СУ П Т И Л Н А И Н ЕО ДО ЉИ ВА П РИ М А М ЉИ ВОСТ КО РУ П Ц И Ј Е У ПО Л И Т И Ч К И М К РУ ГО ВИ М А РИ М А 1

Transcrição

1 Ори ги нал ни на уч ни рад (37) doi: /zrpfns Др На та ша Љ. Де ре тић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду N. D e re t p f.u n s.a c.r s СУ П Т И Л Н А И Н ЕО ДО ЉИ ВА П РИ М А М ЉИ ВОСТ КО РУ П Ц И Ј Е У ПО Л И Т И Ч К И М К РУ ГО ВИ М А РИ М А 1 Ra dix Om ni um Ma lo rum Ava ri tia ко рен свих за ла је ла ко мост. (Pa u lus, D. 1,6,10.) Са ж е т а к: Ко руп ци ја се кроз исто ри ју по ја вљу је у раз ли чи тим об ли - ц и м а и са д р ж а ји м а, а л и јој је е т и м о л о ш ко з н а че ње и с т о: c or r u m p o ( у н и - ш т и т и, ра з о р и т и) и c or r u p t io (п о кв а ре н о с т, и з о п а че н о с т). По л и т ич ка ко р у п ц и ја као не м о ра л п ов л аш ћен ог с л оја љу д и, као ко р и ш ће ње п о л и т ич ке м о ћ и у с в р х у бо га ће ња и с т и ц а ња ра з н и х п р и в и л е г и ја, н и је с т ра н а н и р и м - ском дру штву. Ан тич ки Рим зна за по ли тич ку ко руп ци ју мно го пре не го што је на стао го ре на ве де ни акро стих (IV век н.е.). Да је то ком чи та ве рим ске исто ри је, под ми ћи ва ње би ло вр ло ра ши ре на по ја ва (ма да фор мал но осу ђи вано), налазимо сликовиту потврду у Брехтовом Ју ли ју Це за ру: Оде ла на ме - сника би ла су направљена од самих џепова; политичари, упра витељи, по словни љу ди, про фи те ри сва ке вр сте, ко ви ше, ко ма ње, сви су на свом пу ту наи ш л и на нео дољи в у п р и ма м љи вос т ко р уп ц и је. Гај Са л ус т ије Кр исп, р и м ск и и с т ор и ч а р ( год ине п ре н.е) ра зоч ара н м о ра л ом и л а ко м о ш ћу р и м с ке а р и с т о к р а т и је и з д р у ге п ол ов ин е р еп уб л ике, у с в ојој к њи з и Ис т ор ије т о опи су је сле де ћим ре чи ма: Моћ ни ци су по че ли пре тва ра ти сло бо ду у рас - ка ла шност. Сва ко је гра био шта мо же, оти мао, крао. Др жа ву је во ди ла са мо во ља ма ло број них љу ди. У ру ка ма су др жа ли ри зни цу, про вин ци је, ду - ж н о с т и, с л ав у и т р иј умф е. О с т ал и г р ађ а н и с у ж и в е л и п о д п р и т и с ко м с и р о м а ш т в а, оп т е р е ћ е н и с л у ж б ом и л е г и ја м а. Во ђ е с у д е л и л е п л е н м е ђ у 1 Ра д је р е з у л т а т и с т р а ж и в а њ а н а п р о је к т у Пр а в н а т р а д и ц и ја и н ов и п р а вн и и з аз ов и чи ји је но си лац Прав ни фа кул тет Уни вер зи те та у Но вом Са ду 767

2 Др На та ша Љ. Де ре тић, Суптилна и неодољива примамљивост корупције... (стр ) ма ло број ни ма, док су љу ди би ли те ра ни са зе мљи шта, ако би га, на не сре ћу, п о ж е л е о н е к и м оћ н и с у с е д. Кол ике с у б и л е р а з м е р е ко р у п ц и је, п о с е б н о у п о с лед ње м, п ос т к л а с ич ном п ер иод у ра зв о ја р и м с ке и м п е р и је, го в о ре ц а ре в и ко ји ука зу ју у сво јим за ко нима на терор који спроводе моћници чија је покваре ност и из о па че ност до во ди ла у опа сност и сам јав ни ред и по ре дак. Оно ш т о је и да нас т е шко об ја сни т и је п и т а ње ка ко је ри м ска др жа ва (од но сно ње не с т рук т у ре), ус пе ла да одоли веков има, дивовск и м ра змерама корупције. Кључ не ре чи: ко р у п ц и ја, л а ко м о с т, п о кв а ре н о с т, п р и в и л е г и је, з л о у п о - т ре бе п о л и т ич к и х м оћ н и ка УВОД Пе р и од од т р и н а е с т в е ко в а, ко л и ко је т р а ја л а Р и м с к а д рж ав а, је д у г пе ри од у ко ме с у с е де ша в а ле д ру ш т в е но - еко ном ске и по л и т и ч ке п р о ме не ко је су ути ца ле на све по ре рим ског дру штва. По себ но је еко ном ска кри за по го до ва ла и кри зи мо ра ла, ка ко у по ро ди ци та ко у дру штву уоп ште. Мо рал ста рих Ри мља на с по чет ка рим ске исто ри је ни је ни на лик на мо рал Ри мљана с к р а ја ри м ске ис т о ри је. С а т е ри т о ри ја л ном екс па н зи јом ри м ске д р ж а в е, о т варају се но ва т р ж и ш т а са бо г а т и м си ро ви на ма и јефт ином ра дном снаг ом. Со ци јал на диференцијација људи на богате и оне који то нису, поприма драстич не раз ме ре. Фи нан сиј ска моћ и дру штве ни углед дуго ће остати привиле г и ја па т ри ц и ја и њи хо ви х на с лед н и к а (но би л а) ко ји св о ју моћ ба зи р а ју на ог р омн и м з е м љи ш н и м по с е д и м а, н а в о ђ е њу р а т о в а и п ри св а ја њу в е л и ког рат ног пле на и уче шћу у по ли тич ком жи во ту Ри ма. К а да је п рив атн и и нт ер е с п р е о в л ада о на д ја в н и м и н т е р е с ом, о т по че ло је скр на вље ње основ них те мељ них вред но сти рим ског дру штва част и по ш т е њ е; к а ко у по р о д и ц и т а ко и п ри о ба в љ а њу д р ж а в н и ч к и х по с ло в а. Не мо г у с е пор е д и т и моћ н и и у глед н и љу д и ко ји с у в о д и л и ри м ск у д р ж а ву с по че т к а р и м с ке и с т о р и је, с а моћ н и ц и м а с к р а ја р и мс ке и с т ор ије, ч ија је по ква ре ност и из о па че ност до во ди ла у опа сност и сам јав ни ред и по ре дак. 2 По л и т и ч а р и с по че т к а р е п у б л и ке с у д о и с т а би л и Р им љ ан и с т ар ог ков а, кон з е р в а т и в н и х по гле д а и с т р ог и х мор а л н и х н а че л а. 3 Мо р а л и з в р е ме н а к а да с у љу д и од п л у г а пос т ајал и конз ул и, н ајб ољ е одс л ик ав а п риме р и з и з в о р а где с е спо м и њ е и зв есн и Ат ил ије ког а с у и з ас л ан иц и з ат ек л и к ако сво јом ру ком се је на свом има њу. 4 И з в о ри св е до че о с т а ме н и м и че с т и т и м в ој ско в о ђа м а и з период а р ане Реп убл ике. Та к а в је био К а т он ( п р е C : C Дра го мир Стој че вић, Ан те Ро мац, Dic ta et re gu lae iu ris, Бе о град 1984, Вид. Је ле на Да ни ло вић, Об рад Ста но је вић, Тек со ви из рим ског пра ва, Бе о град 1987, 19.

