У ЗА ЈА М НО П РИ ЗН А ВА ЊЕ СУД СК И Х ОД Л У К А КАО ОСНОВ ПРИ БА ВЉА ЊА И ПРЕ НО СА ДО К А ЗА У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У *

Transcrição

1 Ори ги нал ни на уч ни рад : doi: /zrpfns Др Та тја на Д. Бу гар ски, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду T. B u ga r s k p f.u n s.a c.r s Др Ми ла на М. Пи са рић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду M. Pi sa r p f.u n s.a c.r s У ЗА ЈА М НО П РИ ЗН А ВА ЊЕ СУД СК И Х ОД Л У К А КАО ОСНОВ ПРИ БА ВЉА ЊА И ПРЕ НО СА ДО К А ЗА У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У * Са ж е т а к: Са вре ме ни об ли ци кри ми на ли те та чи је обе леж је је пре ко - гра нич ност по ста ви ли су но ве зах те ве пред пра во суд не ор га не ко ји се од носе н а п р и ба в ља ње и п ре н о с д о ка з а з а п о т ре бе в о ђе ња к р и в ич н ог п о с т у п ка. На п р ибав љање и п ре н о с д о ка з а у к р и в ич н и м с т в а р и м а у т и че п р о с т ор н о важе ње кри вич ног за ко но давства, начин уре ђе ња ме ђу на род не прав не по мо - ћу у кри вич ним ства ри ма и га ран то ва на основ на људ ска пра ва и сло бо де. Због с в е га н а в е де н ог, п р о бл е м а т и ка п р и ба в ља ња и п ре н о са д о ка з а у кон т е к с т у међ у н а род не п рав не п о мо ћ и у к р и в ич н и м с т в а р и м а је и з у зе т но ком п ле к с н а, ак ту ел на и зна чај на, и у овом ра ду јој је по све ће на по себ на па жња. Прин цип уз а ја м н ог п о м а га ња и уз а ја м н ог п р и з н а в а ња с уд с к и х од л у ка и е в р оп с к и н а - лог за спро во ђе ње ис тра ге су основ на пи та ња ко ји ма се ау то ри ба ве у овом ра д у. Ов а п р о бл е м а т и ка је и з у з е т н о а к т у е л н а од м а ја м е се ц а го д и не, од ког мо мен та ће европ ски на лог за спро во ђе ње ис тра ге би ти је ди ни ин - с т р у ме н т за п р и ба в ља ње и п ре нос до ка за и з ме ђ у др ж а в а ч ла н и ц а Ев роп с ке у н и је. Посе бн а п аж ња је п освећен а п р и нц ип у узаја мног п р из н а в ања с удс к и х од лу ка на ко ме се овај ин стру мент за сни ва, као и пи та њу вред но ва ња до - ка за при ба вље них у ино стран ству. * Рад је на стао као ре зул тат ра да на Про јек ту Прав на тра ди ци ја и но ви прав ни изазо ви у го ди ни, чи ји но си лац је Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду, Уни вер зи тет у Но вом С а д у. 1175

2 Др Та тја на Д. Бу гар ски, Др Ми ла на М. Пи са рић, Узајамно признавање... (стр ) Кључ не ре чи: кри вич ни по сту пак, ме ђу на род на са рад ња, уза јам но по мага ње, уза јам но при зна ва ње суд ских од лу ка, до ка зи, европ ски на лог за спро - в о ђе ње и с т ра ге. 1. У ВОД Н А РАЗ М А Т РА ЊА Докази пред ста вља ју сред ства ко ји ма се утвр ђу је или опо вр га ва по сто - ја ње од ре ђе них чи ње ни ца и због то га се сма тра ју кључ ним еле мен ти ма кривич ног по ступ ка, јер се по мо ћу њих утвр ђу је да ли је осум њи че ни, од но сно окри вље ни учи нио кри вич но де ло ко је му се ста вља на те рет или не. У криви ч ном по с т у п к у се у т вр ђу ју ра з не ч и ње н и це, ко је се мо г у од ре д и т и ( )...ка о у т вр ђе но по сто ја ње по ја ве (фраг мен та) из ст вар но ст и у к риви чном пост у пк у. 1 Ут в р ђив ањ е ч ињ ен иц а које с уд в р ш и је с ложен п р оце с. С уд у т в рђује п ра в но ре ле ва н т не ч и ње н и це 2 ко је су по при ро ди објек тив не, а то су оне ко је као та кве не за ви се од су бјек та ко ји их са зна је, од ње го ве све сти и во ље. Што се ти че су бјек тив ни х чи ње ни ца, су ди ју, на п ри мер, за ни ма ка ко се ок ри вље ни или оште ће ни као све док по на ша, али и ка ко се осе ћа, па би се мо гло по стави т и п и т а њ е: да л и с уд у т в р ђу је и с у бјек т и в не ч и њ е н и це. И па к, по т р е б но је на гла си ти да су ди ју не за ни ма са ма чи ње ни ца ко ја је субјективна непосредно, не го из ја ва су бјек та, би ло усме на или пи сме на о то ме шта је осе тио или до ж и в е о. По ш т о је и з ја в а о бјек т и в на ч и њ е н и ца, мо же с е и з в е с т и з а к љу ча к д а с у д и ја у т в р ђу је с а мо о бје к т и в не ч и њ е н и це ко је с у п р а в но р е ле в а н т не. С у д и ја кон с т а т у је ч и њ е н и це не по с р ед н и м ч ул н и м оп а ж а њ ем и до но си св ој суд о ре зул та ти ма опа жа ња. Пре не го што до не се би ло ко ју од лу ку, ор ган ко ји је до но си мо ра у т в р д ит и да пос т оје ч и њ е н и це на по с т о ја њ е ко ји х з а кон на до в е з у је н у ж но с т од но сно мо г ућ но с т до но ше њ а т а к в е од л у ке. 3 4 Утвр ђи вање чи ње ни ца под разумева про цес ства ра ња уве ре ња о њи хо - вом постојању и л и не по сто ја њу, а то п ред ста в ља основ но п и та ње у к ри ви ч ном по с т у п к у. У са вре ме ном к ри ви ч но п ро це сном п ра ву за ко но да ва ц не од ре ђу је пи та ње са ко јом уве ре но шћу суд тре ба у по је ди ном случају утврдити чиње - 1 Илић И., Ут в рђ ив а њ е ч и њ ен и ц а у а д в е р з ија лн о м к р ив и чн о м п ос т у пк у и с уђ ењ е у р а з ум н о м р о к у, С р п с ко уд ру же њ е з а к р ив и чноп р а в н у т е о р и ју и п р а к с у, С у ђ е њ е у р а з у м ном року и други кри вич но прав ни ин стру мен ти аде кват но сти др жавне реакције на кримина - ли тет, LV Ре дов но го ди шње са ве то ва ње Удру же ња, Зла ти бор 2015, О ч и њ е н и ц а м а ко је с е у т в р ђу ј у у к р и в и ч н о м п о с т у п к у в и ш е в и д е т и: B aye r V., J u g o - s l o v e n s k o k r i v i č n o p r o c e s n o p r a v o ( k n ji g a d r u g a) P r a v o o č i n je n i c a m a i n ji h o v o m u t v r đ i v a n j u u k r i v i č n o m p o s t u p k u, Za greb Bayer V, op.cit, П а с ус п р е у з е т и з: Бу г а р с к и Т., С у д и је п о р о т н и ц и и о ц е н а д о к а з а п о с л о б од н о м с у- диј ском уве ре њу, Збор ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду бр.3/2014, 229.

