П РИ ЗН А ЊЕ Д Р Ж А ВА У М Е ЂУ Н А РОД НОМ П РА ВУ: СЛ У Ч А Ј КО СО ВА И М Е ТО Х И Ј Е

UDC 341.225(497.115) DOI: 10.2298/ZMSDN1551289S ОРИГИНАЛНИ НА УЧ НИ РАД П РИ ЗН А ЊЕ Д Р Ж А ВА У М Е ЂУ Н А РОД НОМ П РА ВУ: СЛ У Ч А Ј КО СО ВА И М Е ТО Х И Ј Е Т И ЈА Н А Ш У Р Л А Н К р и м и н а л и с т и ч ко по л и ц и ј с к а а к а де м и ја Ца ра Ду ша на 196, Зе мун, Ср би ја t i ja n a.s u r l a n @k p a.edu.rs САЖ Е ТА К : П р и з н а њ е д р ж а в а к л а си ч а н је и н с т и т у т међун ар одног ја в ног п р а в а. Ра з но л и ко с т у њ е г о в ој п р и м е н и, н е по с т ојањ е но рм ат и в н е дефи н иц ије појм а, к а о и њ ег ов е б р ој не о с о б е но с т и по с т о ја но од р ж а в а ју по т р е бу з а п р о у ч а в а њ ем. У ов ом р а д у а н а л и зи р а н је и н с т и т у т п ри зн а њ а у д в а о снов н а ко р п у с а т е о ри ј ском, п ри к а з ом о снов н и х по с т у л а т а пој м а п ри зн а њ а, и п ри ме њ е ном, п ри к а з ом к а р а к т е ри с т и к а п ри зн а њ а н а с л у ч а ју Ко с о в а. Ус лед спе ц и фи ч ног по ло ж а ја С р би је у од но с у н а Ко с о в о, по с е б н а п аж њ а у ов ом р ад у посв ећ ен а је међун ар одноп р а вном с т ат у с у Ко с ов а и Ме то хи је, тј. осно ва ма за да ва ње и не да ва ње при зна ња овом ен ти те ту. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Бри сел ски спо ра зум, кон сти ту тив ни еле мен ти држа ве, на ста нак др жа ва, (не)при зна ва ње Ко со ва и Ме то хи је, по јам при зна - њ а, т е о ри је п ри зн а њ а При зн ањ е п ри п а д а оној к а т е г о ри ји п р а в н и х и н с т и т ут а ч и ји по ја м н и је јед но зна ча н н и у т е о ри ји, н и т и у п ра к си [ Kel se n 1969: 590]. Уз ову по че т н у кон с т а т а ц и ју в р е д и на по ме н у т и и да а спек т б е з ког а не п р о т иче ни јед на рас пра ва о при зна њу је сте и пр о бле ма ти зо ва ње есен ци јал ног кара к т е ра овог и н с т и т у т а да л и је п ри зна ње уоп ш т е п ра вн и и нс т и т у т и л и jе пак реч о чи сто по ли тич кој ка те го ри ји [Крећа 2010: 161; Shaw 2003: 369; Grant 1999: 2]. На слов овог ра да од го во ра на по ста вље но пи та ње при зна ње је сте п ра в н и и н с т и т у т, у т е ме љен у по л и т и ч кој во љи, као и сва к и д ру г и п ра в н и акт. Јед на је од најстаријих међународноправних катего рија, добро познат а и к ла си ч ном и с а в р е ме ном ме ђу на р од ном п ра ву. Од к ла си ч но п ра в не фи зи о но м и је п ри зна њ а до да на с н и је с е м но г о од ма к ло. И па к, ра з лог з а по нов но в ра ћ а њ е ра с п ра ви о ов ом и н с т и т у т у ле ж и у њ е г о в ој и з ра зи т ој ва жно сти за Ср би ју у овом тре нут ку. Да ра з ма т ра њ е и н с т и т у т а п ри зна њ а н и је p a s se по нај б о љ е до к а з у ју при ме ри упра во с на ших про сто ра. До га ђа ји на простору Балкана од по -

290 чет ка 90 -их го ди на 20. ве ка, па до да на шњих да на пру жа ју оби ље ма те рија ла и при ме ра, те от кри ва ју по тре бу за по нов ним раз ми шља њем о ка ракт е ри с т и к а м а п ри зн а њ а, пој мов ном од р е ђ е њу, т е њ ег ови м фу н кц ијам а 1. Држава Србија на шла се ди рект но у ста ту су објек та признавања од стране д ру г и х д р ж а в а, а л и и с убјект а дав ањ а п ри зна њ а и од би ја њ а да в а њ а при зна ња но во ство ре ним др жа ва ма [Hil le 1995: 598 611]. Го то во сва призна њ а, ус ле д и ла по с ле ра з би ја њ а СФРЈ, би ла с у де л и к ат на (по нај ма њ е у слу ча ју при зна ња Ма ке доније и Словени је), исто риј ским на сле ђем оп те - рећена (пре вас ходно у односу на Хрватску) и у националном смислу емо - т и в на и т е г о б на ( Хр в ат ск а, к а о и Б о сна и Хе р це г о ви на). Ст а т ус Ко с о в а и Метохије, те тема признања овог ентитета, да нас пред ста вља пра ви Гор - д и јев ч в ор з а це ло к у п н у ме ђу на р од н у з а јед н и ц у 2. Те ма п ри зна њ а до дат но је а кт уе л из о в а на по т п и си в а њ ем Бри с е л ског спо ра зу ма 3, т е За к љу ч ком Ус т а в ног су да Ср би је у п ред ме т у о ус т а в но с т и овог ак та 4. Зна чај п и т а њ а (не) ус т а в но с т и Бри с е л ског спо ра з у ма у п ра в о ле ж и у п р о це н и е фе к а т а њ е г о в е с а д р ж и не, од но сно да л и с е ови м а к т ом да је при зна ње Ко со ву и Ме то хи ји или не. О ПОЈ МУ ПРИ ЗНА ЊА На јед но с т а в но п и т а ње ш т а је п ри зна ње не ма јед но с т а в ног од г о во ра. Бес к рај не су т е о риј ске ра с п ра ве о т о ме ш та је за п ра во п ри зна ње 5. С дру ге стра не, призна ње је из ра зи то опе ра тив на ка те го ри ја, с јаким међународно п ра в н и м п ра к т и ч н и м по с ле д и ца ма ко је и з а зи в а. Од ре ђе ње пој ма при зна ња углав ном се сво ди на став у ду ху де кла рат и в не и л и конст и т у т и в не те о ри је, д ва до м и нан та то ка м исл и, које међут и м 1 При зна њ е, на ра в но, н и је екс к л у зи в но т е ма Б а л к а на. При зна њ е с е мо же ра з ма т ра т и и н а п ри мерим а (не) п ри зн а њ а и з ме ђу Л и х т е н ш т ај н а и По љ ске, би в ш и х с о вје т ск и х р е п у б л и к а, п р и м е р и м а Ју ж н е О с е т и је, Аб х а з и је, Н а г о р н о К а р а б а х а, Тај в а н а, С е в е р н о г К и п р а, Е г и п т а и Ери тре је, по том не што но ви ји при мер Ју жног Су да на, Па ле сти не и број ни дру ги. 2 У на с т а в к у т ек с т а у по т р е бљ а в а ће с е на и з ме н и ч но т е р м и н и Ко с о в о и Ме т о х и ја, и Косовo. Устав Ре пу бли ке Ср би је по зна је тер мин Ко со во и Ме то хи ја, док на при мер, Ку ма нов - ски спо ра зум од 9. ју на 1999. го ди не (Војно -технички споразум између Међународних безб ед н о с н и х с н а г а / КФ ОР/ и в л а д а С а в е з н е Ре п у б л и ке Ју г о с л а в и је и Ре п у б л и ке С р б и је), к а о и Бри се л ск и спо ра зу м од 19. а п ри ла 2013. г о д и не по зна ју т е р м и н Ко со во. Тре н у т но не по с т о ји по сто ја ност у упо тре би са мо јед не ва ри јан те на зи ва ју жне срп ске по крај не. 3 Пу н на зи в гла си Први споразу м о п ри нц и п и ма ко ји ре г у л и ш у нор ма л и з а ц и ју од но са (Fi r s t Ag r e e m e n t o f P r i n c i p l e s G o v e r n i n g t h e No r m a li z a t i o n o f Re l a t i o n s), за кљу чен 19. апри ла 2 013. г о д и н е. 4 Устав ни суд Ср би је, За кљу чак од 10. де цем бра 2014. го ди не, Слу жбе ни гла сник Ре пуб л и ке С р б и је, бр. 13, 2. фе бру ар 2015. го ди не. 5 К л а с и ч н а д е л а о п р и з н а њу д р ж а в а : O p p e n h e i m L a s s a, I n t e r n a t i o n a l L aw: A Tr e a t i s e, L on d on, 1920; L a u t e r p a cht He r s ch, Rec ogn it ion i n I nt e r n a t i o n a l L aw, C a m b r id ge Un i ve r sit y P r e s s, 1947; Chen Ti-Chi ang, The In ter na ti o nal Law of Re cog ni tion With Spe cial Re fe ren ce to Prac ti ce in Gre at Bri tain and the Uni ted Sta tes, New York, 1951; Bri erly, J. L., The Law of Na ti ons, Ox ford: Cla r e n d on P r e s s, 1955; Kel s e n H a n s, Rec ogn it ion i n I n t e r n a t i o n a l L aw T he o r e t i c a l Ob s e r va t i on s, u : Leo Gross (ed.), In ter na ti o nal Law in the Twen ti eth Cen tury, The American Society of Interna - ti o nal Law, 1969, str. 589 601; но ви ја де ла: Grant Tho mas D., Re cog ni tion of Sta tes: Law and P r a c t i c e i n D e b a t e a n d Evo l u t i o n, G r e e n wo o d P u bl i s h i n g G r o u p, 19 9 9; C r a wfo r d J am e s, T h e Cre a tion of Sta tes in In ter na ti o nal Law, Ox ford UP, 2006.

