ЗА ШКОЛСКУ 2008/2009. ГОДИНУ

Transcrição

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2008/2009. ГОДИНУ Нови Сад, 2008.

2 Универзитет у Новом Саду Природно-математички факултет Трг Доситеја Обрадовића Нови Сад телефон: (021) , факс: (021) студентска служба: (021) , www: Деканат: др Мирослав Весковић, декан др Славка Гајин, продекан за наставу др Душанка Перишић, продекан за организацију и финансије др Ивана Иванчев-Тумбас, продекан за међународну сарадњу, науку и развој деканата: dekanpmf@uns.ns.ac.yu За издавача: др Марко Недељков, директор Департмана за математику и информатику Информатор приредили: проф. др Игор Долинка мр Владимир Курбалија Љиљана Веселиновић Фотографије: др Ђорђе Херцег Еуген Новак Тираж 600 примерака

3 САДРЖАЈ Департман за математику и информатику... 5 Библиотека... 6 Рачунари... 7 Зашто студирати математику и информатику?... 7 Универзитет у новом саду... 9 Смештај и исхрана студената... 9 Студирати и живети у новом саду Спорт и рекреација Катедре Број слободних места Основне и интегрисане академске студије: Конкурисање, пријемни испит, упис Студијски програми М1: Математика М2: Примењена математика И: Информатика МА: Математика МБ: Примењена математика ИА: Информатика ИБ: Информационе технологије ДДН: Професор двопредметне наставе МД: Математика ИД: Информатика Избор предмета примери Изводи из закона о високом образовању Реч бивших студената Рекли су о математици Књиге за прву годину Додатне информације Изглед уплатница за пријемни испит и упис

4

5 ДЕПАРТМАН ЗА МАТЕМАТИКУ И ИНФОРМАТИКУ Департман за математику и информатику је један од пет департмана Природноматематичког факултета у Новом Саду кога чине још и Департман за биологију и екологију, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Департман за физику и Департман за хемију. Математика је на Универзитету у Новом Саду присутна практично од самог његовог оснивања, од године, када је основана Група за математику при Филозофском факултету. Настава се тада одржавала само на једном смеру на којем су студирали будући професори математике, а у првој генерацији било је уписано 66 студената. Осим на Филозофском факултету, математика се као посебан предмет слушала и на Пољопривредном, Технолошком и Машинском факултету. Прва предавања на Групи за математику Природноматематичког факултета почела су године када је и сам факултет основан. Тада је било ангажовано четири наставника, осам асистената и три хонорарна наставника, а прву годину студија уписало је 89 студената, још увек по наставном плану и програму Филозофског факултета. Зграда Департмана за математику и информатику Департман за математику и информатику у свом садашњем облику постоји од године. Данас се Департман бави научним истраживањима у областима математике и рачунарства, као и извођењем наставе из тих области. На Департману се издају уџбеници за већину предмета са редовних студија. Департман издаје и свој научни часопис, Novi Sad Journal of Mathematics, који се размењује са великим бројем часописа у свету. Међу ауторима радова који се у њему објаве, налазе се математичари из многих земаља света, стручњаци са нашег Департмана, као и студенти заинтересовани за научни рад и истраживање. Улаже се велики труд за обезбеђивање одговарајућих услова за научни рад. 5

6 На Природно-математичком факултету постоји Савез Студената, који у сарадњи са осталим природно-математичким факултетима из целе земље организује ''Приматијаду'', где студенти излажу своје радове и учествују у спортским играма. Такође је развијена и међународна сарадња у оквиру интернационалне асоцијације студената математике МАSS, у чијем оснивању су учествовали и наши студенти. Чланови МАSS-а састају се на разним студентским конференцијама и семинарима у иностранству. БИБЛИОТЕКА Библиотека Департмана за математику и информатику има преко стручних књига и часописа из свих области математике, који су на располагању студентима и научним радницима. Захваљујући разгранатим међународним контактима се редовно набавља велики број научних часописа из целог света, што омогућава информисање о најновијим научним достигнућима. Уз библиотеку се налази и читаоница која омогућава рад студентима током целог дана. Наставници и студенти на постдипломским студијама имају своје читаонице и семинарске собе. На нашем Департману је развијен библиотечки информациони систем, који је прикључен на Интернет. Корисници библиотеке уз његову помоћ увек и са сваког места могу да пронађу публикације које су им потребне. Атмосфера у читаоници 6

