважl li lјll задатак просла ве. што се IIС11щало 113 CB IIM сед шщама liа кој има се о томе paciijx18.1bluio. Упор. И звештај са сед Нll це одржа l lе 1. маја ]909: сриска књижевна заgруfа. CPI ICKII књ ltж е ННlI гласнliк ХХ ]] - II (1909).880. где се I швод lt : " Члан Јован СкеРЛllћ uреgлаже уа Сриск(/ књижевн(/ з(/gруfа уз- н е IIнtщuјаfll/lву у ПрослаВ/I Орве стоfogишњlli1,i! og Смрти Доситеја 06раgoвllћа 11 у uogll :ЮЊУ cuo.li.ehiika њefoвa у Бео1fюgу «. 16 СРиСК(/ КЊllжевllll эtщру((/ - Состшюк og 10.. II.(/pflla /91/ fogu не, С рпск" КЉllжеВ ШI гласiшк XXV I- 7 (191 Ј) Београдска ОП Uffi tllа ј е ПРНЛОЖ I Ulа 2 0(Х)(). државl l е властii ] 5(Х)(), а П РIUlОЗltма је са КУГIЉСНО 15 ()(х) дl l l l ajxi.: ДОCllшејев СПОillеН Il К, БраllКОВО коло XVIII (1912) Н.: Сfllоtogll ШЊlща ДОС'IIШеј(1 Об/ю.qoвllћа. СРГ I С КИ КlЫlжеВ 1Н1 глас иltк ХХУI-4 (]911), (Bulterfly). Са I/Зложбе.lI.ogeл(/ за Доситејев сt10.иенш<, Н оиа II с кра Х-5 ( 1911), :w Саста в ко"курс "е КOMltcltj e 1I ње lш одлука објавл.е11ll су У:дОС II ' тејев cuo.li.ehilk. Жщm је ЩJ!l.МIIO мogел Xpв (/mcкf) ' СЛIIКОра 8ал.(jeI4G. П ОЛlm l ка бр , 28. I У. Београд 191 ], стр. 2;ДОСllmејев СUО.иеН IIК, БРal l КОИО коло ХУ III (19] ]), 288. Тим поводом " стакнуто је д а се Mei)y rtрltјављешlма IIltje lюјаиlto И ваtt М е штро И ll h, јер је 6itO заузет I l зрадом двеју С КУЛ lпура It Ilрlшремама за отнарање cp rlcкo l ' rta ВilЉОIШ у PItM Y. 21 О Валдецооом учешhу liа П рвој јуl"ословеl lској ItЗJIО)]о.i)lt У Београду 1904: д. ТОШ ll h, Јуfословенске у.li.етничке 113.!10ж6е, Београд ]983,52. Том ПрlUlllКОМ Валдсц јебора ВIIО у Београду, а у пр "ч ама l1з тor' IlpeMetta забеnеже llо је да је уп раво 011 н ајr-рлатнј е од CB I1X уме-тшtк а ПОЗДJXIВIIO,...-раља П етра Пр l UlIlКОМ посете JtЗJIожбl1. Упор.: Н. CIIMllh. Петар УОО8А."Uћ ( / ), Бео '-рад ОПШllраll OIl1tC с ве'l аносш одржа ll е у 'Iедељу 27. маја 19]4. 06ја8ЉС I' је у: М, Б.: ОтКРlI(l(lње cuo.wehm:a доситеју Обраgo 8l1ћу. С Р I1С К" КЊllж евlll t гласlнlк ХХХ II- ]] (1914), Сt10,иеНЩ4G доситеја Об[Юgoвllћа, СКЗ ]34. Бео l -рад 1911, , Н а сед IIIЩ II одржаlюј 9. liонембра одреl;eш I су П авле П о пов lth 11 JOHal1 СкеРЛ llћ да ПРltllреме llредло I ' за садр ж ај Сt10.неНUJ, едоf.:llfllеја Обраgoви1iа. YllOp.: сриска КЊltж:ев IlО за9р)'ia, Срп с кlt КlЫlжеВ 1II1 гла С ШIК ХХ]У- I l (]910) К он, UCIIT СПо,wеНlIII,I! It Ibellll аутори одређеш I су 113 седlllщама Српске кљ lt жевllе задруге ОДРЖalШМ 14. фебруара" 1 О. м арта 19] 1.: Српско КЊltж:евnа эtl9руfо - На Cllcflla llкy og /4 фебр)'(i(jl1 11 Состанш.. og 10. марта /9/ /. fogllhe. CPflCKII КlЫ lжев1 1It гл а CIIltK ХХУ I (19] Ј ) Спо. li. енш~1 доситеја Об[Юgoвll1iа. ] Упор. и: Р. М.: ПРО(;Л08(l досllтеја Обраg08l1ћа. СРI1СК" КЊ llжев l1it гласlii lк ХХУI (]9] 1), 57] - 574, S П. Шна 6I1ћ.. ДОС /lfllllје 06"agoвll1i 11 њe foв зна чај )' gуховllо.ие Пре а0рођају CplXl, Вс с нн к Ср пске Цркве У l ( Бещрад ] 897), За pellecallcllo порекло мonша It ЊСl'ОВ одјск У амблемат-ској J lltтcparyp " : R. 1. Clemcnts. Picta Poesis. I_iterory фld Humollistic Тl leoгy ј" Relloissmlce Еmblещ 800l:.s, Roma 1960, 135-]49. Ста Plljll корен" MOI)' сс пратlml од касног средњсг века: А. Frugoni, COII~'ellel'oie &1 Prato е 1111 liijm figllra10 јll ollore Јј Rober/o d'лligi, Umanismo с Rinascimento. Sludi offcrati а Paul Oskar Kгi s teller. Fircnze , где се ист ltч еда се похвала Пстраркlt може cxbat l lт 1t ка о,,"afirmaziolle (Јеl magisrem«. 27 Т. СтефаllOllllh ВJtЛО НСICII. М8. geло О СВСТltТCЉим а као I lдеалii IIМ IШUllOll аjii lltм xepojllma барок IЮI ' bepc"""o-полlm tч ко г програма : М. ТtI :>IOn ljcbllh. Serhj(l &111(."((/ II Serbi(1 Sacra у бщюкно.1i. BelJCKo Uo.11Ifllll'llo.VM ПfЮI[Ю,Ц), Карло ва'lке.li.