291 ди ја метрално супротно разумевају институт признања. Без детаљног улажења у концеп те ови х те о ри ја, за да љу рас п ра ву у ра д у по т реб но је ис та ћ и с л е д е ћ е. По д е к л а р а т и в н ој т е о р и ји п р и з н а њ е је а к т кон с т а т о в а њ а д а је од р е ђе на т е ри т о ри ја л на з а јед н и ца д р ж а в а. По кон с т и т у т и в ној т е о ри ји при зна ње је кон сти ту тив ни еле мент про це са на стан ка др жа ве, ко јим те - рит орија лна з а јед н и ца до би ја сво ју фи на л н у фи зи о но м и ју д р жа ве. И ба ш к а о ш т о на зи ви т е о ри ја к а з у ју по де к л а р а т и в ној т е о ри ји п ри зна њ ем с е де к ла ри ше да је не к а з а јед н и ца д р ж а в а, а по кон с т и т у т и в ној п ри зна њ ем с е не к а з а јед н и ц а кон с т ит уише у д рж аву. И ако с у ов ако п р едс т ав љ ене т е о ри је с а ма е с ен ц и ја њи хо в ог у че њ а, п ри л и ком де т а љ ног о бра з ла г а њ а долази до из ве сних од сту па ња, као по сле дица ре ал ности која се не уклапа ни у је дан мо дел у пот пу но сти 6. На име, т е о ри ја ме ђу на р од ног п ра в а, по с е б но с а в р е ме на, п р е т е же к а по и ма њу п ри зна ња у ок ви рима дек лараторне теорије, док понашање држава по ка зу је у ве ћи ни слу ча је ва упра во ка ра те ри сти ке при зна ња ка ко га при казу је конститутивна теорија. Несумњиво најизразитији пример конститут и ви с т и ч ког по на ша ња у п ро це су п ри зна ња д р жа ва по ка зу је Де к ла ра ц и ја о Ју г о с ла ви ји Ев р оп ске з а јед н и це од 16. де цем бра 1991. г о д и не у ко јој с у форм у л и са н и усло ви з а п ри зна ње но ви х д р ж а в а Сме рн ице з а п ризнање но вих др жа ва у Ис точ ној Евро пи и Со вјет ском Са ве зу [Крећа 2010: 166]. Вре ди ис та ћи, за рад бо љег раз у ме ва ња, да ове две те о ри је ни су ау тохт о не т е о ри је у н у т а р ме ђу на р од ног ја в ног п ра в а. На п р о т и в, оне с у од ра з знат но ш и р ег т е о ри ј ског усме р е њ а, с а гле да в а њ а кон цеп т а ме ђу на р од не за јед н и це, ме ђу на род ног п ра ва ње г о ви х гла в н и х и н с т и т у та и на ч и на на ко ји фу н кц ион ише, т е међун ар одне по л и т и ке. Кон с т и т у т и ви с т и и м а ју х р о но ло ш к и п ри мат. Вр е ме к ла си ч ног ме ђу на р од ног п ра в а је с т е под раз у ме в а ло п ри мат д р ж а в а Ев р о пе, п р е в а с ход но з а па д не, т е њи хо в о буд но кон тро ли са ње на ста ја ња нових држава и њихово иступање на међуна - р од н у сце н у [ Б а р т ош 1954: 198]. У т ак в ој ме ђу на р од ној з а јед н и ц и ла ко се мо же обра зло жи ти при зна ње као кон сти ту тив ни елемент појма државе. Период по усвајању Повеље У Н фаво ри зу је п ра во на са мо о п ре де ље ње, као пра во сва ког на ро да да од лу чи у ко јој и ка квој др жа ви же ли да жи ви, ш т о с а мо по с е би по д р ж а в а де к ла ра т и в н и п ри с т у п и нс т ит ут а п ризна њ а. По с т о јано с т д в а д и ја м е т р а лно с у п р о т н а, к а ко о б ја ш њ е њ а т а ко и п ри мењив ањ а и н с т и т у т а п ри з н а њ а, по ч и в а н а њи хо ви м с т ру к т у р н и м не до с т а ц и ма. Нер еш иви п р облем и, од ко ји х п а т е о ба кон цеп т а, б р ој н и 6 М. Б а р т ош, дос ле д а н де к л а р а т и вној т еорији, дефин ише п ризн ањ е к а о конс т а т ов ањ е ч ињ ен и це да је јед на т в о р е ви на д р ж а в а, а с а м и м т и м и с у бјек т ме ђунар одног п рав а [ Б а р тош 1954: 197]. А н д ра ш и, Ба ко т и ћ, Вук а с т акође под рж ав ају дек ларат и вн и к ара кт е р п ризнањ а; по њи ма но в а д р ж а в а по с т о ји, б е з о б зи ра на п ри зна њ е, т е ме љ ем п ра ви ла о бјек т и в ног ме ђу народ ног пра ва. На њу се од мах при ме њу ју пра ви ла ме ђу на род ног пра ва, ако не и сва, оно бар њи хов ве ћи дио [An drassy i dr., 19 98: 78]. С д руг е с т р ане О пе нх ајм, јед а н од н ајут иц ајн ији х п р ед с т а в н и к а ко н с т и т у т и в и з м а к а же д а д р ж а в а је с т е и п о с т а је м е ђу н а р од н а л и ч н о с т с а м о и ис кљу чи во кроз при зна ње [Oppenheim 1920: 134]. Или Ла у тер пахт, тво рац нај кон зи стент - н и је т е о р и је кон с т и т у т и в и з м а к а же д а д р ж а в а ч и ном п р и з н а њ а д обија п р а вн у е гз и с т е нц ију ко ји из во ди из во ље по сто је ћих др жа ва [La u ter pacht 1947: 45]. Шо, де кла ра ти ви ста, кон ста - т у ј е д а ј е п р и з н а њ е м е т од п р и х в ат ањ а одр еђ ен и х ф а кт и чк и х с ит у ац иј а и д ав ањ е њ им а прав ног зна ча ја, али тај од нос је ком пли ко ван [Shaw 2003: 185].

