Опремљеност основних школа и примена савремених наставних средстава у граду Бору

Опремљеност основних школа и примена савремених наставних средстава у граду Бору Никола Сарафинов Факултет техничких наука, Чачак Техника и информатика 2015/2016 nikola.sarafinov@gmail.com Ментор рада др Жељко Папић ванр. проф. Апстракт. Савремена наставна средства заузимају све веће учешће и извођењу васпитно образовног процеса у школама. Наставни програм се прилагођава развоју технике, па је присутна потреба за применом савремене технологије. Употребом савремених наставних средстава, а поготову образовних софтвера, у предметима информатике, техничког и инофрматичког образовања, физике, хемије и математике, ученицима се пружа увид у реално функционисање одређених појава у природи и техници и на очигледан начин приказују њихова стања и системи. Ученицима на динамичан и занимљив начин преносе знања која имају већи утицај него применом традиционалне наставе. Циљ овог мастер рада је показати у којој мери се савремена наставна средства примењују у школама у граду Бору и који је ниво опремљености тих школа са наставним средствима и техничким помагалима. Испитано је да ли наставници користе образовне софтвере и мултимедију у свом раду. Приложени су и предлози од стране аутора овог рада у циљу побољшања наставе. Кључне речи: Савремена наставна средства, ефикасност наставе, основна школа, рачунар, образовни софтвер, Техничко и информатичко образовање, мултимедија 1 Увод Основна улога, циљ и оправданост примена образовне технологије се састоји у томе да помогне у повећању ефикасности наставног процеса и процеса учења под чиме подразумевамо побољшање квалитета и квантитета учења, смањивање времена за учење да би се постигли образовни циљеви, смањивање финансијских трошкова и повећање могућности деловања наставника на ученике у образовном смислу. Квалитет примене наставних средстава у васпитно образовном процесу директно утиче на радну атмосферу часа, на пажњу ученика и њихову активност. Упоредно са унапређивањем наставног процеса развијала су се и модернизовала наставна средства као и технички уређаји и помагала којима се служе и наставник и ученик. Настава је данас побољшана разним облицима учионица које су специјализоване за одређене области али се полако уводи принцип мултимедијалне учионице на свим нивоима наставе применом рачунара и разних других аудио визуелних помагала, као и приступ интернету свакој учионици. Коришћењем ових средстава не само да је процес наставе много динамичнији, успешнији и атрактивнији, већ ако се користи на адекватан начин уз обавезне компетенције наставника за то, њима се постижу најбољи ефекти у процесу преношења и усвајања знања. 2 Образовна технологија савремене наставе С развојем и унапређивањем наставног процеса развила су се и модернизовала наставна средства (медијуми) као и технички уређаји и помагала којима се служе и наставник и ученик. Даљим развојем дидактичке теорије и наставне праксе наставна средства и технички уређаји и помагала постају заједничка средства наставниковог и учениковог рада. Материјално техничка основа наставе може се представити у оквиру следећих засебних подпоглавља: - Наставна средства, - Технички уређаји и помагала. - Опремљеност кабинета. 2.1 Наставна средства Поред назива наставна средства, употребљавају се и називи радна средства, очигледна средства, медијуми и др. Чини се да је назив наставна средства најадекватнији и најобухватнији. О томе шта се под појмом наставно средство подразумева, постоји више сличних формулација. Једна од најопштијих је: Наставна средства подразумевају све оне објекте, које наставник или ученици користе код обраде нових наставних садржаја, учења, вежбања и проверавања. Наставна средства само олакшавају задатак наставника и рад ученика и као таква су посредник између наставних садржаја (програма), ученика и наставника. Између наставника и наставних средстава не сме се

појавити сукоб, поготову када се има у виду да коришћење наставних средстава само по себи не може подићи ниво наставе и повећати ефикасност учења. 2.1.1 Циљеви, функција и значај примене наставних средстава у васпитно образовном процесу Употребом наставних средстава остварује се више васпитно-образовних циљева. Њиховом употребом наставник остварује принцип очигледности и постиже већу заинтересованост ученика. Остварује се већа пажња и мисаона активност ученика, врши се бржи и лакши пренос информација, што све заједно доприноси постизању бољег успеха. Основне функције наставних средстава су: постизање очигледности, подстицање на интензивирање учења и развијање умних и других способности, постизање рационализације и економичности наставе, да представљају материјални ослонац мисаоној активности, интелектуална функција. [1] Због тога, савремена наставна средства, поготову она која аутоматизују дидактички процес, не служе само обогаћивању активности наставника, већ такође, а некада и пре свега, активности ученика. На тај начин, наставна средства, која доприносе већој очигледности, истовремено пружају и информације и омогућавају усавршавање умешности и стицање вештина. Она често служе развијању интелектуалних вештина и способности, мотивишу се нова, шира и дубља сазнања, стварају интеракцију између наставника и ученика и рационализују њихов рад. [2]. 