KO JE KO. туга (2005). Про за јој је пре во ђе на на бу гар ски, македонски и румунски језик. Живи у Београду и ради у Новинској агенцији Танјуг.

Transcrição

1 KO JE KO Дра ган Алек сић (1958, Бела Црква), студирао историју уметности у Београду.. У Србији је обја вио сле де ће књи ге: Кја ро ску ро (1992), Бог се бри не за Или ју (1993), На кју че (1994), Ре ди тељ (1998), Јосија из беле синагоге (2000), Про сте смрти (2001), Између Нере и Караша (2003), Но ви нос Сне шка Бе ли ћа (2005), Око са стра не (2007). У Не мач кој је об ја вио две књи ге: Vorvorgestern и Zwischen Ne ra und Ka rasch. Од го ди не жи ви у Америци (Норт Олмстед, Охајо). Ја на Алек сић (1984, Кра гу је вац), ди пло мира ла на Фи ло ло шком фа кул те ту у Бе о гра ду, на Гру пи за срп ску књи жев ност и је зик са оп штом књижевношћу, где је тренутно на докторским студијама из књижевности. Пише поезију и књижевну критику, коју је до сада објавила у књижевној периодици и зборницима. Објавила студију Опсед ну та при ча: по е ти ка ро ма на Го ра на Пе тровића (2013). Ра ди као ис тра жи вач при прав ник на Институту за књижевност и уметност у Београду. Иван Ан тић (1981, Јагодина), објавио је књигу крат ких при ча Тонус (2009). За сту пљен је у ан то ло ги ји Nga Ber gra di, me das hu ri Tre gi mi i ri nga Serbia (2011) и у збор ни ци ма Од при че до при че (2009) и Изван коридора, најбоља кратка прича (2011). Приче су му преведене на албански, енглески, немачки, пољски и словеначки језик. Приредио антологију савремене српске кратке приче за пољско читалаштво и, заједно са Славољубом Мар ко ви ћем, из бор крат ких при ча ау тор ки/а мла ђе ге не ра ци је Плеј ли ста с по чет ка ве ка (2011). Уре ђу је ча со пис сту де на та Фи ло ло шког факултета у Београду Знак. Преводи са словеначког језика. Живи и ради у Београду и Љубљани. Со ња Ата на си је вић (1962, Ле ба не), ди пломирала је на Економском факултету у Београду. Објавила је романе Они су оста ли (1995), Црвени круг (1997), Бекство из акваријума (2003), Наранџе за Бо жа ну (2004), Ко је убио Ал фи ја (2010), Вазду шни љу ди (2013), и збир ку при ча Крилата туга (2005). Про за јој је пре во ђе на на бу гар ски, македонски и румунски језик. Живи у Београду и ради у Новинској агенцији Танјуг. Мар га рет Атвуд (Mar ga ret At wo od, 1939, Отава), канадска списатељица. Објавила је преко тридесет наслова, између осталих и романе: Слушкињина прича (The Handmaid s Tale, 1985), Мачје око (Cat s Eye, 1988) и Слепи убица (The Blind As sassin, 2000), за ко ји јој је го ди не до де ље на углед на бри тан ска књи жев на на гра да Бу кер. Атву до ва об ра ђу је нај ра зли чи ти је те ме, укљу чују ћи на ци о нал ни иден ти тет, по ли тич ка пи та ња и историју, а значајно место у њеном стваралаштву при па да по ло жа ју и про бле ми ма же на у друштву. Убраја се у најзначајније и најчитаније са вре ме не пи сце. Дра ган Ба бић (1987, Кар ло вац), основ не и мастер студије завршио на Одсеку за англистику Филозофског факултета у Новом Саду. Пише кратке приче и књижевну критику. Објавио је књигу прозе Твитер приче (2014). Жи ви у Но вом Са ду. Је ле на Ба бић (1986, По же га), ди пло ми ра ла je и за вр ши ла ма стер сту ди је на Фи ло ло шком факултету у Београду, где је сада на докторским сту ди ја ма, на мо ду лу Срп ска књи жев ност. Учествује на научним симпозијумима и објављује у пе ри о ди ци. Жи ви и ра ди у Бе о гра ду. Ста ни слав Ба рањ чак (Sta nisław Barańczak; 1946, По знањ, Пољ ска 2014, Бо стон, САД), пољски пе сник, књи жев ни кри ти чар, есе ји ста, те о- ре ти чар књи жев но сти, пре во ди лац, је дан од глав них пред став ни ка Но вог та ла са или ше здесе то сма ша, про фе сор пољ ске књи жев но сти на Хар вар ду. Ау тор је пет на е стак збир ки пе са ма (Коректура лица, У једном даху, Јутарњи дневник, Ве штач ко ди са ње, Трип тих од бе то на, умо ра и снега, Атлантида, Раз глед ни ца с овог све та, Хируршка прецизност и др.), ви ше књи га есе ја, научних студија (Пре и по сле. Есе ји о пољ ској по е зи 221