7 РАЧУНАРИ На Департману за математику и информатику постоје пет модерно опремљених рачунских центара са преко 100 PC рачунара. Рачунари су повезани на Интернет и доступни су свим студентима. У рачунарској учионици за време наставе ЗАШТО СТУДИРАТИ МАТЕМАТИКУ И ИНФОРМАТИКУ? Математика је привлачна на два различита начина; она је скуп идеја које су саме за себе фасцинантне и лепе, а омогућава и разумевање феномена спољног света не само физичких, него и индустријских, економских, биолошких, лингвистичких, музичких и других законитости. Математика у великој мери развија машту, учи логичном размишљању и јасном и прецизном изражавању. Индивидуалан рад уз пуну пажњу предавача 7

8 Многа открића у математици су настала из потребе да се реше одређени проблеми из праксе. Велика снага математике лежи у њеној могућности да сложене проблеме сведе на математичке формуле из којих се добија тачно или приближно решење. И поред тога што је једна од најстаријих наука, потреба за развојем нових математичких метода се стално повећава, те математика има значајно место у савременим научним дисциплинама. Захваљујући томе, данашњи математичар има широке могућности за примену свог знања. Угодно окружење за наставу у малим групама Информатика, једна од најмлађих наука, тесно је повезана са математиком. Њена основна карактеристика је применљивост. Захваљујући развоју рачунарске технике, границе људског сазнања се шире доскора незамисливом брзином. Савремени живот и пословање се не могу замислити без рачунара, те потреба за стручњацима из ове области стално расте. Математичари и информатичари спадају у данас ретке стручњаке који немају проблема са запошљавањем. Наши дипломирани студенти су се доказали као изванредни стручњаци у научним институтима, рачунским центрима, школама, банкама, осигуравајућим друштвима, индустријсим предузећима и фирмама за производњу софтвера. На Департману се велика пажња посвећује укључивању студената у научно-истраживачки рад. 8

9 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ У поређењу са значајним светским универзитетима, Универзитет у Новом Саду је веома млад. И поред тога, својим модерним и флексибилним приступом науци и образовању стекао је велики углед. Наш Универзитет се састоји од 13 факултета широм Војводине. Ван Новог Сада су Учитељски факултет у Сомбору, Грађевински и Економски факултет у Суботици и Технички факултет "Михајло Пупин" у Зрењанину. У Новом Саду се налази седам студентских домова, три мензе, студентски дом здравља и асистентски дом. Осим Медицинског факултета и Академије уметности су сви факултети у Новом Саду груписани у универзитетском кампусу на обали Дунава, близу центра града. Оваква организација Универзитета је јединствена у Србији, а настала је усвајањем добрих искустава најпознатијих светских универзитета. Први човек на Универзитету је ректор. Садашњи ректор Универзитета у Новом Саду је др Радмила Маринковић-Недучин. У историји Универзитета наш Департман је дао три ректора. СМЕШТАЈ И ИСХРАНА СТУДЕНАТА У оквиру Универзитета у Новом Саду постоји седам студентских домова са укупно 3500 места. До њих се лако стиже пешице, бициклом или градским аутобусом. Собе су двокреветне или трокреветне, а сваки дом има просторије за разоноду, ТВ салу, читаонице и кантину. Студентски дом Сваке године у октобру (односно у септембру за студенте прве године) се на Универзитету расписује конкурс за смештај у студентским домовима. На конкурсу се бодује успех у току студија и материјални положај студента и његове 9