2.1.2 Подела наставних средстава Најчешће се поделе врше према начину употребе, начину перципирања, начину израде и према функцији [1]. Наставна средства могу бити: - непосредна (ученици практично виде на терену) - посредна ( макете, модели, шеме, видео, анимације, симулације) Према карактеристикама рада у настави наставна средства могу бити: - наставно-радна средства (уџбеници, приручници, речници, радне свеске, школска табла) - демонстрациона средства (слике, карте, цртежи, модели, колекције, филмови, рачунари); - лабораторијска - експериментална средства (разни апарати и уређаји помоћу којих се проучавају природне законитости,својства материјала, спроводе мерења, инструменти) - манипулативна (алати, прибор) - оперативна (уређаји и апарати за проучавање процеса производње) - производна (уређаји и апарати за производни рад) Подела према начину перципирања: - Визуелна (уџбеник, природни објекти, узорци из околине,макете, фотографије,скице, планови, таблице, колекције, модели, слике, цртежи, дијапозитиви, неми филмови); - Аудитивна (говор наставника, грамофонска плоча, магнетофонска трака, радио емисија); - Аудиовизуелна (тонски наставни филм, телевизијска емисија). Према начину израде: - Текстуална (уџбеник, приручници, тестови); - Графичка (слике, дијаграми, графикони); - Конструктивна (учила, модели, инструменти, апарати) Према функцији: - Основна (уџбеник, наставни филм); - Општа (извори струје, пројекциони уређаји, вакуум пумпе); : - Очигледна (цртежи, модели, колекције); - Помоћна (стативи, чаше, разводне кутије, везе, хемикалије). Да ли се ради о традиционалној или савременој настави најбоње можемо видету ако погледамо која се средства употребљавају тј. да ли се више котисте традиционална (аналогна и претежно визуелна или

аудитивна) или дигитална мултимедијална наставна средстваи пратећа потпорна средства у виду савремених уређаја или апарата (рачунар, пројектори, интерактивна табла и сл.). Када се ради о традиционалној настави најчешће се користе средства која се аудитивно или визуелно перципирају, а ређе заједно. То су углавном једноставна демонстрациона средста (слике, карте, цртежи, графикони, модели) или наставно-радна средствима (уџбеници, речници, радни листови, дневници радаи сл.) намењеним за фронтални облик рада у настави, јер ученик је тај који поучаван и споља вођен, и није свестан своје улоге у наставном процесу. Овде долази до мањка комуникације управо због мање интеракције тих средстава која је једносмерна и најчешће у правцу учитељ ученик. Насупрот тога код савремене наставе, где се користе савремена и мултимедијална средства долази до природније комуникације јер ова средства сама по себи подстичу интеракцију. у овој настави је активност ученика у првом плану, а учитељ делује из другог плана, прати и даје евентуална објашњења само онда када ученик не види сврху неких активности. На пример користећи образовни софтвер (о коме ће речи бити касније) ученик сам може, без помоћи наставника, да савлада градиво и образује себе. 2.2 Технички уређаји и помагала Технички уређаји и помагала не спадају у изворе знања у настави. Од наставних средстава као извора знања треба разликовати техничке уређаје и наставна помагала као оруђе рада у настави, којима се остварују повољнији објективни услови за рад наставника. Они доприносе да се извори знања учине приступачнијим ученицима и функцијоналнијим за рад и учење. Технички уређаји врло брзо стављају у функцију наставно средство што доприноси већој економичности наставе. Савремена образовна технологија, уз коришћење мултимедијалних система ствара предуслов за ангажовање свих чула у процесу стицања нових знања, развија креативност ученика у настави и учењу. 2.3 Опремљеност кабинета Taбeлa 1. Постигнућа нaстaвних срeдстaвa Пошто се информационе технологије све више развијају, морамо водити рачуна да су нам и кабинети опремљени да задовољавају данашње потребе и преуредити их како би функционално реализовали све наставне садржаје прописане законом. Према функционалности можемо разликовати следеће врсте кабинета: - Кабинет са флексибилним радним местима, - Специјализовани кабинет. Кабинет са флексибилним радним местима. Концепт полази од тога да се у одређеном простору, на сваком радном месту могу реализовати сви задаци без обзира на узраст, разред, тежину и врсту активности. Концепт је да један део на пример буде за цртање техничке документације, други део за рад са конструкторским комплетима и посебан део за обраду материјала. Специјализовани кабинети. Ова варијанта радног простора је најпожељнија. Простор у специјализованим кабинетима је прилагођен активностима ученика, тако на пример, један кабинет намењен за пројектовање има потребну опрему за техничко цртање (табле за техничко цртање, лењире, троуглове, шестаре и др.), други кабинет за електротехнику, електронику и информатичку технологију, трећи за ручну и машинску обраду различитих материјала итд. Уређењем овог простора мора се водити рачуна о естетским захтевима ученика који захтевају пријатан боравак у оваквим просторијама.