ит/юumruје. СвеПI Сава у С Р Ј]ској 1 1CТOP lljl! It трзл 1ЩII ' jlt. ЗбоРIII IК радова IШУЧllOгскуп а. Беor -рад ] За појсш lll а'lilс прltм ере барок lнl Х llредстава светитеља хероја 11 Ibltxony II"""ОIIOI-рафllју. Io.""Оја I шјс бнла лltшена профшнt х,,""оноташtja: Р. MllxaltJlOBllh, О Џ,-фщхншћевоill (јllкјюрезу Св. Стerfюн Ш fllиљlllюв ll 1i, МШШ С1' ltр Шlt шатоr.1ц. ЗборНIIК радом науч IЮI' скупа, Београд 1989, За коренс уоблltчавања Х РЮ II ћа ttског Тlш а хероја 11 IbCI'QBe ШIТIIЧКС узоре: Ј. S. L Је lа Vega. Еroe КУесо е SШ I 1О сri.~(iшro, Brescia ]968. На појам херојског. као јед II С од ОС IIOВIШХ Kaтel "O pllj a барокне YMeтllOCI I1 ука за но је у ве!'. КЈШ С IIЧllOј СТУДlФI: W. Wcisbach, /Ј е у 80m сl:. (lls Кшџ'( der GegcllretormatiOlI. В с гl јп 192]. 2':1 У српс,,""ој 6аРО"'OJlошкој ЛltтCратурll је у HC"'OJlH ""O наврата уоч е- 110 посебно место uapa Д ушаlш у IIКОl юграфllј ll tt ащto lшј II Ю l ' баро Кl ЮГ хс рој а. алii овом l1робjlему још увек IНlje IIОСllсћсно ДОOOЉlIO lтажљс, liiтl је 011 у IlOnlYIlOC:nI протума'lсii : д. Меда КOBllh, Преgсmове врлiiна у CPUClo.vj у.и еfllнlх; fllu XVII/ века- III Лик цара ДУШШШ у Жефаров llli евој юы.lзi "ю06[юженt/ј оружuј IlЛщm'lfflo.-UX«Ј/З ПyreВII српског барока. ] ; Р. М IIЦ IUlORllћ. 8egymecpUCKl! ([Юфlllo. е ХVШ века. CpflcKa графика XV II] века. Збо РШIIC радова Il ауч l югс...-упа, Београд 1986,97-99: М. ТИМ ОТ1 lје Нllћ, нов.!џ-/о ИлустраШ8а1l пример је Краљевиh М арко, кој" је поред цара Душана бlto С8ака,,""О liајпопуларlшјlt IICТOP llj C KIt херој С рп СКОl' ромаlт!3ма: Н. M akyљeb llh. ЛIIК Марка К[Юљевић(1 у српо:о.и С, liiкарсшву ро.oiанfllllз-.t(/. Зборник НаРОШЮ l ' м узеја у Београду ХУ I - 2 (1997), 187- ] О ynщају Доситеја Обраловнћа li а прихвата ље IЮfЮI' мораjl HO-ДllДаКТ1IЧIЮГ,,--одекса jabllllx 8рюtНа 1I 1I:.el "О 80М одразу 113 уметност KacllOr ХУ IIJ века flll С3Л1I смо ЗltaТlЮ опшlt рније поводом сл ик а Гој М)"ЦJlје CIl,I!8o.1(1 щ:н!у ПОРI ~ено," It То.ll.lцmи(/ с КЩЮ80.и fлаво.li..,,""оје је за М II ТЈЮПOJlltј СКl I двор у Сремски м Карловцима liасликао Creфа ll f abpluloblth, ДОСlтјев I l plljaтejh.: М. ТИМOnlјеВ ll ћ. КОillпозmџljе Стеф(IН(1 ГавlЈ1lЛОВllћо» Гај Му Цlljе СI~евола Щ:н!у ПОРII,I!НО."«11»To,II.II/JlIga с КщювОМ fл(lво.ц«52

15 ХЕРОЈ П Е РА КАО П УТНИК : ТИП ОЛОШ КА ГЕН ЕЗА ЈАВНИ Х НАUИОНМН И Х СПОМЕ НИ КА И ВЛЛДЕIJОВД СКУ л п у г рд дос ИТЕЈА О GРддО В ИЋА I..-аО ~xemp l unr,';,'iii;s. ЗбоРIII. К Р :ЩОR;\ "ОСlICћсtl Павлу Bacllhy Боо 1 1':Щ ]995. (у ш rn МIIII ). У п ор.: Иcn., срас...-о ба,ю",но CIII/,,'Щк:тво. H OI.'" Сад ]996, до шlш аис.1«i Доситеја Обраgо(ш /l(l. С К З 5], Бcor-рад 1899, ]0. 33 д ' Обр:що,mh, О gужно.foi 110'lIlтанију к HllYKlL.M. И 1бор 'IOУЧIII ' Х С ::lст:ава, С К З 86, Беогр:щ У' IOР. " 224 глс се OllllCyjC АлсксarЩРОII I Vlа' II ШД АХIUЮIIIIМ rpnбoм " "t.' IЩСТUЛ"OЈС 'hoc~ I loдух Il81'С Ol1C8ao ХОМСР. 3<1 досllтсја пој::l), ',. а«ни,,. I'М3 ст3- ро m a..ell.e W/OC/IIS /XN'IO'<. IIРСМ:I КQMC јс ГЮСЗ llјз сматр;1 " 3 CltlfO,.I ЩОМ 33 мудрост. Yllop. R. Ј, C]C n1cnis. на#ј. ge.m. ]4]. 34 Љ. H e ' laдoll ll h. О саq. OII!fml.,L.ЩI, Ш ума.llll ШШ бр. 22, Београд 21. [1 I К57; Објавље,ю у : д. ТО'JJI.ћ, Hgt'je 11 pacapa~ о K(lptl' Ijoрl)l!8O.ч CflO.foit'HII9' У gfж). ч ен/lili.foiа српске што.мае / ' fli IH ~. 11рiUЮ " хххуии, (.1]>. 14]. 35 Cn ш ај см 'IIIЈа ОКОЈlI, \Х..,.,1 С ' ЮМС IIIIК "пак 1IIIjC 1Ю.11Intут. Ј с.!!а" ОД бimlltх ра 1Јюга. поред YHyrpallllhllJ' IIССllOрЮУМЗ. бl\1ю Је 11 ()"nюрс I Ю 1 1 ]Х111IШt.cњс Ilopтc. """Oj;:l јс У KJIJIOt,DJ:ItJy још )ЋеК ВIIДС ла I lсамi IССТ I' Р3110гбу, rroll llll ка. Olla се Оl UlУЧIIО СУ!1ЈЈОТСТ38ЈЬ3 Л;:I 1I0JtIIJaIbY t,,"улптор.1л1юг С IIО~I С IIШШ. алll HIIJC Ilчала 1tI1UП3 11]ЮТ 1 1Н да се Карађорђу у (:IIQMCII IlOilltп,с II С""" Ј3ВН3 rp:tђc пут " РКП С. IIЛII hyllpllje. С. ЈОВ:ШОll ll ti. НО/Ј.!