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 н.е.) ко ји је, окон чав ши слу жбу као на ме сник јед не про вин ци је у Шпа ни ји, про дао сво га ко ња да би др жа ви уште део тран спорт не тро шко ве. Или војско во ђа Цин ци нат ко га су, ка да га је Се нат по но во по звао да бу де за по вед ник ри м ске в ој ске, з а т е к л и к а ко о р е св о ју з е м љу. Њи хо в е с у п ру г е би ле с у же не као Кор не ли ја, мај ка бра ће Гра ха, ко ја је ка да је тр го вац по ку шао да јој прода дра го ка ме ње, по ка за ла на сво је си но ве и ре кла: ово су мо ји дра гу љи. Та к в а че с т и т о с т и мор а лн и ж ив о т у гледн и х људ и ће пос т а т и од п р а ви л а, и з у з е т а к, к а ко је од м и ца о пе ри од р е п у бл и ке. Р и м ско д ру ш т в о ће св е ви ше по с т а ја т и ко ру м п и р а но д ру ш т в о, з а сно в а но на до б ри м на ме р а ма и не ја ко ча сним де ли ма. 5 Вр е ме п а д а с т а р ог н а ч и н а ж и в о т а и с т ар ог по л и т и ч ког поре тка у д ирек т ној је ве зи са ко ру п ц и јом ко ја је за х ва т ила све поре д ру ш т ва (из бор ни про цес за нај ви ше ма ги стра ту ре и суд ски по сту пак), чи ме су до - ве де не у пи та ње те мељ не вред но сти рим ског дру штва. 6 Ка да го во ри мо о по ли тич кој ко руп ци ји у Ри му, по ла зи мо од по на шања љу ди ко ји су би ли на во де ћим по зи ци ја ма у рим ској др жа ви; од њи хо вог мора ла. Рим ска исто ри ја је пуна примера политичара с ма ло обзи ра и до - сто јан ства, ва р љи вих би рократа, непоузданих и пот ку пљи вих јав них служ б е н ик а к а о н о с иоц а н ајв иш и х д рж а вн и ч к и х фу н к ц и ја. О н и з а р а д с в о г л и ч ног б ог аћењ а, по с е ж у з а ено рм н и м с т и ц а њ ем м а т е ри ја л н и х с т в а ри, з а с т и ц ањ е м р аз н и х п р ив ил ег ија, з в ањ а, н ап р е д о в а њ а у с л у ж б и. Р и м љ а н и ф о р ма л но о с у ђу ју под м и ћ и в а њ е, а л и г а и т е к а ко п р а к т и к у ју к а о ви д б о г а - ће њ а б е з п р а в ног о сно в а. 7 Кри ла ти ца да се у Ри му све мо же ку пи ти на кра ју је и до ве ла, из ме ђу оста лог, и до рас па да рим ске им пе ри је. 1. ФОР МИ РА ЊЕ ДРУ ШТВЕ НИХ СЛО ЈЕ ВА У АР ХА ИЧ НОМ П Е РИ О Д У РИ М С К Е Д Р Ж А ВЕ Ка да је Рим осно ван на се дам бре жу ља ка, та да је дру штво би ло на в ише м с т епен у в а р в а р с т в а и б л и з у п р а г а ц и в и л и з а ц и је. 8 У вре ме ну најс т а ри је г Р им а, а т о је в р еме п рв оби тног г е нс овског д ру ш т в еног у р еђ ењ а, сви ч л а но ви г ен с а с у р а в но п р а в н и; не ма с о ц и ја л не д и ф е р ен ц и ја ц и је; не ма по де ле на имућ не и оне ко ји то ни су. На че лу ген са је ста ре ши на ген са ко ји 5 Кар ло Ал бер то Бри о ски, Крат ка исто ри ја ко руп ци је (пре вод Су за на Ру ка ви на), Бео - град 2007, R e i n h a r d Ci m m e r m a n n, T h e L a w o f O b l ig at io n s R o m a n Fo u n d a t i o n s o f t h e C i v i l a n Tr a d i t i o n s, Ox ford Ka pe Town 1995, Коришћење политичке моћи у сврху богаћења без правног основа, познају и остали народи старог века. Вид. Н. Деретић, Корени политичке корупције у старом веку, Зборник Правног факултета у Новом Саду, 4/2016, Лу ис Мор ган, Д р е в н о д р у ш т в о, Бе о град, 1981,

4 Др На та ша Љ. Де ре тић, Суптилна и неодољива примамљивост корупције... (стр ) је п р ви ме ђу јед на к и ма. По с т о ји оп ш т а, з а јед н и ч к а п р о и з в од њ а и оп ш т а р а с по де л а оног ш т о је п р о и з в е де но з а јед н и ч к и м р а дом сви х ч л а но в а г ен с а. Вре ме ном, ма ње гру пе при пад ни ка ген са се из два ја ју из ген са и по чи њу са - мо с т а л но да п ри вре ђу ју. То је вре ме кон сор ц и ју ма, где се по је д и н и м г ру па ма г ент и ла до де љује з ем љиш т е и д руг а с р ед с т в а з а п р о и з в од њу на п ри в р е ме но упра вља ње. Пр ви ком плек си земље дељени на коришћење биле су тзв. окућни це (he re di um) у ве ли чи ни од два ју ге ра. 9 У т и м п рви м д а н и м а ф о р м ир ају с е д в е к ат ег орије д руш т в еног с лоја: па три ци ји и пле беј ци. У редовима патриција је временом дошло до фор - м и р а њ а по с е б ног и моћ ног с ло ја г ен т и л не а ри с т о к р а т и је, ко ја и м а св о је еко ном ске и по л и т и ч ке и н т е р е с е: она фа к т и ч к и у п р а в љ а г ен т и л ском з а једни цом. 10 По ме н у т а г ен т и л на ари с т о к ра т и ја већ и ма више и звора п рихода: пра во на ве ћи део рат ног пле на, од по кло на стра них тр го ва ца за до зво лу т р г о ва њ а у г ен су, од д ру г и х п ри г од н и х по к ло на, и тд. 11 До кра ја рим ске истор и је, у п р и нц и п у, ја в н е фу н к ц и је с у б и л е д о с т у п н е oн и м а ко ји п о с е д у ј у н ај в е ћ и де о з е м љи ш т а и н ај в е ћ и де о но в о о св о је н и х т ерит орија, ш т о и х је свр ста ва ло у имућ не сло је ве дру штва. Пле беј ци се ни су ми ри ли са суд би ном да оста ну са мо си ро ма шна рад на сна га, обич ни вој ни ци без пра ва на по де лу рат ног пле на и са мо убо ге за натли је. Ско ро два ве ка (цео пе ти и че твр ти век пре н.е.) во ди ли су по ли тич ку, еко ном ску и прав ну бор бу да би се из јед на чи ли са па три ци ји ма. Мно го бројним за ко ни ма ко ји су до не ти на ин си сти ра ње и на кон уце на пле бе ја ца, они по с т а ју п р а в но и з јед на че н и с а па т ри ц и ји ма. Ви ше не г у б е спо р о в е, је р и м са да пра во по ста је по зна то кроз за ко не. Но ви на је би ла што су мо гли да бира ју свог пле беј ског три бу на ко ји је тре бао да се ста ра о њи хо вим ин те реси ма. С е р ви је Тул ије је св о јом р е ф ормом озв а н и ч ио п л у т о к рат ск и к а ра к т е р ри м ске д р ж а в е, т и ме ш т о је с т а нов н и ш т в о по де л ио п р е ма б о г ат с т ву у пе т имо вин ских раз ре да. Сва ки од тих раз ре да је мо рао да да од ре ђе ни број че та (цен ту ри ја) са од ре ђе ном опре мом (ко ју су са ми фи нан си ра ли). Ве ћи на пле беја ца је у то вре ме спа да ла у ма ње имућ ни слој љу ди и би ли су ван окви ра ових пет раз ре да. Као та кви, ма ло или ни ма ло не уче ству ју у вла сти. Они ме ђу тим, с а д а и м ају мо г у ћ но с т д а б о г а ћ е њ е м у ђу у в и ш и р а з р ед. У но в о о сно в а ној цен т у ри јат ској ск у п ш т и н и ко ја је по т и сн у л а к у ри јат ск у ск у п ш т и н у, до м и- ни ра ју бо га ти и они има ји ве ћи ну гла со ва код до но ше ња би ло ко је од лу ке. Н и п ле б еј це не ће м и мо и ћ и к ла сно ра с ло ја в а њ е. О но ће ус лед ит и пос ле п у н ск и х р а т о в а ( п р е н.е.), к а да до л а зи до т е ри т о ри ја л не екс па н зи је рим ске државе јер су Ри мља ни осво ји ли Сре до зе мље, уништивши Карта - г ин у. О т вор ена су но в а т р ж и ш т а са б о г а т и м си р о ви нама и је фт ином ра дном Va ron, De re ru sti ka, 1,10; Pli ni je, Na tu ra lis hi sto ria, 18, Вид. Дра го мир Стој че вић, Р и м с ко п р а в о, Бе о град 1977, Вид. Д. Стој че вић, 15.