10 породице. Боравак у студентским домовима обезбеђен је у току школске године, а могућ је и преко летњег распуста. Поред домова, студентима су на располагању и студентски ресторани. Њих могу да користе сви заинтересовани студенти. У оквиру универзитетског парка се налази и студентски здравствени центар, у коме раде лекари свих специјалности. СТУДИРАТИ И ЖИВЕТИ У НОВОМ САДУ Нови Сад је град по мери човека. Поседује сва богатства и садржаје метрополе, а живот још увек у њему не отежавају огромне велеградске раздаљине. Налази се у богатој војвођанској равници, у непосредној близини Фрушке Горе. Пријатном животу у граду доприносе бројни паркови, широки булевари, Петроварадинска тврђава, велика плажа на Дунаву, спортски терени, позоришта, галерије, биоскопи, као и бројна излетишта у близини града. Градска кућа на Тргу слободе Иако спада у млађе градове Војводине, Нови Сад има богату културну и интелектуалну традицију. Због тога је почетком 20. века прозван Српска Атина, што му и данас пристаје. Управо зато Нови Сад представља идеално место за студирање. Као град са богатом културном традицијом, Нови Сад пружа обиље могућности за пријатно провођење слободног времена. У њему постоје три позоришне сцене, четири биоскопа, пет галерија ликовних уметности, веома живо књижевно и ликовно стваралаштво, велике и богате библиотеке, пет музеја. 10

11 Српско народно позориште Српско народно позориште је најстарије професионално позориште у Србији, чији богат репертоар употпуњују бројна гостовања и традиционалне југословенске позоришне игре Стеријино позорје. У Новом Саду се налази и једна од најстаријих библиотека у Србији Библиотека Матице српске. Она располаже са преко књига, а њена читаоница је једно од најпопуларнијих места за учење. Петроварадинска тврђава СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА Поред универзитетског парка се налази Спортски и пословни центар Војводина (популарно назван СПЕНС) са клизалиштем, базенима, кугланом и разним спортским салама. У близини су смештени и тениски терени, као и фудбалски стадион Војводина. Осим тога, у граду постоји већи број спортских и рекреативних клубова, међу којима су фудбалски, одбојкашки и кошаркашки клубови, планинарска друштва, тениски и коњички клубови. На самој обали Дунава, тик уз зграду Департмана, налазе се спортски терени познати као Ђачко игралиште. 11

12 Спортски и пословни центар Војводина Фрушка Гора нуди разне могућности за спорт и рекреацију. Поред бројних излетишта (међу којима је сигурно најпознатије Стражилово), постоји и велики број планинарских стаза које су већином обележене, што пружа сигурност посетиоцима да се неће изгубити, као и могућност да дођу до планинарских домова. Сваке године у мају одржава се Фрушкогорски планинарски маратон. 12

13 Катедра за анализу, вероватноћу и диференцијалне једначине др Мирко Будинчевић (шеф катедре) редовни професор кабинет 27 др Загорка Лозанов-Црвенковић редовни професор кабинет 45 др Душанка Перишић редовни професор кабинет 55 др Марко Недељков редовни професор кабинет 35 др Данијела Рајтер-Ћирић ванредни професор кабинет 37 др Дора Селеши доцент кабинет 37 мр Јелена Алексић асистент кабинет 55 Катедра за функционалну анализу, геометрију и топологију др Милош Курилић (шеф катедре) редовни професор кабинет 25 др Стеван Пилиповић редовни професор кабинет 35 др Љиљана Гајић редовни професор кабинет 55 др Невена Пушић редовни професор кабинет 45 др Мирјана Стојановић редовни професор кабинет 37 др Ненад Теофанов ванредни професор кабинет 25 мр Александар Павловић асистент кабинет 38 Милица Жигић асистент-приправник кабинет 37 Катедра за нумеричку математику др Наташа Крејић (шеф катедре) редовни професор кабинет 42 др Драгослав Херцег редовни професор кабинет 42 др Катарина Сурла редовни професор кабинет 42 др Љиљана Цветковић редовни професор кабинет 29 др Зорана Лужанин редовни професор кабинет 42 др Хелена Зарин доцент кабинет 41 др Сања Рапајић доцент кабинет 29 Горан Радојев асистент-приправник РЦ 59/2 Владимир Костић асистент-приправник кабинет 29 13