Је.ro О. Утјсше l tolj ltti ОстроЖ IIII СКII. Мач 11, IIIРО. Беч 1871, З. J08all ЈО8аIЮВllh. Мач" U(!/Ю. дсла 1], Н арошtoлсло. Загреб \8,.Зоааg ј,. UJ.If'жufИ'fJ UlЮ ti/.if'.чi', KllfI су IП /tjefotи' CfJt'{}IIHf' UJ..IlIJI.I.I(! CI/ЈШС ft'iшј(ijшt'.ј III Чllостll.Чi' у С/ЈОјIl.М U«... а.ча uска.жу C/J~ он(!.foiilcjiii. жељf' и Ha9f'. што Су UOK1Jeтta.' le 1Џ'.1lJ jf'9ho,.:o.ii'ho ""111. Чil C/JOjll... Iро.Ч ЮI.foi оротестџ. М 14.'111 страuiiш. ч с.ч... fџ. М Ofютt' с roују против Ш(!реfllllшmо Iњt!ЧII 1.1'0 IШfЮ9. NЩIOgII су Јти у но ШI'.\i /Је,,)' tн lазi/јш убој u/юm'18 c/joju.r H I'UJmjaWeљuC(.l а«нi/"юi.ii uџуиft'8.ьt'lfje. ч 11 со U«НIfIIU.ча 110 " I'.IY. аа шmај(! бll. Ю? П«нm,' Ла.чщ,тllll беше tлщјlffllю1)и 1н.'/Ю..IУI4Uј~ /848. loglfнe у Фptщцу. с roј; с (/(!СНII"КII.Ч og) Ш t!вљe'fje. 1f 6up fl.ili С" l~p.w ahllja 1(1 ("/ЈОју слofюgу IIcl7le logllhe; С flеснii"",'il.ч ogуu/ ев.љењl'.ч БOfЈ//Ј1II су се ТолиЈI/НII са С/ЈОју,jegllHY иmол llју ': тот "сто 110ЉllЦU 'ИI С НО' i>'.ж(!" aoc(fq<l/im)", Оа щtnа СУ go6l1лil С#Ји т" 1ШfJUYll? Па.т је.чно/о ЊII'... ен иfllе ЩJlm. (IЛII НIlfIOgи 111' gouиlш' ОНО. за II/mо "У С(! борили - H~ goбlll ll е СЈ!ofюgу ()IIЩ,'R) ' КlII.:ву СУ је Ј,ил/ии. На IХЈУII уtllще шt' уа IIlljC!JOROЉЈIQ Песни,,~"О О(Јуиl t'8ла>на' Пll.lJfI Cf! ао culii(he I..,"Ь )(1 roju.foi они ж)'gе... -: С. Mapl«)llIIh, " e{/jiho<'iil у По' f! 'щјl', И,зб l );:lllll CIIIICII. СКЗ 274, БеQll'ал ]98- ]99..w М. КОСl1јћ,доситеј Обf1U!Ј(ЖIIЈј)' IIстщmјс...-ој liерсискmll6u XVII/ 11 XlХ #Јека, HOIIII Сад ЈОСЩЮUl lhс8 п рсдlю Г 3.1 ГЮД Il 3.1 I he беоl'р:'дсю'х 1 1: l р1ф8ti 110 М IIОо го 'lemy је 11IЩlI ка 'П I Щ!I I, юgopу З I ШМ С lllmlх љyдl',,'ојllма је тpc(i:' ЈЮ па буny fioc8cltcitil : KIIC'I М IUlОШ, Kapat,opl)c. Досt. теј ОБРМОПllh, Л У Кllја ll М УШIIЦЮ. Вук C-reфаllОВllh Kap:.ultll 1. Мltш:. АIШСТ3С llј е Вllh. Е. Ј ОСШ' OII11It, ОбјuснеНА' Ufwg,lota за /JeIYAI/ CtIЊC UlfQ/(j усла 6l1(ЮIШI БООlfКI.qll иlто Л~ЖU)' UШIЩ)'. Беоt'pall 1867, М. К()(."nјћ. на/!.!ft!ло У IIрсШ'О8ору Сuо. ч еl/lще Досиlilеја Об'ЮytJlJu/ја коју јс 11311;:1 Ј 1а Ср" ск:, КЊIIЖС811:' запруга It С1 ' IIЧ С СС 13 је olla, tiicnп)' l t ltја с поја II злања за l10ч СЛ;:l 06јаВЉllпањем Жщw/ll(/ и П"щ(.>Ьу чеllllјll 1892, 11 да ј е ПО (,-ТО I'ОдltШЉllне ДОС,,, тejcllc СМЈУП ' l1 3.ruM3 IICJ1 I1 К" број IhoCl'0811X с п " са: СаО. Ч f!нl li4ll доситеја ()(јptщotшflа. СКЗ 134. БеО I -Р;Щ Срио,:о Ц1ЖfШ)' riрос.iшii I c UlofoglllUЊUIЏO Дос u тејt!llе, 6palll.o80 ""ОЈЮ ХУШ]2-1 3 ( ]911 ), 208. Сам Мlnpotl o"ilrr ј с. 11<1""011 ПОМСIIЗ у београдској Сuбор ll ој IIР ЮIII. Др Ж;:I О Ilроl108СД О noclrrejy к:ю фlvloюфу 11 I18cmrra'IY МJlаДСЖ II : Р. М.: Пгк)(:.'ftIВО Доситеја ОбраgОfJ/lhа. CPI1CK II КЊltЖС li l Щ 1'1IaCIIIIK ХХУ I (1911), И лустраnl8аllllр"чер је re/«., ИР" ll сја Ћ l lрllhа, Ilрофссuра К :.р J)()8:I''''""C бо l "QC S ЮUllје : И. Ћl l Р ll h, ДОСI/шеј као бо ' ОСДfНI. Бр3Н"""О1iO "'0..'10 ХУIU 1 2- ] 3 ( 19 11), ] М. КОС11јћ. НО/!. {Jf'.IO, 283. ДОСlrreјСR ПОјУТРС1' СС Ilpe тога IHIPY"Y.ЈС за свечаltс сале ЩЖ8СItIl Х ОI' ШПIIШ.:I једаll ОЛ Щlјра llllјllх Ilpll Мера-је наруџбllllа ЩЖ8СIIС ОlшmtJIC CIICТO I ' rcopntj;:l у ТеМ II ШI!3. ру : М. ТIIЖJnlјеllllh. ЦРI(fИ! СмШOf fooplllj(1 У Те.МlIIIlfIllРУ. Њжlt Сал , СЈI ~ Ј. СКСРЛllh. СШџtoqЩI/IЫll4ll ДОСllтејu Обptlgoвullа. С РГ 1С"' 1 к љ,, ЖСВНII гласltllк ХХУ I -6 (191 1) осеб llо У Проl. шс)'. саст3вјъеiioм lloд С ll ажli liм CKCPJIIlhcollM ynщајем. 1I(.I11ЧС се:,.доситеј 06pa!JOfluh је ".1(1 liallle Н06ије go{ю Qlftj IIffЛџ је с. Сово био )(1 СfllЩJUје: он j~ Нlllf/llелшш У)'ХО8II11 liogumejh, чtмeк...-оји Је срас,," наfю9 )'8Ю )' UfJl'je 110fЮ10 go6a 11 )' с) в(је... е ну IlСшорUЈУ. он jf! Щми ~7mmи"~11.foiIlСЛILЮI(.