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 сна гом. Због чи ње ни це да су па т ри ци ји с ни по до шта ва њем гледали на физичк и рад, на занатске, трговачке послове, прекоморску трговину, бан карске посло - в е, з ак у п ја вн и х р адов а т и м пос ловима с у с е ок р е н у л и по је д и н и п ле б еј ц и. Разн и м новч ан и м т р а нс а кц ијам а и б а нк а рск и м ш пек ул ац ијам а, спос о бн и п ле б еј ц и с у ус пе л и да с е к р оз не ко л и ко г е не р а ц и ја о б о г а т е и т и ме с а сви м одво је од град ског плеб са ко ји је и да ље остао на дну дру штве не ле стви це. Од си р о м а ш н и х п ле б е ја ц а н ас т а о је пос еба н д ру ш т в е н и с лој спо с о б н и х и сна л а ж љи ви х п ле б е ја ца ек в е с т ри. Та ко с т е че но б о г ат с т в о и х је по в е з а ло са нај моћ ни јим па три циј ским породицама, с којима су оформи ли нови олигар хиј ски слој ко ји ће ути ца ти на суд би ну рим ске др жа ве ско ро до пред крај р е п у б л и ке. Од п ат р иц и јс ке а р ис т ок р ат ије (нобил а) р а зл иков ал и с у с е по т о ме ш т о су би л и ок ре н у т и нов ча н и м т ра н са к ц и ја ма и ш пе к у ла ц и ја ма, ко је је ба ца ло сен ку на њи хо во та ко сте че но бо гат ство, док су нобили, као носио ци на сле ђе них огром них зе мљи шних по се да, сво ју моћ заснивали на тра диц и ји. На д н у д ру ш т в е не ле с т ви це с ло б од ног ри м ског с т а нов н иш т в а, о с т ал и су они пле беј ци ко ји су и да ље би ли си ро ма шни, па су за јед но са еко ном ски п р о па л и м па т ри ц и ји ма, ч и н и л и г р а д ск и п ле б с, си р о т и њу ко ја је п р о да в а л а сво је гла со ве и жи ве ла од хле ба и ига ра. 12 Па три јар хал ни мо рал та да шњег дру штва на ла гао је да се ве ћи део људског по на ша ња уре ђу је на осно ву оби ча ја и ре ли ги је. О не чи јем по на ша њу ко је је с уп р о тно мор ал у т ад аш њ е г д руш т в а, с а н кц ије и з ри че г е нс, к р а љ, по р о д и ца, п р е ко па т е р фа м и л и ја с а и по р о д и ч ног с а в ет а, св еш т е на л и ца к а о и ч и т а в а з а јед н и ца. Та да ш њи па т ри ја р х а л н и љу д и с у д р ж а л и до о б р а з а и ч а с т и. 13 О б р а ђу ју ћ и св о ју з ем љу, н ис у пос ез ал и з а т уђи м и м а њ е м. Та ко, и з ме ђу о с т а лог, н и је с е с а одо б р а в а њ ем гле да ло, сма т р а ло с е не мо р а л н и м, да не ко по ста не бо га ти ји на ште ту и не прав ду дру го га ПРО МЕ НЕ У СТРУК ТУ РИ ВЛА СТИ У П Е РИ О Д У РЕ П У Б Л И К Е Вре ме ре пу бли ке је вре ме од пет ве ко ва у ко ме су се де си ле нај ду бље п р о ме не у т е ри т о ри ји, д ру ш т ве ној с т ру к т у ри, д р ж а в ном у р е ђе њу, п ри в р е д и и мо ра л у т а да ш њег д ру ш т ва. 15 После вел иког т ерит орија лног ш ирења и у н у- тра шњих су ко ба, на пу ште на је ста ра струк ту ра вла сти на сле ђе на из вре ме - 12 Вид. Жи ка Бу ју клић, Fo r u m Ro m a n u m, Бе о град 2006, О б р а д С т а н о је в и ћ, Р и м с ко п р а в о, Бе о град 2007, D. 50, 17, 206. Та по ја ва је ка сни је у кла сич ном пра ву до би ла и по себ но име прав но н е о с н о в а н о б о г а ћ е њ е (c o n t i o n e s s i n e c a u s a) ко ја ћ е у Ју с т и н и ја н о в о м п р а в у б и т и р а з в р с т а - на у не ко ли ко вр ста. 15 О. Ста но је вић,

6 Др На та ша Љ. Де ре тић, Суптилна и неодољива примамљивост корупције... (стр ) на ка да је Рим био по лис. Ве ли ку за слу гу за ова осва ја ња има ју не то ли ко в ој ско в о ђе, ко л и ко по л и т и ча ри; т о с у г р а ђа н и-по л и т и ча ри, ко ји с у мо р а л и ама тер ски да се ба ве и вој ним ве шти на ма. 16 По л и т и ча ри и в ој ско в о ђе т о г а до ба су се од л и ко ва л и кон зе р ва т и в н и м по гле дом на све т и с т рог и м мора лн и м на че ли ма. Ка да је уз раније добијена два ју ге ра зе мље, ген тил на ари сто крат и ја по че ла свој зе м љи ш н и фон д да у ве ћ а ва са ком п лек си ма об ра д и ве зе м ље у Ита ли ји и у про вин ци ја ма, на име рат ног пле на за жи ве ле су ла ти фун ди је (огром ни зе мљи шни по се ди). Те ла ти фун ди је су би ле узрок мно гих со ци јалних су ко ба у Ри му; је дан од по зна ти јих је сва ка ко, по крет бра ће Гра ха ко ји с у п л а т и л и гл а в ом св о је а н г а жо в а њ е да с е р а в но п р а в н и је у р е д и по де л а ја в - ног зем љиш т а (ager p u bli c u s-a) као и да се уре де зе мљи шни од но си при ли ком о сн и в а њ а ко ло н и ја. 17 Та ко ђе и п ле б еј ск и т ри бу н и Л и ц и н и је К а л в о С т о лон за јед но са Лу ци јем Сек сти јем у во де знат на ог ра ни че ња на го ми ла ње зе м ље у ру ка ма са мо јед ног по сед ни ка и вр ло стро гу ре гу ла ти ву ду жнич ких по ло жа ја. С а до но ше њ ем L e x ag ra r i a из 111. го ди не пре н.е. сва ки од бо га тих лати фун ди ста, би ло да је до та да био за ку пац или прост узур па тор др жав ног з е м љи ш т а, добија о је с т ат ус в л асн ик а з ем љиш т а. Од т ог момент а п рив атна сво ји на над зе мљи штем постаје доминант ни об лик сво ји не. Вла сни ци ла тифу н д и ја с а да мо г у с а мо с т а л но да р а с по л а ж у св о јом з е м љ ом; а н г а жо в а њ ем ту ђе рад не сна ге (ро бо ва или ли ца да та у ман ци пи јум) унов ча ва ју евен туал ни ви шак про из во да оства рен на тим огром ним зе мљи шним по се ди ма и та ко оства ру ју до бит. До бит се оства ри вао и рат ним осва ја њи ма јер су у про це су рас по де ле осво је не зе мље (ко ја је у на че лу при па да ла це лом римском на ро ду) ус пе ли да при гра бе нај ве ћи део за се бе. 18 Л ат ифу нд ије к а о в е л и к и з е м љи ш н и по с е д и, с о б зи р ом на т о да п р о и з в о де в е л и ке ко л и ч и не п р о и з во да, по с т а ју о снов н и пок р ет ач и п р ои зводн и х снаг а. О не су у период у р е п у б л и ке п о с е б н о б и л е е ко н о м с к а о с н о в а п о л и т и ч ке м оћ и п ат р иц и ј с ке а ри с т о к р а т и је. Н а кон д ру г ог п у н ског р а т а ( п р е н.е.) в л а сн и ц и л а т и- фу н д и ја све ви ше у ве ћ а в а ју сво је зе м љи ш не по с е де: р еал и з ац и јом з а ло ж ног пра ва по осно ву уго во ра о за ку пу; ку по ви ном су сед них ма лих има ња, али и на о сно ву зе ле на ш к и х у г о во ра ко је су з а к љу ч и в а л и са в ласн иц и ма си тн и х з е м љи ш н и х по с е д а ; си т н и з е м љ о по с ед н и ц и с у з а л а г а л и св о ја и м а њ а к а о г а р а н ц и ју да ће в р а т и т и поз ајм иц у, а онда немог а вш и да ис т у в р ат е, г убил и су сво је по се де, а т и ме и сво ју ег зи с т ен ц и ју (по с т а ја л и су г ра дск а сир от ињ а). 16 Ibid., Иа ко је тај зе мљи шни фонд био у вла сти др жа ве (s a l t u s i ), ве ћи део је де љен у за куп у т и ц ај н и м п о р о д и ц а м а, и л и б и г а о н и јед н о с т а в н о п р и г р а б и л и, о к у п и р а л и. У дру гом ве ку ста ре ере бра ћа Грах (Тиберије и Гај) успели су да политизују градску сиротињу и беземља - ше и да се из бо ре за мак си мум зе мљи шног по се да од 500 ју ге ра (и још по 250) за од ра слог с и н а. Ви ш а к п р е ко д о з в о љ е н о г м а к с и м у м а р а з д е љ е н је б е з е м љ а ш и м а. 18 Ж. Бу ју клић,