3. Примена рачунара у наставном процесу Поставши са својим перформансама интерактивни медиј, рачунар и његова примена у образовању, настави и учењу постаје и највећа и најзначајнија промена у систему иновација. Међутим, и после вишегодишње примене у школској настави, научноистраживачком раду, за управљање и вођење школама, заизградњу информационог система, рачуноводство и друго, још увек се истражује његова рационална примена и посебно њени ефекти на образовне исходе наставе. Изузeтнo je знaчajнo тo штo сe рaчунaр jeднaкo oднoси прeмa свим учeницимa, кoд учeникa рaзвиja сaмoинициjaтиву у рaду, пружa им шaнсу дa у рaду нaпрeдуjу кoликo и кaкo мoгу. Слaбиjи учeник дoбиja пoмoћтaкo дa мoжe нeoмeтaнo нaпрeдoвaти, пoтпунo сe рaзвиjaти нeзaвиснo oд других и кoрaчaти крoз шкoлoвaњe бeз фрустрaциja и пoнижeњa, jeр рaчунaр пружa jeднaкo oбрaзoвaњe свимa и трeтирa свe учeникe нa исти нaчин. Интeрeсaнтнo je тo дa нaстaвa пoмoћу рaчунaрa oмoгућуje рaзвиjaњe мeмoриje, мaштe, сaмoстaлнoсти у учeњу, пoдижe oбрaзoвни нивo, изгрañуje oсeтљивoст зa прoблeмe, флeксибилнoст и нeзaвиснoст у рaду. 3.1 Примена рачунара у настави. Рачунар у настави има више функција.може да замени највећи број наставних средстава (телевизор, видео, графоскоп, магнетофон). Применом рачунара могу се избећи недостаци традиционалне наставе: ученик није пасиван рецептор, објекат наставе, него учи активно, самостално према свом темпу. Он је субјект наставе; ученик тачно зна шта је у његовом одговору тачно, а шта је погрешно. Континуирано добија повратне информације о тачности сопствених одговора, на тај начин контролише сам себе. Moгућнoсти примeнe рaчунaрa у нaстaви су: увoђeњe aудиo и видeo зaписa, кoришћeњe aнимaциja, 3-Д прикaз мoдeлa, прикaзивaњe мултимeдиjaлних сaдржaja уз кoмбинaциjу рaзличитих мeдиja, симулирaњe мoдeлa [6]. 3.2 Модели коришћења рачунара у настави У складу са технолошким развојем рачунара, али и у зависности од инвентивности и креативности творца (образовних) софтвера, издвојила су се следећа три модела: 1. Коришћења рачунара у настави: симулација помоћу рачунара, 2. Виртеулене лабараторије 3. Оn-line настава. Компјутерски програми који се користе у настави деле се на: - Програми за увежбавање, који формирају навике ученика и њихове способности, па тако стално информишу ученика о резултату. - Програми којима се саопштавају нова знања, ткз програми за учење - Програми за решавање разних проблема код којих ученик самостално долази до решења У образовању у нижим разредима, може се користити рачунар са својим улазним и излазним уређајима по следећим моделима: [3] - Коришћење рачунара као помоћно средство (за наставнике): израда и штампање тестова, израчунавање просека, израда распореда часова, календара, итд. - Извор информација које су потребне за одржавање наставног часа (за наставнике): коришћење он-лине енциклопедија, сајтова за претрагу. - Средство за комуникацију (за наставнике): електронска пошта, чет, видео конференције, учење на даљину. - Средство уз које остварујемо програмирану наставу (за ученике и за наставнике): хипермедијални софтвери. Наставно средство (за ученике и за наставнике): са којим приказујемо слике, звук, видео снимке, мултимедије. Рачунар може се користити уместо класичних наставни средстава (диапројектор, епископ, графоскоп, магнетофон, CD плејер, DVD плејер).