међу Србима, Wjll Је Цt:.lOla C/JOi(1 ико ),"'10 >с. I~~('/шј (Хп)'.мној 11 с /!обоgllој љуба '" к UСШIIНU '. Вlllllе НО I/Ц' ОН j~ У "'4IIио 9<1 се Србll, бt:з nб111fю на /J~fJCK~ 11 gржq8н~ ра'ј.liiке, осеше ~'llo јеуна /!е.liiка.lf)'x0811ll11 gушeflно Цt:.IIIHa : он J~ СРПС9' на/iogну.ч/lс(lq сtлmj/lо на.чо(џi' НУ OCH~y, U 0fJ811 ОfXЖ.Iа.мOIIlIО 8e.1II~"O на"е.1o gyr(hlllofjegllllcmвo НЩЮfJfl "'. И Ј Проt.lща објављеног у: СшоtogllШII>IЩll доситејll 06pagotJIIhll, Ср4IС':1' КIЫIЖСВ IIII гласl liiк ХХ I У-9 ( 1910) Она су НЗj.!lОСЛСIII"'ЈС ФОР"'УJII l са llа yтcкcry: Ј. Clq)CJllth, " УНIIIII ' ШI'њt' ~ЮеUlII,,'f!"' '' ge.мlж{юююацlljtl )'. ~ешiiо<'mu. Бсо I 'paji И сто И сто И сто. 33. ~1 (BUllcгf1y), С(I ЮЈ1О~.Mogt'.Т(I 'ш ДОСllшејев cflo."~hiik. ] 59. ~2 М узеј Вук а Kapaul1hu 11 досllтсја ОбрапО8l1hа. Ит,. бр. ] ] 5fV - МОДСЛ јс pcnponyкollall у: Љ. ~ l убрllћ, Оm~'fJIffИIlfA' cao.mellllkll Доситеју ()(јptl!ј08l1ћу /Y :. CJI. 2. И З. и с под којих су О М 3ШlCOм uпaмпа'iе ГIО'l'CШll е ЛСГС IIДС и llреме It зр:щс. s3 ( ВUltl:rП у). Са 1I.ЈЈ1fJ.жбе.foioge.l(I за ДОС/lшејetl сriо.ченiiк, 159. s4 М узеј Вука KapaUllh:L "noclrreja Обр.1ДО8 I1 hа. И 1I8. бр, 5fA. _ М оле!! је ]>Cllpo,'(yl«)l\:}lI у : Л). ' I )"бр"h. HlItI.. ~щ сп. 1, " CIIOD КО ј е је омашком IIП':lМllа"а IЮIlJ'C III I1:' Jlсге lща..,, ]>сме 1IJр.1ДС. ~~ Ф о"гq I -ра фl lја јс објutl.гl.еlltl к;ао Л I1 I«)IIIIII "ршlo t ililpilj'cкo I' броја Н rиц: "с"ре IIЈ 1911 : HOII.1 И скр:, Х-4 (19] ]), 1] 3. s6 Ф<пограф l tja је објаrљeна као 1111"' ПР' UЮ I ' a lll )'CТ08CКOI' број;:l ll rиц: ис"7је ltj : ~ I OR;\ И скра Х-8 (191 ]) И сте 1"O!LIllle 08:1 фотографltjaје објавље ltа 11 као IlplL~ or Cao.foieNII1~ Досuшејll Об(Хl gоfj/lllа. ~7 ( Вutl еrп у), Са II1ЛО.жGe.Muge.1(1 JlI ДОСllfлејetl СUО.foir Щ/I(, ПР1lМСТltо је 1'0 ВС ћ а'юllltмll1i ТУМ:lЧ у II Р' lка,у обја llљсl lом у HOIJl)j "с"ри. кој" 1I С1 - IIЧ С:,.Og.foill.t: се осе А(I, ga j~ POCliHguh 11"1 11/""0.11' Меlllшpt)(lII1iС6 r.<r: И сто. 59 Н :. ооу особllну ја81 1 С СК)' lljп)'ре,,-рајс.\! ХIX 11 rю' I C"Th"ОМ ХХ itcк3 указа llо је у: Н. W. Ј о п son, /9' ~ C(!/lIII'Y SClllplUlY', Ncw Уоп

16 СПQМЕНИЧКА БАШТИНА I М И РОСЛАВ ТИМОТИЈЕВИЋ 60 G. de Tcrvarcnt, Ашibш.v еl Symboles (Jal!,v /'0" рт/ом 1450-/600. Gcneve ]958. со. 136-] Д. ОбрадОВIIIi.Д l'.!lа. Кла С IЩllј уrocловеl lске КlЫIЖСВ I ЮСТ1 I, Бео ['Рад s. а., Pallll IlстраЖllВаЧ l1 амблемат l lке ПОТПУIЮ су з аllе марiiiшлli њсно ПРl l СУСТllО у XlX веку. Mcl)ynlM. од краја cenaмaece"i1lx ГОДlll1а овом такозваном»пост-амблематском [IС РI ЮДУ«IЮСВС li ује се све Вllше пажње. Та ко је даl1ас веli сасв II М јасно да се амблематскјј l1а'llll1 Мllшљења мора УЗIIмаТ11 у обз llр ГlршtJtком тумачс ља умe"i1юст11 све до краја XIX 1I ПО' lстка ХХ века, када 011 са С ltм болllз МОМ ОЖIl8ЈЬ3ва Упор.: К. Ј. H1iltgen. AspeCls О/I11е ЕmЫеm. Sludies ј" II/e EIIglisJr ЕmЫеm Tradilioll шuј ЕllroреОll COIltext. Kasse] ] 986. ] 4]. 1I даље. 63 О. $ulzer. Traktate ZM Emb!elll(l/ik. SlщJiеll ZIf ејnе г Geschichte (Јег Embleml/leoriell. $1. Ingbcn СЈЮЖСIIОСТ деф Jtllll саlыl амблематских елемсi Шта 1I IЫIХОВ ме I)усобl lll ОдlЮС у савремс lюј тeop lljll flpoкomc l rrapllcalll1 су у: Р. М. Dаl у. ЕmЬ!еm TJleor)'. Recel/l Сегm(1I/ СОlllгibш iо/ /s to l/le CJraraclerizaliOIl О/IЈlе ЕmЫеm GelJfe. Ncndeln ]979,2].11 д а ље. м З ll а' lај покрета з а тумачење ДОСIIтејево[ ' с[юме llllка уо ч ен је веli у аllоiшмiюм приказу у Новјuј IfCKPIf, а потом је често II СТИ LЩII, мада у разјш ЧllТllМ KOIIТCKCТIIMa : Б. С. ЊН(QлајеВ ltli, П{Јеg С110менm."О.