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 н и це з а т е ме љ св о је од л у ке и п р е п у ш т а с у д и ји да т о с а м од р е д и, оце њу ју ћ и сло бод но све до ка зе, од но сно из во ре са зна ња ко је је п рик уп ио. 5 Ве роватноћа се у психолош ком и емп иријском см исл у може с т е пе но ва т и, а к ва н т и та т и в н и по р а с т в е р о в ат но ће од по ја в е в е р о в ат н и јег од с у п р о т ног до оч и глед ног у о с уђу ју ћој п р е с у д и мо же с е п ри к а з а т и и у ви д у г р а фикон а. 6 З а пот р еб е до но ше њ а п р ес уде, ч ињ ен ице је пот р е бно у т в рд ит и с а н ај в е ћ и м с т епе ном из ве сно сти, а то се по сти же он да ка да је суд са ве сно оце нио сва ки до каз поје ди нач но, и у ве зи са оста ли ма. Са ве сност при ку пља ња до ка за под ра зу ме - в а по ш т о в а њ е сви х од р е да ба к ри ви ч ног п р о це сног п р а в а ко је с е од но с е на де л а т но с т с т р а н а к а и с у д а у по гле д у п р ед л а г а њ а и п рик уп љ ањ а док аз а и на ч и на њиховог и звођењ а. 7 О ве одр едб е је з аконодав а ц кон с т руиса о водећ и р а ч у н а о н а че л у п р а ви ч ног по с т у п к а, ко је с т р а н к а м а, к р о з и н и ц и ја т и ву у до ка зи ва њу, дају мак си мум мо гућ но сти за по сти за ње по вољне одлуке не за - по с т ав љ а ју ћ и ис т о в р е ме но н и спо знај не по т р е б е с у да, к а о носиоца Ус т ав ом по в е р е ног с о ц и ја л ног з а дат к а з а ш т и т е п р а в н и х до ба р а, п ри ме ном к а зн и на по је д и н це, који и х нападају и л и у г рожавају. 8 О р га н по с т у п ка ч и ње н и це мо же утвр ди ти на не ко ли ко на чи на, и то: 9 с оп с т в е н и м опа ж а њ ем, ис к а з ом л и ца, чи та њем ис пра ва или ко ри шће њем тех нич ких сни ма ка. До ка зни по сту пак, ко ји се са сто ји у пред у зи ма њу до ка зних радњи, предс т а в љ а су ш т и н ск и нај ва ж н и ји де о к ри ви ч ног по с т у п к а. Све п р о це сне ра д ње ко је м у п р е т хо де и ко је с ле д у ју по њ е г о в ом окон ч а њу с у с а мо у фу н к ц и ји о с т в а ри в а њ а ус ло в а з а њи хо в о п р ед у зи ма њ е, од но сно п р ед с т а в љ а ју по с ле - д и ц у и з в е де н и х до к а з а. Зна чај до к а зн и х р а д њи с е и з в о д и и з ч и њ е н и це ш т о с е у п р а в о на р е з ул т а т и ма и з в е де н и х до к а з а до но си п р е с у да. Пр е с у да, о си м што мо ра би ти за ко ни та, мо ра да бу де и пра вил на, од но сно за сно ва на на т ач но и по т п у но у т в р ђе ном ч и њ е н и ч ном с т а њу, а т о с е по с т и же и з в о ђе њ ем до к а з а. По с т упа њ е с а до к а зи ма у к ри ви ч ном по с т у п к у је ком п лек сна ра дњ а ко ја се, те о риј ск и гле да но, са сто ји од не ко ли ко фа за, од но сно де ло ва, ме ђу соб но по в е з а н и х, ко је и ма ју св ој р е до с лед и д и на м и к у. По с т у па њ е с а до к а зи ма с е с а с т о ји од 10 : под но ше ња пред ло га да се не ки до каз из ве де (до ка зне ини ци ја ти ве); до но ше њ а одл уке од с т ране на длеж ног ор г а на да с е и з ве де п р ед ло же н и до к а з; 5 Kra pac D. i su rad ni ci, Ka zne no pro ce sno pra vo (pr va knji ga : in sti tu ci je), če tvr to iz mi je - nje no i do pu nje no iz da nje, Za greb 2010, Ibi dem, Ibi dem, Ibi dem. 9 О ово ме ви ше ви де ти Bayer V., op.cit., О и з в о ђ е њу д ок аз а видет и: Васиљ еви ћ Т., С ис т е м к риви чног п р оцесног п р ав а СФРЈ, Бе о град 1971,

4 Др Та тја на Д. Бу гар ски, Др Ми ла на М. Пи са рић, Узајамно признавање... (стр ) из во ђе ња до ка за, од но сно ко ри шће ња до ка за на на чин који одго ва ра приро ди са мог до ка за, и оце не до к а з а. О в е че т и ри фа з е у по с т у па њу с а до к а зи ма с у и н т е г р а т и в но по в е з а не, а из о с т а на к не ке од њи х мо же до ве с т и у п и т а ње за ко н и т ос т са мог до ка за. По - с т у па к с а док а зи ма о б у х в а т а н и з а к т и в но с т и ко је су ра з л и ч и т о ра с по р е ђе не и з ме ђу п р о це с н и х с у бје к а т а п р е м а т о ме н а ко ји м је о с нов им а по с т а в љ е н к ри ви ч н и по с т у па к. 11 Осим то га, по себ но је ва жно ис та ћи да се при ли ком пред у зи ма ња до ка зних рад њи стро го мо ра ју по што ва ти фор мал ни и ма те - ри ја л н и ус ло ви п р о п и с а н и з а ко ном, је р с у он и ус лов њи хо в е з а ко н и т о с т и, односно п р ед ус лов кориш ћењ а у к риви чном пос т у пк у. Фаз е у пос т упању с а до к а зи ма с е мо г у, ус лов но р е че но, по де л и т и на ф о р ма л не и ма т е ри ја л не, с об зи ром на то да се пр ве три фа зе од но се на фор мал ну стра ну до ка за, док с е чет в р т а фаз а може смат рат и мат ерија л ном, је р с е у њ ој у т в р ђу је к в а л и т е т и к ван т и те т релеван тност и изведеног дока за као осно ва за до но ше ње п ре су де. Оце на до ка за је из у зет но ва жна фа за у по сту па њу са до ка зи ма јер до каз при ба вљен у по ступ ку тре ба да се под врг не оце ни да би се из то га из вео зак љу ча к о ис т и н и т о с т и и л и не и с т и н и т о с т и ч и њ е н и це 12. Сву до ка зну гра ђу суд подвод и под п равила иск ус т в а, а з ат и м ло г и ч к и м з а к љу ч и в а њ ем и з во д и з а к љу ча к о ис т и н и т о с т и и л и не и с т и н и т о с т и ч и њ е н и це. Ово пи та ње је по себ но де ли кат но и ва жно у слу ча је ви ма ка да се до ка зи п ри ба в љ а ју и п р е но с е п у т ем и н с т ру ме н а т а ме ђу н а р од не п р а в не по мо ћ и у к ри ви ч н и м с т ва ри ма. У т и м сл у ча је ви ма се п ри ба в љен дока з п рво подврг ава оце ни при хва тљи во сти, о че му ће по себ но у ра ду би ти ре чи, па се тек он да при сту па оце ни до ка за. У тим слу ча је ви ма ва жно је ука за ти на јед ну спе цифич ност, а то је да над ле жни ор га ни раз ли чи тих др жа ва уче ству ју у при бавља њу до ка за, при че му је по треб но да бу ду ис пу ње ни и сле де ћи усло ви: прин цип дво стру ке ин криминације, као пред у слов за при зна ва ње од лу ке; за шти та пра ва окри вље ног (осум њи че ног) и оште ће ног; по с т о ја њ е з а јед н и ч к и х с т а н да р да (м и н и ма л н и х ус ло в а). 13 Ра д и ус по с т а в љ а њ а з а јед н и ч к и х м и н и ма л н и х с т а н да р да у к ри ви ч ном по ступ ку Са вет за пра во су ђе Европ ске уни је је до нео сме р ни це о про цесн и м п ра ви ма у к ри ви ч ном по с т у п к у ко је п ред ла ж у с т в арање пе т з аконск и х ме ра, и то: пра во на ту ма че ње и пре во ђе ње, пра во на ин фор ма ци је, пра во на прав ну по моћ пре и то ком су ђе ња, пра во ли ца ли ше них сло бо де на ко му ник а ц и ју са по р о д и цом, по с ло да в цем и кон зу ла р н и м т е л има, на о бавеш т ав ањ е 11 Ва си ље вић Т., op.cit., Ibi dem, Ви ш е в и д е т и: С т ој ко в и ћ С., Уз а ја м н о п р и з н а в а њ е о д л у к а у к р и в и ч н и м с т в а р и м а и пра ва окри вље ног ли ца, Док тор ска ди сер та ци ја, Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду, Уни вер - зи тет у Но вом Са ду, 2016,