4 Мултимедијална средства и практична примена рачунара у настави Када је реч о мултимедијалним наставним средствима мисли се на: Образовно-рачунарски софтвер, мултимедијалне презентације (које, по правилу, израђују сами учитељи или ученици), базе података доступне путем интернета и других друштвених мрежа, интерактивна (електронска) табла и, под одређеним околностима, на мапе ума и друга савременим информационо-комуникационим технологијама подржана средства. Mултимeдиjaлнe прeзeнтaциje, сaстaвљeнe oд пoкрeтних сликa, тeкстaу бojи, звукa и aнимaциje, зaoкупирajу пaжњу дeцe, штo зa рeзултaт дaje бoљe рeзултaтe у учeњу и пaмћeњу. Оно што посебно треба имати у виду када је реч о примени мултимедијалних средстава у процесу учења, а што их ставља у супериорнију позицију у односу на традиционалне медије или наставна средства, јесте следеће: - Много се боље учи помоћу речи и слика, него ли само помоћу речи; - Боље се учи помоћу анимације и изговореног текста, него ли када се користи само цртеж или штампани текст; - Боље се учи када је мултимедијална порука представљена у мањим целинама; - Боље се учи када је искључен сувишан материјал и када су додата објашњења, слике и речи стављене једно поред другог 4.1 Образовни рачунарски софтвер У пojам oбрaзoвни рaчунaрски сoфтвeри спадају готово сви рачунарски прoгрaми, кojи сe мoгу кoристити у oквиру сaдржaja нaстaвe, a кojи пoмaжу и усмeрaвajу индивидуaлну фaзу учeњa. Захваљујући развоју дигиталне технологије и новим могућностима рачунара, омогућен је развој рачунарског моделовања и симулације. Примена софтверских модела у настави има за циљ, не само стварање техничке писмености ђака, већ и додир са рачунарским технологијама и могућности његове употребе. Применом образовно рачунарског софтвера у настави се наставно градиво представља ученицима на очигледан, динамичан и занимљив начин, водећи при томе рачуна о способностима и узрасту ученика. Генерално, концепција образовно - рачунарског софтвера је заснована на идеји обједињавања традиционалне и савремене наставе уз потребу методичког оспособљавања учитеља/наставника у циљу адекватне примене овог средства у настави. 4.2 Мултимедијална или видео презентација је наставно средство које у недостатку готовог образовног софтвера прави сам учитељ/наставник. Да би се лако привукла пажња млађих ученика при изради презентације важно је да се уз текст користе квалитетне слике. Ако немамо сопствене слике могу се користити тзв. Clip Art-ови, тј. готове фотографије или цртежи, који су тематски сређени у Clip Art датотекама. Таква је на пример Microsoft локација на адреси: http://office. microsoft.com/sr-latn-cs/clipart/defualt.aspx Са ове адресе могу се бесплатно преузети читаве колекције фотографија, анимација и звукова да би их користили појединачно или од истих сачинили неку видеопрезентацију употребљиву у настави. О каквом се квалитету материјала ради приближно се види из приложене слике (у боји). Прeзeнтaциje су прeдвиђeнe зa фрoнтaлни oблик рaдa и тo зa oнe нaстaвнe jeдиницe у кojимa прeoвлaђуjу тeoриjски сaдржajи и тo сa мaлo тeкстa и oбjaшњeњa, сa дoстa грaфичких eлeмeнaтa (шeмe, фoтoгрaфиje, илустрaциje, тeхнички цртeжи и др.) кojи пoмaжу учeницимa дa лaкшe рaзумejу сaдржaj кojи сe учи. Oстaвљeнo je нaстaвницимa дa пружe дoдaтнa oбjaшњeњa и тeoриjску oснoву, укoликo смaтрajу дa je пoтрeбнo, штo je бoљe jeр свaки нaстaвник имa други приступ и нaчин рaдa a и живa рeч je ипaк нeзaмeнљивa. Препорука је да презентација не мора да има пуно слајдова, али мора да садржи све тезе. 4.3 Интeрaктивнa тaблa Мултимедијална интерактивна табла настала је на идеји класичне школске табле, али и на оригиналном комбиновању и функционалном спајању најзначајнијих предности мноштва најновијих техничких уређаја примењивих у настави. Управо због тога она се данас и веома различито назива. На пример интерактивна, мултимедијална, паметна смарт, електронска бела и сл. Интeрaктивнa тaблa je инфoрмaциoнo-кoмуникaциoни тeхнoлoшки (ИКT) урeђaj, кojи уjeдињуje рaчунaр, прojeктoр и плaтнo у jeдaн oбрaзoвнo тeхнoлoшки систeм. Уз пoмoћ oвoг систeмa тaблa пoстaje