и Доситеј(l. ПОJ1lmlка бр. 3722, В 19 14, стр. ]: Б. Бо ГДal ЮВllli. доситеј Об{Xlgoвић. МаJ1l1 урба lll!3а м, Сарајево ] 958, Р. КОll стаl mllloвиli. Путовање К(IO Ч/fll к)'лтуре (доситеј и наше 8езе са С8ето.0Ј ). Дос итеј ОбраД08l11i. Српска КЉllжеВЩI задру га. БеОI'Рад 1962, : В. Gargo. Hn'(l/ska sklllpliira grad(l/iskog peri()(la. lugos]ovenska sku]ptura ] , MUlCj sаvгсш с пс uшсtпо st i. Beograd 1975, ДОСIП'Сј је желео да будс сахра н.ен код Хајдучк е чесме у ТО II ЧI[ дерском КошynЫlку : М. Ђ. MliJl l l'leb~iii, ПО, ОЈ еll /l~ ЗI/(Џlеmlmu.х љуgи у cpl1cкofa наpoga новllје' goбa. Бео"Рад 1888 (2. и зд. Бе о "Рад 1979).459. MCl)ynIM. љегови зе М I Ш {)CТ3.ЦlI по'"шају I!СПред Саборнс црк ве у Бео"Раду. Н а liадrтюб llу плочу ка С lшј с је уклесшl за ШI С,,-ојll ј е 0 11 у ПIIС.uу ХЩЈЛа.ОЈПllју са м себ ll Iшм е шю : «Oвge леже њefoвe ср110:е ruxmll. Ollje љубllо свој {Ј09". Заслуга з а 000 прнпада ЛУКllјану М УIl JltЦh-ОМ.,,-ој и у својој популарној од" Сјеml ДОСllmејевој подсе liа liа ову Сllllсатс.rъeву жељу Winh. Des berijћmlell ilajiol!ischell Rillers Cesaris RifJlle alll'rley KIIslell m/d IVissellschajftell diellfiche Sillllbilder IIlId Gеd(шсkеll. ~ 'eг/e81 Ьеј lоћаllll Сеогк Неnеl ј" AlIgsbllrg... Milnchen VI. 68 Оваква 11 ракса б liji а је ПОЗ ltата у српс,,-ој УМС11 IОСТ II веli у ХУ II I в еку: Р. Мll ха l UЮВl lћ. За.r:aРllја О{ЈфелIlН,.ПОЗ9/Xl8 Мојсеју Путник}'«- Портрет /I10јаја П}'тllllка. бачкоf еl1ископа. Збор /ВIК за JiII,,-оВ IIС YM C11 IOCТ I I М аl1щ С српске 18 (1982) 7 1- ] За потребе овог рада сл)'жiџщ смо се руским IIздањем КОМСШIј усовог опуса: я. А. КомеIlСКIIЙ, Изабранные l1egafofuческllе CQЧ Illte/IIIЯ, 1-11, М ос ква] Идеја о ДУХОВIЮМ CPLty,... -оје се pal)a у уму бltлајс ЦСl rrpално меcro хум шllt С11I'1КС 11'ад!щltје веза н е з:а ај l еropllјско ryma'leihe C11Iu alыl И С'Г IllIСКОГ Зlшља. Због тога СС Валде цовој скулrrryри коргюралllом ретор"ком Ilе 1IС11lче фitзi I ЧКО. " его ДУ ХОВIIО Срие, које се IIОС " у уму. Упраоо у тој светлос11i 11)'ЖIЮ је ryмачlml 110- ложај ДОСlfтејеве гл аsc.. загледане у ае... -оае«. УПОР.: Р.Ј. Vinkcn. Н. L Spiege/'s Аfl/тm P/atOl/ icum. А CO/llribllliOll 10 11/1' Icollol08)' О/lће Heart, Oud Hil]and 75 (1960), 125- ]42, 11осебlЮ ]40. 7] О КомеШlјусовом делу 11 љеговом тума Ч СIbУ: D. Tschizewskij, Das Ll/byrim/I der И'l?lt Imd (Ias Pl/radie.v des Herzells (Jes 1. А. Со II/el/ills. Slavischc Barocklitcratur, 11. МIЈсћсп СЩIЧНУ тсматику л авltрltllт3 могуliе је пратiгfli веli у С РlJ с кој барокној YMC11{(XТlt: Р. Мllх аltjiов ~lћ. Захщmја Орфе.111Н. ПОЗ9/Xl8 Мојсеју ПутНIIКУ- me.ojamuka Лll8uринта. 1. ЗбоРIIIIК за ЛIlКОВll е YMe1'lIoсти Маllще српске 15 ( 1979) ; 11. ]6 ( 1980) Има мо 113 уму пре свега делала8щmнт света 11 р<у С/Щilll Излаз II З лавщnlllт(1 Illко.л е: Я. А. Комеll С Юlii. на8. уелu, 1, даље: 11. ] 74. ~I даље. 73 До.иаћа l1!lc_[.ia доситеја Об{Xlgoвића. СКЗ 51. БеО I 'Рад ] 899, З I13ч ај овог гшсма уо Чl tл1t су 1I рашфl IЈстраЖ II ва ЧI I До Сllтсјевог опуса. али су у љему прејюзll3лii Уflщај ХогаРТОВllХ естетских cx BaтalЫl m lшlј е л епоте. а н с идеју лав llрllllт3. YIJop.: Ј. ДереПlli. Лшшја лепоте, КЊIIЖСВ IЮСТ 7 ( ]963), R. Park. " иl PiClllfll Poe.Vi.H: ТlJe NimeemJr-Сеl/luгуАftеmШIJr.1Ће Ј оит а l of Aesthetics andan Criticism XXV II I- 2 (1969) У IШДЉlша је СЛ IIЧI IОСТ у тумачсњу ЖltвО1 'IЮ I ' [Југа Јана Комс IIIlј уса у дел има Il3да в аllllм поводом 'ГfЩСТ3ГОД IШllыщ е ње гове с щml 1I ЖlllЮ'Т1Ю I ' пуга Дocl!Т'Cja ОбрадОНllliа у дешiма ПОНОДОМ С'ЈОГОдlШЈЊlще њеl'oве С МРТII. Упор. Вllше пуга IIздаваШI превод KOM e llllj ycoвe биографllје, којll јс М ОI'30 да буде познат Валд е цу : Ј. Кlika. l (m Amos KomensJ.-у ve/iki m!ilelj nоmја. priredio Ј. Zavoj Marik. Zagгcb ]892. (4. Il зд.) 76 Ј. Сошспius, Orbis Pit,;LU.f, Ј. Pospi S]. Praha 1896, М. Meiss, Pailllillg ј" FJofellce alld Sielle ајег В/асk Ое аll,. Тliе Anv. Religioll. атl SucielY јn tlle MitJ-Fоunееmll Celllllr)'. PrincelOn, New Jersey ]978,36. Р]. 