292 с у. Та ко, на п ри ме р, да би де к ла ра т и в на т е о ри ја би ла п ри ме њ е на мо ра ла би да по с т о ји ја сна и п р е ц и зна ф ор м у ла п р о це с а на с т а н к а д р ж а в е и б е с - по г о в ор но, ег з а к т но п р о це њи в а њ е ис п у њ е но с т и е ле ме на т а д р ж а в но с т и [Grant 1999: 4 5]. Кон сти ту тив на те о ри ја, с дру ге стра не схва ће на у ап со - л у т у, в о д и ла би к а по т п у ној не г а ц и ји е ле ме на т а д р ж а в но с т и и л и па к к а пот пу но ар би трар ној оце ни о њи хо вој ис пу ње но сти. Такође, конститут и в на т е о ри ја п р е т по с т а в љ а по с т о ја њ е хо мо г е не међунар одне з аједн ице, цен тра ли зо ва ног про це са до но ше ња од лу ка у ко јем би се усва ја њем одл у ке о п ри зна њу кон с т и т у и с а ле но в е д р ж а в е. Но, нај спор ни ји, у ова квим од ре ђе њи ма пој ма при зна ња, је не до стат а к оп ре де ље њ а фу н к ц и је п ризнањ а. Мо ж да би п ра ви л н и је п и т а ње би ло, не шта је при зна ње, већ ко ја је функ ци ја при зна ња, шта тај чин чи ни у међу на р од н и м од но си ма? У св ом нај кон з е р в а т и в н и јем и з ра з у фу н к ц и ја п ри зна њ а би с е по кон цеп т у де к ла ра т и в не т е о ри је св о д и ла с а мо на п у к у фор ма л ност, кон ста та ц и ју о на стан к у но ве д р жа ве [Kelsen 1969: 592]. У тој ви зу ри призна ње нема никакву функцију; оно је један пасиван и недело - тво ран чин. У ра з ра ђе ни јим де к ла ра тив ним те о ри ја ма пак, у ка зу је се на то да де к ла ра т и в но п ри зна ње је с т е а к т и ва н ч и н ч и н ко ји м се ус по с та в ља ју од но си из ме ђу но ве др жа ве и др жа ве ко ја да је при зна ње, те чин ко ји изази ва по сле ди це и на би ла те рал ном и на мул ти ла те рал ном пла ну. При с т а л ице кон с т и т у т и вне т ео рије п а к п ри зн а њ е сме ш т а ју у с â м п р о це с на с т а н к а д р ж а ве, оп р е де љу ју ћ и т и ме да је фу н к ц и ја п ри зна њ а да д р ж а в а на с т а не, да с е кон с т и т у и ше [O p p e n he i m 1920; L a u t e r pa cht 1947]. Тре ба има ти на уму да је при зна ње са мо ста лан прав ни ин сти тут. Оно се н а п р оце с н ас т ајањ а д рж ав а н ас т ав љ а, а у с амом п р оцес у н ас т а нк а не у че с т ву је. Ст о г а, п ри зна њ е не може да у т и че на п р о це с на с т а н к а д р ж а ве при зна њем се др жа ва не ства ра, као што се не при зна њем не мо же блок и ра т и на с т а на к д р ж а в е. По јам при зна ња мо же се пра вил но од ре ди ти са мо уколико у дефиниц и ју у не с е мо фу н к ц и ју ко ју п ри зна њ е в р ш и, од но сно п ра в не по с ле д и це ко је признање оставља по односе унутар међународне заједнице [Oppenhe i m 1920: 144]. Јер, при зна ње као прав ни ин сти тут не ко ре спон ди ра с др жа вом као фак тич ком по ја вом, већ с др жа вом као су бјек том пра ва. По - лазећ и с ова к ве по ла зне тач ке мо гло би се од ре д и т и да је п ри зна ње и н с т и- т у т по с р ед с т в ом ко г а д р ж а в а ко ја да је п ри зна њ е и з ра ж а в а св о ју в о љу да но во на с та л у д р жа ву сма т ра субјект ом међу на род ног п ра ва, ра в но п ра в н и м уче сни ком у ме ђу на род ним од но си ма и да с њом ус по ста вља ме ђу на родно п ра в не од но се (п ре ва с ход но д и п ло мат ске, као и да ск ла па ме ђу на род не у го во ре, п ри зна је јој п ра во у ч лањивања у ме ђу на род не ор га н и за ц и је и тд.) 7. При зна њем се за пра во јед ној фак тич кој тво ре ви ни да је пра во су бјек тиви т е т а, п ра в не л и ч но с т и у ме ђу на р од ној з а јед н и ц и. 7 Ова кво од ре ђе ње пој ма при зна ња на ли ни ји је де фи ни ци је усво је не од стра не Ин стит у т а з а м е ђу н а р од н о п р а в о у Ре з о л у ц и ји ко ја с е од н о с и н а п р и з н а њ е н о в и х д р ж а в а и н о в и х вла да од 1936 I n s t i t u t e o f I n t e rn at ion a l L a w, R es ol ut i o n c o nc e rn i n g the r ec o gn it i o n of new sta tes and new go ve r n m e n t s, Ad o p te d at Br u sse l s, April, 1936. Ре з о л у ц и ја о б ја в љ е н а у: American Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l L a w, Vol. 30, No. 4, Oc to ber 1936, pp. 185 187.

293 По с р ед с т вом ус т анове п ризнањ а п р епознајемо ра зл ик у и зме ђу он и х д р ж а в а ко је по с т о је к а о фа к т и ц и т е т и и он и х д р ж а в а ко је с у п ра в не л и ч- нос т и, с убјек т и ме ђу на р од ног п ра в а. Бр ој д рж а в а- фа кт иц ит ет а је мал и и ре дак; оне пред ста вља ју од сту па ње од ре дов ног, ју ри дич ког то ка од но - са, али их ипак има [R i n ga e r t 2011] 8. При ме р Ту р ске Ре п у бл и ке С е в е р н и Ки пар го во ри упра во у при лог то ме. Фак тич ки ова држава постоји про - с т и ре се на се ве р ном де л у ос т р ва, и ма ја сн у т е ри т о ри ју, г ра н и цом је оде - љена од јужног дела острва, фактичку власт и становништво; међутим призна ју је са мо Тур ска и Па ки стан [Мировић 2014: 995] 9. При ме р Па ле с т и не, д ру г и је п ри ме р, не з а о би ла з а н к а да с е г о в о ри о т е ма ма на с т а ја њ а д р ж а- ва и при зна ња [Cr aw ford 1990]. Де це ни је су про шле од ка да је Па ле сти на т вр д и ла да је д р жа ва до т ре н у т ка ка да је до би ла п ри зна ње ве ћ и не д р жа ва ме ђу на р од не з а јед н и це 10. Број ни су при ме ри у том ду гом пе ри о ду у ко ме Па ле с т и на н и је би ла п ри зна т а к а о су бјек т ме ђу на р од ног п ра в а, а да је с т е би л а т р е т и р а н а к а о с у бје к т ме ђу н а р од ног п р а в а. Н а п р и ме р, с а р а д њ а Ш в ед ске и П а ле с т и не п р е п ри зна њ а, а по с р ед с т в ом у г о в о ра о с а ра д њи с а П ЛО - ом, по т ом д и п ло мат ск и од но си, м и си ја П а ле с т и не у Ст ок хол м у мо гли би се тре ти ра ти као de fac to п ри з н а њ е. Пуно de iu re п риз н ањ е, e xe m pli c a u sa Швед ска је да ла тек 2014. го ди не 11. Нај ек с т р ем н и ји п ри ме р ен т и т е т а ко ји с е огла ша в а к а о д р ж а в а, а да н и је по д р ж а н н и јед н и м п ризна њем је при мер Со ма ли лен да, ко ји је про гла сио не за ви сност од Со мал и је 1991. г о д и не. Д р ж а в е ме ђу на р од не з а јед н и це сма т ра ју С о ма л и лен д ау т о ном ном о б ла ш ћу ме ђу на р од но п ри зна т е д р ж а в е С о ма л и је 12. По ја м п ри зна њ а кон ц и п и ра н у ск ла д у с њ е г о в ом фу н к ц и јом к а ра к- те ри шу два бит на еле мен та 1. при зна ње је пра во ета бли ра не др жа ве, 2. п ри зна њ е де л у је in ter par tes. 8 У ову ка т е г о ри ју спа да ју Тај ва н, зва н и ч но Ре