jeднa вeликa oсeтљивa пoвршинa, сa кoje je мoгућe упрaвљaти рaчунaрoм. Уз пoмoћ спeциjaлнe oлoвкe или дoдирoм прстa je мoгућa свaкa oпeрaциja нa прojeктoвaнoj слици. Предност оваквог начина рада је у томе што се све оно што се обрађује на часовима и ставља на таблу може снимити и касније поново користити. Ученици на часу не морају да преписују и хватају белешке, већ могу да посвете пуну пажњу учењу нове наставне јединице. Видео запис или жива пројекција рада неког техничког уређаја (или модела) са интернет сајта, могу да допринесу да час буде далеко динамичнији, занимљивији и садржајнији него иначе. Најважније могућности које пружа интерактивна табла у настави су: - снимање екрана у реалном времену (Screen Recording Software), чиме се добијају видео материјали на којима се види све што је приказивано на екрану у неком временском интервалу; - снимање Screenshot-ова, односно хватање тренутног изгледа екрана; - Annotation Tool, односно писање белешки по екрану, подвлачење или наглашавање делова текста у презентацији (Highlighting); - постојање додатних опција које убрзавају и олакшавају рад (Copy, Cut, Paste, Select, Zoom итд.); - могућност цртања правилних линија, геометријих облика или коришћења неких предефинисаних објеката; [11] Mimio интeрaктивнa тaблa Кoмпaниja Mимиo рaзвиja примaрнo мoбилнe интeрaктивнe тaблe, кoje сe мoнтирajу нa бeлe тaблe (whiteboard). Интeгрисaнa мeмoриja oмoгућуje снимaњe 10 сaти oбрaзoвнoг мaтeриjaлa, бeз oптeрeћeњa кaпaцитeтa рaчунaрa. Сeнзoр рeгиструje сигнaлe спeциjaлнe oлoвкe (stylus pen) у трeнутку дoдирa пoвршинe. Oд сeнзoрa сигнaл стижe у рaчунaр, кojи гa oбрaђуje, тумaчи и oдгoвaрajући oдгoвoр шaљe дo урeђaja зa прикaзивaњe сликe (мoнитoр, прojeктoр). Jeдинствeни сoфтвeрски пaкeт зa Mimio интeрaктивнe тaблe сe зoвe Mimio Studio, кojи сaдржи jeдну пaлeту сa aлaтимa (Mimio Tools) и jeдaн сoфтвeр зa крeирaњe и зa eдитoвaњe мaтeриjaлa зa интeрaктивну тaблу (Mimio Notebook). Smart интeрaктивнa тaблa Слика 1. Принцип функциoнисaњa Mimio Xi тaблe Smart прoизвoди (Канада) су слични клaсичнoj тaбли, пoсeдуjу пoлицу зa писaљкe, зa брисaчи пoдни стaлaк нa тoчкoвимa. Пoвршинa тaблe je oтпoрнa нa oгрeбoтинe, кoмпaтибилнa сa клaсичним мaркeримa и чисти сe срeдствoм зa чишћeњe бeлe тaблe. Нa пoвршину je мoгућe писaти и прстoм и спeциjaлнoм oлoвкoм (кoja сe сoфтвeрски aктивирa, кaдa сe изaбeрe сa пoлицe). Уз пoмoћ дугмeтa нa тaбли, лaкo сe мoжe укључити виртуaлнa тaстaтурa и дeсни клик мишa. Сoфтвeрски пaкeт зa Smart интeрaктивнe тaблe чинe Smart Board Tools (пaлeтa сa aлaтимa) i Smart Notebook (прoгрaм зa eдитoвaњe ). Слика 2. Smart SB640 jeдaн oд нajпoзнaтиjих SMART прoизвoдa

4.4 Примена софтверских модела за потребе савремене наставе у основној школи Примена софтверских модела у настави има за циљ, не само стварање техничке писмености ђака, већ и додир са рачунарским технологијама и могућности његове употребе. Применом образовно рачунарског софтвера у настави се наставно градиво представља ученицима на очигледан, динамичан и занимљив начин, водећи при томе рачуна о способностима и узрасту ученика. Kонцепт образовно - рачунарског софтвера је заснована на идеји обједињавања традиционалне и савремене наставе. Употреба Јаве као иновативног програмског језика омогућује писање малих програма који се називају аплети. Они се могу користити уз било који стил учења. Првенствено служе да ученицима приближе процесе у природи и техници. Aплeти прeдстaвљajу jeднoстaвнe прoгрaмe кojи у сeби сaдржe jeднoстaвнe грaфикe. Aплeт кao прoгрaм je дизajнирaн нa нaчин дa oбjaшњaвa свaку физичку пojaву индивидуaлнo. Oни нe сaдржe сувишe физичких пoдaтaкa (брojeвa, jeднaчинa и сл.) кojи мoгу бити збуњуjући зa учeникa вeћ кoрисни зa oнoгa кojи дoбрo пoзнaje грaдивo, првeнствeнo мислeћи нa пoсeбнo тaлeнтoвaну дeцу. [13] Симулације у настави се могу сматрати и као посебан тип тзв. когнитивних алата, односно оне дају могућност ученицима да проверавају различите претпоставке мењајући услове одређених система (нпр. физичких, хемијских или биолошких) пружајући тако дубљи увид у одређени проблем. Само својство симулација је да пруţају могућност мењања улазних и излазних података модела, што води и дубљем разумевању претпоставке односно модела који се посматра јер се добија својеврсно когнитивно разумевање како неки систем заиста функционише. Образовни софтвер у настави техничког и информатичког образовања Један од свакако најзанимљивијих софтвера из ове области је Virtual Labs Electricity, који ученику у великој мери помаже да лакше разуме наставни садржај електротехнике и електронике. Ово је софтвер компаније Едмарк који је направљен за симулацију електричних кола. Уз помоћ симулација приказује се како функционишу поједине електричне компоненте крећући се од једноставнијих електричних кола па све до оних сложенијих. Учeници имajу мoгућнoст дa рaзвиjу мoдeлe eлeктричних кoлa кoja сe мoгу нaћи, нпр, у eлeктричнoм звoну кoje свaкa кућa пoсeдуje, или eл. кoлa