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 У пе ри о д у ре п у бл и ке, фу н кц ију сас т ав љ а њ а зва н и ч ног сп и ск а ри м ск и х г рађана у коме је било рег ис т р ов ано њихово и мовно с т а ње, п реузима цензор са за дат ком да по пи ше гра ђа не и утвр ди њи хо во имов но ста ње ка ко би би ли р а с п о р е ђ е н и у п о с е б н е и м ов и нс ке р а зр ед е и т р и бу с е. Це н з ус је о б а в љ а н сва ке пе те го ди не под над зо ром цен зо ра, где је на Ма р со вом по љу, у бли зини Ри ма, сва ки p a te r fa mi li a s мо рао под за кле твом из не ти по дат ке о сво јим лич ним, по ро дич ним и имо вин ским при ли ка ма. 19 Ина че, да би цен зор упи сао гра ђа ни на у раз ред нај бо га ти јих гра ђа на, мо рао је да рас по ла же са се стер ци ја. Ка ко тај из нос ни је био баш ма ли, че сто су се љу ди по зајм љи ва ли д а би с а к у п и л и т ај и з но с; н и с у би л и не по зн а т и с л у ч а је ви ф а л си фи ко в а њ а сп и ско ва г ра ђа на (cor r u m pe re ta b u la s) као и што се пот ку пљи вао не ко зла том (c o r r u m p e re ali q u e m p e c u ni a), ка ко би се оства рио не ки бе не фит. О в ом в р е ме н у по с е ба н пе чат да ју с у ко би и з ме ђу д в е ф о р м и р а не по л и- тич ке стран ке оп ти ма та и по пу ла ра ко је су се же сто ко бо ри ле за власт. Б о р ба з а в л а с т с е о т в ор ено в од и и змеђу п ри с т а л и ца с т а р ог р е п у бл и к а н ског уре ђе ња (се нат ске оли гар хи је) и при ста ли ца прин цеп са као дик та то ра. За - н и м љи в а је уло г а ек ве с т а ра, т ог п р еко ноћ и о б ог аћеног с лоја п леб еја ца О н и ће у г р а ђа н ск и м р а т о ви ма би т и гл а в на по д р ш к а т ри ју м ви ри ма и к а сн и је у но вом по рет ку, прин ци па ту. Из редова еквестара регру това ни су публика - ни, по слов ни љу ди ко ји су се бо га ти ли на вр ло сум њив на чин: узи ма ли у за куп др жав не пар це ле, а че сто су се ба ви ли и зе ле на ше њем, због че га су ужи ва ли лош глас. За кон L e x C e n so r i a је омо гу ћио пу бли ка ни ма да се јав љ а ју к а о з а к у п ц и по ре за, п ри чем у су и мал и на ра сполаг ању посе б н у т ужбу (le gis ac tio per pig no ris ca pi o nem), на осно ву ко је су мо гли да ду жни ку по реза, оду зму ства ри, све док он не пла ти пред ви ђе ни по рез. С об зи ром да се о в д е р ад и о з ап л ен и д уж н иков и х с т в ар и б е з п р е с у д е, м о ж е с е с л о б од н о ре ћи да је у овом слу ча ју би ла на де лу пра вом ре гу ли са на са мо по моћ. У вре ме ре пу бли ке, са ја чањем републиканског апарата, јачао је и утицај љу д и ко ји с у би р а н и з а по је д и не ви ше и л и н и же ма г и с т р а т у р е. 20 По с е б - но је з а н и м љи в а по зи ц и ја у п ра в н и к а п р о ви н ц и ја, ко је је по с т а в лаљ а о с е нат. 19 Ан те Ро мац, Реч ник рим ског пра ва, За греб 1975, По с л е п у н с к и х р а т о в а у в е д е н је р е д о с л ед в р ш е њ а м а г и с т р а т у р а и м и н и м у м г о д и н а ста ро сти за не ке од њих (c u r s u s h o n o r u m). Тај з в а н и ч н и р е д о с л ед п о ч а с н и х м а г и с т р а т с к и х функ ци ја ( пут сла ве ), уве ден у вре ме рим ске ре пу бли ке пле би сци том из 342. пре н.е., касни је је до пу њен за ко ном из 180. пре н.е. (le x Vil lia a n n a li s). Пре ма овом ре до сле ду за кон зу ла се мо гао кан ди до ва ти са мо онај ко је пре то га већ оба вљао ду жност пре то ра, а тој функ цији је т р е б а л о д а п р е тход и к в ес т ур а. И зм еђу о б ав љ ањ а п о је д и н и х м а г и с т р а т у р а м о р а л о је п р о т е ћ и н а ј м а њ е д в е г о д и н е, а н иј е б ил о д оп у ш т е н о н и п о н а в љ а њ е и с т е м а г и с т р а т у р е у ко л и ко н и је п р о т е к ло де с е т г о д и н а. К а д а с у у п и т а њу г о д и не с т ар ос т и, р ед ос лед ом је било п р ед в и ђ е н о д а је з а к в е с т о р а м о г а л о б и т и и з а б р а н о л и ц е с а н ај м а њ е 27 г о д и н а с т а р о с т и (и да је прет ход но од слу жио 10 го ди на вој не слу жбе), за еди ле 37 го ди на, а за пре тор ско зва ње 40 го ди на, за кон зу ла нај ма ње 43 го ди не жи во та. На ве де но пре ма: Ж.Бу ју клић,

8 Др На та ша Љ. Де ре тић, Суптилна и неодољива примамљивост корупције... (стр ) Они су свој ман да те, уз рет ке из у зет ке, схва та ли као при ли ку да се обо га те ко ру п ц и јом, и з н у ђи в а њ е м и л и с а р а д њ ом с а по с лов н и м љу д и м а ко ји с у мо гл и да по н у де т р г о вач ке п ри ви ле г и је. 21 Што бо ље ме сто на ле стви ци влас т и, о б е зб еђи в а ло с е уд в а р а њ е м гл а с ач ком т е л у и по де лом х р а не и нов ц а плеб су, али и зе ле на ше њем. Би ло је слу ча је ва да ви со ки ма ги стра ти пла те гла вом због сво је ла ко мо сти и бес кру пу ло зно сти о че му све до чи уби ство изв е сног п р е т о р а Ас е л и ја, ко ји је у би јен од с т р а не з е ле на ша. 22 Ко ру м п и р а н и управ ни ци про вин ци ја згр ћу огром но бо гат ство пљач ком осво је них про винци ја пу тем по ре за, али и из руд ни ка зла та и сре бра По ред по ре за на зе мљу, на пла ћи ван је и по рез од 1% на про да ју пу тем јав не про да је (аук ци је); тај по рез ће би ти ка сни је про ши рен на све ви до ве про да је. 23 За кон из то га до ба, lex Cin cia и з г о д и не је р е г у л и с а о п и т а њ е по к л а њ а њ а њи хо ви м ог р а н и- ча ва њем на не ки (да нас не по знат) гор њи из нос, осим ка да су би ла у ко рист брач ног дру га и не ких дру гих срод ни ка. 24 Ка да су се рат ни плен и бо гат ства са ве ле по се да по че ла сли ва ти у Рим, м ног е в р л и не па т ри јар х а л ног д ру ш т в а су до ве де не у п ит ањ е. Умес т о с т ар ог па три јар хал ног на чи на жи во та, где су част и углед од ли ке вр лог Ри мља нина, на сце н у с т у па ју не ке д ру г е в р ед но с т и: по х ле па, ба х а т о с т, б е с к ру п у ло - зност. 25 Чув е н и м в ојсков ођ ам а пол ит ич арим а (С ц ип ион, М арије, Цез а р) ни су стра на не ка по на ша ња ко ја ба ца ју сен ку на њи хов мо рал ни лик. Кон зул Гај Ма ри је у вод и п лаћен и чк у војск у, т ако да са сце не си ла зи на р од на вој ск а. Од сви х с ло б од н и х г р а ђа на по по с е б ној п р о це д у ри би р а ју с е в ој н и ц и ко ји с е св р с т а в а ју у ле г и је. 26 Но в а ц је св а к а ко био в а ж а н фа кт ор код оп р едељ ењ а да се сту пи у ле ги је. М а ри ја је по б е д ио п р ед с т а в н и к нобил а ( опт им ат а ) Ко рнел ије С у л а (82-79 год. пре н.е.). Остао је упам ћен и по то ме што је на пра вио пре се дан ти ме што је осво јио по ли тич ку власт оруж јем. То осваја ње вла сти пу тем оруж ја по ста ло је пра ви ло то ком гра ђан ског ра та. Су ла з авод у д и к т а т уру; т о је време п р оск ри пц ија п раве се сп искови пол ит и чк и х не при ја те ља ко ји су ста вља ни из ван за ко на, та ко да сва ко мо же да их уби је и да чак до би је на гра ду за то. Њи хов основ ни грех је био што су би ли 21 Мирослав Милошевић, Римско право, Београд 2005, An drew Lin tott, Vi o l e n c e i n Re p u b li k a n Ro m e, Ox ford Uni ver sity Press 1968, О. Ста но је вић, А. Ро мац, 308. За ни мљи во је да је од ред бе овог за ко на о по кла ња њу ме ђу брач ним д р у г о в и м а, и н а ч е д оз в ољ ен и м и п р ив ил ег ов ан и м, о б и ч ај д е р о г и р а о, је р с у с е у к л а с и ч н о до ба та ква по кла ња ња сма тра ла ни шта вим. 25 О томе како друштвено-економске и политичке промене доприносе економској кризи и кризи морала у свим друштвима старог века, вид. Н. Деретић Различити облици корупције у правној историји, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2012, К р а је м п е р и о д а р е п у б л и ке у л е г и је ћ е с е у к љу ч и в а т и и г р а ђ а н и к а ко с а А п е н и н с ког п о л у о с т р в а, т а ко и и з п р о в и н ц и ја, д а б и к р а је м п р и н ц и п а т а у л е г и је б и л и у к љу ч и в а н и и п р и п а д н и ц и п о је д и н и х в а р в а р с к и х п л е м е н а. 774