п у бл и ка К и на, п ри знат од с т ра не 21 д р жав е ч л а н и ц е У Н и С в е т е с т о л и ц е; Ре п у б л и к а Аб х а з и ја п р и з н а т а од с т р а н е ш е с т д р ж а в а ч л а - н иц а У Н и т р и е н т и т е т а ко је т а ко ђ е н е м а ј у р е г у л и с а н с о п с т в е н и с т ат ус Јуж н а О с ет ија, На гор но Ка ра бах и Тран сдње стро вље; Ју жна Осе ти ја у истом ста ту су као и Аб ха зи ја ; Сах р а в и А р а п с к а Де м о к р а т с к а Ре п у б л и к а, н а т е р и т о р и ји З а п а д н е С а х а р е, п р и з н а т а од с т р а н е 84 др жа ве чла ни це УН; и Ко со во при зна то од стра не 108 др жа ва. Над свим овим те ри то рија м а с у в е р е н е д р ж а в е, ч л а н и ц е У Н т в р д е д а и м а ј у с у в е р е н и т е т Н а р од н а Ре п у б л и к а К и н а н а д Ре п у б л и ко м К и н о м, т ј. Тај в а н о м, Гр у з и ја н а д Аб х а з и јо м и Ју ж н о м О с е т и јо м, М а р о ко над Са хра ви Ре пу бли ком, Ср би ја над Ко со вом и Ме то хи јом. 9 С дру ге стра не, вре ди на по ме ну ти да Тур ска и Се вер ни Ки пар не при зна ју Ки пар. 10 У бу рн ој и с т ор ији одн ос а П ал ес т ин е и И з р а е л а и б о р б е П а л е с т и н е з а д р ж а в н о с т, је дан од да ту ма ко ји се сма тра за гра нич ни да тум по стан ка др жа ве је 15. но вем бар 1988. г о д ин е к ад а је П ЛО и зг л ас ал а Дек л ар ац иј у о н ез а в и с н о с т и. И а ко је и д а н а с с п о р н о д а л и Па ле сти на за до во ља ва све еле мен те др жа ве ве ли ка ве ћи на ме ђу на род не за јед ни це при знаје П а ле с т и н у к а о с у в е р е н у, не з а ви сн у д р ж а ву св е д р ж а в е aз и јског кон т ине нт а с и зу з е тком Ја п а н а и Ју ж н е Ко р е је, с в е д р ж а в е aф р и ч ко г ко н т и н е н т а с и з у з е т ко м Е р и т р е је, с в е д р ж а в е jужноамеричког кон ти нен та с из узетком Панаме и Ко лум би је. За ни мљи во је да др жа ве Европске уни је ни у овом слу ча ју не ма ју је дин ствен став, те су та ко Ру му ни ја, Бу гар ска, Че шка, Сло вач ка, Пољ ска, Ма ђар ска и Швед ска при зна ле Па ле сти ну. С дру ге стра не вре ди на по ме - ну ти да су то ком 2014. го ди не До њи дом Ује ди ње ног Кра љев ства Ве ли ке Бри та ни је, пар ла мент Фран цу ске, пар ла мент Ир ске, као и Европ ски пар ла мент за у зе ли став pro признања Па лестине; ви ше ви де ти на: http://www.eu ro parl.eu ro pa.eu /news/en/news-ro om /con tent/20141212ipr 01105/ html/eu r o p e a n -Pa r l i a m e nt-r e s o lu t io n -on -r e c og n i t io n -of -Pa le s t i n e -s t a t e h o o d. 11 Ви д е т и: ht t p: //n o r m a n f i n kel s t e i n.c o m / 2 014 /10/ 31 12 Ви д е т и: ht t p: //r e c og n i t io n. s o m a l i l a n d gov.c o m

294 Ве о ма је в а ж но нагласит и к ара кт е р п ризнањ а к а о п рав а д рж аве која да је при зна ње. Др жа ва мо же да ко ри сти сво је пра во, али и не мо ра. Призна ње ни је пра во но во на ста ле др жа ве да бу де при зна та. Уко ли ко би но во - на ста ла др жа ва би ла ти ту лар пра ва на при зна ње, ти ме би би ла ау то мат - ски кре и ра на оба ве за за дру ге др жа ве да при зна ње да ју, те ти ме и од го вор - ност уко ли ко то не учи не [Brown l ie 20 03: 89]. Пропаг ирање п ризнањ а к а о п ра в а но в о с т в о р е не д р ж а в е н и је не по зна т о у т е о ри ји, а л и би оно, по р ед бр ој н и х ра з ло г а ко ји г а ч и не фа к т и ч к и не сп р о в о д и ви м, до в е ло до а п с о - л у т не до м и на ц и је но в о с т в о р е не д р ж а в е у ме ђу на р од н и м од но си ма, ко ја би п р о с т и м ис к а з ом да с е сма т ра д р ж а в ом до в е ла е т а бл и ра не д р ж а в е у по зи ц и ју fa it a c com pli s [Shaw2003: 369; Grant 1999: 4 5; La u t e r pa cht 1947]. Д ру г и а спек т п р а в а на п ри зна њ е к а о п р а в а д р ж а в е, јасно одр еђује су бјек ти ви тет но си о ца права на признање. Ова ко из ре че но мо ра се разуме ти ис кљу чи во јед но знач но др жа ве ко ја је су бјект ме ђу на род ног прав а. С о б зи р ом на т о да н и ме ђу на р од не ор г а н и з а ц и је, н и т и п ри в р е ме н и, кр њи су бјек ти не мо гу би ти но си о ци пра ва на при зна ње ја сно је да је реч о ексл у зи в ном, ори г и не р ном п ра ву д р ж а ве i u s re c og ni t i o ni s 13. Ова ка ракт е ри с т ик а п ри зн а њ а у п р а в о по т в р ђу је фу н к ц и ју п ризн ањ а и зриц ањ е во ље да се но ва д р жа ва сма т ра ра в но п ра в н и м у че сн и ком у ме ђу на род н и м од но си ма. Исто вре ме но по чи ва на си сте му ме ђу на род ног пра ва као аут о н о мн о г и мп ер ат и вн о г п р а вн о г п ор е тк а и и ст ич е њ ег ов у о с об ен о с т [Крећа 2010: 28 31]. Ф у н кц ија п ризн ањ а јасно је ист а кн ут а у д руг ој к ар а кт ерис т иц и деј с т ву in ter par te s. При знањем д ржава п р вен с т ве но са оп ш т а ва да с но вом д р жа вом же л и да ос т ва ри би ла т е ра л не од но се, да сма т ра да но во с т во ре на д р ж а в а мо же би т и но си ла ц о снов н и х п ра в а и д у ж но с т и д р ж а в а и да ће је по државати у мултилатералним одно си ма и тре ти ра ти је као рав но - п ра в ног па р т не ра [ L a u t e r pa cht 1947; O p p e n he i m 1920]. Сва ки да љи ко рак е т а бл и ра њ а но в е д р ж а в е у ме ђу на р од н у з а јед н и ц у по т ом п ра т и уо би чаје ну прав ну процедуру (приступање међународним уговорима, учлањив а њ е у ме ђу на р од не ор г а н и з а ц и је и с л.). О Д А ВА ЊУ П РИ ЗН А ЊА Те о ри ја и п ра к са п р е по знају некол ико в рс т а дав ањ а п ризнањ а. То су већ уве ли ко уста ље ни па ро ви као што су de iu re и de fac to, и н д и ви д у а л но и ко лек т и в но, ус лов но и б е з у с лов но. За н и м љи в о је да т е о р е т и ча ри ко ји с е на че л но оп р е де љу ју к а о по б ор н и ц и де к ла ра т и в не т е о ри је п ри зна њ а и да љ е п р е по зна ју к а о о б л и ке п ри зна њ а de fac to и услов но при зна ње. Наи ме, по де к ла ра т и в ној т е о ри ји п ри зна ње је нео по зи во, де л у је од т ре н у т ка ства ра ња но ве др жа ве и пот пу но је деј ству је у свим од но си ма. Али, с д ру г е с т ра не, de fac to п ри зна њ е је с т е опо зи в о, де л у је т р е н у т но, н и је р е - т р о а к т и в но, не подразумев а успос т ав љ а њ е билат ера лн и х д ип ломатск и х 13 И м а п р имер а д а он и е нт ит ет и који н ис у з ад обил и в ећ и нско међун ар одно п р из н ањ е, д а ј у п р и з н а њ е д р у г и м с л и ч н и м е н т и т е т и м а, н а п р и м е р, Н а г о р н о К а р а б а х је д о б и о п р и з н а - ње од Аб ха зи је и Ју жне Осе ти је.