14 Катедра за примењену анализу др Ендре Пап (шеф катедре) редовни професор кабинет 46 др Олга Хаџић редовни професор кабинет 32 др Арпад Такачи редовни професор кабинет 46 др Ђурђица Такачи редовни професор кабинет 32 др Ивана Штајнер-Папуга ванредни професор кабинет 55 мр Мирјана Штрбоја асистент-приправник кабинет 32 Катедра за математичку логику и дискретну математику др Милан Груловић (шеф катедре) редовни професор кабинет 45 др Ратко Тошић редовни професор у пензији кабинет 33 др Зоран Стојаковић редовни професор кабинет 27 др Градимир Војводић редовни професор кабинет 47 др Олга Бодрожа-Пантић редовни професор кабинет 47 мр Борис Шобот асистент кабинет 27 мр Маја Пех асистент кабинет 33 Катедра за информационе системе др Ђорђе Херцег (шеф катедре) ванредни професор РЦ10 др Душан Сурла редовни професор кабинет 49 др Милош Рацковић редовни професор кабинет 49 др Милош Стојаковић доцент кабинет 27 мр Драгана Тодорић-Вукашин асистент кабинет 51 мр Јована Видаковић асистент кабинет 51 мр Срђан Шкрбић асистент кабинет 51 мр Данијела Тешендић истраживач-сарадник кабинет 50 мр Данијела Боберић истраживач-сарадник кабинет 50 мр Бојана Димић истраживач-сарадник кабинет 50 14

15 Катедра за општу алгебру и теоријско рачунарство др Синиша Црвенковић (шеф катедре) редовни професор кабинет 34 др Розалиа Мадарас-Силађи редовни професор кабинет 34 др Игор Долинка редовни професор кабинет 34 др Петар Марковић доцент кабинет 34 мр Небојша Мудрински асистент РЦ 59/2 Катедра за примењену алгебру др Бранимир Шешеља (шеф катедре) редовни професор кабинет 38 др Андреја Тепавчевић редовни професор кабинет 38 др Војислав Петровић редовни професор кабинет 47 др Ивица Бошњак доцент кабинет 25 мр Петар Ђапић асистент-приправник кабинет 33 Катедра за рачунарске науке др Зоран Будимац (шеф катедре) редовни професор кабинет 26 др Мирјана Ивановић редовни професор кабинет 26 др Ћура Паунић редовни професор кабинет 26 др Драган Машуловић ванредни професор кабинет 33 др Драгослав Пешовић доцент РЦ 59/6 мр Зоран Путник асистент РЦ 59/4 мр Љубомир Јеринић асистент РЦ 59/2 мр Владимир Курбалија асистент-приправник РЦ 59/6 мр Милош Радовановић асистент-приправник РЦ 59/2 Саша Тошић асистент-приправник РЦ 59/2 Иван Прибела асистент-приправник РЦ 59/6 Живана Комленов истраживач-приправник РЦ 59/6 15