у рaзним типoвимa свeтлeћих рeклaмa, у aутoмoбилским инстaлaциjaмa, итд. Virtual Labs Electricity DL пoмaжe учeницимa дa рaзумejу oснoвнe кaрaктeристикe eлeктричних кoлa, сврху урeђaja кao штo су прeкидaчи, oсигурaчи и кoндeнзaтoри, мeтoдe зa кoнтрoлисaњe и успoстaвљaњe тoкa струje у кoлу. Учeници кoришћeњeм прoгрaмa тaкoђe рaзумeвajу пojмoвe кao штo су нaпoн, oтпoр и снaгa, и штo je нajвaжниje, дo свих сaзнaњa дoлaзe прe нeгo штo сe упустe у извoђeњe eкспeримeнтa сa прaвим eлeктричним кoмпoнeнтaмa из кoнструктoрскoг кoмплeтa. Образовни софтвер Машине и механизми Мултимедијални софтвер Машине и механизми за потребе извођења наставе из информатичког и техничког образовања реализован је у пакету Adobe Director. Коришћењем његових напредних технологија, обједињени су сви елементи потребни за реализацију квалитетне интерактивне наставе. Зaхвaљуjући нaучним дoстигнућимa oбрaзoвнoг рaчунaрскoг сoфтвeрa мoжe сe прикaзaти рaд чeтвoрoтaктнoг бeнзинскoг мoтoрa путeм aнимaциje пo тaктoвимa штo je мнoгo eфикaсниjeoд клaсичнoг учeњa. Слика 3. Принцип рада четворотактног мотора

II МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА 1 Циљ и задаци истраживања Сврха истраживања је да омогући квалитативно и дубинско сагледавање тренутне ситуације уобласти количини употребе савремених наставних средстава у школама у Бору, ослањајући се на примарне и секундарне изворе података. Како би се обухватили различити аспекти у примени савремених наставних средстава у настави, истраживање је спроведено кроз примену квантитативних, квалитативних и партиципативних техника. Основни циљ истраживања је утврђивање степена примене савремених наставних средстава у граду Бору као и опремљеност тих школа тим наставним средствима. Анализа је рађена на нивоу основних и средњих школа. Како је је област примене савремених наставних средставау образовању веома широка, истраживање је усмерено на актуелне теме из ове области. У истраживању су анализирани следећи аспекти: - схватање концепта примене савремених наставних средстава у наставном процесу, - стратешки приступ у набавци, развоју и коришћењу средстава - доступност опреме и рачунарских програма у школама - ниво и облици употребе савремених наставних средстава у настави - облици употребе савремених наставних средстава од стране ученика у сврху учења Да би се овако постављени циљ истраживања реализовао утврдили, смо следеће истраживачке задатке: 1. Дефинисати потребне параметре на основу којих се прикупљају подаци о информисаности наставника и ученика о савременој настави. 2. Прикупити податке о опремљености школа разним техничком помагалима и савременим наставним средствима. 3. Усредсредити се поготову на примену савремених наставних средстава у Техничком и информатичком образовању. 2 Резултати истраживања са дискусијом Када погледамо развојне планове школа, видимо да школе препознају значај опремљености школе савременом технологијом и да планирају мере које доприносе унапређењу. У то спадају набавка опреме, набавка стручног образовног софтвера, семинари за наставнике, стручна усавршавања. Међутим, наставници нису у већем обиму упознати са овим плановима. Школе немају самосталне изоре прихода па се ослаљају на донацијама локалне самоуправе, подршком родитеља и повременим пројектима, не владиним организацијама. Школе учествују на конкурсима за додељивање средстава на основу добро осмишљених пројеката. Инвестиције Министаства просвете се ретко одвијају иобично су додељивање малог броја рачунара. У школама нису обезбеђени потребни материјално- технички ресурси. Наставна средства (посебно ИКТ) су недовољна за реализацију планираих наставних и ваннаставних активности. Постојећа наставна средства се недовољно користе и није направљен план њиховог коришћења према распореду часова. Библиотеке имају и даље традиционалну улогу и своди се на евиденцију и дистрибуцију кљига, иако би њихова улога требала да буде као медијатека, ради пружања услуга једноставног увида у фонд књига као што су часописи и штампани радови и дигитални фонд који чине образовни софтвери и аудио визуелни материјали. Хипотеза: Истраживање је било спроведено под претпоставком да ће наставници позитивно оценити опремљеност школа у којима раде и да се савремена наставна средства у тим школама примењују у прихватљивим нормама. Претпоставља се да наставници схватају значај примене истих. Методологија истраживања: У поступку истраживања, коришћена је највише метода упитника и разговора са наставницима и руководством школа, као и са појединим ученицима.