44, 94, где се указује 113 фюуру ходоча С liliка УКЉУЧСIIУ у монум е lп"ј,јiiiу З IЩll У КОМГЮЗIIШlју Ии VегiШli.v, IШ СЛlI к а llу у Ш паl lс кој капелll Ф ll реllтltllске цркве $. Магја Novclla средiiiюм друге ПОЛОВlше Xl V вска. 78 За а ЛСl'Oријс ко тумачење овог!uтустровшюг Сlш са: R. Tuve, GIlШаumе's Pilgrimage. Allegorical Imagcry. Some Моо ј еуаl Books and Their Poslerity, Princeton. New lersey 1977, ]8. 79 С. Ripa. 1co"olQgio, Padua ] 61 ] У Хертеловом Il3дању је алсi'oрllјс кој персоllltфltlсацији реilов- 110 дола ван нарат1tf1l111 ПРllмер. Т а... -о је уз ПСРСОllllфllка Lt11ј у ХОДОчашћа IJpl lдoдaтa епltзод а о Аорамоном путу ~I з MIICllpfl У Xall3l1 ю Прве ЏЫf fе Мојсијеве (1 ]3; ]- 2). као љего в а ста ро заве1' tt а прасл~lка: 1. Winh gело. CLXX II 81 И cro, XVIIl. 82 Ј. Sauben, Duodekas EmbIematlllll sосmгшii, qlюг1l1ll соnsыегmја accllrafa ај Fidei exerciliulii е, exc;i(1iuj(l1ii Рiеtatеllll,/lIгillшm/а сеге fюl еs. 1. NOmbcrg 1625, ХI - О ШаубеРТОВIIМ теор ~lјск I!М тума чењ1tма JlpIIMCIbellc амблемат1 l ке: о. W. JQns, Die еmыеmа (iscjre Predigtlveise lоћllllll SauberlS. Re7.eption und Produktion zwischen , Feschrift Юг О. Weydt zum 65 Gebunstag, В ст. Milnchcn ] Ј Ш аубертов зборiii IК ј е посредством PycКO I ' пренода, објављс IЮГ ] 743. под IlaСЛОНОМ Э, ОЈбле.uат gyxoв HUbIU. постао [ЮЗ I IaТ 11 барокllој куmyри правосла В l loг с вета: W. Kroll, Heraldisclie Ој сћlllllс Ьеј dell Slavell. Мјl eiller ВiЫiоgгщ)Jriе zur Rezel'lioll Јег Herafl/ik IIII (Ј Еmblеmшik Ье ј (Јеll Slavell ( lallrltlllulert). Wicsbaden No за OIIlIC амбllема!iи звесне I lзмеli е тумачсјыi у од н осу IШ ОР IIГIIн ал: А. Нippi s le y, Тltе RlIssiall 54

17 ХЕРОЈ ПЕРА КАО ПУГНИК: ТИПОЛОШКА ГЕНЕЗА ЈАВНИХ НАL!ИОНАЛНИХ СПОМЕНИКА И ВАЛДЕI.!ОВА С КУЛПУГРА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА ЕmЬ/еm Воо! EmbIemllf DIIChQ\'IIYj. lпе ЕтЫет јп Renaissance and Baroque Europc - Tradition and Variety. Selectcd Papers of (nc Glasgow I пtеmаtiошl 1 ЕmЫсш Conference. &1. А. Adams and А. Ј. Harpcr. Leidcn. New York. КЬЈп Fig Ш ау6срт УМ llре када 1' I>IСС1)' ГЛ:lВllОГ проповедш lк а IШРllбеРlIIке цркве светог Сllбаллуса замељује ЈОХ311 Михаел д l Ulхер. ' liiја су rlсдаго liiка 11 амшlсматск" схватаља бlulа блllска КОМСШlјУСОIIIIМ. YrlOp.: W. Ј. Wietfeldt. ПU' Е",Ь/еm UtеГЩIlrt' о! 1011(111 Micl/(lel Difller ( ), NQnberg '5~17. 8~ L. Forster, СоmеnјlJS 1111(/ (Iје ЕmЬ/еmшik: еј" Hill\\'eis. Zeitschrift Шг slavischc Philologie 29 (1961), Ђура Ј ак JllI1 ћ, Цело/(уПlШ,qe.ш, Ј. реп. В. ЂОЈЮВl lћ, Београд s. а, Угюр.: итmmјеlюгlо.mтmш. Бе'l ]774, 5~]. 87 Ј. Г. Вajl l payx, К'Омс јс I ЮКСрсtlа ЮjXUШ бакрореза, ОЧllгледlЮ је добро IЮЗllаll:lО 1VЩt lll\liју I ljlycтpoil:l Iha Ц t-бссоlюг Cnllca. ИлУС1р3 - Шlјс, У '"1jllM OKBllpllMa треба сагледа"i 11 бакрорез У српском преводу, ДCТ'aЉIЮ су обраt)cllc У стушtjt l : R. Schlcicr. Tabll/O Ceber;s odа. SI,iegel Је5 Мешсltlјсћеn LLlx!IIs I Јолn Тикеm шш ullfugenl abgemalel ;51. Slш/iеn <Ј4, Rezepl;OfI е;"е, am;ke1l B;ldbeschreibmlg ;m 16. mш 17. jo/rnm1ulerl. Всгlјп Дарваровом преlloду ЦеобесоllOг дела гюсксhclю је IICOма мало пажње: Н. ВукадlIIЮDltћ. Доситејем ХРllстОllтuја 14 ЊE'1f11 )':юрll, П Р l UЮЗII за књшкевщх;т. језllк. "cтopl~y 11 фолluiор Ј]] ( ]923) : r. MI.xall/lODllh. СРа СI((I бufiшоfрофllj(l XVlJ1вeAXl, Бcot'Р3д 1964, , бр. 38]. Ба крорсз је pcrlpoдy"'oiia1l у: д. ДаВIIДОВ. CPUCIi:il fрафllј..-а ХУIJ1 tюш, НОВII Сад ] бр СЛ. 4 ] ј(){iкi4..иа В)'и'lа. СЛ(llIl!но-ct'/Ј6сI((lfО Сf1Ш:tlmе.IЯ. ЖllвоmООf1uсаН!4е 11 чрез8l1ч('iщ(l њет()8(1 арш..-люченiя. Карлнrraт ] О Ilcnaro ШКlIМ разjiозltма I' РtlОГ Вуј ll ћеtlог "уговања у Трст: Н. Вукади Iювltћ. Ка бlюffхu/mјl4 ј(){iкi4..'