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 т ре ће с т ра не у сл у ча ју од у зи ма ња сло бо де и на ко м у н и ка ц и ју са т ре ћ и м л и- ци ма, пра во на за шти ту ра њи вих осум њи че них ли ца, а на осно ву ово га не ке од ме ра су већ до не те МЕ ЂУ НА РОД НА ПРАВ НА ПО МОЋ У К РИ ВИ Ч Н И М СТ ВА РИ М А Основ ни за да так си сте ма кри вич ног пра во су ђа је од бра на и за шти та најва ж нији х фу ндамен та л н и х ин те ре са у д ру ш т ву. Овај систем т реба да заш т ит и по је д и н ца од з ло у по т ре бе мо ћ и, ка ко од ст ра не д ру г и х по је д и на ца, та ко и од стра не др жав них вла сти. И у том сми слу си стем кри вич ног пра во су ђа мо ра да исп ун и д ва међусобно повезана ц иља: на хо ризонта лном н ивоу да обезбед и ефи ка сн у п ревенц ију к рим инал ит ет а, а на ве рт ика лном н ивоу да обезбед и ефи ка сну кон тро лу јав не вла сти и у том сми слу да очу ва основ не вред но сти в ладавине п рава и јед на ко с т и по је д и на ца. 15 Си с т е м и к ри ви ч ног п ра восуђа, ра ди оства ре ња ових ци ље ва, остварују разли чи те вр сте са рад ње са си сте мима кри вич ног пра во су ђа у дру гим др жа ва ма, с об зи ром на то да кри ми на лит е т у с а в р е ме н и м ус ло ви ма по к а з у је т ен ден ц и ју р а с т а п р е ко г р а н и ч но с т и. Ме ђу на р од на с а ра д њ а у к риви чн и м с т в арима је била н уж на пос лед ица с ло б од ног к р е т а њ а љу д и, р об е, к ап ит ал а и ус л уг а. А н у л ир ањ е г р ан иц а у ок ви ру Ев р оп ске у н и је је и н т ен зи ви р а ло ову с ло б о д у к р е т а њ а. Уг о в о р ом о функ ци о ни са њу Европ ске уни је (члан 82 и 83) апе ло ва но је на ми ни мал ну х ар мо н и з а ц и ју у под ру ч ју п равосудне сара дње у к риви ч н и м с т в а ри ма на т ај на чин што је про пи са но да, из ме ђу оста лог, Европ ски пар ла мент и Са вет мо гу ди рек ти ва ма утвр ди ти ми нимална правила по треб на за олак ша ва ње уза јамног п ри зн а в а њ а п р е с у д а и с удск и х одл ук а к а о и пол и ц и ј ске и п р ав ос удне с а р а д њ е у к ри ви ч н и м с т в а ри ма с а п р е ко г р а н и ч н и м е ле мен т и ма, а у ко л и ко се покаже да је за обезбеђење ефикасног спро во ђе ња по ли ти ке Европ ске уније, у подручју које подлеже мерама усклађивања, ну жно ускла ђи ва ње кри вичн и х з а ко н а и д ру г и х п р о п и с а д р ж а в а ч л а н и ц а, т а д а с е д и р е к т и в а м а мо г у у т в р д и т и м и н и ма л на п р а ви л а з а де фи н и с а њ е к ри ви ч н и х де л а и с а н к ц и ја у т ом под ру ч ју. 16 На ни воу Европ ске уни је, ства ра ње тре ћег сту ба под руч ја 14 Tu r u d ić I., Pa ve l i n Vo r z ić T., B u ja s I., O d n o s n a č e l a u z a ja m n og p r i z n a v a nja k r oz p o ve - r e nja i p r o ve r e d vo s t r u ke k a ž nji vo s t i, Z b o r n i k p r a v n o g fa k u l t e t a s v e u č i li š t a u R i je c i, br. 2/2015, Gri ning L., A Cri mi nal Ju sti ce System or a System De fi cit? No tes on the System Structu re of the EU Cri mi nal Law, Europeаn Jo u r nal of Cri me, Cri mi nal Law and Cri mi nal Ju sti ce, No.18/2010, O ovo me vi de ti: Gold ner Lang I., Eu rop sko pra vo kao okvir pra vo sud ne su rad nje u ka znenim stva ri ma, Hr vat ski lje to pis za ka zne no pra vo i prak su br. 2/2014,

6 Др Та тја на Д. Бу гар ски, Др Ми ла на М. Пи са рић, Узајамно признавање... (стр ) сло бо де, си гур но сти и прав де је усло ви ло зна чај не про ме не кри вич ног права др жа ва чла ни ца ЕУ. Про ме не ко је су се уво ди ле у по след ње две де це ни је има ле су за циљ уна пре ђе ње ме ђу на род не са рад ње у кри вич ним ства ри ма, а на ове про ме не нај ви ше су ути ца ли основ ни прин ци пи у ме ђу на род ној сарадњи у којој је сва ка ко нај зна чај ни ји прин цип уза јам ног при зна ва ња судск и х од л у к а који је у веден одл уком у Та м пе р еу г о д и не. 17 Уво ђе њ е овог на че ла је, из ме ђу оста лог, нај ви ше ути ца ло на оства ри ва ње од ре ђе них по - д у д а р н о с т и м еђу к р ив и чн и м з акон им а ч л ан иц а, н а у н ап р еђ ењ е с ар а дњ е н а ц и о н а л н и х п ол иц ија и т уж ил аш т ав а, к а о и н а п о в е ћ а њ е е ф и к а с н о с т и с уд с т в а. 18 Н а че ло у з а ја м ног п ри зна в а њ а с уд ск и х од л у к а је би ло ком п р о м и- сно р е ше њ е, од но сно б о љ е р е ћ и, п ри х в а ћен с у р о г ат з а х а р мо н и з а ц и ју к риви ч ног п р а в а д р ж а в а ч л а н и ца Ев р оп ске у н и је ко је је п р ед с т а в а љ а ло ус лов з а пос т и з а њ е е ф ик ас н е с ар а дњ е у к р ив и чн и м с т в ар им а. П р имен а н ачел а уза јам ног при зна ва ња суд ских од лу ка у Европ ској уни ји се нај бо ље ма ниф е с т о в а л а к р о з и м п ле мент ац ију чет ири О к ви рне одл уке, односно чет ири ин стру мен та и то: Европ ског на ло га за хап ше ње и пре да ју ли ца, 19 Европ ског н а ло г а з а о б е з б е ђ е њ е и мовине и док аз а, 20 Уз аја мно п ризн ав ањ е новч ан и х к а зн и 21 и Конфиск ац ију п рихода, с р едс т а в а и и мовине повез ан и х са к риви ч- ним де лом. 22 Пр о бле ма т и к а међунар одне сара д њ е у к ри ви ч н и м с т в а ри ма од у г о во ра из Ма стрих та пред ста вља део пра ва Европ ске уни је. Уго во ри ма из Ам стер - да ма, Ни це и Ли са бо на ова са рад ња је да ље ишла у прав цу ја ча ња и екс панзи је над ле жно сти Европ ске уни је у овом под руч ју. Иа ко је су зби ја ње кри мина ли те та је дан од основ них ци ље ва Европ ске уни је, она у под руч ју сло бо де, си гур но сти и прав де, у ко ју спа да и ме ђу на род на са рад ња у кри вич ним ствари ма, де ли над ле жност са др жа ва ма чла ни ца ма, а ова по де ље на над ле жност 17 Tam pe re Eu ro pean Co un cil 15 and 16 Oc to ber 1999 Pre si dency Con slu ci ons (B 6), w w w.e u r o p a rl.e u r o p a.e u /s u m m it s / t a m _ e n. ht m 18 Fa z l ić A ; T h e P r i n c i ple O f Mu t u a l Re c og n i t io n I n C o o p e r a t io n I n C r i m i n a l M a t t e r s: A St u d y of t h e P r i nc iple i n Fou r Fr am ewo r k D ec isio n s a n d t h e I mplem e nt at io n L eg isl at io n i n t h e Nor tic Mem ber Sta tes, aut. So u mi nen А., Prav na mi sao ( Sa ra je vo) br. 5-6/2014, Co un cil Fra me work De ci sion of 13 Ju ne 2002 on the Eu ro pean ar rest war rant and the surrender procedu res bet we en Mem ber Sta tes, ro pa.eu /le gal-con tent /EN/TXT /?uri- =CE LEX%3A32002F Co un cil Fra me work De ci sion2003/577/jh A оf 22 July 2003 on the exe cu ti on in the Euro pean Union of or ders fre e zing pro perty or evi den ce, h t t p s: // w w w.e j n - c r imj u s t.e ur op a.e u /e jn / l i b c a t e go r i e s. a s px?id = C ou n c i l Fr a m ewo r k D ec isio n / 214 /J H A of 2 4 Feb r ua r y o n t h e a ppl ic at io n of the prin ci ple of matual recognition to financial penal ti es, http: //eur-lex.eu ro pa.eu /le gal -con tent / E N/ T X T /? u r i = C E L E X% 3A F C o u n c i l Fr a m ewo r k D ec is i o n / 212 / J H A of 2 4 Fe b r u a r y o n C o n f i s c a t i o n of c r i m e - Re l a t e d P r o c e e d s, I n s t r u m e n t a l i t i e s a n d P r o p e r t y, ht t p: //e u r-le x.e u r o p a.e u / L e xu r i S e r v/ L e xu r i S e r v.d o? u r i= OJ :L:2 0 05:0 68:0 0 49:0 051:e n :PD F 1180