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 и м ућ н и и т р е ба ло је до ко па т и с е њи хо в ог б о г ат с т в а по св ак у це н у. И мови на п р о ск риб ов ан и х п лен ила с е у корис т д рж аве, од но сно љу д и на в ла с т и. С у ла је чак до нео за кон ко јим је ту по ја ву озва ни чио. На осно ву Lex Cor ne lia de p ro sc r i p t i o n e из 82. год. пре н. е. и све бу ду ће про скрип ци је у вре ме три јумви р а би ће ле г а л и з о в а не. У из во ри ма је ос т а о за п и са н сл у чај по к у ша ја о т и ма ња и мовине Росц ију, си ну углед ног оца ко га су Су ли ни љу ди уби ли из за се де. Су лин шти ће ник, о с ло б о ђ е н и к Х ри с о г он, с т а в љ а и ме Ро сц и ја н а сп и с а к п р оск риб о в а н и х, а ње го во има ње је из ло же но про да ји на ко јој га Хри со ген (по на го во ру Су линих љу ди) ку пу је за 2000 се стер ци ја; иа ко је има ње вре де ло шест ми ли о на. Пла ше ћи се да ће не ка да има ње би ти вра ће но, ако не Ро сци ју, он да ње го вим н а с лед н и ц и м а, у св о јој л акомос т и и пе рфи днос т и С ул и н и људ и оп т уж ују си на да је убио оца. 27 О це у би с т в о је и н а че би ло с а н кц и он ис ано см р тном к азном. Пок р ен у т је суд ск и по с т у па к у ко ме с е Ц и це р он п ри х в а т ио од бра не оп т у же ног. 28 З а п л а ше н и С у л и н и м по т е зи ма (и з ме ђу о с т а лог, на р е д ио је да се уби је 90 се на то ра и 2600 ви те зо ва), 29 и с у д и је и т у ж и о ц и ви ше б ри н у о сво јој без бед но сти, не го о прав ди и пра вич но сти. 30 У вре ме вла да ви не Кор не ли ја Су ле че сте су би ле из бор не кра ђе, од стране пре тен де на та на власт, као и изнуђивање по кло на (re pe tun dae), фал си фико ва ње нов ца и пот пи са, ута је по ре за, ла жна све до че ња, кра ђе јав не имо вине, ко ри шће ње ла жних ме ра и те го ва на тр жи шту. Да би се ста ло на пут та квом по на ша њу ко је је по го до ва ло све ве ћем бо га ће њу, Су ла кра јем ре публ ике доноси Lex Cor ne lia de fal sis из 81. го ди не пре н.е. На ве де на по на ша ња се тре ти ра ју као кри вич на де ла (cri men fal si) ко ја су се каж ња ва ла п рогонством, а у те жим слу ча је ви ма и смрт ном ка зном. 31 И зн уђ ив ањ е по к лон а м ит а (re p e t u n d a) од стра не вр ши о ца вла сти је би ло то ли ко рас про стра ње но да је мо р а ло би т и и з а ко ном з а б р а њ е но. До нет је Lex Cor ne lia repetundаrum ч и је с у одр едб е п р оп исив але д а с е н аз а д могле т р аж ит и св е с т в ари и л и нов а ц ко ји је функ ци о не ру дат под при ну дом или као ми то. 32 До ви тљи ви г у ве р не ри 27 О ц е уб ис т в о ( p a rr ic id iu m) је и н ач е с м ат р ан о једн и м од н а јт еж и х к р ив и чн и х д ел а гд е је о ц е у б и ц у ч е к а л а с м р т н а к а з н а п у н а с и м б о л и ке: у б и ц а је ш и б а н д о к р в и, з а ш и в а н у ко жну вре ћу са зма јом, псом, пе тлом и мај му ном и ба цан у мо ре. Вид. О. Ста но је вић, Вид. Ј. Да ни ло вић, О. Ста но је вић, А н т у н М а л е н и ц а, Н а т а ш а Де р е т и ћ, Р и м с ко п р а в о, Но ви Сад 2013, Да је то та ко про из и ла зи из Ци це ро но ве бе се де ко ји се у јед ном тре нут ку обра ћа ту жи о цу ре чи ма:...не ки од вас су гу ске ко је је ди но га чу а не мо гу ује да ти; дру ги су пси ко ји мо гу и ла ја ти и ује да ти... Али ако ви бу де те ра ди ли та ко да оп ту жу је те не ког за оце у- би ство, а да не мо же те ре ћи ни за што, ни ка ко, или ако бу де те ла ја ли без по сто ја ња сум ње, ног е в а м н ико неће п р ебит и, а л и а ко ја доб р о поз н аје м с у д и је, уд а ри ће в а м н а че ло уси ја н и м гво жђем сло во C (c a l u m n i a), и к а о к ал у мн ијат о р (к ле в е т н и к)...в и ше не ћ е т е мо ћ и н и ког д а оп ту жу је те, осим сво ју суд би ну.... Вид. Ј. Да ни ло вић, О. Ста но је вић, А. Ро мац, T h e o d o r Mo m m s e n, Römisches Stra frechts, Le ip zig 1899,