ш B)jllfia. П РlUЮ31t за КЊI ' ЖСВItОС'Т. јез lt к, ItCТOp ltj y It фолклор 1] 1 ( 1923) Л. Ш е Ј lм ltћ. О. МНКllћ, Дело Apcellllj(1 ТеоgOfЮ8l1ћа (1767- /826). raltcpllja МаТШIС СРI I СКС. Н ов " Сад , кат. бр , 48. са t'тiip llj OM лlt1'сратуром. О КО llllршьу It rlpellltamnab<liby ДоснтсјСВОI ' Ј IIЈК<I ТОКОМ ХIХ вска: Лик доситејев, Бра llково коло ХУ[ ] ( 191 Ј) ИлустраТ l шаll rlpllmcp јс СIlQМС ШI К Еразму Ротердамском у Амстердаму, IЮЗllат само rюсредlю преко графltчк'ог Л ll ста. Н а овој скул tпурll Еразмо је Ilрltказаll како cтojlllt Чlrrn Кlbllry К'Оју Д ржii У рукзма: Н, Ј. Мсјсг. Das Bil(ln;s ;n der Reprodllkt;olls, ктрl1i,. (/е5 16. јаl"јtllшlеns. Zeitschrift Гг Kunstgeschichte 4 (1995), 476, АЬЬ. 42. Н аравно да се појављ ују 11 ДруraЧ llја решења. као што је СГЮМСНIIК Мартltlш Лyreра у ВIlрТ'Сllбергу. где јс 011 пр" казаll како Щ)()lюксда са Кlblll'OM у РУШI, YIIOp.: W. Telsko. /108. ge.1o АЬЬ П а llчнhс83 скулшура јс rl()c"'r.lвљclja у десш. део УIIlIвер З lrrcтcког парка. у 'liiјсм се средшmy liалазiulа чесма са обелiiском. док јс у Ј IСIЮМ дслу још YIICK бlulа зелена шtјаца. У ТО IlpeMC се ра ЭМ IIШља.ло ШI се 11 ЛСВII дсо трт пpenюрll у нарк. где 611 се rюсrј llltјta скулmура Вука Kapaultha: Ф. КаllllЦ СрБUј(1 ~е.иља 11 сmшш81 f11ll1mво og p".iic,,-оf goбa go краја Х/Х 8ека, 1. Београд за ово се залаraо 11 Ђорђе JOBaIIOBllh. кој" је IЮред Паll,".h СIIС скулrlтурс IIЗвео 11 скулnryру Вука Kapaullha. 113 IlItlЩllјаТlI8У CPIICKC КlЫlжеВllе задруге. Мсђ у ТlIM. до реалшацllје ОВОГ Г lлана Iшје дошло: А. Ш аулllh. 1јор ~ j()8(j/l08ufi - сраскulшјuр. ЗбоРШ IК за JIPy"rmelle I lауке Ма тнцс српске 16 (]957). 57: Б. МаКСIIМОВllћ.ЩI8, ge.ю М. BYКl.hcBIlIi. Послegшu f1еш t09ilho жuвоша 11 fxi9а ДосиШеја Обра!JOdllћа (09 /3. јуна 1806 go "'раја.чарша 181/ f09lllle). СrlOмсшща Доситеја ОбралОВ llћ а. 89.-] СтОfО9lllllЊlща ДОСllтејо Об{Xlgoвића. Српс Кl. књltж С8l111 I 'ЈШ СIII.к ХХ I У-9 (19[0) Н.: СmОfUfI'ШII"'lII,lI досllmеја Обра{JQ8lfћо. Cpl lcкi. КЊIIЖСОIlIt I 'ла CIlItK ХХУ I -4 (1911). 336: HOlla "скра Х-8 ( 191 1). 243: ДОСII' тејев cuo.lfehii,,', БраllКОВО КОЛО XVIII (19]2), S Богдан Бо I 'liшlol:lllћ у свом ТYMa' I C Ib Y 110ложаја ДОСllтејевог СIЮМС liliк а IШГЖlшава да се 011 IшлаЗl10 "а ""Рају "скада ' I РО MeTlle кpllbynaкc УJIIЩС,,'Оја јс IIЗ CТ'.ipor савс,,-ог пр"сташlиrra IЮДIUШ "рема ЦСIГГРУ града: Б. Богда llo Вllћ. на8. geло. 30-3]. ТаК'О јс СКУJIIП)'ЈЮМ У ствар" мсмор"са" IIManlllaplI1I ефемсршi С ПСIml.КЛ. Доситејсв свеч аllll улазак у Београд 6. августа ЂIIl CIIOMCltllKa засiюll:l1i 'Ја OIl:lKBIIM IlДejllllM основама увек је IIмао дlюјако Зlшчсње. Град је IIскаЗIlва.њем поuп'oнања слаll ЉCI III KY IIcnщао С lloј Зllа чај. urro је београдск'ој средlili1i бllло добјю по знато већ у XlХ веку. М. Тi П1 0tiјеviС. Ејеmеm; sреkюkl w I'reme I'lm/(/\';ne kllew М;/оIа ; Mihajla ObrellOvica. Pcrisli l 3]-32 ( ) ]2. % Вcla IIJмсђу Kapal)opt)cBor 11 ДОСlrreјевог СПОМСIНIка rюмillье се у IIср"одщllt ОД Упор.: још шрu Сf10.че.НIIК(I, БраllКОDO коло 1912, ИJlсја да се гла8lю Шет:1Ј lltште - Corso, "])СТВОРН у Ilyr славе Vio Тr;umрlшl;.~ 1I0Чlща1lа јс 'Ја СТ3ЈЮМ I lдеојioш КОМ тума' IСЊУ СlIмбo.tlll' IItС ТО IIОlvафllје I l)щщ. Yllop.: М. Fagiolo. L'Effimero (/; SIa/o. Slrllllllre е (lf(;llet;/j; (l; 111/(/ С;ШI (/'il/iis;ol/e. La cittll спi ll1 ста с ]'univcrso artificiale dcl giагdiпо. а сша di М. Fagiol0. Roma ]980. ] п реглсji урб.iшicтi I ЧКОГ уобл llч авања КШ lемс I 'дatја: Х. MIUl08aIlOBlth, ПI"иоt uсm/хi.жu8(1њ)' Нtlсmаmш 11 fxlзвојtl ащ)ii'(1 KfLle.llefg(lH, HacJlct)c I1 ( 1999) , li оссбllo " 98 О IlЭраСТ3њу БеО lvада у nyxobito срешшrre Срба: В. ЧуБРltJJовић. БеоlfКI{f - нmџioнtlлно /l "),,,m),рно Cpeglllllme С'Юllје у ХIХ 8e1lY. Осnoбot)eње градов.1 у Србији од Тура ка год.. ЗбоРItIlК радо ва liаучiiоi ' ску"а. Београд ]970. 