16 БРОЈ СЛОБОДНИХ МЕСТА На основне академске студије које се изводе на Департману за математику и информатику може се уписати укупно 250 студената (190 из буџета и 60 самофинансирајућих), и то по студијским програмима: Студијски програм Буџет Самоф. Укупно Школарина (RSD) Школарина за странце ( ) М1: Математика (математичар) М2: Примењена математика (математичар -примењена математика) И: Информатика (информатичар) На дипломске академске ("мастер") студије које се изводе на Департману за математику и информатику може се уписати укупно 120 студената (60 из буџета и 60 самофинансирајућих), и то по студијским програмима: Студијски програм Буџет Самоф. Укупно МА: Математика (дипломирани математичар мастер) МБ: Примењена математика (дипломирани математичар примењена математика мастер) ИА: Информатика (дипломирани информатичар мастер) И: Информатика (дипломирани информатичар информационе технологије мастер) Школарина (RSD) Школарина за странце ( ) Осим тога, наш департман учествује у извођењу интегрисаног студијског програма (што значи да нема одвојених нивоа основних и дипломских студија), организованог на нивоу ПМФ-а, који образује професоре двопредметне наставе: Студијски програм Буџет Самоф. Укупно ДДН: Дипломирани професор двопредметне наставе (природних наука, рачунарских наука и математике) мастер Школарина (RSD) Школарина за странце ( ) На докторске академске студије које се изводе на Департману за математику и информатику може се уписати укупно 30 студената (10 из буџета и 20 самофинансирајућих), и то по студијским програмима: 16

17 Студијски програм Буџет Самоф. Укупно МД: Математика (доктор математичких наука) ИД: Информатика (доктор рачунарских наука) Школарина (RSD) Школарина за странце ( ) Студент који је држављанин Републике Србије или припадник српске националне мањине из суседних земаља, може уплатити школарину у једнократном износу приликом уписа у годину студија, у две једнаке рате приликом уписа зимског односно летњег семестра, или у више рата на основу писменог захтева а по одобрењу Декана. Приликом уплате у више рата усклађиваће се раст трошкова у претходном периоду који исказује Републички завод за статистику. Цене одговарају суми од 60 ЕСПБ. Питагорина теорема доказ Табита ибн-коре из IX века: Kвадрат над хипотенузом правоуглог троугла ABC је ABB'А'. Међутим, ако из њега "исечемо" правоугле троуглове AGA' и A'B'C'' и "преместимо" их (као у игри танграм), тј. уместо њих посматрамо њима редом подударне троуглове BFB' и ABC, добијамо збир површина квадрата CEGA и EFB'C'' што су баш квадрати над катетама. 17

18 ОСНОВНЕ И ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ: КОНКУРИСАЊЕ, ПРИЈЕМНИ ИСПИТ, УПИС Значајни датуми у првом уписном року: Пријава кандидата: 23., 24. и 25. јуна године (oд 9 дo 13 часова); Објављивање прелиминарне ранг листе: до 28. јуна године; Полагање пријемних испита: 30. јуна и 1. јула године; Објављивање јединствене ранг листе: до 3. јула године; Упис примљених кандидата (од 9 до 13 часова): 7. и 8. јула године финансирање из буџета; 9. јула године померање листе буџета; 10. и 11. јула године самофинансирајући студенти; 14. јула године у 10 часова прозивка и попуна упражњених места. Пријављивање кадидата на конкурс Пријављивање кандидата за први уписни рок обавиће се 23., 24. и 25. јуна године од 9 до 13 часова у Студентској служби Природно-математичког факултета, Трг Доситеја Обрадовића 3 (приземље). Кандидати уз "Пријаву на конкурс" из информатора подносе на увид оригинале, а предају следећа документа: 1. сведочанства сва четири разреда завршене средње школе (фотокопије); 2. диплому о положеном завршном, односно матурском испиту (фотокопија); 3. извод из матичне књиге рођених (оригинал); 4. доказ о уплати накнаде за полагање пријемног испита. Трошкови пријемног испита износе динара (пример попуњене уплатнице дат је на крају информатора). Начин бодовања и формирања ранг листе Избор кандидата за упис у прву годину обавља се према резултату постигнутом на пријемном испиту и према општем успеху постигнутом у средњој школи, а на основу ранг листе која се сачињава према укупном броју бодова сваког кандидата. Кандидат може освојити највише 100 бодова. Под општим успехом у средњој школи подразумева се збир просечних оцена из свих предмета у првом, другом, трећем и четвртом разреду помножен са 2. По овом основу кандидат може стећи најмање 16, а највише 40 бодова. Општи успех у средњој школи рачуна се заокруживањем на две децимале. Резултат који кандидат постигне на пријемном испиту оцењује се од 0 до 60 бодова. Факултет организује пријемни испит независно од броја пријављених 18