295 од но с а и мо же би т и де л и м и чно с амо у од р е ђе н и м а спек т и ма од но с а. Сва ко de fac to при зна ње од ра жа ва из ве сно ко ле ба ње, не си гу р ност у по гле - д у к рај њег ис хо да од но са, не сп рем но с т з а да в а ње по т п у ног и не о по зи вог п ризн ањ а [Shaw 2003: 382]. С дру ге стра не, de i ur e п ризн ањ е пок аз ује са свим зрео став и пот пу ну спрем ност за уво ђе ње но ве др жа ве у пу ни к а па ц и т е т ме ђу на р од но п ра в н и х од но с а. На ч и н и ма н и фе с т о в а њ а п ри зна њ а мо г у би т и бр ој н и. Ме ђу т и м, док код de iu re п ри зна ња по с то ји из ве снос т у по гле д у фо р ма л ног п рав ног а к та ко ји м с е и з ја в љу је п ри зна в а њ е но в е д р ж а в е к а о ра в но п ра в ног с у бјек т а, мо да л и т е т и de fa c to п ри знањ а о с т ав љ а ју мо г ућ но с т т у ма че њ а 14. Број не не ја сне сит уа ц и је мо г у сe ја ви т и у овом см и сл у по чев од са у че с т во ва њ а на међу на р од н и м с а с т а н ц и ма, п р е ко би ла т е ра л н и х су с р е т а, до ч ла н с т в а у ме ђу на р од н и м у г о в о ри ма. Об ли ци de fa c t o п ри зн а њ а н и с у п р е ц и зи р а н и п р а вном ф о рм у лом, н и т и т о мо г у би т и у ф ор ма л ном и л и п р о це д у ра л ном см и с л у. Ч и њ е н и це су срета ња, ру ко ва ња, се де ња за истим сто лом, члан ства у истим ор га низ а ц и ја ма и л и у г о в о ри ма с а ме по с е би н и с у а pri o ri de fac to п ри зна њ е. Д ру г и м р еч има, и з нав еден и х п ример а не би с е мо гло з а к љу ч и т и да је ус по ста вљен од нос de fac to при зна ња [Shaw 2003: 387]. Рад ња de fac to призна њ а мо ра ма н и фе с т о в а т и в о љу д р ж а в е да т ом ра д њ ом озна ч и и у к а же из ве стан сте пен при зна ва ња. Та ко би се мо гло схва та ти као de fac to призна њ е ра з г о во ри п ри л и ком би ла т е ра л н и х и л и м ул т и ла т е ра л н и х су с р е т а о оним те ма ма ко је при падају домену ме ђу на род ног јав ног пра ва (на приме р, успос т ав љање д ип ломатск и х м иси ја, са у че с т во ва ње у ме ђу на род н и м м и си ја ма, ск ла па њ е од бра м б е н и х с а в е з а). Могућност условног признања потвр ђу је есен ци јал ни функ ци о нални ка рак тер п ри зна ња. Д р жа ве су у до са да шњој п рак си по ста вља ле усло ве за да ва ње п ри зна ња [Shaw 2003: 387; Rich 1993: 36 65; Wel ler 1992: 569 607; Zi e me le 2001: 191]. То за пра во са мо по твр ђу је да је при зна ње ак тив но право које и ма фу н кц иона лн и к ара кт е р и које суш т и нск и дел ује inte r pa rte s. По тврда функционалног карактера при зна ња је и опре де ље ње прав - ног с т а т у с а п ри је ма у Ује д и њ е не на ц и је. При јем у У Н н и је о б л и к ко лект и в ног п ри зна ња; оно је п ро цес у ч ла ње ња у ме ђу на род н у ор га н и за ц и ју у оби м у ч ла н ск и х п ра ва и оба ве за п ро п и са н и х за т у ор га н и за ц и ју [Craw ford 20 08: 150]. И з в а н ор г а н и з а ц и је, д р ж а в е ч ла н и це ор г а н и з а ц и је не мо ра ју од р ж а в а т и од но с е н и т и с е ме ђу с о б но п р е по зна в а т и (к а о ш т о Ту р ск а не п ри зна је К и па р, П а к и с т а н Је р ме н и ју; С е в е р н у Ко р е ју не п ри зна ју Ја па н и Ју ж на Ко р е ја ; Ју ж н у Ко р е ју не п ри зна је С е в е р на Ко р е ја ; п ри зна њ а и з - ме ђу Лих тен штај на и Пољ ске раз ме ње на су тек 2009. го ди не, по сле ви ше децени ја ме ђу соб ног не при зна ва ња). Ова кво по и мање у складу је с опре - де љ е њ е м носиоц а п р ав а н а п ризн ањ е; н аиме, к а о ш т о је конс т ат ов ано са мо су др жа ве ти ту ла ри пра ва на при зна ње др жа ва, а не и ме ђу на род не ор г а н и з а ц и је. 14 У к л а с и ф и к а ц и ји ф о р м а л н и х и з в о р а м е ђу н а р од н о г ја в н о г п р а в а п р и з н а њ е п р и п а д а к а т е г о р и ји јед н о с т р а н и х п р а в н и х а к а т а.

296 Да ва ње при зна ња, без об зи ра на то о ко јој вр сти при зна ња је реч, мо ра би т и у п ри л и че но од с т ра не д р ж а ве. Д р ж а ву у ме ђу на р од ном п ра ву оли ча ва ју шеф др жа ве, шеф владе и министар иностраних послова. Премда не ула зи у ус т а в на од р е ђе њ а њи хо ви х на д ле ж но с т и, по ме ђу на р од ном пра ву сма тра се да су из ја ве ше фа др жа ве, ше фа вла де и ми ни стра инос т ран и х по слова in foro e xte rno обавезујуће з а њихову д ржаву и к а о т ак ве ре ле вант но од сли ка ва ју став др жа ве [Крећа 2010: 254 261]. При ме ње но на ма те ри ју при зна ња, са ста но ви шта ме ђу на род ног прав а, и з ја в е о п ри зна њу од но сно не п ри зна в а њу, ко је и з р ек н у ше ф д р ж а в е, шеф вла де и л и м и н и стар и но ст ра н и х по сло ва сма т ра ју се п рав но ва ља н и м из ја ва ма ко је ди рект но про из во де деј ство без до дат ног при ла га ња овлашће ња или дру гог овла шћу ју ћег ак та. Ме ђу на род но пра во, e r go, не преп о з н а је с у дс к у в л а с т к а о е м ит ер а в ољ е д рж ав е у м ат ер ији п р из н ањ а. Прак тич но, то би зна чи ло да чи ње ни ца функ ци о ни сања међународноправне по мо ћ и и з ме ђу ме ђу с о б но не п ри зна т и х д р ж а в а, не до в о д и до кон с т и- ту и са ња при зна ња, па чак ни об ли ка de fac to п ри зна њ а. Пол ит и чк и карактер висок и х фу н кц ионера д ржаве који су овлаш ћен и да п ризнањ е дају и л и и зрич ит о о спор е дов од и на с понов о до ист ицањ а у пр ви план пи та ња да ли је при зна ње он да по ли тич ка или прав на ка те го - ри ја 15. Те ма с е до дат но ком п л и к у је к а да д р ж а в н и фу н кц ионери ист упе и з сво ји х ов ла ш ће њ а, од носно к ада п ред у зм у а к т е не са гла сне ус т а ву. Сву си л у п рав ног ка рам бо ла у овој ма те ри ји по нај бо ље од сл и ка ва у п ра во на ша по зи ц ија у однос у п р ема Кос ову и Мет о х и ји, т е г о б на т е ма п ри зна њ а и п ра в но спор на к в а л и фи к а ц и ја Бри с е л ског спо ра з у ма. М Е ЂУ Н А РОД НО П РА В Н И СТА Т УС КО СО ВА ИЛИ ПИ ТА ЊЕ ПРИ ЗНА ЊА КО СО ВА И МЕ ТО ХИ ЈЕ Међу на род ноп ра вн и с т ат ус Косова, да на с, п ред с т а в љ а је да н од он и х рет ких при ме ра у које м су се у ко ли зи ји на шли основ ни ин сти ту ти ме ђуна род ног пра ва. С об зи ром на то, сва је при ли ка да ће Ко со во пред ста вља ти но ви с л у чај ви ше де це н и ј ског з а м р зн у т ог с т а њ а. Ко с о в о ј е т р е н у т н о п р и з н а т о к а о с у в е р е н а д р ж а в а од с т р а н е 10 8 д р ж а в а 16. О в а бр ој к а к р е ће с е на око по ло ви н и д р ж а в а с а в р е ме не ме ђуна род не за јед н и це, п ри че м у на овом ме с т у н и је зг о рег п ре ц и зи ра т и да од пет стал них чла ни ца Са вета безбедности УН три др жа ве при зна ју Ко со - во (САД, Ве ли ка Бри та ни ја, Фран цу ска), а две не (Ру си ја и Ки на), да ни су све чла ни це ЕУ при зна ле Ко со во, као и да две ве ли ке, мно го људ не др жа ве 15 О с н а з и о в е к в а л и ф и к а ц и је г о в о р е р е ц и м о с т а в о в и а у т о р а ко ји и п о р ед т о г а ш т о при знање анализирају методологијом правне науке ипак по тен ци ра ју да је при зна ње по ли - тич ки акт T h o m a s D. Grant, Re c o gn it i o n of S t at e s: Law and P r a c t i c e in D e b a t e and Evo lu tion, G r e e n wo o d P u bl i sh i n g Gro up, 19 9 9, с т р. 2 и л и још и н т е н з и в н и је р е ч е н о р е ч и м а Л а у т е р п а х т а п р и з н а њ е н и је т е м а п р а в а, н е г о п о л и т и ке L a u t e r p a cht, Re c o g n i t i o n i n In t e r n a t i o n a l L a w, C a m b r id ge U P, 1947, стр. 1. 16 Овај по да так пре у зет је са сај та http://www.mfa-ks.net/ који п р едс т ав љ а з в ан и чн у п р е з е н т а ц и ј у М и н и с т а р с т в а с п о љн и х п ос л ов а Ре п у б л и к е К о с о в о, д а н а 12. а п р и л а 2 015. г о д и н е.