2 ји с прелома седамдесетих и осамдесетих година, Иронија и хармонија, Етика и поетика, Кнедла и реч, Најгоре књиге, Песнички језик Мирона Бјалошев ског, Бе гу нац из уто пи је. О по е зи ји Збиг ње ва Хер бер та и др.), нај ве ћи пре во ди лац XX ве ка с ен гле ског на пољ ски, ка ко је ре као Че слав Милош (26 Шек спи ро вих дра ма, со не ти, Одн, Хи ни, Стерн, Брод ски, Чарлс Си мић, Китс, Фрост, Лар кин, Селан, Венцлова и др.), добитник највећих пољских на гра да и од ли ко ва ња, 80-их и 90-их, предлаган за Нобелову награду, писао је веома посебну ангажовану поезију у Пољској и лингвистичку у Аме ри ци, у ко јој је бо ра вио од го ди не. Нађа Бобичић (Подгорица), дипломирала је и одбранила мастер на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету у Београду, гдје сада похађа докторске сту ди је књи жев но сти. Об ја вљи ва ла је књи жев ну критику у оквиру регионалних пројеката Criticize this! и Алтернативна књижевна тумачења, у часописима Quorum, Књиженство и Бетон, као и на порталу Booksa.hr. Добитница је награде за нај бо љу мла ду књи жев ну кри ти чар ку у окви ру пројекта Cri ti ci ze this! Бреј тен Бреј тен бах (Bryten Breyten bach; 1939, Бон је ва ле, Ју жно а фрич ка Ре пу бли ка), песник, есејиста, сликар, политички активиста. Ради као гостујући професор на Универзитету Кејп Тауна и Њујоршком универзитету. Био је велики борац против апартхејда, због чега је и затваран. Пише на африкансу и енглеском језику. Објавио је преко шездесет књига поeзије, прозе и есејистике. Мар ко Бо гу но вић (1989, Но ви Сад), ди пломирао је на Одсеку за компаративну књижевност на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Но вом Са ду. Тренут но по ха ђа ма стер сту ди је на истом од се ку. Пише књижевне приказе и кратку прозу, преводи са енглеског језика. Живи у Новом Саду. Ми ћа Ву ји чић (1979, Мо крин), ди пло ми рао је општу књижевност и теорију књижевности на Фи ло ло шком фа кул те ту у Бе о гра ду. Но ви нар је ре дак ци је за кул ту ру не дељ ни ка Нин, ко лумниста дневног листа Блиц и сарадник хрватског недељника Новости. Објавио је роман Оштар старт (2010) и збир ку при ча Ро ње ње на дах (2014). Добитник је стипендије из Фонда Борислав Пекић. Неколико одломака из његове прозе преведено је на енглески, немачки и мађарски језик. Живи у Мокрину и Београду. Алеш Де бе љак (1961, Љу бља на), пе сник, преводилац и есејист. Завршио је студије компаратив не књи жев но сти и фи ло зо фи је, ма ги стри рао и докторирао социологију културе у САД, где је више година боравио као предавач на Универзитету Сиракуза (Њујорк). Сада предаје на љубљанском Факултету за политичке и друштвене науке. Објавио је следеће књиге песама: Замене, замене (Za me nja ve, za me nja ve, 1983), Име на смр ти (1985), Речник тишине (Slovar tišine, 1987), Минути стра ха (Mi nu ta stra ha, 1990), Град и де те (Mesto in otrok, 1996), Незавршене оде (Ne do kon ča ne hvalnice, 2000), Ис под по вр ши не (Pod gla di no, 2004), Кријумчари (Tihotapci, 2009), Како постати човек (Kako postati človek, 2014). Из области есејистике објавио је: Меланхоличне фигуре (1988), Постмодер на сфин га (1989), Там но не бо Аме ри ке (1991), Сумрак идола (1994), Форме религиозне имагинације (1995), Индивидуализам и литерарне метафо ре на ро да (1998), Атлант ски мост: есе ји о аме рич кој књи жев но сти (1998), На ру ше ви на ма модерности (1999), Лањски снег: есеји о култури и транзицији (2002), Европа без Европљана (2004), Бал кан ско брв но (2010), Књи га, крст, по лу ме сец (2012) и друге. Такође је приредио бројне књиге на словеначком и енглеском језику. Његова дела су преведена на више светских језика. Добитник је број них на гра да ка ко на про сто ри ма бив ше Југославије, тако и у Словенији и иностранству. Живи и ради на релацији Љубљана САД. Бил Дод (Bill Dodd; Ланкастер, Велика Британија), енглески песник и шекспиролог. Након