19 кандидата за упис у прву годину. Да би кандидат стекао право рангирања мора на пријемном испиту да освоји најмање 10 бодова. Кандидат који је као ученик III или IV разреда средње школе освојио једно од прва три појединачна места на државном такмичењу које организује Министарство просвете, односно на међународном такмичењу из математике (информатике), не полаже пријемни испит, већ се вреднује максималним бројем бодова. На основу средњошколског успеха и резултата пријемног испита сачиниће се јединствена ранг листа по студијским програмима. Факултет утврђује јединствену ранг листу за кандидате који се финансирају из буџета и самофинансирајуће студенте. Место на јединственој ранг листи и број укупно постигнутих бодова одређују да ли кандидат може бити уписан на прву годину основних студија, као и да ли ће бити финансиран из буџета или ће плаћати школарину као самофинансирајући студент. Кандидат може бити уписан на терет буџета ако се налази на јединственој ранг листи до броја одобреног за упис кандидата на терет буџета а има најмање 51 бод. Кандидат може бити уписан као самофинансирајући студент ако се налази на јединственој ранг листи до броја одобреног за упис самофинансирајућих студената а има најмање 30 бодова. Ако се кандидат који је остварио право на упис не упише у предвиђеном року, Факултет ће уместо њега уписати другог кандидата, према редоследу на јединственој ранг листи. Држављани Републике Србије који су средњу школу завршили у иностранству могу се уписати преко броја одређеног за упис, односно до 2% броја утврђеног за упис на терет буџета или до 2% броја самофинансирајућих студената. За професоре двопредметне наставе природних наука прави се заједничка ранг листа. Пријемни испит Пријемни испит у првом конкурсномн року за све студијске програме које изводи Департман за математику и информатику одржаће се у уторак, 1. јула од 10 часова у амфитеатрима Департмана, Трг Доситеја Обрадовића 4 (као и у амфитеатрима Департмана за биологију и еколиогију, Трг Доситеја Обрадовића 2, по указаној потреби). Сви кандидати су дужни да дођу испред зграде Департмана за математику и информатику у 9 часова и 45 минута, када ће бити прозвани и распоређени у одговарајуће просторије. За кандидате које желе да конкуришу за упис на студијске програме М1: Математика и М2: Примењена математика пријемни испит се полаже из предмета 19

20 Математика. Кандидати који желе да упишу студијски програм И: Инфорамтика могу (по жељи) да полажу пријемни испит у целости из Математике, или да део пријемног испита полажу из предмета Програмирање (други део испита је из Математике). Листа кандидата са освојеним бодовима биће објављена на огласној табли Факултета и Департмана за математику информатику најкасније 3. јула Пријемни испит за двопредметне студијске програме Пријемни испит за двопредметне студијске програме одржаће се 1. јула у 16 часова у Амфитеатру I Департмана за математику и информатику, Трг Доситеја Обрадовића 4. Сви кандидати су дужни да дођу испред зграде Департмана за математику и информатику у 15 часова и 45 минута, када ће бити прозвани и распоређени у одговарајуће просторије. Пријемни испит се полаже из изабрана два предмета, и за сваки од њих се може осовојити највише 30 бодова. Уколико је кандадат већ полагао пријемни испит из математике, а жели да се упише на двопредметни студијски програм, признаје му се половина освојених бодова на пријемном испиту из Математике, с тим да мора да се пријави за полагање пријемног испита за двопредметне студије. Ако кандидат поново полаже и део пријемног испита из математике, признаће му се већи број освојених бодова. Важне напомене везане за пријемни испит Кандидати су обавезни да на полагање пријемног испита понесу важећу личну карту или пасош. За припремање пријемног испита користе се важећи уџбеници гимназије. Право је кандидата да се приликом подношења пријаве за полагање пријемног испита изјасни на којем ће од језика у службеној употреби у АП Војводини (српски, мађарски, словачки, румунски, русински) полагати пријемни испит. Упис примљених кандидата Кандидати који стекну право на уписа, уписују студијски програм у складу са исказаним приоритетом и расположивим местима на студијским програмима, а на основу ранг листа (по студијским програмима). На ранг листама студијских програма биће повучене граничне линије испод имена последњег кандидата који има право да упише студије средствима буџета. Уколико уписани студијски програм има изборне модуле, студент се приликом уписа опредељује за модул на обрасцу "Изјава о избору модула" који је дат као прилог овом информатору, а може се набавити и у Скриптарници ПМФ-а. 20