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 ау т омат ск и обавезује Европск у у н ију на пош т о ва ње на че ла су п си д и јар но с т и про пи са ног у чла ну 5 (3) Уго во ра о Европ ској уни ји. 23 Ми ни мал на хар мо ни за ци ја нор ми кри вич ног пра ва пред ста вља основ з а ф орм ир ањ е је д и н с т в е н и х с т а н да р да, од но сно ош т еп рих в а ћен и х п р авила у свим др жа ва ма и основ ни услов за на ста нак и раз вој ме ђу соб ног по ве ре ња, што би за по сле ди цу има ло и уза јам но при зна ва ње суд ских од лу ка као основн и п ри н ц и п ме ђу н а р од не п р а в не по мо ћ и у к ри ви ч н и м с т в арим а. Д руг и м р е ч и ма, т о је п р ед у с лов з а успос т ав љ ањ е јед и нс т в ен и х с т а н дарда и сис т ема в р ед но с т и сви х д р ж а в а ч ла н и ца к а о о сно в а з а и з г ра д њу у з а ја м ног по ве р е њ а и п ри ме н у н а че л а у з а ја м ног п ризн ав ањ а у п р а к си. 24 Уз а ја м но по в е р е њ е у к ри ви ч не си с т е ме и з ме ђу д р ж а в а је мо г у ће с а мо у з п р о п и си в а њ е и сп р о в о - ђе ње јед на ког ни воа за шти те основ них пра ва и сло бо да у свим др жа ва ма. Ка да је у пи та њу про бле ма ти ка пре ко гра нич ног кри миналитета, суве - р е н и т е т д р ж а в а и да љ е и ма до м и на н т н у в р ед но с т. 25 Пр еког ран и чн и к рим и- на ли тет, сам по се би, ну жно по вла чи по тре бу за кри вич ним го ње њем и во ђењем ис тра ге пре ко гра ни ца. У тим слу ча је ви ма се не ко ли ко пи та ња на ме ће к а о спо р н и х, од ко ји х је св а к а ко п и т а њ е на д ле ж но с т и и п р ос т орног в а жењ а к ри ви ч ног п ро це сног за ко но да в с т ва по себ но зна чај но, ме ђу т и м, н и ш т а ма ње ва жно је и пи та ње основ них људ ских пра ва и сло бо да. Кри вич но пра во је пол ит и чк и о с етљи в а м а т е ри ја ч и ме с е, с а јед не с т р а не, о б ја ш њ а в а з а ш т о д р жа ве ч ла н и це ЕУ од би ја ју да п ренесу своја ов лаш ћења у ве зи са од ређен и м пи та њи ма на над на ци о нал ни, од но сно европ ски ни во, а са дру ге стра не, то по к а з у је да ће мо р а т и, у ко л и ко д р ж а в е ч л а н и це ЕУ з а и с т а же ле да с а р а ђу ју на та ко ин тен зив ном ни воу, да пре не су не ка сво ја овла шће ња ра ди учвр шћив ањ а ев р оп ског ус т а в ног п рав а. 26 Пос ледњи х не ко л и ко де це н и ја у д р ж а в а ма ч л ан и ц ам а Е У п р о п и с и к р и в и ч н о г м а т е р и ја л н о г и к р и в и чн о г п р оц ес н о г пра ва ни су ис кљу чи во ре зул тат од лу ка ко је до но се за ко но дав на те ла, јер по - с т о ји вре мен ск и д у г у т и цај ме ђу на род н и х кон вен ц и ја и д ру г и х и н и ц и ја т и ва до не т и х од с т р а не ме ђу на р од н и х о р г а н и з а ц и ја, а по с е б но је и н т е р е с а н т но 23 G old n e r L a n g I., Eu r o p s ko p r a vo k a o o k v i r p r a vo s u d n e s u r a d nje u k a z n e n i m s t v a r i m a, Hr vat ski lje to pis za ka zne no pra vo i prak su br. 2/2014, Ibi dem, Bo ji ster N., Tran sna ti o nal Cri mi nal Law, 2003 EJIL 14, No. 5, 956, ц и т и ра н код: Wa de M :G e n e r a l P r i n c ipl e s of Tr a n s n a t i o n a l i s e d C r i m i n a l J u s t i c e?, E x p l or at o r y R ef l e ct io n s o f t h e Utrecht Law Re vi ew, Vo lu me 9, Nо. 4/2013, 165, ht t p s://w w w.goog le. r s / u rl?s a = t & r c t = j& q = & e s r c = s & s o u r c e = w e b & c d = & c a d = r j a & u a c t = 8 & v e d = 0 a h UK E w j 6 s s 3 _ 3 t _ R A hwg K J o K H R 41C u - UQFggY M A A&u r l=ht t ps%3a%2f%2fw w w.ut rechtlawrev iew.org%2fa r t ic les%2f %2fu l r. 248%2Fgal ley%2f242%2fdow nlo ad%2f&usg=afqjcngk9dls5ynybq5wdnhzdcwno69pdw &bvm=bv ,d.bgs 26 D e n Hol l a n d e r O., C a u g ht B e twee n Nat ion a l a n d S u p r a n a t i o n a l Va l u e s:li m i t a t i o n s t o Ju d ical C ooprr at ion i n Cr i m i n al Mat t e r s a s Pa r t of t he A re a of Fre e dom, Secur it y a nd Just ice w ith i n the Eu ro pean Union, In t e r n a t i o n a l C o m u n i t y L a w Re v i e w No. 10/2008,

8 Др Та тја на Д. Бу гар ски, Др Ми ла на М. Пи са рић, Узајамно признавање... (стр ) н а по ме н у т и д а п и т а њ е међун ар одне с ар а дњ е у к риви чн и м с т в арим а н ије би ло од с у ш т и н ске в а ж но с т и, св е док је к ри ви ч но п р ав о било иск ључ ив о п и т а њ е и з о бл а с т и на ц и о на л ног с у в е р е н и т е т а. 27 Суш т и нск и, са ра д ња ко ја се ост ва ру је к роз у за јам но п ризнавање судск и х одл ука подра зумева известан ниво поверења, уз зад ржавање п рава конк ре тног на д ле ж ног ор г а на да по с т у па су п ро т но од л у ц и д ру г ог п ра во суд ног ор г а на. 28 Узаја мно пове ре ње ме ђу д р жа ва ма је основ н и е ле ме нат за ефи к а сн у са ра д њу. За раз ли ку од мно гих дру гих под руч ја ак тив но сти у Европ ској уни ји осно ви з а по л и ц и ј ск у и п р а в о с уд н у с а р а д њу н и с у х а рмон и з а ц и јa и ус по с т а в љ а њ е је д и н с т ве не п р о це д у р е у сви м д р ж а в а ма ч ла н и ца ма, већ п ри н ц и п у з а ја м ног п ри зна в а њ а с уд ск и х од л у к а. 29 Уз а ја м но по в е р е њ е је о сно в а у з а ја м ног п ризна вања у вези са који м је посебно значајно по с то ја ње за јед н и ч к и х с та н дар да, ш т о је м но г о б о љ е не г о по с т о ја њ е з а јед н и ч к и х п р о це д у р а ко је с у по св о јој п ри р о д и под ло ж н и је п р о мен ам а. Но рме које р ег ул иш у с ар а дњу д рж ав а, с обзиром на во ђе ње кри вич ног по ступ ка, од но сно вр шење кривичног право - су ђа у це л и н и, н у ж но су по сле д и ца ч и ње н и це да на т е ри т о ри ји јед не д р жа ве мо же да по сто ји са мо јед на су ве ре на власт. 30 Уко л и ко је не кој д р жа ви по т реб - но да се за по тре бе кри вич ног су да при ба ве до ка зи или пре ду зму не ке дру ге про це сне рад ње на те ри то ри ји дру ге др жа ве, нео п ход но је да та дру га држ а в а а к т и в но с а р а ђу је. Ин тер национал на ди мен зи ја савреме ног кри ми на ли те та је тра ди ци о налне облике ме ђу на род не прав не по мо ћи у кри вич ним стварима учинила недо - вољ н и м и н у ж но је наме тн ула пот ребу за све ве ћом ме ђу на род ном са ра д њом по ли циј ских и пра во суд них ор га на чи ји об ли ци и вр сте сарадње се прогре - сив но раз ви ја ју. Од до но ше ња Конвенције о ме ђу на род ној по мо ћи у кри вичним ства ри ма Са ве та Евро пе из па до да нас, ме ђу на род на прав на по моћ с е п р о ме н и л а зна чај но, р а з ви ја ју ћ и с е у п р а в ц у у п р о ш ћ а в а њ а и у б р з а в а њ а с а р а д њ е, е л и м и н и с а њ ем ус ло в а и о сно в а з а од би ја њ е з а х т е в а з а ову по моћ. З а п ри б а в љ а њ е и п р е но с док аз а од т р ад и ц и о н а л н и х о б л и к а ме ђу н а р од не к ри ви ч но п ра в не по мо ћ и нај ва ж н и ја је т зв. ма ла к ри ви ч но п ра в на по моћ, ко ја под р а з у ме в а в р ше њ е п р о це сн и х р а д њи до к а зног к а р а к т е р а с а ц и љ ем да с е омо гу ћи, од но сно по мог не вођење кривич ног по ступ ка у дру гој др жа ви не - за ви сно од усло ва и окол но сти под ко ји ма се тај по сту пак во ди. 31 По с т у па к у 27 Ibi dem, Ibi dem, Hod gson J., EU Cri mi nal Ju sti ce: the Chal len ge of Due Pro cess Rights wit hin a Fra mewog of Mu t u a l Rec ogn it io n, L ega l S t ud ie s Res ea r c h Pa p e r No , 309, pers.ssrn. c o m /s ol 3/ p a p e r s.cf m?a b s t r a c t _ id = Si m o v ić M., Si m o v ić V., K r i v i č n o p r o c e s n o p r a v o I I ( p o s e b n i d io t r e ć e i z d a nje (i z m i- je nje no i do pu nje no)), Is toč no Sa ra je vo 2014, Шку лић М., Бу гар ски Т., Кри вич но про це сно пра во, Но ви Сад 2015,