297 Ин ди ја и Бра зил, та ко ђе не при зна ју Ко со во. Ова кав однос признања не - п ри зна ња показује напетост става у н утар међународне заједнице о стат усу Ко с о в а и по т ен ц и ја л н и и з в ор спо р е њ а. Но, ка ко је у пре ђа шњем де лу овог тек ста на зна че но, ин сти тут признањ а на слањ а с е на окон ча н и п р о це с фа к т и ч ког на с т а н к а д р ж а в а. И б е з упу шта ња у ми ну ци о зно ана ли зи ра ње и ар гу мен то ва ње про це са на ста јања Ко со ва као са мо стал не др жа ве, ја сно је да Ко со во данас не задовољав а св е кон с т и т у т и в не е ле мен т е д р ж а в е [ Mitić 2006; Vid m a r 2009; Wel le r 2008] 17. И а ко н и и н с т и т у т на с т а н к а д р ж а в а, под јед на ко к а о н и и н с т и т у т п ризн ањ а, н ије с т р ог о п р а вно п р оп ис а н, међун ар одно о бич ајно п р ав о по зна је тра ди ци о нал не кон сти ту тив не еле мен те државе постојано станов н и ш т во, у т вр ђе на т е ри т о ри ја и су ве ре на в ла с т. Кон вен ц и ја из Мон т е - ви деа о пра ви ма и ду жно сти ма др жа ва из 1933. го ди не (члан 1) пак опре дељу је че т и ри еле мен та по с т о ја но с та нов н и ш т во, де фи н и са н у т е ри т о ри ју, власт и ка па ци тет да се уђе у од но се с дру гим др жа ва ма 18. По је д и н и т е о - ре ти чари томе придодају ефективност државе да је државна власт ефект и в на, док појед ин и додају лег ит и мно с т да је нов а д рж ав а нас т ала lege a r t i s [Turk 1993: 66; M i la no 2006: 21 24; Cr aw ford 2011: 106 107]. Без об зи ра на ра з л и ке у оп ре де ље њу еле ме на та, сви т е о ре т и ча ри сагла сни су у ста ву да је про цес на стан ка др жа ве фак тич ко пи та ње и да је с т и цај е ле ме на т а д р ж а в но с т и п р о и з в од с т и ца ја окол но с т и ex fa c t i s ius or i t ur [Brow n lie 2003: 77; Craw ford 2006: 46]. Чи ње ни ца је сте да је у не дос т ат к у цен т ра л и з о в а ног а па ра т а од л у ч и в а њ а у ме ђу на р од ној з а јед н и ц и, сва ка др жа ва вла сна да опре де ли да ли су ови усло ви за до во ље ни и да у скла ду са ти ме од лу чи да ли ће ући у про цес при зна ња. То ипак не зна чи да је та во ља ар би трар на. Пр о це на ис п у њ е но с т и кон с т и т у т и в н и х е ле ме на т а д р ж а в е у с л у ча ју Ко со ва пак са свим не дво смислено мора до ве сти до иден тич ног ста ва Ко - с о во не ис п у њ а в а све кон с т ит ут и вне е лемент е д ржаве [ Re dma n 2002]. Од т ра д и ц и о на л на и оп ш т е п ри х ва ће на т ри еле мен та д ржаве с т ановн иш т во, т е ри т о ри ја и су ве ре на в ла с т, ла ко је уоч љи во да е ле мен т су ве ре не в ла с т и н и је ис п у њ ен Ко с о в о н и је с у в е р е на д р ж а в а 19. О г ра н и че њ е в ла с т и (по - ред не скри ве ног по ли тич ког ограничења превеликим политичким утицајем СА Д, ЕУ и А л ба н и је) п ра вног је к ара кт ера, дефин исано Резол уц ијом Ује д и њ е н и х нац ија 124 4 20. Пок ушај п р о ме не с т а т у са к а п у ном о са мо с т а- љ е њу, м а нд ат ом с пец ија лног и з ас л ан и к а Ује д и њ е н и х н а ц и ја М а р т и ја А х т и с а ри ја, н и је ус пе о. Пр о ме на ко ја с е у ме ђу в р е ме н у до г о д и ла п р о - гл а ше њ е не з а ви сно с т и Ко с о в а 20 08. г о д и не, н и је до в е л а до а н у л и р а њ а 17 Александар Ми тић да је за ни мљи во раз ли ко ва ње две ка те го ри је не за ви сно сти Ко - со ва: i n d e p e n d e n c e of Ko s o vo и i n d e p e n d e n c e of Ko s o vo from Ser bia [Mitić 2006]. 18 И ако с е Ко нв е нц иј а и з Мо нт ев ид е а н ез аоб ил аз н о н ав од и к а о п оз ит и вн о п р ав о у м а т е р и ји е л емен а т а д р ж а в е и од р е ђ е њ а п р и з н а њ а т р е б а и м а т и н а у м у д а ов ај у г о в о р н ик ад а ни је по стао ме ђу на род ни уни вер зал ни уго вор, те да има све га 20 др жа ва пот пи сни ца. 19 С у в е р е н о с т с е с м а т р а з н а ч ај н и ји м кон с т и т у т и в н и м е л е м е н т ом од у т в р ђ е н е т е р и т о - р и је и по с т о ја ног с т ановн иш т в а, к а о е л ем е н т који с у ш т и н с к и оп р е д е љу је е н т и т е т у д р ж а ву [Kel s e n 1969: 592; C r aw fo r d 1990: 311; C r aw fo r d 2008: 129]. 20 Uni ted Na ti ons Se cu rity Co un cil Re so lu tion 1244 from 10 Ju ne 1999, S/RES/1244(1999).