што се преселио у Италију, предавао је Енглеску књижевност на универзитетима у Болоњи и Сијени скоро четрдесет година. Објављивао је у бројним британским часописима, укључујући Stand, The New Writer, Other Poetry, The Red Wheelbarrow. Слав ко Гор дић (1941, Да бри ца код Сто ца, БиХ), пише прозу, књижевну критику и есејистику. Од до је био глав ни и од го вор ни уредник Летописа Матице српске, а од до потпредседник Матице српске. Објавио је књи ге про зе: Вр хов ни сил ник (1975), Дру го ли це (1998), Опит (2004), Руб (2010); књи ге есе ја, критика и огледа: У видику стиха (1978), Сла га ње времена (1983), Примарно и нијанса (1985), Поезија и 222

3 окружје (1988), Обра зац и чин огле ди о ро ма ну (1995), Певач Бошка Петровића (1998), Огледи о Вељку Петровићу (2000) Главни посао (2002), Профили и ситуације (2004), Размена дарова огледи и записи о савременом српском песништву (2006), Савременост и наслеђе (2006), Критичке разгледнице (2008), Тра га ња и све до че ња (2011), Огледи о Иви Андрићу (2013), Сродства и раздаљине: огледи и днев нич ки за пи си (2014). При ре дио ви ше књига српских писаца. Живи у Новом Саду. Алек сан дра Ђу ри чић (1963, Београд), студирала је Академију за музику и примењену уметност Мо зар те ум у Салц бур гу, за тим Фа кул тет драм ских умет но сти и Исто ри ју умет но сти на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду. Ди пло мира ла на ФДУ, на Гру пи за по зо ри шну и ра дио продукцију, а магистрирала на Одсеку театрологије. Пише поезију, прозу, есеје, студије и позоришну и музичку критику. Објављене књиге: Историја игре (1998), Индекс оперских и балетских либрета (1999, 2006), Српско позориште у актуелним условима друштвене транзиције (2010), Грације пера и други есеји (2014). На та лиа Жа ба је но ви нар ка и пре во ди тељица. Добитница је награда за репортажу Gazete Wyborcze из Пољске и међународне организације GFPS. Живи и ради у Београду. Бра ни слав Жи ва но вић (1984, Но ви Сад), дипломирао је на Одсеку за компаративну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Пише по е зи ју и књи жев ну кри ти ку. Об ја вио је књи гу поезије Погледало (2010), за ко ју је до био Бран кову награду и Црно светло (2012). Жи ви у Но вом Саду. Милан Живановић (1950, Но ви Сад), ди пломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду. Објавио је књиге: Мирнодопске песме (1976), Култура или домаћа животиња (есе ји, 1982), Сломљени нокти (пе сме, 1982), Све (ни) је ла ко кад си млад (есе ји, 1989), На кра ју ве ка (пе сме, 1993), Црте и резе (интервјуи, 1994), Доњи ракурс (огле ди, 1995), Дунав, Дунав (пе сме, 2000), Кључеви духа (разгово ри, 2002), Ди сци пли на ума (ин тер вјуи, 2006), Ка ла ка ча: иза бра не и но ве пе сме (2014). Об ја вио је и Панораму младе југословенске поезије (1980), ра дио-дра му Џексон Полок, хре сто ма ти ју пе са ма Сто година сто песника (2001), Нобеловци I, II, (са Ђ. Рандељом, 2006), Глобализација/Glo ba li za tion (2009), Лазин крос животу уз нос (2010). Ба ви се и ли ков ном умет но шћу. Пр ву са мо стал ну из ло жбу имао је у Ликовном салону Трибине младих под насловом (а)социјативна по ља. Имао је десетак самосталних и више колективних изложби. Члан је Друштва књижевника Војводине и Савеза удру же ња ли ков них умет ни ка Вој во ди не. Жи ви у Новом Саду. Ни ко ла Жи ва но вић (1979, Кра гу је вац), дипломирао је општу књижевности са теоријом на Фи ло ло шком фа кул те ту у Бе о гра ду. Об ја вље не збирке поезије: Алеја часовника (1998, са Алек сандром Шаранцем), Нарцисове љубавне песме (1999), Астапово (2009) и Car mi na Gal li (2014). Осим поезије објављује есеје, критичке текстове и преводе светских песника. Уредник је у издавачкој кући Кораци. Песме су му превођене на више страних језика (немачки, пољски, словеначки и други) и заступљене у неколико антологија. Добитник је На гра де Трећег трга за поезију и Награде Бранко Миљковић. Емина Жуна (Јајце, БиХ), дипломирала је компа ра