10 Др На та ша Љ. Де ре тић, Суптилна и неодољива примамљивост корупције... (стр ) п ро ви н ц и ја који су се з лоупот ребом сл ужбе ног по ло жа ја енорм но обо га т и л и, да не би пот па ли под удар по ме ну тог за ко на, прак ти ко ва ли су да се скло не у без бед не гра до ве по про вин ци ја ма и та мо до че ка ју мир ну ста рост. На кон пр вог спо ра за из ну ђи ва ње ко ји је во ђен про тив управ ни ка Шпанск и х п ро вин ци ја 171. го ди не п ре н.е. усле ди ли су још не ки, па је из тог раз ло га фор ми ран стал ни суд за из ну ђи ва ње. Пред тим су дом је во ђен по сту пак против магистратa или ко ман дан та вој ске ако би при ли ком оба вља ња слу жбе п ри м ио по к лон; а ко би п љ ач к а л и с т а нов н и ш т в о п р о ви н ц и је, на ме ћу ћ и и м раз не да жби не ко је су мо ра ли њи ма да пла те; про тив се на то ра ко ји би при оба вља њу ра зних слу жбе них рад њи (на при мер, ако би се по ја вио у свој ству ту жи о ца или чла на по ро те) при мио по клон од ли ца без рим ског гра ђан ства; ни си но ви тих ли ца ни су сме ли да при ме по кло не док им је отац био у слу жби. 33 Гај Са лу сти је Крисп, рим ски исто ри чар ( го ди не пре н.е) раз о- ча ран мо ра лом и ла ко мо шћу рим ске ари сто кра ти је из друге половине републи ке, у сво јој књи зи Исто ри је (Hi s t o r i a e) т о оп и с ује с ледећ и м р еч им а : Моћ н и ц и с у по че л и п р е т в а р а т и с ло б о д у у р а с к а л а ш но с т. Св а ко је г р а био шта мо же, оти мао, крао. Др жа ву је во ди ла са мо во ља ма ло број них љу ди. У ру ка ма су др жа ли ри зни цу, провинције, ду жно сти, сла ву и три јум фе. Остал и г р а ђа н и с у ж и в е л и под п ри т и ском си р о ма ш т в а, оп т е р е ће н и с л у ж б ом и ле ги ја ма. Во ђе су де ли ле плен ме ђу ма ло број ни ма, док су љу ди би ли те ра ни са зе мљи шта, ако би га, на не сре ћу, по же лео не ки моћ ни су сед. 34 Ци це рон (Марко Тулије) рођен 106. пре н.е. сво јим бе сед нич ким спо соб - но с т и ма, ко је г а у з Де мо с т е на, свр с т а ва ју у нај ве ће ора т о ре а н т и ч ког све т а, до при нео је да до да на шњих да на оста ну упам ће не ње го ве ре чи: O tem po re, o mo res (О ка ква вре ме на, о ка кав мо рал) ко је је из ре као згро жен мо ра лом свог до ба. По стао је по знат не са мо као нај ве ћи рим ски го вор ник у суд ским про це си ма, већ и као по ли ти чар, књи жев ник и фи ло зоф. Као кон зул, от крио је и у г у ш ио Ка т и л и н и н у за ве ру п ро т и в д р жа ве 63. год. пре н.е. (јер је до краја остао веран идеалу републике), изговорив ши ону чу ве ну ре че ни цу: Qu o u sque tan dem patien tiam nostrum abutere докле ћеш Катилина, злоупотребљавати на ше по ве ре ње? Рим ски исто ри чар из пр вог ве ка пре н.е., С а л у с т и је, у че с т ву ју ћ и у по л и т и ч к и м б о р ба ма к а о п ри с т а л и ца де мо к р ат ске с т р а н ке и Це з а р а, ис т р а ж у ју ћ и К а т и л и н и н у з а в е ру п р о т и в д р ж а в е п ри ме ћу је: Во ђе с т ра на к а на в ла с т и све су оск рнавиле и разориле; н иш т а н ису цен иле, н иш т а им ни је би ло све то. Све док се ни су стро ва ли ли у без дан, ко ји су са ми своји м ру к а ма п рип р ем ил и. 35 Та кво по на ша ње љу ди на вла сти ири ти ра ло је и Ц и це р о на, све до к а бу р н и х в р емена г рађа н ск и х ра т о в а, са в р е ме н и к а Це з а ра. Н и је б е з р а з ло г а н а з в а н оце м о т а џ би не је р је и з ме ђу о с т а лог, по с т и г а о Маг дол на Сич, Осно ви рим ског пра ва, Но ви Сад 2010, К. А. Бри о ски, Ibid.

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 с л а ву и св о ји м г о в о ри ма ко ји ма је р а з о б л и ч ио у п р а в н и к а п р о ви н ц и је Ве р а и ње го ве зло у по тре бе док је био гу вер нер Си ци ли је од 73. до 71. год. пре н. е. и м но г е д руг е ко ру м п у р а не у п р а в н и ке п р о ви н ц и ја. Гај Ве р о п р оп р ет о р Си ц и л и је, са сво ји м следбен иком А п рон ијем п ре тњ ама к риви чн и м г оње њем и ш и ба њем, из н у д и л и су од сељака већ ин у њиховог год иш њег рода к ук у руза; ста вља му се на ду шу и да је по крао и рим ску бла гај ну из ко је је узео 40 мил и о на се с т е р ц и ја.. 36 Ц и це ро но ва на ме ра је би ла да Ве ра п ри ка же ка о п ро т о - ти па чо ве ка ко ји је по хле пан на власт, али и да ње го во по на ша ње не од ска че од пра ви ла по на ша ња љу ди на вла сти у це лом Рим ском цар ству. Ве ра је бранио чу ве ни рим ски го вор ник Хор тен зи је Квинт, ко ји ипак ни је ус пео да ослобо ди ок ри вљеног, јер по једној верзији, мито који је пон уђен по ротницима није био дов ољно в ел и к и. 37 С п р а в ом с е по с т а в љ а п и т а њ е кол ик а с у б ог атс т в а згр та ли ко рум пи ра ни управ ни ци про вин ци ја, по пут Ве ра, ко ји су пре о вла - дав а л и, 38 а л и н и с у н и к а да п р оцес уиран и, и з ме ђу о с т а лог и з б ог т о г а ш т о с у ко ри сти ли Ве ров ме тод. У из во ри ма се мо же на ћи по да так да се про пре тор Ве ро, скло нио у лу ку Ма си ли ју (да на шњи Мар сеј) где је мир но жи вео на ред них 26 го ди на, ужи ва ју ћи у бо гат ству до ко јег је при ну дом до шао, за три го ди не свог ман да та на Си ци ли ји; жи вот му је на сил но окон чан 43. го ди не пре н.е.. 39 Ци це рон ни је ште део ни оста ле по ли ти ча ре то га до ба. Та ко се ни је либио да с е с у п р о т с т а ви Це з а ру о че м у св е до ч и њ е г ов би о г р а ф П л у т а рх. 40 У по л и т и ч к и м б о р б а м а п р ед к р ај ри мске р еп у б л и ке че с т о с е ко ле б а о и био не до с ле да н, ш т о г а је ко ш т а ло ж и в о т а, Пр ви т ри ју м ви ри ( Пом пеј, Це з а р и Крас) на че лу са Це за ром, опро сти ли су Ци це ро ну што је био њи хов по литич ки про тив ник, али је за то ње го во име би ло ме ђу пр ви ма на спи ску проск ри б о в а н и х од с т ра не А н т о н и ја, О к т а ви ја на и Ле п и да (д ру г и т ри ју м ви рат). Не да ле ко од Ри ма, цен ту ри он ко га је ра ни је бес плат но бра нио на су ду, одсе као му је гла ву и ру ку ко јом је пи сао го во ре и по ло жио их пред но ге трију м ви р а на ри м ском ф о ру м у (43. г о д и не п р е н.е.). Н а Ц и це р о но в о з а л а г а њ е з а у р е ђ е н у, м о р а л н у и н а д а с в е х у м а н у д р ж а в у, 41 па да сен ка јер је пре ма 36 Ci ce ro, In Ve rem Ora tio, 2, 2, 30, К. А. Бри о ски, О. Ста но је вић, В и д : В л а д и м и р В у л е т и ћ, П р ет о р н е ш т ит и к у к а в и ц е: о д в о с т р у к о м к а р а к т е р у п р ин уд е у р и м с ко м и с ав р ем ен о м д ом аћ е м п р ав у, З б о рн и к Пр а вн о г ф ак ул т ет а у Нов о м С а д у, бр. 2/2015, Када је Цезар са војском дошао у Рим... започео је процес против његовог противника Лигарија, Оптуженог је бранио Цицерон, на шта Цезар није имао примедби, јер оптужени унапред био осуђен као злотвор и противник. Цицерон се није дао збунити јер није бирао речи да открије позадину оптужнице, што је Цезара толико разбеснело, да је морао да ослободи Лигарија. Вид: Плутарх, Славни ликови антике, Цицерон, Ци це рон је из ме ђу оста лог и тво рац пра ви ла ко је је над жи ве ло ве ко ве, да код кривич них де ла тре ба тра жи ти крив ца ме ђу они ма ко ји су има ли ко рист од зло чи на (Cui bo no Ко ме ко рист?). 777