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 сл у ча је ви ма т зв. ма ле ме ђународне к риви чно п ра в не по мо ћ и се са с то ји у то ме што се на кон про ве ре осно ва но сти за мол ни це при сту па из вр ше њу за мо ље - не р а д њ е. Пр о це сне р а д њ е ма ле ме ђу на р од не к ри ви ч но п р а в не по мо ћ и, б е з об зи ра на то да ли је реч о рад ња ма до ста ве суд ских про це сних ака та, прис т у пањ а с уд у д рж ав е мол иљ е св едок а, в еш т а к а и ок ри в љ е ног и л и р а д њ а ма п ри к у п љ а њ а и о б е з б е ђе њ а до к а з а, сп р о в о де с е ис к љу ч и в о п р е ма до ма ћем п р аву у ск л ад у с а т р ад иц ион а лн и м н ачелом lo c u s re g it a c t u m, ко ји и з ви р е и з п р е р о г а т и в а с у в е р е но с т и з а мо љ е не д р ж а в е. 32 Основ н и ц и љ у обла ст и п ри ба в ља ња и п ре но са до ка за за по т ре бе во ђе ња к риви чног пос т у п к а би ло је ус по с т а в љ а њ е з а јед н и ч к и х с т а н д а р д а ко ји м а би се обез бе ди ла уни фи ка ци ја за кон ских ре ше ња у свим др жа ва ма чла ни цама Ев р оп ске у н ије и п р ев азиш ле пос т ојеће ра зл ике међу њи ма у р ег ул и сању кри вич ног по ступ ка. Хро но ло шки по сма тра но са рад ња из ме ђу др жа ва члани ца Европ ске уније у прибављању и обезбе ђе њу до ка за за кри вич ни по ступа к п р во се засн и ва ла на т ра д и ц и о на л ном мо де л у ме ђу собне п ра вне помоћ и, ко ји је по с т е пе но ус т у па о ме с т о са вре ме ном мо де л у ме ђу соб н и х п ри зна ва ња с уд ск и х од л у к а ПРИН ЦИП УЗА ЈАМ НОГ ПО МА ГА ЊА И ПРИН ЦИП У ЗА ЈА М НОГ П РИ ЗН А ВА ЊА С УД С К И Х ОД Л У К А Раз вој дру штва, на у ке, технике и технологије је у једном сегменту значај но у на п р ед ио по је д и не до к а зне р а д њ е и до к а зн и по с т у па к уоп ш т е, а л и и да ље је остао про блем у ве зи са при ку пља њем, од но сно из во ђе њем оних дока зних рад њи ко је из ла зе из гра ни ца про стор ног ва же ња кри вич ног про це - сног за ко но дав ства јед не зе мље. Дру гим ре чи ма, ка да се ра ди о кри вич ним п о с т у п ц и м а з а д е л а п р е ког р ан и чн о г к р им ин ал ит ет а, јед а н од г л а вн и х и нај ве ћих про бле ма са ко ји ма се су сре ћу др жа ве је по тре ба за при ба вља њем и п р е но с ом до к а з а. Пр о с т о р но в а же њ е к ри ви ч ног п р о це сног з а ко но да в с т в а је фор ма л на и фа к т и ч к а ман ифес т ац ија суве рене в лас т и св а ке д рж аве и зб ог т о г а с е у св а ком кон к р е т ном с л у ча ју, к а да с е ја ви по т р е ба з а п р ед у зи ма њ ем п р о це сн и х р а дњи уоп ш т е, а по с е б но р а д њи до к а зи в а њ а, по с т а в љ а ју ус ло ви за њи хо во при ба вља ње и пре нос јер би се, у су прот ном, отво ри ла вра та за ула зак над ле жних ор га на дру ге др жа ве у соп стве ни су ве рен про стор, што 32 K r a p a c D., No v i Z a ko n o m e đ u n a r o d n oj p r av n oj p o m o ć i u k a z n e n i m s t v a r i m a : n a č e l a i po stup ci, Hr vat ski lje to pis za ka zne no pra vo i prak su br.2/2005, Ба но вић Б., О б е з б е ђ е њ е д о к а з а к р о з м е ђ у н а р о д н у к р и в и ч н о п р а в н у с а р а д њу с т а н - д а р д и Ев р о п с ке Ун и је и д о м а ћ е з а ко н о д а в с т в о и п р а к с а, Ев р о п с ке и н т е г р а ц и је и к а з н е н о з а ко н о д а в с т в о (п о г л а в љ е 23 - н о р м а, п р а к с а и м е р е х а р м о н и з а ц и је), LV I Ре д ов н о г о д и ш њ е са ве то ва ње Срп ског удру же ња за кри вич но прав ну те о ри ју и прак су, Зла ти бор 2016,