тив ну књи жев ност и би бли о те кар ство, те психологију у Сарајеву, а магистрирала Европску културу и књижевност на Универзитетима у Боло њи и Стра збу ру. Пи ше про зне, пу бли ци стич ке, драмске и новинске текстове. Објављивала је у књижевним и часописима за културу ( Сарајевске свеске, Зарез, Одјек, Тема, Bosna francisca na, Авли ја, Бе хар, Тре ћа...), у он лајн часо пи си ма ( Афир ма тор, Ет на...), ин тер нет порталима у регији (е-новине, Радио Сарајево, Media centar, Бука, voxfeminae, H-alter...), радију и у дневним но ви на ма ( Осло бо ђе ње ). Крат ке при че и публицистички текстови су јој објављивани у зајед нич ким збор ни ци ма (Да сам Шејн, Траговима бо сан ског кра љев ства, За би ље же не...). Пре во ди са француског, енглеског и талијанског језика Урош Зупан (1963, Трбовље, Словенија), песник, есејиста и преводилац. Студирао је компара тив ну књи жев ност и со ци о ло ги ју кул ту ре на Филозофском факултету у Љубљани. Слободни је књижевник. Пише постмодернистичку лирику, есе је (књи ге: Sve tlo ba zno traj po ma ran če, Pesem ostaja ista, Pešec) и пре во ди (Ј. Ами хај, Ч. Врајт). Књиге поезије: Sutre (1991, 2. прош. изд. 2002), Reka (1993), Od pi ra nje del te (1995), Na sled stvo (1998), Drevo in 223

4 vra bec (1999), Nafta (2002), Lo ko mo ti ve (2004), Jesensko listje (2006), Copati za hojo po Kitajski (2008). Ми лош Јо цић (1988, Но ви Сад), тре нут но на док тор ским сту ди ја ма срп ске књи жев но сти и језика на Филозофском факултету у Новом Саду. Један од уредника и оснивача онлајн часописа за књи жев ност и кул ту ру Међутим (me dju tim.or g). Један од уредника и покретача Zing!-a (e-zing.tk), сај та по све ће ног кур су кре а тив ног пи са ња прозе на Филозофском факултету у Новом Саду. Кратку прозу и поезију објављује на личним сајтовима. Кри сти на Ка ла у зов Фи ли по вић (1974, Мокрин) дипломирала је на Одсеку за италијански језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Ради као професор у школи страних језика. Књи жев ним пре во ђе њем ба ви се у сло бод ном времену. Ма ри ја Кне же вић (1963, Бе о град), ди пло мирала на Филолошком факултету у Београду, a маги стри ра ла ком па ра тив ну књи жев ност и пре давала на Универзитету Мичигена, САД. Објавила је следеће књиге: поезија Елегијски савети Јулији (1994), Ствари за личну употребу (1994), Доба Саломе (1996), Мо је дру го ти (2001), Qu e ri da (2001), Двадесет песама о љубави и једна љубавна (2003), In tac tum (2005), Уличарке (2007) и Шен (2011); роман Екатерини (2005), при че Хра на за псе (1989) и Fabula rasa (2008); есе ји Књига о недостајању (2003) и Књига утисака (2008). Живи у Београду. Ми лан Ко ва че вић (1987, Но ви Сад), основ не и мастер студије завршио је на Економском факултету Универзитета у Новом Саду. Аутор је романа Сâд, на гра ђе ног при зна њем Го луб Градске библиотеке Карло Бијелицки из Сомбора за необјављен рукопис прве књиге за годину. Ми кла уж Ко мељ (Miklavž Komelj; 1973, Крањ), словеначки песник, есејиста и историчар уметности. Објавио је следеће песничке збирке: Светло делфина (Luč delfina, 1991) Ћилибар времена (Jantar časa, 1995), Роса (Rosa, 2002), Хиподром (Hi po drom, 2006), Име на без адре са та (Ne na slo vlji va ime na, 2008), Пла ва ха љи на (Mo dra ob le ka, 2011), Руке у киши (Ro ke v dež ju, 2011) и Ноћ је апстрактнија од н (Noć je ap strakt nej ša kot n, 2014). Пре во ди поезију с разних европских језика (Песоа, Пазолини, Валејо, Давичо итд). Докторирао је на Филозофском фа кул те ту Уни вер зи те та у Љу бља ни Објављене студије и књиге есеја: Како мислити партизанску уметност? (Kako misliti partizansko umet nost?, 2009), Пје ро де ла Фран че ска: Дип тих портрета Фредерика да Монтефелтроа и Батисте Сфорца (Pi e ro del la Fran ce sca: Dip tih Fe de ri ca da Mon te fel tro in Bat ti ste Sfor za, 2009) и Нужност поезије (Nujnost poezije, 2010). Књи га Нужност поези је је на гра ђе на Ро жан че вом на гра дом за најбољи есеј