21 Такође, приликом уписа, студент се опредељује за предмете које ће похађати и полагати у зимском семестру 2008/09. школске године на обрасцу "Изјава о упису предмета" који је такође дат као прилог овом информатору, и који се такође може набавити у Скриптарници ПМФ-а. На истом обрасцу ће се студент опредељивати за предмете у сваком семестру који надаље буде уписивао током својих студија. Осим наведена два обрасца, кандидат приликом уписа подноси и следећа документа: оверене фотокопије (или оригинале) сведочансатва сва четири разреда завршене средње школе, као и дипломе о положеном завршном, односно матурском испиту; извод из матичне књиге рођених (дат уз пријаву); два обрасца ŠV-20; индекс; две фотографије формата 4 x6 см; лекарско уверење; доказ о уплати накнаде трошкова уписа и осигурања; доказ о уплати школарине за студенте који се сами финансирају. Материјални трошкови уписа са обавезним осигурањем студената износе динара. Износ школарине за студенте који се самофинансирају дат је у табелама на претходним странама овог информатора. Кандидат који је стекао право да на основу листе свог приоритетног студијског програма буде уписан из буџета не појављује се на алтернативној листи. Кандидат који је стекао право да на основу листе свог приоритетног студијског програма буде уписан самофинансирањем појављује се и на алтернативној листи. Ако је и на основу алтернативне листе стекао право на упис, било на терет буџета, било самофинансирањем, кандидат бира на који ће се студијски програм уписати. После уписа, његово име се брише са листе студијског програма који није уписао, након чега се те листе ажурирају. Информацију о евентуалним слободним местима насталим описаним ажурирањем кандидати ће добијати периодично у току трајања уписа. Календар уписа је следећи: 7. и 8. јула је упис студената који се финансирају из буџета. 9. јула године извршиће се "померање", тј. завршно ажурирање листе студената који се финансирају из буџета. Наиме, ако се неки студенти који су стекли право на студирање на терет буџета не појаве на упису, њихова се имена избацују са листе и листа се допуњава именима студената која су била прва испод црте. Тог дана се врши упис кандидата који су накнадно доспели на листу студената који се финансирају из буџета. 10. и 11. јула је упис самофинансирајућих студената. 14. јула у 10 часова биће извршена прозивка и попуна упражњених места. Други уписни рок: Пријава кандидата: 3. и 4. септембра године (oд 9 дo 13 часова); 21