12 Др На та ша Љ. Де ре тић, Суптилна и неодољива примамљивост корупције... (стр ) не ким из во ри ма, док је био управник Ка ли ки је, за ра дио се стер - ци ја, и то пре ма соп стве ном ка зи ва њу, на по штен на чин. 42 Тим по ште ним на чи ном је ве ро ват но же лео да ку пи Кра со ву ку ћу ко ја му је, као се у из во рима на во ди, за пе ла за око, а вре де ла је око три ми ли о на се стер ци ја. Ње го ва ре чи тост и по знан ства су има ла сво ју це ну, та ко да се све стан то га, ни је ли био да за тра жи огро ман за јам од Пу бли ја Си ле, оп ту же ног за уби ство, обе ћав ши му да ће га осло бо ди ти од ка зне. 43 Ц и це ро н у се п ри п и су је да н ије видео н иш та ру жно у кли јент ском си сте му, у прак си пре по ру ка кан ди да та за не ку др жавн у фу н к ц и ју, у ц и ља ном да ри ва њу и м и ло с рд ној за ш т и т и си ро ма ш н и х љу д и ко ји су у не во љи; Он у ве зи са ти ме ка же да те ко ри сти ко је се да ју чи ном, не да ри ва њем, до де љу ју се др жа ви као це ли ни та ко и по је ди ним гра ђа ни ма. 44 Еко ном ска к ри за п ра ће на по л и т и ч ком к ри зом је све ви ше у зи ма ла ма ха, к а ко је од м и ца о пе ри од р е п у бл и ке. По с ле см р т и С у ле, в о де ћ и по л и т и ча ри то га до ба су сма тра ли да ће се т ри ју м ви р а т и ма р е ш и т и еко ном ск а к ри з а ; осни ва се Пр ви три јум ви рат ко га су чи ни ли Пом пеј, Це зар и Крас. Тај пр ви т рију мвират је и збац ио на пов рш ин у м ног е з лоупот р еб е које су ч ин ил и он и ко ји с у т р е б а л и д а с а ч у в а ју ри мск у р еп уб л ик у. Такођ е, н амер а т и х нови х по ли ти ча ра би ла је да се обе ште те сви они (или њи хо ви на след ни ци) ко ји су у мут ним Су ли ним вре ме ни ма оста ли без сво је имо ви не. Они ко ји су се у тим вре ме ни ма обо га ти ли мо ра ли су да вра те све оно што су нео прав да но сте кли. То је би ла још јед на у ни зу до брих на ме ра, ко ја је оста ла мр тво слово на па пи ру. Ча сним де ли ма ни је мо гла да се по хва ли ни но ва вла да ју ћа г а р н и т у р а. Та ко, п р е м а п ис ању П л ут а рх а, М а р ко Лу ц и је К р а с н и је о с т а о упам ћен са мо као вој ско во ђа ко ји је по бе дио Спар та ка, већ и као си но ним за по л и т и ч ког моћ н и к а и з р е до в а т а да ш њ е па т ри ц и ј ске а ри с т о к р а т и је. Пр е ма оп и с у П л у т а р х а, к а о т ри ју м ви р и п р о кон з ул С и ри је, К р а с био нај б о г а т и ји Р и м ља н и н по сле Су ле, је р је ра с по ла г а о зе м љи ш н и м фон дом вред н и м п ре ко 20 0 м ил иона сес т е рц ија. 45 Само и ме т ог т ри ју м ви ра и п ро кон зу ла је си но н и м за огром но бо гат ство сум њи вог по ре кла, јер је до бит из ву као из ва тре и ра та, учи нив ши јав не не сре ће сво јим нај ве ћим из во ром при хо да. 46 Ка да је по ги нуо Крас, Пом пеј је отво ре но по чео да ра ди про тив Це за ра. Пом пе ју ни је би ло стра но и да нов цем ло би ра да би био иза бран на не ку 42 О. С т а н о је в и ћ, По м е н у т и ау т о р т ај и з н о с Ц и ц е р о н о в о г п о ш т е н о з а р а ђ е н о г нов ца упо ре ђу је са по да ци ма да је за сенаторa та да тре ба ло има ти имо вин ски цен сус од мил ли он се стер ци ја, а за ви те за (екве стра) се стер ци ја. 43 Вид. К. А. Бри о ски, Ibid. 45 З а р а з м е р е К р а с о в о г б о г а т с т в а м о же д а п о с л у ж и п о р е ђ е њ е: Лу ц и је До м и ц и је Е н о - бард је јед ном при ли ком по де лио вој ни ци ма ју ге ра зе мље (што је би ла вред ност 50 ми ли о на се стер ци ја јер је је дан ју гер вре део 1000 се стер ци ја). Ина че, да би цен зор упи сао гра ђа ни на у раз ред нај бо га ти јих гра ђа на мо рао је да рас по ла же са се стер ци ја. 46 К. А. Бри о ски,

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 ви со ку др жав нич ку функ ци ју, јер је то и ина че би ла ре дов на по ја ва: љу ди ко ји с у же ле л и да до би ју к а к а в ви ш и по ло ж ај у д р ж а ви, и з но си л и с у св о је сто ло ве на трг и без ика квог сти да би ра че пот ку пљи ва ли. На род је за па ре ишао на би ра ли ште и ту се за свог до бро тво ра ни је бо рио гла со ви ма не го стре ла ма и ма че ви ма, па је кр вљу и мр твим гла ва ма че сто би ла го вор ни ца по п р ск а на. 47 Та кве окол но сти у Ри му ни су би ле по во љи Це за ра, и же лео је да сруши Помпе ја. Из њи хо вог ме ђу соб ног су ко ба као побед ник излази Це - з а р (G a i u s Iu l iu s C aes a r, р ођен 101. г од ине п р е н.е.) Ис т а к а о с е к а о г е н и ја л н и вој ско во ђа у м но г о бр ој н и м ра т о в а њи ма, по се б но у по ко ра в а њу Га л и је. И ма о је огром но бо гат ство од свог има ња, али у тро ше њу нов ца Це зар ни је знао за гра ни це; да вао је и тро шио ка ко на ус пи ња ње на све ве ће по ло жа је та ко и на јав не го збе, на по зо ри шне пред ста ве, на све ча не ли ти је, што га је чи ни ло ом иљ е н и м у нар од у. 48 Ко ли ко му је би ло ста ло да бу де иза бран за вр хов ног с в е ш т е н и к а, в и д и с е и з јед н е е п и з о д е гд е Це з а р ов с у п а р н и к з а н а в е д е н у фу н к ц и ју, и з в е сн и К а т ул, н у д и п р е ко по с р ед н и к а Це з а ру, в е л и ке па р е да с е по ву че са над ме та ња. Це зар му је од го во рио да ће још ви ше па ра узе ти у за јам ка ко би од нео по бе д у. 49 Це зар је вре ме ном иза бран и за кон зу ла и вр ховног вој ско во ђу ко га је вој ска обо жа ва ла јер је био ве о ма да ре жљив пре ма вој ни ци ма. Сма трао је да бо гат ство што га је у сво јим ра то ви ма сте као н и је на ме њ е но з а њ е г о ву л и ч н у р а с кош н и з а ко је к а к в а р а с п у сна у ж и в а њ а, већ да га да је сво јим за слу жним вој ни ци ма. 50 Це зар је имао на ме ру да раск и не с а р е п у бл и к а н ск и м т р а д и ц и ја ма и да ус т а но ви мо на р х и ју ш т о с е н и је до па ло њ ег ови м неп ријат ељима. Сенат ори Бру т и К а си је к у ју з а ве ру п р о т и в Це за ра и он па да као жр тва 44. год. пре н.е. Ни по сле Це за ро ве смр ти Ре пу бли ка ни је ство ре на јер је ве ћи на би ла з а д и к т а т у ру. С т в а р а с е нов о с ав езн иш т в о, д ру г и т ри ју м ви р а т: А н т о н и је, О к т а ви ја н, Ле п и д, ко ји успев а д а поб ед и р е п у бл и к а н ск у опо зи ц и ју ко ју је чи ни ла ари сто кра ти ја. И овај са вез се рас па да и као по бед ник из ла зи Ок тави јан, ка сни је на зван Ав густ ( Уз ви ше ни ), по си нак Це за ров. 3. ПО ЛИ ТИЧ КА КРИ ЗА И ПРИН ЦИ ПАТ Ув ођ ењ ем п ри нц ип ат а од г р ад а д рж ав е (по л и с а) с т в о р е но је ц а р с т в о; по ве ћан је број др жав них ор га на, уве де не су но ве ма ги стра ту ре. С прин ципа том от по чи ње pax ro ma na (рим ски мир), у тра ја њу од два ве ка; то је пе ри од у зн а к у п ри в р ед ног и к у лт у рног н ап р е тк а У в р е ме к а д а Р и м љ ан и 47 П л у т а рх, С а в р е м е н и л и ко в и а н т и ке, Но ви Сад 1978, П л у т а рх, Ibid., Ibid.,