године. Добитник је Вероникине награде, Јенкове награде, као и Награде Прешерновог фонда за поезију. Живи и ради у Љубљани. Аријан Лека (Arian Leka; 1966, Драч, Албанија), албански писац, објавио је 16 књига, укључујући приповетке, романе, есеје, збирке поезије, дечје књиге. Превођен је на италијански, енглески, немачки, француски, шпански, румунски, бугарски и хр ват ски је зик. Ње го ва при ча Brot hers of the Bla de об ја вље на је у ан то ло ги ји Best European Fiction 2011, ко ју је уре дио Алек сан дар Хе мон. Добитник је три награде за поезију, као и Награде Удру же ња књи жев ни ка (2000. и 2002), као и Награде Министарства културе Албаније. Преводи са италијанског. Уредник је и оснивач књижевног часописа Poeteka, као и издавачке куће Botimet Poeteka. Жи ви у Ти ра ни. Гор да на Ле ко вић (1962, Но ви Па зар), ди пломи ра ла је на Од сје ку за срп ско хр ват ски је зик и књи жев но сти ју го сло вен ских на ро да и на родности Филозофског факултета у Никшићу, магистрирала на смеру Социологија језика на Филолошком факултету у Београду, где је одбранила и докторску дисертацију из области лингвостили сти ке. Пи ше и об ја вљу је кри тич ке при ка зе и рецензије, есеје, уџбенике, стручне и научне радо ве из обла сти књи жев но сти, ан тро по ло ги је и лингвистике. Сарађује са више листова, стручних и научних часописа у Црној Гори и региону. Живи у Бару. Ива на Мак сић (1984, Кра гу је вац), ди пло мирала је и завршила мастер студије из енглеске књижевности и језика на Филозофском факултету у Но вом Са ду. Об ја ви ла збир ке по е зи је О тело твори ме (2011) и Изван комуникације (2013) и књигу по е зи је на ита ли јан ском је зи ку La mia pa u ra di essere schiava у преводу Фабија Барћеландија (Gilgamesh Edizioni, 2014). Заједно са Предрагом Ми ло је ви ћем уре ди ла је збор ник по е зи је со ци- 224

5 јал не те ма ти ке До зу ба у вре ме ну. Ње на по е зи ја уврштена је у неколико антологија и зборника а учествовала је и на неколико поетских фестивала. Ба ви се пре во ђе њем са ен гле ског је зи ка. Пи ше про зне цр ти це, при ка зе и кри тич ке тек сто ве. Објављује у периодици и на интернет порталима у земљи и региону. Преводи са енглеског језика. Пише поезију и кратке приче. Живи у Крагујевцу. Виолета Митровић (1989, Но ви Сад), основне и ма стер сту ди је срп ске књи жев но сти за вршила на Филозофском факултету у Новом Саду. Пи ше есе је и књи жев ну кри ти ку, об ја вљу је у пе ри о ди ци. Ото Ол тва њи (1971, Су бо ти ца), ау тор је романа Црне ципеле (2005), Кичма ноћи (2010) и Ивер (2015). Од раних деведесетих, објавио је четрдесетак приповетки у часописима као што су Гради на, Ко ра ци, Се вер ни бун кер и По ли ти кин забавник, и антологијама као што су Бели шум, Градске приче, Нова српска приповетка и Четвртасто место. Са ен гле ског је пре вео књи гу This Is Ser bia Cal ling Ме тјуа Ко ли на, ро ма не Злат на крв Лу ци ју са Ше пар да, Киша као метак Дејвида Шоа и Пре сто ни ца на си ља Џор џа Пе ле ка но са, као и три наслова Џонатана Летема Сва сирочад Бруклина, Не во лиш ме још и Тврђава самоће. Живи и ради у Београду. Ра ша По пов (1933, Мо крин), за вр шио је Филозофски факултет у Београду. Новинарску карије ру за по чео у но во сад ском Днев ни ку. Био је но ви нар ли ста Мла дост од до 1964, за тим но ви нар Ра дио Бе о гра да од до У Те леви зи ји Бе о град је био до го ди не. Осим то га био је лектор за српскохрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему од од Главни уредник издавачке куће Матица српска био је од до го ди не. До бит ник је Годишње награде Радио Београда године за серију Видови фа ши зма. Ко лум ни ста је днев них но ви на По литика, где углавном пише о друштвеним темама. Наступао је у ТВ серијама као приповедач, неке од најпознатијих су: Радост сазнања, Фазони и фо ре, Ва ро ша ри је, У сну сан, Ше шир без дна. Објавио је, између осталог: Два ока (1963), Гвоздени магарац (1976), Жа бац ко ји не зна да ћу ти (1987), Трулеж зглаве (1991), Ше шир без дна (2001), Лажљива уста исти не (2002), Ноћашњи снови (2006), Краљев ски жа бац (2008), Спев о тран зи ци ји (2009), Дим са зве зда (2010), Ђавољи дисидент (2011), Кад сам пао у фрас (2012), Мокрински патуљци (2013). Мира Поповић (1952, Београд), дипломирала је новинарство на Факултету политичких наука у Београду. На трећем степену студирала је комуникације у области политике, културе и уметности, нај пре у Па ри зу (на Сор бо ни), а по том у Београду. Годинама је била дописник југословенских и срп ских ме ди ја и на ста ви ла је да пи ше за бе о- град ску штам пу о кул тур ним и књи жев ним догађајима у Француској. Бави се и превођењем с фран цу ског на срп ски је зик. Ау тор је збир ки прича Београд Париз (2007), D une terrasse à l autre (2012) и Хар мо ни ја (2012). При вр же на крат кој про зи, своје приче и преводе прича француских аутора ме ђу ко ји ма су Ле Кле зио, Фи лип Де лерм, Ани Сомон редовно објављује у српским књижевним часописима. Од године живи у Паризу. Иван Ра до са вље вић (1969, Јагодина), дипломи рао је свет ску књи жев ност на Фи ло ло шком фа кул те ту у Бе о гра ду. Од до Ра дио је као уред ник у књи жев ном ча со пи су Реч, а од до као уред ник у из да вач кој ку ћи Стубови културе. Пише књижевну критику, преводи с енглеског, француског и шпанског језика. Објавио је књигу књижевних критика Буд но око Из савремене српске прозе (1999). Живи у Београду. Би сер ка Рај чић (1940, Јелашница код Ниша), за вр ши ла је сту ди је сла ви сти ке у Бе о гра ду. Од Ба ви се пре во ђе њем сло вен ских књи жевно сти, те о ри је књи жев но сти, те а тро ло ги је, филмологије, естетике, филозофије, историографије, исто ри је умет но сти, по ли ти ко ло ги је, те о ло ги је и др. Објавила је око 70 књига превода (поезија, проза, драме, филозофија, есејистика, политиколо ги ја и сл.) и књи ге: Писма из Прага (1999), Пољска цивилизација (2003), Мој Кра ков из кул тур не ар хе о ло ги је гра да (2006) и Шо пен, Жорж Санд и њена деца (ра дио дра ма с CD-ом), као и низ тексто ва у ча со пи си ма не ка да шње Ју го сла ви је и Србије. Добитник је бројних домаћих и страних награда за преводилаштво, између осталих и најпрестижније пољске награде Трансатлантик за годину. Живи у Београду. Ана Ри сто вић (1972, Београд), дипломирала је срп ску књи жев ност и је зик с оп штом књи жевно шћу на Фи ло ло шком фа кул те ту у Бе о гра ду. 225

6 Објавила је песничке књиге: Сновидна вода (1994), Уже од пе ска (1997), Забава за доконе кћери (1999), Живот на разгледници (2003), Око нуле (2006), P. S. (изабране песме, 2009) и Метеорски отпад (2013). Добитница је Бранкове награде, награда Бранко Миљковић и Милица Стојадиновић Српкиња, На гра де сај ма књи га у Ига лу, Ди со ве на гра де, као и не мач ке на гра де Hu bert Bur da за мла де европске песнике. Песме су јој превођене на бројне језике и заступљене у више домаћих и страних антологија. Преводи са словеначког и енглеског је зи ка. Жи ви у Бе о гра ду. Срђан Срдић (1977, Кикинда), дипломирао је на Катедри за општу књижевност и теорију књижев но сти на Фи ло ло шком фа кул те ту у Бе о гра ду. Је дан је од по бед ни ка кон кур са за нај бо љу необја вље ну при чу ин тер нет сај та se ler. net, а до бит ник је и пр ве на гра де за про зу на конкурсу зрењанинског часописа Улазница (2007), стипендије Фонда Борислав Пекић, те награда Би ља на Јо ва но вић и Едо Бу ди ша. Об ја вио је ро ма не Мртво поље (2010) и Сатори (2013), збирке при ча Еспи ран до (2011) и Са го ре ва ња (2014), као и књи гу есе ја Записи из читања (2014). Дејан Тиаго Станковић (1965, Београд), објавио је збир ку крат ких при ча Одакле сам била, више нисам и друге лисабонске приче (2011). Пре вео је Иву Андрића на португалски и Жозеа Сарамага на српски (Слепило, Јеванђеље по Исусу Христу, Седам Сунаца и Седам Луна/Месечина). Живи у Лисабону. Сава Степанов (1951, Падеј, Банат), студирао је историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Радио у Галерији Матице српске, Фото галерији и у Центру за визуелну културу Златно око. Објавио је велики број текстова из области ликовне критике и савремене фотографије у дневним ли сто ви ма, струч ним ча со пи си ма и ка та лозима изложби. Заступљен у већем броју зборника и антологија о савременој уметности. У периоду од го ди не до да нас при ре дио ве ћи број ауторских изложби у области актуелне уметности код нас и у ино стран ству (Ма ђар ска, Ау стри ја, Немачка, Француска, Словачка, Румунија, Русија, Канада). Објавио књиге: Светлописи (1981) и Потреба за сликом (1988), те ви ше умет нич ких монографија од којих је најзначајнија монографија о скулптури Олге Јеврић (2000). Добитник је више награда и признања. Живи у Новом Саду. Бо ја на Сто ја но вић Пан то вић (1960, Бе о- град), пише књижевноисторијске, књижевнотеоријске и компаративне студије и огледе из југославистике, посебно из области експресионизма и модерне књижевности, као и књижевну критику, прозу, поезију и есеје и преводи с енглеског и словеначког. Објављене књиге: Поетика Мирана Јарца (1987), Линија додира (1995), Наслеђе сума тра и зма по е тич ке фи гу ре у срп ском пе сништву деведесетих (1998), Српски експресионизам (1999), Срп ске про за и де ан то ло ги ја пе са ма у прози (2001), Критичка писма (2002), Морфологија експресионистичке прозе (2003) Бескрајна (поезија, 2005), Неболомство панорама српског песништва кра ја XX ве ка (2006), Побуна против средишта нови прилози о модерној српској књижевности (2006), Оштар угао есеји, критике, полемике (2008), За руч ни ци ва тре (по ет ска про за, 2008), Исијавање (поезија, 2009), Распони модернизма упоредна читања српске књижевности (2011), Песма у прози или прозаида (2012), Лекције о смрти (поезија, 2013). Приредила више књига и антологија. Живи у Београду. Са ша Сто ја но вић (1965, При шти на), ау тор је четири романа: Крвоследници (2003), Manchester City Blu es (2006), Вар (2008) и По след њи дан Бо га Сатурна (2013). Ро ман Вар је године објављен на че шком је зи ку, го ди не пре ве ден је и на пољ ски, а у току су преводи на енглески, италијански и шпански језик. Објавио је књигу приповедака Тачке топљења (2011), као и збир ку ко лум ни Свежњеви и сужњеви (2012). Више пута је награђиван на конкурсима за кратку причу ( Лаза Лазаревић, Милутин Ускоковић, Улазница, Књижевна реч, На гра да НБ Бор итд). Уред ник је ча со пи са Think Tank и ди рек тор Фе сти ва ла књи жев но сти Think Tank Town. Члан че шког ПЕН клу ба. Вла ди мир Стој нић (1980, Бе о град), ди пломирао је на Правном факултету у Београду године. Поезију, есеје и књижевне приказе објављи вао је у број ним до ма ћим и ре ги о нал ним књи жев ним ча со пи си ма, днев ним ли сто ви ма, антологијама и зборницима. Песме су му преведене на пољски, француски, енглески, мађарски и словеначки језик. Добитник је Награде Млади Дис за најбољи необјављени песнички рукопис у го ди ни. Об ја вио је књи ге пе са ма: Време се за вр ши ло (2008), Фотоалбум (2010), Czas się zakończył (друго издање књиге Време се заврши 226

7 ло, на пољ ском је зи ку, Кра ков, 2011), По зив на сау че сни штво (2011) и Кутија (2013). При ре дио је антологију нове српске поезије Простори и фигу ре, из бор из но ве срп ске по е зи је (2012). Са Влади ми ром Ђу ри ши ћем при ре дио књи гу иза бра не младе српске поезије Van, tu, free (2013). Пре во ди са енглеског језика и уређује интернет часопис за савремену поезију Агон ( ca so pis.com) и поетски блог Јуродиви. Живи у Земуну. Срђан В. Тешин (1971, Мокрин), књижевник и но ви нар. Сту ди рао је фи ло зо фи ју и ко му ни кологију у Београду, а дипломирао на поетици кратке при че. Об ја вио је де вет књи га: Co a ted brain/ По хо ва ни мо зак (дра ма, 1996), Све то Трој ство Georgija Zecowskog (поезија, 1997), Сјајан наслов за пантомиму (при че, 1997), Антологија најбољих на сло ва (ро ман, 2000), Ка зи мир и дру ги на сло ви (ро ман, 