2.1 Доступност опреме Опремљеност школа у Бору варира од величине школе, њене економске развијености и образовног профила, њеног учешћа у пројектима и родитељског залагања. Овим се онемогућије планска набавка средстава и техничких помагала и дигиталних материјала. Истина је да се рачунари налазе у скоро свим школама и да су школе опремљене пројекторима и разним другим средствима, али то и даље није основни ниво опремљености какав би требао да буде. У Бору не постоји установа која нема барем један дигитални кабинет и рачунар, било у наставном процесу било у руководству, али то је недовољно јер сваки наставник има потребу за једним рачунаром и пројектором у учионици. Дигитални кабинети се углавном користе за наставу информатике па су стога увек заузети. Остали наставници не могу да уклопе термин за обрађивање наставне јединице која јепо реду са распоредом рада дигиталног кабинета. У додатну опрему спадају преносиви рачунари, дигиталне табле, пројектори. 2.2 Доступност дигитанлих наставних материјала и образовног софтвера Најзаступљенији образовни софтвер је свакако MS Office пакет. Све остале пакет енаставници скидају са интернета што доводи до употребе енглеско језика и информатичке компетентности од стране наставног кадра којег немају сви. Већина наставника своје планове и припреме пише код својих кућа, а чешће то за њих раде њихови укућани јер се плаше да би могли да им поремете рад рачунара. То доводи до закључка о недовољној наставничкој компетенцији. текстуалне делове презентација припреме сами, а техничке делове им раде укућани или колеге информатичари. 2.3 Резултати истраживања о примени савремених наставних средстава У истраживању је учестввало 72 наставника наведених основних школа из предмета математике, информатике, ТиО, српског језика, енглеског језика, историје, хемије, биологије, географије, физике,физичког васпитања, ликовне културе, музичке културе и професори разредне наставе. Ако се погледа број ученика у школама и број рачунара, може се направити дијаграм у коме У шкoли учeници нajвишe упoтрeбљaвajу рaчунaрe зa нaстaву инфoрмaтикe и рaчунaрствa (60%) затим следи за упoтрeбу eдукaтивних рaчунaрских прoгрaмa, зa истрaживaњa пo интeрнeту у oквиру нaстaвних прoгрaмa, зa личнe пoтрeбe пoд нaдзoрoм нaстaвникa, и на крају тек мaли брoj учeникa кoристи рaчунaр зa свoje пoтрeбe бeз нaдзoрa нaстaвникa По исказима наставника и стручног руководства школа, ситуација у свим школама је подједнака, пошто су свуда уведени дигитални кабинети па на питање кoликo учeникa кoристи jeдaн рaчунaр могу се добити следећи резултати: 57% дo двa учeникa кoристи jeдaн рaчунaр, a 19% jeдaн рaчунaр кoристи дo пeт учeникa, 14% jeдaн рaчунaр кoристи дo дeсeт учeникa, a 5% jeдaн рaчунaр у њихoвoj шкoли кoристи дo двaдeсeт учeникa. На питање да ли употребљују рачунара када предају ново градиво наставници су имали понуђене одговоре скоро скоро увек, често, ретко, никад. Резултат се може видети на графикону број 1. никад Употреба рачунара у настави понекад често Број наставника Скоро увек 0 5 10 15 20 25 30 35 Графикон 1. Употреба рачунара у настави Из овога можемо видети да највећи број наставника од 43% уопште не користи рачунар у свом наставном процесу, скоро увек користи 12,5%, често користи 16,7%, понекад 27,8%. На питање наставника да ли користе пројектор у настави 24,24 % наставника су одговорили да користе док чак 75,76% не користе пројектор и ако користе рачунар. Графикон је приказан на следећој слици.