10 Др Та тја на Д. Бу гар ски, Др Ми ла на М. Пи са рић, Узајамно признавање... (стр ) д р ж а в е не р а до ч и не. О си м т о г а, у д р ж а в а ма по с т о је р а з л и ч и т и с т а н да р д и у по гл е д у п р и к уп љ ањ а и и зв ођ ењ а д ок аз а, и с т о к а о и р а зл ич ит а п р оцес н а пра ви ла, што са мо до дат но оте жа ва овај про блем. Ме ђу тим, и по ред све га на ве де ног, др жа ве су, су о че не са пре ко гра нич ним кри ми на ли те том у екс - па н зи ји, би ле п ри мо ра не да п р о на ђу на ч и не ко ји ма ће с е п р ев азић и ра зл ике из ме ђу си сте ма кри вич ног пра во су ђа. Као при мер спе цифичног начина остари ва ња са рад ње у кри вич ним ства ри ма из два ја ју се пра ви ла Европ ске уније ко ја с е од но с е на ову п р о бле ма т и к у, а п р в ен с т в е но п р а ви ло о у з а ја м ном п ри зна в а њу с уд ск и х од л у к а. Уза ја м но п ри зна ва ње суд ск и х одл у к а се мо же сма т ра т и к а ко п ре ла зн и м об ли ком у раз во ју од прин ци па уза јам ног по ма га ња до хар мо ни за ци је про - писа у кри вич ним ства ри ма, та ко и са мим су ро га том хар мо ни за ци је про писа. Уз аја мно п ри зна в а њ е суд ск и х од л у к а о б у х в а т а ш ир ок спект ар одл ук а од прет кри вич ног по ступ ка до по ступ ка из вр ше ња кри вичних санкција. Специфи ч нос т у ве зи са на ве де н и м п ри н ц и пом је не по с т о ја ње ње г о ве де фи н и ц и је, а од с а мог по че т к а у в о ђе њ а ов ог п р а ви л а, по с т о ји п р е т по с т а в к а по зна в а њ а њ е г о в ог фу н к ц и о н и с а њ а и св р хе, з б ог њ е г о в е оч и глед но с т и. И а ко с е у најв е ће м б р о ју с л у ч а је в а с а п ри н ц и пом у з а ја м ног п ри зн ањ а с удск и х одл ук а не по с ред но нај ви ше до во д и у ве зу п ри н ц и п у з а ја м ног по ве ре њ а, по с т о ји још не ко л и ко п ри нц ип а који с т оје у в ези с а п ри нц ипом у з аја мног п ризн ав ањ а суд ских од лу ка, а то су: прин цип пр о пор ци о нал но сти, прин цип суп си ди јар - но сти и прин цип бли ске са рад ње. Прин цип уза јам ног по ве ре ња не де фи ни шу ни уго во ри ни секундарно право Европске уније. Заједнички стандарди заједно са стан дар ди ма ко је од ре ђу је Европ ски суд за људ ска пра ва су ми ни мум м и н и м у ма з а у з а ја м но по в е р е њ е. 34 Тра ди ци о нал не фор ме ме ђу на род не кри вич но прав не по мо ћи се осла њају на п ри н ц и п у з а ја м ног по ма г а њ а, ко ји с е у ус ло ви ма с а в р е ме н и х о б л и к а к рим инал ит ет а по к а з а о к а о п р е в а зи ђен ус лед спо р о с т и и неделот в орнос т и. Из тог раз ло га је још го ди не на са стан ку у Там пе реу 35 у в еден по т п уно нов п р и нц и п к а о к а ме н т е ме љ а ц бу д у ћ и х о б л и к а ме ђу н а р од не к р и в и ч но п ра в не по мо ћ и, а т о је п ри н ц и п у за ја м ног п ри зна ва ња суд ск и х од л у ка. Иа ко радикалан за до та да шње већ увре же но ста ње на под руч ју пра во суд не са - рад ње у кри вич ним ства ри ма, вр ло бр зо по ста је во де ћи прин цип ко ји се у прак си, и по ред из ве сних те шко ћа, по ка зао као ефи ка сан и брз, али ко ји и да ље ко ег зи сти ра са прин ци пом по ма га ња. Ка да је у пи та њу при ба вља ње и пре нос до ка за на ни воу ЕУ, по сто је две г ру пе п р а ви л а, од ко ји х јед на по ч и в а ју на п ри н ц и п у у з а ја м ног по ма г а њ а, а 34 Du ster ha us D., Ju di cial Co he ren ce in the Area of Fre e dom, Se cu rity and Ju sti ce Squa r i n g Mu t u a l Tr u s t w it h Ef fe c t i ve Ju d i c i a l P r o t e c t io n, Re w i e o f E u r op e a n Adm in is t r at iv e L a w, No. 2/2015, ht t p: // w w w.e u r o p a rl.e u r o p a.e u /s u m m it s / t a m _ e n. ht m 1184

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 дру га на принци пу уза јам ног при зна ва ња суд ских од лу ка. При ба вља ње до - ка за из ме ђу д р жа ва у ок ви ру Европ ске у н и је се да на с ос т ва ру је по мо ћу сле - де ћ и х п ра вн и х и нс т румената који су заснова н и на п ри н ц и п у по ма га ња и то: Европска Кон вен ци ја о уза јам ној прав ној по мо ћи у кри вич ним ства рима, ко ја је до не та 1959, са до дат ним про то ко ли ма; 2. Кон вен ци ја о при ме ни Шен ген ског спо ра зу ма и 3. Кон в ен ц и ја о у з а ја м ној п р а в ној по мо ћ и у к ри ви ч н и м с т в а ри ма и з ме ђу др жа ва чла ни ца ЕУ (2000) са до дат ним про то ко ли ма. Кон в ен ц и ја о у з а ја м ној п ра в ној по мо ћ и у к ри ви ч н и м с т в арима и з и Кон в е н ц и ја о у з а ја м ној п р а в ној по мо ћ и у к р и в и ч н и м с т в а р им а и зм еђу д р жа ва ч ла н и ца ЕУ из , са до дат н и м п ро т о ко л и ма у ва жава ју на длеж нос т с у до в а и п ри н ц и п т е ри т о ри ја л но с т и. Пр е ма п р а ви л и ма о ме ђу на р од ној по - мо ћи у кри вич ним ства ри ма ко ја су са др жа на у Шен ген ском спо ра зу му, смање ни су раз ло зи за од би ја ње из вр ше ња зах те ва за ме ђу соб ну по моћ, а огра - ни чен је и зах тев за дво стру ком ин кри ми на ци јом. Осим то га, про пи сан је по јед но ста вљен по сту пак за пре но ше ње зах те ва и, као оп ште пра ви ло, до - звољ ен д ир ект а н кон т а к т и з ме ђу суд ск и х в ла с т и зе м љ е под но си о ца и зе м љ е из вр ш и о ца на ло г а. 37 Ова п ра ви ла су се п ри ме њи ва ла на п ри к у п ља ње до ка за у кри вич ним ства ри ма у дру гој др жа ви чла ни ци ЕУ све до 2000, ка да је до не та, од но сно г о д и не к а да је по че л а да с е п ри ме њу је Ев р оп ск а кон в ен ц и ја о ме ђу соб ној по мо ћи у кри вич ним ства ри ма. Иа ко се и н т ензи вно рад ило на јачању и у на п ре ђе њу ме ђу на род не п ра в не по мо ћ и у к ри ви ч н и м с т в а ри ма до но ше њ ем кон в ен ц и ја, на н и в оу Ев р оп ске у н и је с у с е ис т о в р е ме но у в о д и л и и н с т ру мен т и ме ђу на р од не п ра в не по мо ћ и у к ри ви ч н и м с т в а ри ма ко ји с е з а сн и в а ју на п ри н ц и п у у з аја мног п ризнав ањ а суд ск и х од л у к а. При ба в љ ањ е док аз а и њихов а п рих в а тљиво с т у к риви чн и м с т в а ри ма је по с т а в љ е на к а о п ри о ри т е т з а и н с т и т у ц и је Ев р опске у н и је, а т зв. сло бод но к ре т а ње до ка за де л у је ка о је да н од ц и ље ва у ок ви ру ус по с т а в ља ња је дин стве не зо не прав де и ну жни еле мент за ефи ка сну борбу против преко - г р а н и ч ног и о р г а н и з о в а ног к ри м и на л а. 38 За раз ли ку од на ве де них конвенција, на прин ци пу уза јам ног при зна вањ а по ч и в а: О к ви р на од л у к а С а в е т а ЕУ о и з в р ше њу од л у к а о п ри в р е ме ном од у з и м а њу и мо ви не и о си г у р а њу до к а з а, ко ја је до не т а и Оквир на 36 ht t p: //e c.e u r o p a.e u /ju s t i c e /c r i m i n a l /r e c og n i t io n - d e c i sio n /e v i d e n c e /i n d e x _ e n. ht m 37 B a c h m a i e r Wi n t e r L., E v r o p s k i n a l o g z a i s t r a g u z a p r i b a v lja n je d o k a z a u k r i v i č n o m p o - s t u p k u, 2, ht t p://w w w.p a r s.r s /f i le s /ev r o p s k i _n a log _z a _i s t r a g u _z a _p r i b a vlja nje _d o k a z a _u _k r i v ic - n o m _ p o s t u p k u.d o c 38 Ibi dem. 39 Co un cil Fra me work De ci sion 2003/577/JHA of 22 July 2003 on the exe cu ti on in the Eu ropean Union of or ders fre e zing pro perty or evi den ce, h t t p: //e u r-l e x.e ur op a.e u / l eg a l - c o nt e n t / E N/ T X T /? u r i = C E L E X% 3A F