2003), Кроз пу сти њу и пра ши ну (ро ман, 2005), Ку ва ро ве кле тве и дру ге га до сти (ро ман, 2006), Алтернативни водич кроз Вавилон (изабране колумне, 2008), Испод црте (при че, 2010). Приредио је пет антологија, панорама и избора кратких прича. Књиге су му превођене на словеначки, ма ке дон ски и не мач ки је зик. До бит ник је књижев не сти пен ди је Бо ри слав Пе кић и На гра де Друштва књижевника Војводине за књигу године. Заступљен је у домаћим и иностраним антологијама и изборима из српске савремене књижевности. Проза му је превођена на француски, ен гле ски, не мач ки, пољ ски, че шки, ма ке дон ски, мађарски, албански и словеначки језик. Члан је Српског ПЕН центра. Бо ра Ћо сић (1932, За греб), срп ски и хр ват ски ро ма но пи сац, есе ји ста и пре во ди лац. Од до го ди не жи вео је у Бе о гра ду, по том се преселио у Ровињ, а данас живи у Берлину. Списатељску ка ри је ру по чео је књи гом Ви дљи ви и невидљиви човек. На пи сао је око 50 књи га, из датих у Србији, Хрватској и Немачкој. Добитник је ни за на гра да ме ђу ко ји ма су: Ни но ва, На гра да Албатрос коју додељује Фондација Гинтера Граса, Награда Стефана Хајма. Његова књига Улога моје породице у светској револуцији има ла је успе шну позоришну и филмску адаптацију. Написао је драму Радо иде Србин у војнике, преводио је Мајаковског, пре вео је и адап ти рао мју зикл Коса, ко ји је постављен у Атељеу 212 само годину дана након премијере у Њујорку. О његовом раду, сем бројних рецензија, постоје и значајне књиге (Милош Стамболић, О Ту то ри ма, Пре драг Бре ба но вић, Подруми марципана). Марјан Чакаревић (1978, Чачак), дипломирао је и за вр шио ма стер сту ди је из срп ске и свет ске књижевности на Филолошком факултету у Београду. Објављене књиге поезије: Исечци (1997), Параград (1999), Систем (2011) и Језик (2014). Пи ше и књижевну критику и есејистику. Објављује у домаћим и регионалним часописима. Живи у Београду. Томаж Шаламун (1941, За греб 2014, Љу бљана), Об ја вио је сле де ће пе снич ке књи ге: Po ker (1966), Na men pe le ri ne (1968), Romanje za Maruško (1971), Bela Itaka (1972), Amerika (1972), Arena (1973), So kol (1974), Imre (1975), Druidi (1975), Turbine (1975), Pra znik (1976), Zvezde (1977), Me to da an ge la (1978), Po sle deh di vja di (1979), Zgodovina svetlobe je oranžna (1979), Maske (1980), Balada za Metko Krašovec (1981), Ana lo gi ja sve tlo be (1982), Glas (1983), Sonet o mle ku (1984), Soy re a li dad (1985), Lju bljan ska pomlad (1986), Mera časa (1987), Živa rana, živi sok (1988), Otrok in je len (1990), Ambra (1995), Črni labod (1997), Knji ga za mo je ga bra ta (1997), Morje (1999), Gozd in ke li hi (2000), Ta ble (2002), Od tam (2003), Z Ar hi lohom po Kikladih (2004), Son čni voz (2005), Sinji stolp (2007), Nja nja me od ni ko gar obiš če kot ri ba (2008), Le vu sem zri bal gla vo do pol gob ca, po tem sem ne hal (2009), Mr zle pra vlji ce (2009), Ko vdre sen ca (2010), Letni čas (2010), O p er a b u f a (2011), Dih (2013), Molusk (2013), Do jen čki (2014), не рачунајући реиздања и изборе; неколико књига за децу и једну књигу прича Hiša Markova (1992). Један је од најпревођенијих са вре ме них европ ских пе сни ка. При мио је Прешернову награду године. Шаламун је био ванредни члан SAZU-а, добитник Јенкове награде (2007) и Европске награде за животно дело града Мин сте ра (2007). Овен чан је и Злат ним вен цем у Струги и Његошевом наградом године. Шабан Шаренкапић (1956, Но ви Па зар), оснивач је Културног центра ДамаД, покретач књижев ног ча со пи са Мак и ма га зи на Хас. Пи ше поезију и прозу. Бави се и превођењем. Објављене књиге: поезија Кућна нега (1987), Учена вода (1990), Империја хлеба (1993), Земна снага (1997), Стам бол ска спре ма (1997), Ме мо ри јал не пло че (2002), Лирика мањинства (2005), Матерњи гето (2005), Изабране пјесме (2006) и Земна оставштина (2007); ро ма ни Буквица (2000), Пазарска трилогија (2003) и Мазија (2009). Жи ви у Но вом Па за ру. 227