14 Др На та ша Љ. Де ре тић, Суптилна и неодољива примамљивост корупције... (стр ) по ста ју го спо да ри све та, де ша ва ју се зна чај не про ме не у укуп ним дру штве - н и м од но си ма. О в ај пе ри од п р ед с т а в љ а в р е ме п р о па с т и ри м ске р е п у бл и ке и на ста нак при кри ве не мо нар хи је; ра ђа ју се но ви по гле ди на свет ко ји је из не дрио јед ну но ву, до та да не по зна ту свет ску ре ли ги ју хри шћан ство. По с т а в ш и Це з а р о в н а с л ед н и к, О к т а в и ја н А в г ус т у п р а в љ а д р ж а в о м п р е ко пе де с е т г о д и н а. Пр ем а св едочењу ис т о ри ч а р а С в е т о н и ја (S u e t i o n i u s G a i u s Tra n q u il l u s) био је ве о ма то ле ран тан пре ма при ја те љи ма, док се с неп ри ја т е љи ма сви р е по о б ра ч у на в а о. 51 У ве зи са про скрип ци ја ма ко је се практ и к у ју и у в р е ма А в г у с т а, Свет он ије наво д и к а ко с е А в г ус т нај п р е п р о т и вио с а с т а в љ а њу сп исков а п р оск риб ов ан и х, а л и к ад а с у в е ћ бил и с ас т ав љ ен и, пос т у п а о је б е зо бзи рн ије но д руг а д в ојиц а т рију мвир а, н ас т ојећ и д а н ико не бу де по ште ђен, па ни ње гов бив ши ту тор То ра ни је. 52 Пр о це с г о м и л а њ а в е л и ког б о г ат с т в а и в е л и ког б р о ја р о б о в а у ру к а ма по је д и на ца, з а по че т к р а јем р е п у бл и ке, окон ча н је у п ри н ц и па т у. По р о д и це се све ви ше бо га те, ста ра ре ли ги ја гу би ути цај, а но ва ни је још за го спо да - ри ла. Сла би по ро дич на чвр сти на и стр о гост по ро дич ног мо ра ла. При хва тају с е но ви о би ча ји ко ји ће в р е ме ном по т п у но з а ме н и т и с т а р е о би ча је; но в е на ви ке све ви ше во де у раз ват и не мо рал. То ком прин ци па та огра ни че ња у поглед у и з б о р а ма г и с т р а т а и з пе ри о да р е п у бл и ке и з г убил а с у на в аж нос т и, је р је ца р по св ом на хо ђе њу по с т а в љ а о ч и нов н и ке и д р ж а в не фу н к ц и о не р е. Ис т о ри ч а р Та ц и т, с е н а т о р и с т р ог поб о рн и к р еп убл ик а нског мор ал а, био је п р о т и в н и к де спо т и зма и не п ри ја т е љ ко ру м п и р а не ца р ске в л а с т и. О то ме го во ре ње го ве ре чи: У Рим се сли ва ју сви гре си и сви по ро ци, да би с е т а мо с л а ви л и. 53 Он жа ли за рет ким срећ ним вре ме ни ма, ка да се мо гло ми сли ти што се хте ло и ре ћи то што се ми сли. 54 Та цит не ма ре чи хва ле за Ав гу ста за ко га ка же да, ка да је при до био вој ни ке по кло ни ма, на род ни ским це на ма жи та, а све ре дом из гле ди ма на слат ке пло до ве ми ра, за по чео је мало по ма ло, да на се бе пре но си пре ро га ти ве се на та, ма ги стра та и за ко на. То ме с е н и ко н и је ус п р о т ивио: н ајх р аб ри ји ме ђу но би л и м а с у и з г и н у л и у бит ка ма или су па ли као жр тве про скрип ци ја, оста ли уко ли ко су би ли сп р ем н и ји да с л у же, у т о л и ко су с е ви ше б о г а т и л и, пе л и на вис оке полож аје. Н и п р о ви н ц и је с е н и с у п р о т и ви ле т ом по р е т к у: б о р б е ме ђу в е л и к а ш и ма и по х ле па ма г и с т ра т а у з д р мал и су поверење у в ла с т сенат а и нар ода, а з акон и, ч и ји је ау т о ри т е т по љу љ а н на си љ ем, в л а с т о љу бљ ем и нов цем, н и с у мо гл и да пру же за шти ту Т. Све то ни је, О жи во ту ца ре ва, Ав густ, Ibid., К. А. Бри о ски, Та ц и т, Hi s t o r i a e, Та ц и т, А н а л и, пре вод Љ. Цре па јац, Бе о град 1970, 1.2.

15 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 У окви ру вла да ју ће кла се из два ја ју се два ста ле жа. Пр ви је се на тор ски ста леж, ко га чине ра ни ји но би ли осве же ни при до шли ца ма из дру гих сло је - ва; за то им се и обра ћа ло ре чи ма: оче ви и ви до пи са ни. За њих је про пи сан и мови нск и ценз ус од м и л и он с е с т е р ц и ја. Д ру г и с т а ле ж с у ч ин ил и пот ом ц и ек в е с т а р а (ви т е з о в а), с а и мо ви н ск и м цен з у с ом од с е с т е р ц и ја. О н и су и у но вом по рет ку ва жан фак тор у по ли тич ком и при вред ном жи во ту због че га им ца ре ви да ју мно ге при ви ле ги је и ти ме их у по ли тич ким бор бама за пре сто при вла че на сво ју стра ну. Они се ма сов но укљу чу ју у др жав не слу жбе и ту по зи ци ју ко ри сте за да ље бо га ће ње. Њи ма се при дру жу је је дан број осло бо ђе ни ка, чи ји је прототип већ помињани Хри согон (Су лин миље - ник и шти ће ник), ко ји је че сто не по ште ним на чи ни ма ус пео да се обо га ти. Оба ова ста ле жа у окви ру вла да ју ће кла се те ме ље сво је бо гат ство на ве лепо се ду који обрађују робови, уз нешто зелена ше ња и дру гих нов ча них транс а к ц и ја. 56 В ел е п о с ед н и ц и у в е ћ а в а ј у с в о је в е л е п о с ед е у п р в и м в еков им а но ве ере на Апе нин ском по лу о стр ву, у Се вер ној Афри ци, Си ри ји и Бри та - ни ји. Плиније Старији, римски писац половине I века н.е. и командант римс ке ф л о т е, п и ш е д а је С е в е р н у Аф р и к у п о с е д о в а л о ш е с т в е л е п о с ед н и к а. Импера то ри су ме ђу нај ве ћим ве ле по сед ни ци ма и они че сто не би ра ју средства да се до мог ну ту ђе имо ви не. У пе ри о ду прин ци па та др жав не фи нан си је су у зна ку дво вла шћа: по - с т о ји д р ж а в на бл а г ај на ко јом ру ко в о д и с е нат (a e ra r i u m) али и бла гај на ко ја при па да вла да ру (f i sc u s) и он из ње пла ћа чи нов ни ке и вој ску. А в г ус т св о ју к а с у п у н и п ри хо д и ма од руд н и к а у ко ји ма с у р а д и л и р о б о ви и о с у ђе н и ц и; при хо ди ма од казни, као и од конфискације имовине поли тичких про тив - н и к а. С т в а рно у по ри ш т е О к т а ви ја но в е в л а с т и, к а о и њ е г о ви х н а с лед н и к а то ком це лог овог пе ри о да, ви ше ни је во ља на ро да, већ вој ска ко јом они кома н д у ју. По чев од О к т а ви ја на А в г у с т а ко хо р т е п р е т о ри ја на ца р е г у л а р но с у сме ш т е не у Р и м у, а и м пе р а т о р а ч у в а л и ч на г а р да в а р в а р а. О т о ме св е до ч и и Та цит ко ји нас упо зна је са чи ње ни цом да је Ав густ из же ље за вла шћу при ву као ста ре вој ни ке, да ју ћи им до бре пла те, а да је још као мла дић са куп и о с в о ј у в ој с к у, п о т к у п и вш и р ег ул а рн е л е г и је п од ко м а н д о м ко н з у л а. 57 За по вед ни ци вој ске ни су под ле га ли ни ка квој ка зни ако би се бо га ти ли рат - н и м п ле ном; он се сма т ра о лег ит и мн и м поседом вој ско во ђе ко ји је по бе д ио. 58 А в г ус т је по с т е пе но ш и рио св ој ч и нов н и ч к и а па р ат ко ји је з а р а з л и к у од с т а р ог био: п ла ћен, с т а лн и, њ ем у подр еђен. Та ко с у па р а ле л но по с т о ја ла два си сте ма вла сти, је дан ко ји је по ти ски ван и ко ји чи не скуп шти не, се нат и ма г и с т ра т у ре, и д ру г и, ч и нов н и ч к и а па рат, ко г а по с т а в ља и п ла ћа п ри н цепс 56 О. Ста но је вић, Та ц и т, А н а л и, К. А. Бри о ски,