2] М. &:1.11. СаО.иеlfll" К(lfXI/јоРђ)" Српске JtОВlще 4. Београд : преllrraмгlаlю у: д. ТОШllћ. Н(l8. ge.ю, ПРII1ЮГ БЈЮј У. стр На IlpeMc"IтalbC Валдсцовог CnOMetlllKa ДОСlггсја ОбрадОВllhа "PIUlIlКOM PCКOIICТPYKIt llje УlllшеРЗIfте'ГСКОГ парка скренуга јс пажња у: Б. MaKCIIMOBIlIi. О зе..lени.ilу Беоf/ХI{JlI. ГОДllшњак Музеја l"р ајеа Београда 111 (1956) ]. 338: Б. БогдаllOИllh. Н08. 9е.lO, 3].- YIIOp.: Љ. Чу6Рllћ.lfа8. ge.1o. ]64. гдс аyroр И С тиче да јс С IЮМСllltк све'шiю oткp"llell 26. маја ]9]4. алii ома ШКQм IШDOДII/tа је већ тада "остављсit у УItJlВСРЗIIТСТСК It гшрк.»

18 СПОМЕНИЧКА БАШТИНА I М И РОСЛАВ ТИМОТИЈЕВ ИЋ SUMMARY: Miroslav Тimotijevi c HERO OF LЕТГЕRS AS TRAVELLER: ТYPOLOGICAL ANALYSIS OF PUBLIC NATIONAL MONUMENTS AND SCULPTURE OF DOSIТEJ OBRADOVIC ВУ WALDEТZ Since the тniddle ofthe 19!h century theгe аге јп Serbian сиl (иге тn o гe апd шоге texts and ро l е шi сs аьои! риыјс national тnon uтn en t s. their hi story апј со пt е ш рогагу purpose. It was the ге П ес tiоп of general European ideas. which within the scope ог national al1s etnphasize јп the first рјасе риыјс monuments. Јп accordance with these concepts а! the end of 19!h and (Ье beginni ng of ( Ь е 20!h century тапу топшпепt s had Ьееп erecled јп BeJgrade and among ( Ье т special group were (Ье statues of iш ропап t реорl е, national heroes. ТЬ еу шаdе (Ь е capital of Serbian kiп gdош into а national pantheon јп (Ьс ореп space. as ј! was (Ье case јп ( Ь е other European capitajs of (Ьа! (јт е. Among these sc ulptuгe s (Ье tпопшпепt erectoo оп (Ье occasion ог ( Ье celebration ог (Ье centenary of (Ье dcath ог Dositej ObradoviC јп 19] ] attracts оиг attention. The action foг the erection о г шопшпепt was initiated Ьу 5rpska kпјi zе vпа zadruga оп Ihe initiative of Jovan 5kerlic prominenl historian of literature and the university professor. Ј! was рroшрtl у suppor (ОО Ьу the official administration and Belgrade municipality. Оп Ihe annottnced competition the work о Г Rudolf Waldelz had Ьееп chosen as Ihe besl work. Оп his топите п! the fi rsl тodет Serbian educator has Ьее п repгesented as the hero of letters who travels through the labyrinth of the world looking for knowledge. Не compleled his travel shonly Ьеfoге his death јп (Ье rebellious Belgrade where Ье estabiished educaйо п а! institution. Iп that way Dosilcj Obradovic as hero of letters ООсате equal with the Ьсro О Г sword КагаЈјогЈј с Petrovic, leader of the First 5с гыап геоо ll јоп. This рагаll е l OOtween the hero ог lettcrs and the hero ог sword who made renovated 5е гыа has Ьееп estabiishoo during Ihe final decades ог Ihe 19!h century when the iтnage ОГ hero рое! had Ьееп геplaced Ьу the image of writer-educator. I п thaltitne respect towards Dositej Obradovic gained тись то ге јтропапсе. Compari ng ог Dositej wilh Karadjordje was (Ье reason Го г his т оп шп сп t 10 оо erected јп ГГОПI ог thc тајп entrance 10 {ће KaJemegdan park. Frotn this entrance was runni ng (Ь е тајп аllеу а! which end im mediate!y OOforehand had Ьееп crected Ihe топшпе пt ог Karadjordje. Along the а ll еу (Ь е ге were аlгеају placed thc busts О Г [пап у fatnous 5erbs and this practice continued јп!ater ye aгs. Thus {Ь е т ај п аllе у of К а lешеgdап was estabi ished as the national path ОГ glory - Уја Тгiшпрhаl i s tnarked Ьу two тајп 5егЫ а п nati onal heroes: Karadjordje and Dositcj. During the Fjrsl World War the Ausltians destroyed { Ь е топшпспt of Karadjordjc and soon afler (Ьа! {Ье топитепl о Г Dositej h<:id Ьее п Iransferred јп the Uni versity Park. 50 (Ье тајп Kalemegdatl а ll еу 10st its basic ш еа пiпg and idea conslituted јп (Ье cnd ог 19!h and the beginning о Г 20 Њ century. 56