Употреба пројектора у настави 24, 24% Д а 75, 76% Графикон 2. Употреба пројектора у настави Из овога се види да употреба рачунара и пројектора код наставника ових школа није на нивоу који задовољава савремене норме употребе ових средстава иако свака школа има ову опрему, па је могуће да се то дешава због недовољне компетенције наставника или лошег распореда употребе. За коју сврху наставници користе рачунар понуђено је неколико одговора: Приказивање презентација, приказивање образовног софтера и аплета, за коришћење интернета, за коришћење интерактивне табле и за писање припрема. Резултати су следећи: Сврха рачунара у настави 25, 24% 40, 38% Приказивање презентација Приказивање образовног софтвера и аплета За коришћење интернета 7, 7% 14, 13% 19, 18% За коришћење интерактивне табле За писање припрема Графикон 3. Сврха рачунара у наствном процесу Свака школа има интерактивну таблу али је некористе сви наставници, то углавном раде наставници математике, понекад наставници разредне наставе и наставници ТиО. Ниво коришћења компјутера наставници су проценили следећим одговорима што је приказано на дијаграму: Ниво коришћења компјутера 12, 17% 19, 26% 12, 17% 29, 40% Има мало искуства Има довољно искуства Има одличног искуства Нема никаквог искуства Графикон 4. Ниво коришћења копјутера међу наставницима

Већина наставника која нема искуства је старије од 50 година, док су наставници који имају одличног искуста стари до 35, и из разговора се може закључити да упаво они користе интерактивне табле. Питање број 4 се односило на врсту обраовног софтвера који наставници највише користе у свом раду. највећи број наставника користи образовни рачунарски софтвер типа симулације 50% Врста образовног софтвера 33% 11% 56% Образовни софтвер типа симулација Образовни рачунски софтвер типа експеримента Графикон 5: Доступност потребне опреме Већини наставника је доступна основна опрема за рад а то су рачунари, интернет, скенирање и штампање докумената, што се види на графикону број 6. 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 Доступност потребне опреме Графикон 6. Доступност потребне опреме Међутим, дигитални кабинети, аудиовизуелна средства, мултимедијалне табле нису доступни свим наставницима и нису искоришћени у потребној мери иако постоје у већини школа, Сви наставници имају позитивно мишљење о примени савремених наставних средстава, да би она требало да се уведу у школама, али свесно признају да их не користе и да немају довољно компетенција што је наведено више пута у оквиру овог мастер рада.

3 Закључак На основу свих ових показатеља и напред наведених одговора може се закључити да школе имају дигиталне кабинете и интерактивне табле, али не у довољној мери како би задовољиле потребе свих ученика и наставника. Користи се образовни софтвер али само и малим процентима и недовољно да би се сматрало да испуњавају потребне норме за успешну наставу. Потребно је обезбедити бољу техничку подршку школама, обезбедити бољу и квалитетнију опрему, обезбедити наставницима усавршавање и стицању компетенција у примени савремених наставних средстава, подстицати наградама употребу ових средстава и нове образовне технологије међу ученицима и наставницима. Потребно је унапредити законски оквир како би се предвидело и уредило образовање на даљину и радити на систематичној трансформацији библиотека у медијатеке. За ово је потребно много рада у труда али је неминовно ако хоћемо да имамо добро образовање. 4 Литература [1] Папић, Ж., Алексић, В. (2012): Методика наставе техничког и информатичког образовања. Чачак: Универзитет у Крагујевцу, Технички факултет. [2] http://licencazarad.palankaonline.info/didaktika/9-obrazovna-tehnologija/9-2-znacaj-i-funkcija [3] Наместовски, Ж. (2008): Утицај примене савремених наставних средстава на повећање ефикасности наставе у основнојшколи,магистарска теза. Зрењанин: Универзитет у Новом Саду, Технички факултет Михаило Пупин. [4] Нинкoвић Г-Б., Сaврeмeнa oбрaзoвнa тeхнoлигиja и функциje нaстaвникa Пeдaгoшки фaкултeт, Jaгoдинa [5] Шиjaк П., (2006), Примeнa сoфтвeрских мoдeлa у нaстaви, Диплoмски рaд, Teхнички фaкултeт Mихajлo Пупин Зрeњaнин [6] Павловић, В, Снежана, Д, Жељко, П. Методологија примене аплета и анимација у настави техничког иинформатичког образовања. [7] Сарачевић М. (2012): Алати за интерактивну наставу математике и е-учење, Универзитет у Новом Пазару, [8] http://geogebra.math.rs/uputstvoggb.pdf [9] Савић А., Гавриловић Ј.,(2010), Савремене информационе технологије у математичком образовању, Инфотех Јахорина, [10] Наместовски, Ж. (2013): Анализа ефеката примене образовних софтвера на мотивисаност наставника у ученика у нижим разредима основне школе, Докторска дисертација. Зрењанин: Технички факултет Михаило Пупин. [11] Раонић Р., Стратегије за употребу интерактивне табле, Средња техничка школа Сомбор [12] Радосав Д. (2005.): Образовни рачунарски софтвер и ауторски системи. Технички факултет Михајло Пупин, Зрењанин. [13] Бјелановић Д. Ж., (2005), Учење истраживањем у јава аплетима према моделу Georgea Polya. [14] Иванов С, Станујкић Д, Ђорђевић Б, (2008), Примена мултимедије у савременом образовању, Београд [15] Радосав Д. (2005.): Образовни рачунарски софтвер и ауторски системи Зрењанин: Технички факултет Михајло Пупин, [16] http://cnti.info/blogs/tag/wiimote-whiteboard/ [17] Спасић, С. (2011): Примена едукационог софтвера Virtual Labs Electricity у настави ТИО, Стручни рад UDK: 621.3:004.42,Технологија, информатика и образовање за друштво учења и знања, Међународни симпозијум, Чачак: Технички факултет,