12 Др Та тја на Д. Бу гар ски, Др Ми ла на М. Пи са рић, Узајамно признавање... (стр ) од лу ка Са ве та ЕУ о на ло гу за при ку пља ње пред ме та, докумената и податак а р ад и њи хов ог кор иш ћ ењ а у к р ив и чном по с т у п к у, ко ја је д о н е т а г о д и не. 40 Оквир на од лу ка из го ди не је уве ла Европ ски на лог за при куп ља ње до ка за ко јим је омо г у ће но да се п ри ба вља ју кон к ре т но т ра же ни п редме ти, до к у менти и ли подаци који већ посто је у д ру гој д р жа ви. Иа ко је у во ђе ње овог на ло га пред ста вља ло ко рак на пред, он ни је био ве лик јер овај на лог ни је обухватао све вр сте до ка за. Та ко је, на при мер, из о ста ло са слу ша ње окри вље - ног лица, као и ис пи ти ва ње све до ка, ко ји пред ста вља ју најважније личне доказе, али и дру ги до ка зи (ту се пр вен стве но ми сли на по себ не до ка зне рад ње). Ово је сва ка ко био на пре дак у од но су на На лог за при вре ме но од у зи ма ње и обез бе ђе ње до ка за ко ји је био у ве ден Ок ви р ном од л у ком из го ди не чи ји основ ни и нај ве ћи не до ста так је био тај што је овај на лог био огра ни чен са мо на обез бе ђе ње до ка за у др жа ви ко ја из вр ша ва на лог. Због то га су се по сто је ће кон в ен ц и је о п ру ж а њу ме ђу на р од не п р а в не по мо ћ и и з и г о д и не ко ри сти ле као ком пле мен тар не за по тре бе пре но са до ка за. Н а в е д е н и н е д о с т а ц и т р е б а д а бу д у о т к л о њ е н и п р и м е ном Е в р оп с ког на ло га за спро во ђе ње ис траге. Иницијати ва за уво ђе ње овог на ло га је по те - кла из Шток холм ског про гра ма и Зе ле не књи ге го ди не. 41 Д и р ек т и в а о Ев р оп ском налог у з а сп р ов ођењ е ист р аг е је донет а 3. а п рил а г од ине. 42 Оно што је по себ но ва жно је то што је др жа ва ма чла ни ца ма дат рок до 22. ма ја г о д и не з а и м п ле мен т а ц и ју ов е Д и р ек т и в е, ис т е ком ко јег п р е с т а ју да ва же сви до са да ва же ћи ин стру мен ти у ве зи са при ба вља њем и пре но сом до ка за и то: Кон вен ци ја из и Кон вен ци ја из го ди не са до да тим п р о т о ко л и ма, Шен г ен ск а кон в ен ц и ја и з 199 0, О к ви р н а од л у к а С а в е т а ЕУ о на ло гу за при купљање предмета, докуме ната и података ради њиховог коришће ња у кри вич ном по ступ ку из и Оквир на од лу ка Са ве та ЕУ о привреме ном од узи ма њу и мо ви не и обез бе ђе њу до ка за из год ине. Европск и на лог за спро во ђе ње ис тра ге не ће при ме њи ва ти са мо Дан ска и Ир ска, као и Ве ли ка Бри та ни ја, по ко нач ном из ла ску из ЕУ. Прин цип уза јам ног при знав а њ а с уд ск и х од л у к а, у в е зи с а п рибав љ ањ ем и п р енос ом док аз а с е најб ољ е ма н и фе с т у је у п ра в о к р оз п ри ме н у Ев р оп ског на ло г а з а сп р о в о ђе њ е ис т ра г е у к ри ви ч н и м с т в а ри ма. С пе ц и фи ч но с т Од л у ке ко ја у р е ђу је ов о п и т а њ е је у т оме ш т о она ре г у л и ше по с т у па к п ри к у п ља ња, обез беђења и п реноса доказа на ни воу ЕУ, а при ме њу је се на цео кри вич ни по сту пак. 40 Co un cil Fra me work De ci sion 2008/978/JHA of 18 De cem ber 2008 on the Eu ro pean eviden ce war rant for the pur po se of ob ta i ning ob jects, do cu ments and da ta for use in pro ce e dings in c r i m i n a l m a t t e r s, ht t p: //e u r-le x.e u r o p a.e u / le g a l - c o n t e nt / E N/A L L /? u r i = C E L E X : F Стој ко вић С., op.cit., Di rec ti ve 2014/41/EU of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 3 April 2014 regar ding the Eu ro pean In ve sti ga tion Or der in cri mi nal mat ters, ht t p: //e u r-le x.e u r o p a.e u / le g a l - c o n t e nt / E N/ T X T /? u r i = c e le x% 3A L

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 На че ло у з а ја м ног п ри зна њ а суд ск и х од л у к а п ред с т а в љ а нач и н, односно ме т од за п ре вазилажење сукоба на длеж нос т и у к ри ви ч н и м по с т у п ц и ма, ко ји с е ис т о в р е ме но од ви ја ју у некол ико д рж ав а и п р ед с т а в љ а к а ме н т е ме љ а ц п р а в о с уд не с а р а д њ е. О си м т ог а ов ај п ри нц и п о б е зб еђује по ш т о в а њ е сви х основ них пра ва и сло бо да. 43 При н ц и п у за ја м ног п ри знавања судск и х одл у ка је п ри мен љи в с а мо у ко л и ко су п ра в н и си с т е м и ра з л и ч и т и х д рж ав а ч лан ица Ев р оп ске у н и је у нај ма њу ру к у с л и ч н и у по гле д у п р о це сн и х г а р а н ц и ја ко је се од но се на по је дин це. 44 Обез бе ђе ње ми ни ма л ни х п рав ни х стан дар да, ко ји се п ри ме њу ју у к риви чн и м п р оцед урама у сви м д ржавама ч лан ицама Евр опске у н ије, пос т иже с е е ф ек т и в н и м и и н т ен зи в н и м д и р ек тн и м конс улт ац ијам а из ме ђу над ле жних ин сти ту ци ја др жа ва чла ни ца, ко је ре ша ва ју су ко бе надле ж но с т и. 45 При ме на ев р оп ског на ло г а з а сп р о в о ђе њ е ист раг е ће омог ућ и т и да се не де си да се исто вре ме но во де кри вич ни по ступ ци про тив истог ли ца за исто де ло у ви ше др жа ва. Н а че ло у з а ја м ног по в е р е њ а к а о п р ед у с лов по с т а в љ а по ш т о в а њ е п р а в а Европ ске у ни је ш то се по сти же ме ра ма ко је под сти ч у уза јам но по ве ре ње, а на ни воу за ко на то је хар мо ни за ци ја, док је на ни воу при ме не и ускла ђе но сти са за коном начело у зајамног поверења за хтева постојање сиг у рно сн и х вент ила ко ји га ран ту ју функ ци о ни са ње пра во су ђа и др жав них те ла (нпр. у ин струмен ти ма ко ји са др же усло ве за при ме ну и осно ве за од би ја ње), ко ји су уско ве за ни за основ на пра ва са по тре бом да се за шти те основ на пра ва. 46 Принц и п у з аја мног по в е р е њ а с е р а з вио у п р а в н и п ри н ц и п који је код и фико в а н у се к у н дар ном п раву Европске у н ије и сад ржан у п реко 10 0 одл ука Европ ског су да прав де ЕВРОП СКИ НА ЛОГ ЗА СПРО ВО ЂЕ ЊЕ ИС ТРА ГЕ У КРИ ВИЧ НИМ СТВА РИ МА До но шење Директиве о налогу за спрово ђе ње ис тра ге у кри вич ним ствари ма 48 има ло је за циљ да се ус по ста ви јед ни стве ност, од но сно пре ва зи ђе распар ча нос т у рег у лат иви која се односи на п рибав љање доказа, је р се показало 43 J u r k a R.; Z a j a n č k a u s k i e n e J.; J ur i sd i ct io n C ol l i s i o n s i n t h e C r i m i n a l P r o c e e d i n g s of Eu ro pean Union Mem ber Sta tes, Bal tic Jo ru nal of Law & Po li tics, No.1/2015, Ibi dem, Ibi dem, Tu ru dić I., Pa ve lin Vor zić T., Bu jas I., op.cit., W i s c h m e y r T., G e n e r a t i n g Tr u s t T h r o u g h L aw? J u d i c i a l C o o p e r a t io n i n t h e E ur op e a n Union and the Prin ci ple of Mu tual Trust, Ger man Law Jo ru nal, No. 03/2016, Di rec ti ve 2014/41/EU of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 3 April 2014 re gardi n g t h e Eu r o p e a n I n ve s t i g a t io n O r d e r i n c r i m i n a l m a t t e r s, ro pa.eu /le gal-con tent/ E N/ T X T /? u r i = C E L E X :32 014L