298 Ре зо л у ц и је 124 4, н и de iu re, ни ти de fac to. По ред т о г а на Кос ову т рен у тно деј с т ву ју че т и ри м и си је св е че т и ри под ок ри љ ем Ре з о л у ц и је 124 4: миси ја УН, ми си ја НА ТО, ми си ја ЕУ и ми си ја ОЕБС-а. По сто ја ње ових миси ја озна ча ва ме ђу на р од ноп ра вно несамос т а лн и с т ат ус Кос ов а, т ј. с т ат ус с а в р е ме ног о бл и к а п р о т ек т о ра т а у од но су на ме ђу нар одне орг ан из ац ије, од но сно и н т е р на ц и о на л и зо ва не т е ри т о ри је [ Mi la no 2003: 1003]. По треб но је на овом ме сту под ву ћи да у ре дов ном то ку ства ри, ми си ја ме ђу на родне орг ан из ац и је, не кон с т и т у и ше с т а т ус п р о т ек т о рат а. Тај р едовн и т ок с т в ари п р е тпос т ав љ а д а међун ар одне о р г а н и з а ц и је о сн и в а ју м и си је у др жа ва ма ко је су њи хо ве чланице. У таквом аран жма ну ми си ја је по сле - д и ца ч ла н с т в а и п р оист иче и з ч ла нск и х п рав а и обавез а д рж аве у односу на ме ђу на род ну ор га ни за ци ју. У слу ча ју Ко со ва ме ђу тим, оно се не нал а з и у с т а т у с у ч л а н и ц е н и у јед н ој од о в и х о р г а н и з а ц и ја. С а м и м т и м и н г е р ен ц и је м и си ја н и с у у о с т в а р е њу ч ла н ск и х п ра в а, в ећ у на д зи ра њу, кон т р о л и, у т и ца ју на с т ру к т у р е в ла с т и, на на ч и н ко ји н и је п ри х в а тљи в у с у в е р е н и м д р ж а в а ма 21. И а ко ов е м и си је је с у о сно в а не к а о п ри в р е ме не, а њи хов с у ш т и н ск и ц и љ у пе рен ка сна же њу са мо ста л но ст и Ко со ва, ч и ње н и ца да су све м и си је и даље на Косову пот врђује да Косово још у век не задовољава к рит ерију м с у в е р е не д р ж а в е 22. Кон ститутив ни еле мен ти утвр ђе не те ри то ри је и по сто ја ног ста нов ништва та ко ђе су спор ни [M ilano 20 03]. Наиме, до по тп исив ањ а Брисе лског спо ра зу ма, па и потом услед његовог неп римењивања, севе рн и део Косова н ије с е налазио под фа к т и ч ком кон т р о лом в ла с т и у При ш т и н и. Да к ле, само п р ок ламов ана д рж ав а Кос ово не кон т р о л и ше це ло к у п н у т е ри т о ри ју на ко ју по лаже п рав о. Додатно, с т ановн и ш т в о ко је ж и ви на т е ри т о ри ји С е в е р ног Ко с о в а не п ри зна је с а мо п р о к ла мо в а н у в ла с т у При ш т и н и, в ећ као ле г и т и м н у в ла с т сма т ра в ла с т Ре п у бл и ке Ср би је. Ч и ње н и ца да Ре п у- бл ик а Ср би ја т акође полаже п раво на ову т е ри т о ри ју и сво је на ц и о на л но с т а нов н и ш т в о, св а к а ко д р ж и п ра в но спор ном т е м у ис п у њ е но с т и е ле ме - на та те ри то ри је и ста нов ништва у процесу настанка и признања држава. До д а т н и е ле мен т, ко ји може дер о г и р а т и н а с лов д р ж а в е Ко с о в о, је е ле мен т (не) ле г а л но с т и на с т а н к а. Пра в о в а љ а но с т на с т а н к а д р ж а в е, к а о 21 УН МИК (Uni te d Nat ion s Inte rim Administ rat ion Mi ssion in Kosovo) с ач ињ ав ају п рипа д- ни ци п о л и ц и је, г р а н и ч н е п о л и ц и је и н а д з о р а г р а н и ц е, в ој н и х о ф и ц и р а за ве зу и ци вил них слу жбе ни ка. Тре нут но за да ци ми си је УН МИК-а (од око 500 чла но ва) су про мо ци ја без беднос т и, с т а би л нос т и и људ ск и х п ра в а. Ма н дат КФ ОР- а (T h e Ko so vo For c e) (тре нут но око 5.000 љу д и) је ус м е р е н к а оч у в а њу м и р а, б е з б ед н о с т и, ја в н о г р е д а, п о д р ш ке у р а з в о ј у ц и в и л н и х ин сти ту та, прав ног и пра во суд ног си сте ма, по моћ у из град њи из бор них си сте ма, обез бе ђе - ње повратка избеглих и ин тер но ра се ље них ли ца, обез бе ђе ње гра ни це, спре ча ва ње кри јум - ч а р е њ а о р у ж ја, у н и ш т а в а њ е о р у ж ја и с л. М а н д а т Е У Л Е КС - а (Eu ro pean Union Ru le of Law Mi s s i o n i n Ko s o v o) вр ши се кроз ду бо ки уплив у рад пра во суд ног си сте ма и то рад су до ва, т у ж и л а ш т в а, п о л и ц и је, к а о и н а д з о р н а д р а д о м и п р у ж а њ е п о м о ћ и и н с т и т у ц и ја м а Ко с о в а и ус п о с т а в љ а њ а в л а д а в и н е п р а в а. 22 О б р а з л о же њ е п р и в р е м е н о г к а р а к т е р а м е ђу н а р од н и х м и с и ја в и д е т и у с т а в у САД у пос т у п к у д ав ањ а м иш љ ењ а пред Међун ар одн и м су дом п р а в де: I n t e r n a t i o n a l C o u r t of Ju s t i c e, R e q ue s t of Ad v is o r y O p in io n Acc o rd a nc e w i t h i nt e r n a t i o n a l l aw of u n i l a t e r a l d e c l a r a t io n of in de pen den ce in re spect of Ko so vo, Writ ten sta te te men t of the Uni ted Sta tes of Ame ri ca, April 2009.

299 што је на ве де но, не к и те о ре ти ча ри сма т ра ју еле мен том у п ро це су на стан ка др жа ве. Упра во на по штовању овог еле мен та гра ђе на је док три на не призна в а њ а [ L a u t e r pa cht 1947: 395 424; Shaw 2003: 390; Cr aw ford 2006: 158; O e t e r 2014]. Зна чај п ра в о в а љ а но с т и т е ри т о ри ја л н и х п р о ме на по нај б о љ е се огле да у сх ва та њи ма да д р жа ве и ма ју оба ве зу не п ри зна ва ња у ко л и ко је те ри то ри јал на про ме на по основу ко је на ста је но ва др жа ва на ста ла кр ше - њ е м м еђун ар од н о г п р а в а [ L a u t e r p a cht 1947: 395]. 23 О с нов но у т е м е љ е њ е ов е док т ри не ле ж и у оп ш т е п ри зна т ом п ра в ном на че л у ex ini u r ia ius non or it u r. По овом гле д и ш т у, с е це си ја к а о не ле г а л на т ери т орија лна п р омена не мо же би ти основ за при зна ње [O e ter 2014]. У слу ча ју Ко со ва, пак, пи тање пра во ваљ но сти не сво ди се са мо на уо би ча је ни ду а ли зам са мо о пре де - ље ње се це си ја, већ се ш и ри и ка п р о бле ма т и зо ва њу п ро гла ше ња не за висно с т и Ко с о в а јед но с т ра ном де к ла ра ц и јом, ко ја је св ак а ко у суп р о тнос т и с ус т а в н и м п ра вом Ср би је, а у п и т на је и по оп ш т ем ме ђу на р од ном п ра ву и Ре зо лу ци ји УН 1244 [Wel le r 2008: 83 89; Vid m a r 2009: 807 811] 24. У ова ко оп и са ном фа к т и ц и т е т у ен т и т е та Ко со во, мо же се за к љу ч и т и да је п ри знање Ко со ва од с т ра не 108 д р жа ва у ч и ње но у односу на ент ит е т који не ис п уњ ав а о сновне конс т ит ут и в не е ле ме н т е д р ж а в е [с у п р о т но: Welle r 20 08]. Ф у н к ц и ја п ри зна њ а у овом кон к р е т ном с л у ча ју по к а зу је да је оно да то, in ter alia, у функ ци ји ва ли да ци је фак тич ких, не ле гал них те - ри т о ри ја л н и х п р о ме на. Ти ме је на ч и њ е на ко л и зи ја фа к т и ц и т е т а и п ра в а, додатно комп л и к у ју ћ и по зи ц и ју Ср би је у од но су на Косово [ Vidma r 2009: 833 845]. При зн ањ е Кос ов а од с т р ане 10 8 д рж ав а т в ори и деал а н п риме р з а по т в р д у кон с т и т у т и в не т е о ри је. О в а к в о по на ша њ е у по т п у но с т и с ле д и фи ло зо фи ју на ко јој је на ста јао и кла си чан ин сти тут призна ња кон тро - ли са ње п ро це са на ста ја ња но вих др жа ва. Да ва њем при знања Косову у п раво се хт ело, у д у х у кон с т и т у т и ви зма, оја ча т и би ће Ко с о в а-д р ж а ве и с т а ви т и пред свр шен чин све оне др жа ве ко је на дру га чи ји на чин про це њу ју да л и су се с т е к л и фа кт и чк и е лемент и у п р оцесу нас т ајањ а д ржаве [ Re dma n 2002]. Др жа ве, друга половина међународне заједнице, које нису дале призна ње Ко со ву до да нас, сво је не при зна ва ње Ко со ва за сни ва ју на не ко лико ар гумената [Vid mar 2009: 833 837]. Је дан од њих сва ка ко је сте не до стат а к с у в е р е н и т е т а, к а ко је п р ед ви ђе но Ре з о л у ц и јом У Н 124 4. По р ед т о г а т е ри т о ри ја л на п ро ме на ка ра к т е ри ше се као се це си ја, а не п ро из вод п ра ва 23 По з и в на ову д о к т р и н у в и д е т и у с л у ч а ј у Ис т оч н о г Ти м о р а (По р т у г а л и ја v. Ау страл и ја) пред Ме ђу н а р од н и м с у д о м п р а в д е: I n t e r n a t i o n a l C o u r t of Ju s t i c e, C a s e C o n c e r n i n g E a s t Timor ( Por t u gal v. Au st r a l ia), Jud g me n t of 30 Ju ne 1995, Dis se n t i ng O pin ion of Jud ge Sk u biszew sk i, par. 122 134. 24 П и т а њ е д а л и је п р о г л а ш е њ е н е з а в и с н о с т и Ко с о в а у ч и њ е н о у с к л а д у с м е ђу н а р од - ним пра вом не тре ба ме ша ти с Ми шље њем Ме ђу на род ног су да прав де од 22. ју ла 2010. г., ус в о је н о г у п о с т у п к у з а д а в а њ е с а в е т о д а в н о г м и ш љ е њ а п р ед Ме ђу н а р од н и м с у д о м п р а в д е у ко је м је п и т а њ е б и л о ф о р м у л и с а н о д а л и је јед н о с т р а н а д е к л а р а ц и ја о н е з а в и с н о с т и у ск ла д у с ме ђу на р од н и м п ра в ом. Ме ђу на р од н и с уд п ра в де у св ом м и ш љ е њу д р ж а о с е с т р о г о с а м о г п и т а њ а, н е ш и р е ћ и г а к а р а з м а т р а њу л е г а л н о с т и т е р и т о р и ја л н и х п р о м е н а. Ут о л и ко од го вор и је сте остао не ва жан за про це ну ле гал но сти те ри то ри јал них про ме на.

300 на са мо о пре де ље ње. На чин изрицања не за ви сно сти јед но стра ном де клара ц и јом, т акође се оце њу је к а о не ле г а ла н и са м и м т и м неп рих ватљи в ч и н у п роце су нас т а нка д ржаве. Навеш ћу некол ико п римера. У Савет ода вном по с т у п к у п ред Ме ђу на род н и м су дом п ра в де о у т е ме ље но с т и јед но с т ра не де к ла ра ц и је о не з а ви сно с т и п ри в р е ме н и х в ла с т и Ко с о в а, в ла да Бра зи ла за у зе ла је став да се на осно ву Ре зо лу ци је УН 1244 Ко со во на ла зи под међу на род но п рав ном у п ра вом, а да фи на л н и ста т ус Ко со ва т ре ба по т ра ж и т и у и з в е сном о б л и к у ау т о но м и је у ок ви ру с у в е р е н и т е т а и т е ри т о ри ја л ног и н т е г ри т е т а С а в е зне Ре п у бл и ке Ју г о с ла ви је; јед но с т ра на де к ла ра ц и ја о не з а ви сно с т и Ко с о в а у с уп р о тнос т и је с међун ар одн и м п р ав ом 25. Став Р у си је, in ter alia, је да Ко с о в о, к а о ау т о ном на по к ра ји на СФРЈ, н и је би ло т и т у ла р п ра в а на с а мо о п р е де љ е њ е, на на ч и н на ко ји с у т о п ра в о и ма ле ре п у бл и ке у н у тар СФРЈ 26. Фи нал ни став Ру си је у по ступ ку за да ва ње саве т о да в ног м и ш ље ња је с т е уоб л и чен у с та ву да је из ри ца ње Де к ла ра ц и је о не за ви сно сти у су прот но сти с ме ђу на род ним пра вом оп штим ме ђу народ ним пра вом и Ре зо лу ци јом УН 1244. На сли чан на чин свој став је из не ла и К и на. Пр е ма ви ђе њу К и не п ра в н и с т а т ус Ко с о в а оп р е де љ ен је Ре з о л у- ц и јом У Н 124 4, п р е ма ко јој Ко с о в о т р е ба да у ж и в а и з в е сн у ау т о но м и ју у н у т а р с у в е р е н и т е т а и т е ри т о ри ја л ног и н т е г ри т е т а Ср би је [ Yee 2010] 27. Позиција Ср би је, као др жа ве ко ја твр ди да има те ри то ри јал ни су ве - ре ни тет над овим ен ти те том, дру ги је при мер ко ли зи је пра ва и фак ти цит ет а. На и ме, ви с о к и п р ед с т а в н и ц и Ср би је, ко је ме ђунар одно ја вно п раво пре по зна је као вла сне да сво јим из ја ва ма и рад ња ма ме ро дав но пред став љ ају в о љу д р ж а в е, с а сви м ја сно, и з ри ч и т о и не д в осм ис лено одбијају п р и з н а њ е Кос ов а к а о с ув ер ен е д рж ав е. С а с т анов иш т а м еђун ар одног пра ва та ко из ре че ни ста во ви у од но су на при зна ње у пот пу но сти су ре - лев а н тн и и з а ме ђу на р од н у з а јед н и ц у не ма с у м њ е да Ср би ја н и у ов ом т р е н у т к у, н и т и у до глед ном бу д у ћем т р е н у т к у, не на ме ра в а да Ко с о ву и Ме т о х и ји да п ри зна њ е. По т п и си в а њ ем Бри с е л ског спо р а з у ма, ме ђу т и м, п ит ањ е п ризнањ а Ко с о в а и Ме т о х и је по но в о је по к р е н у т о у ја в но с т и Ср би је, и т о по с е б но у струч ној јав но сти. На и ме, Бри сел ским спо ра зу мом при сту пи ло се ре гул и с а њу од р еђен и х а спек ат а однос а Србије и Кос ов а и Мет ох ије. П ит ањ е ко је је с ме ђу на род но п ра в ног с та но ви ш та овог ра да и н т е ре са н т но је да л и Бри селск и споразу м т вори обл и к међународноп ра вног п ризнања д ржаве? Од го вор је на овом ме с т у ла к не. Наиме, т умачење (не оп редељујућ и п ри т ом ко да је т у ма че њ е) Бри с е л ског спо ра з у ма не мо же и ма т и п р е т е ж н и ју 25 I n t e r n a t i o n a l C o u r t of Ju s t i c e, Re q u e s t of Ad v i s o r y O pi n io n Ac c o r d a n c e w it h i n t e r n a - t i o n a l l aw of u n i l a t e r a l d e c l a r a t io n of i n d e p e n d e n c e i n r e s p e c t of Ko s o vo, Wr it t e n s t a t e t e m e nt of Bra zil, 17 April 2009. 26 I n t e r n a t i o n a l C o u r t of Ju s t i c e, Re q u e s t of Ad v i s o r y O pi n io n Ac c o r d a n c e w it h i n t e r n a - ti o nal law of uni la te ral dec la ra tion of in de pen den ce in re spect of Ko so vo, Writ ten sta te te ment by the Rus sian Fe de ra tion, 17 April 2009. 27 I n t e r n a t i o n a l C o u r t of Ju s t i c e, Re q u e s t of Ad v i s o r y O pi n io n Ac c o r d a n c e w it h i n t e r n a - t i o n a l l aw of u n i l a t e r a l d e c l a r a t io n of i n d e p e n d e n c e i n r e s p e c t of Ko s o vo, Wr it t e n s t a t e t e m e nt of t h e Pe o ple`s Re p u bl ic of C h i n a t o t h e I nt e rn at ion a l C ou r t of J us t ic e o n t h e I ss u e of Kos ovo, 16 April 2009.