14 Др Та тја на Д. Бу гар ски, Др Ми ла на М. Пи са рић, Узајамно признавање... (стр ) да је ис т о в р е ме на ег зи с т ен ц и ја р а з л и ч и т и х п р а ви л а и си с т е ма ком п лек сна и компликова на. Европ ски на лог за спро во ђе ње ис тра ге представља инструмен т ко ји т ре ба да омо г у ћ и ефи ка снос т у п ри ба в ља њу и п ре нос до ка за. Но ви п ри с т у п за х т е ва за ме н у и н с т ру ме на т а ме ђу на род не п ра вне помоћ и, зат о ш т о се они сма тра ју спо рим и не е фи ка сним. 49 Јед на од нај ве ћих но ви на ко ју уво ди Европ ски на лог за спро во ђе ње истра ге је та што је ово пр ви ин стру мент ко ји као основ за од би ја ње из вр ше ња уво ди за шти ту пра ва од бра не и што и сам окри вље ни и ње гов бра ни лац има ју мо г ућ нос т да и н и ц и ра ју из да ва ње овог на ло г а. Ме ђу т и м, по т реб но је т а ко ђе ис та ћи и не до ста так овог на ло га, од но сно са ме Ди рек ти ве, ко ји се огле да у не по сто ја њу уре ђе ња пи та ња ко ја се од но се на су о ча ва ње окри вље ног са до - к а зи ма ко ји с у п ри ба в љ е н и у с т р а ној д р ж а ви, к а о н и ме х а н и зм и ма з а ус по - с т а в ља ње ра в но т е же у јед на ко с т и с т ра на у к ри ви ч ном по с т у п к у, а ш т о мо же ићи на ште ту од бра не. Ме ђу тим, оно што оста је нај ве ћа не по зна ни ца је управ о п и т а њ е оце не и п ри х в а т ањ а док аз а и з в е де н и х у д ру г ој д р ж а ви на о сно ву овог на ло га, а што ће прак са по ка за ти. Ипак, мо же се ре ћи да је успех ове Ди рек ти ве до не кле пред видљив из разло га огра ни че ног оби ма ње го ве приме не. Та ко ђе оста је при медба која се одно си на не ра зу ме ва ње за што се по сто - јећ и и нс т румен т и са ра д ње н и су уса в р ша в а л и већ се п р ос т о з амењују нови м, при че му је та про ме на ди на мич на и у ква ли та тив ном и у кван ти та тив ном см и с л у. Ев р оп ск и на лог з а сп р о в о ђењ е ист р а г е п р ед с т а в љ а с уд ск у од л у к у ко ју из да је и л и по т вр ђу је п ра во суд н и ор га н д р жа ве ч ла н и це Европске у н ије, рад и и з в р ша в а њ а једне и л и некол ико пос е бн и х ис т р а ж н и х ме р а у д ру г ој д р ж а ви чла ни ци, а ра ди при ба вља ња до ка за. Овај на лог се мо же из да ти и за при бавља ње до ка за ко ји се већ на ла зе у по се ду над ле жних ор га на др жа ве из врши о ца на ло га, а на лог се из вр ша ва на осно ву на че ла уза јам ног при зна ва ња. На лог за спро во ђе ње ис тра ге се из да је на утвр ђе ном обра сцу и пре во ди се на с л у ж б е н и је зи к д р ж а в е и з в р ш и о ца. Д р ж а в а ко јој је з а х т ев у п у ћен је д у ж на да на ње га од го во ри у ро ку од нај ви ше 30 да на уко ли ко су до ка зи већ до ступн и на д ле ж н и м орг ан има д рж аве и зв рш иоца з а хт ев а, односно у п р од уженом ро ку од још 90 да на ка да су у пи та њу ис тра жне ме ре ко је тек тре ба да бу ду п р ед у з е т е, о си м у ко л и ко не по с т о је р а з ло зи з а од би јањ е. И зв р шењ е з а хт ев а за сп ро во ђе ње ис т ра г е не ће би т и п ред ме т п ро ве ре д во с т ру ке и н к ри м и н и сано сти ако се ра ди о кри вич ном де лу за ко је је у др жа ви ко ја је из да ла на лог з а п р е ће на к а зна з а т в о ра и л и мера одузима њ а с ло б о де д у т ра ја њу од нај ма њ е три го ди не и уко ли ко се на ла зи на ли сти кри вич них де ла из Ди рек ти ве. Ор ган 49 B a c h m a i e r Wi n t e r L., E v r o p s k i n a l o g z a i s t r a g u z a p r i b a v lja n je d o k a z a u k r i v i č n o m p o - s t u p k u, 6, ht t p://w w w.p a r s.r s /f i le s /ev r o p s k i _n a log _z a _i s t r a g u _z a _p r i b a vlja nje _d o k a z a _u _k r i v ic - n o m _ p o s t u p k u.d o c 1188

15 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 ко ји из вр ша ва по ста вљен зах тев, увек ка да је то мо гу ће, тре ба ло би да ко ри сти дру гу вр сту ис тра жних ме ра ако ме ра ко ја је по ста вље на у са мом зах те ву не по с т о ји у њихов ом на ц и о на л ном з а ко но да в с т ву и л и не би би ла мо г у ћ а да с е п ри ме н и у с л и ч ном до ма ћем с л у ча ју. Та ко ђе, ор г а н ко ји и з в р ша в а з а х т ев би тре бао да при ме ну дру гу вр сту ис тра жне ме ре ко јом се мо же по сти ћи исти циљ, од но сно ко ја би да ла исте ре зул та те као и ис тра жна ме ра ко ја се тра жи у зах те ву, а ко јом би се ма ње за ди ра ло у основ на пра ва и сло бо де ли ца про тив ко га се ме ра при ме њу је. Оно што је по себ но ва жно ис та ћи је сте да се Ди рек ти вом о европ ском на ло гу за спро во ђе ње ис тра ге уво ди мо гућ ност, од но сно пра во (осум њи че - ног) окри вље ног, или мо гућ ност бра ни о ца да у ње го во име тра жи из да ва ње овог на ло га, а у окви ру ва же ћих пра ва од бра не у скла ду са на ци о нал ним криви ч н и м по с т у п ком. Ова Д и рек т и ва не у т и че на оба ве зу по ш т о ва ња основ н и х пра ва и прав них на че ла ко ја су са др жа на у Уго во ру о Европ ској уни ји 50, укључу ју ћи пра ва на од бра ну ли ца, ко ја под ле жу кри вич ном по ступ ку, и све обаве зе пра во суд них ор га на у том сми слу оста ју не про ме ње не (чл.1 Ди рек ти ве). Д и р ек т и в ом о ев р оп ском на ло г у з а сп р о в о ђе њ е ис т р а г е п р о п и с а н и с у: под руч је при ме не на ло га, вр сте по сту па ка за ко је се на лог мо же из да ти, са - д р жај и обл и к на лог а, пос т у пц и и заш т и тне ме ре за д р жа ву ко ја и з да је на лог, као и за др жа ву ко ја на лог из вр ша ва. Осим то га, у Ди рек ти ви су од ре ђе ни и р а з ло зи з а не п ри зна в а њ е, од но сно не и з в р ше њ е на ло г а, р о ко ви з а п ри зна - в а њ е и и з в р ше њ е, к а о и п и т а њ е п р е но с а до к а з а. П и т а њ е п р е но с а до к а з а је по себ но зна чај но, па се та ко пре ма чла ну 13 Ди рек ти ве до ка зи пре но се без не по треб ног од ла га ња, уко ли ко су при ба вље ни, или су већ у по се ду над ле - жних ор га на др жа ве из вр шиоца. Пренос доказа мо же да бу де од ло жен до до но - ше ња од лу ке о прав ном сред ству, осим у слу ча ју ако су у на ло гу на ве де ни до вољ н и ра злози да је не по с р ед н и п р е но с до к а з а н у ж а н з а п ра ви л но во ђе њ е ис тра ге или очу ва ње ин дивидуалних права. Ме ђу тим, пре нос до ка за се одла же у ко л и ко би п р о у з р о ков а о оз би љн у и непоп рав љиву ш т е т у з а одр еђе но ли це. При ли ком пре но са при ба вље них до ка за ор ган из вр ше ња тре ба да на - ве де да ли зах те ва да се до ка зи вра те д р жа ви из вр ши о ц у на ло га, чим п ре ста н у да буд у пот ребн и у д ржави издаваоц у налога. Уко л и ко су од ре ђе н и п ред ме т и, до к у мен т и и л и по да ц и в ећ р е ле в а н т н и з а д ру г е по с т у п ке, о р г а н и з в р ше њ а мо же, на из ри чи ти зах тев ор га на из да ва о ца на ло га, по што се са њим претход но кон с ул т о в а о, п ри в р е ме но да и з в р ш и п р е но с до к а з а под ус ло в ом да с е вра т е д р жа ви из вр ш и о ц у на ло г а ч и м ви ше не бу д у по т реб н и у д р жа ви из дава о ц у, и л и у било ком д руг ом т рен у тк у, односно у би ло ко јој д ру г ој п ри л и ц и, пре ма до го во ру над ле жних ор га на. 50 Уго вор о Европ ској Уни ји је пот пи сан у Ма стрих ту 7. фе бру а ра го ди не, e u r-le x.e u r o p a.e u / le g a l - c o n t e nt / E N/ T X T /? u r i = OJ:C:2 016:2 0 2:T O C 1189