22 Објављивање прелиминарне ранг листе: до 6. септембра године; Полагање пријемних испита: 8. септембра године; Објављивање јединствене ранг листе: до 10. септембра године; Упис примљених кандидата (од 9 до 13 часова): 11. и 12. септембра Начини и рокови за подношење жалбе на утврђене ранг-листе Учесник конкурса за упис на основне или интегрисане студије може поднети приговор на редослед кандидата за упис на студије Декану Факултета у року од 72 сата (три дана) од времена објављивања листе на огласној табли Факултета. По приговору учесника конкурса, Декан доноси решење у року од три дана од дана подношења приговора. Кандидат може изјавити жалбу Савету Факултета у року од три дана од дана пријема решења. Савет Факултета решава по жалби у року од три дана од дана њеног пријема. Сматра се да је ранг листа кандидата коначна ако на исту није стављен приговор. Упис страних држављана На прву годину основних и интегрисаних студија Факултет може уписати неограничен број кандидата страних држављана. Кандидат који је страни држављанин приликом пријављивања на конкурс подноси нострификовану диплому о завршеној средњој школи у четворогодишњем трајању. Пре уписа кандидат страни држављанин је дужан да Факултету поднесе доказе: да је здравствено осигуран за школску годину коју уписује; да влада српским језиком, што доказује уверењем овлашћене комисије. 22

23 "Златни тролист" у развитку математике: Архимед, Њутн, Гаус Жене у математици: Мари-Софи Жермен, Софија Коваљевска, Еми Нетер "Ако је n>2, тада једначина x n +y n =z n нема решења у скупу позитивних целих бројева." Ово тврђење познато као Велика Фермаова теорема формулисао је у виду хипотезе Пјер де Ферма године. Оно је доказано читавих 357 година касније, године. Ово велико достигнуће дело је Ендрјуа Вајлса (у делу доказа му је помогао Ричард Тејлор). 23

24 СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ Департман за математику и информатику изводи студијске програме следећих нивоа студија: основне академске студије у трајању од три године, 180 ЕСПБ (3 студијска програма): o М1: Математика o М2: Примењена математика o И: Информатика дипломске академске ("мастер") студије у трајању од две године, 120 ЕСПБ (4 студијска програма): o МА: Математика o МБ: Примењена математика o ИА: Информатика o ИБ: Информационе технологије докторске академске студије у трајању од три године, 180 ЕСПБ (2 студијска програма): o МД: Математика o ИД: Математика Осим наведеног, Департман учествује и у реализацији интегрисаних дипломских академских ("мастер") студија у трајању од пет година, 300 ЕСПБ. У питању је студијски програм који образује дипломиране професоре двопредметних студија природних наука, рачунарских наука и математике, а који је организован на нивоу Факултета. Подробније информације о овим студијским програмима налазе се на наредним странама информатора. На почетку сваке школске године, Департман за сваки студијски програм одређује студентског саветника ("разредног старешину"). У оквиру презентације сваког студијског програма дати су и спискови обавезних предмета, изборних модула и изборних предмета од којих се наведени студијски програми састоје. Уз сваки предмет да је његов код (који служи за лакшу идентификацију курса), фонд часова, као и вредност предмета у ЕСПБ поенинма. Фонд часова је дат у једном од формата а+б, односно а+б+в, где је а недељни број часова предавања, а б недељни број часова вежби. Податак в (када се појављује) представља, у зависности од карактера предмета, недељни број часова вежби на рачунарима, односно друге облике наставе (самостални рад студената, израду семинарског рада и сл.) Следи мали "речник" термина који су се појавили у претходном пасусу. Обавезни предмет То што је предмет обавезан значи да се тај предмет мора положити у неком семестру током студија како би се стекла одговарајућа диплома. У табелама које садрже обавезне предмете одговарајућих студијских програма дат је препоручени распоред уписивања обавезних предмета по семестрима. Тај распоред (строго узев) није обавезујући (осим податка да се неки предмет изводи у зимском / летњем семестру, што није подложно промени), иако Департман топло препоручује имајући у виду логички след градива из појединих области и друге стручне параметре да се предмети уписују баш по 24

25 описаном реду. Свака евентуална промена мора бити верификована о стране Већа Департмана за математику и информатику. Изборни модул Изборни модул представља "блок" предмета који ближе дефинишу професионалну оријентацију и одговарајуће стручне компетенције студената. Сви наши студијски програми осим М1 и докторских програма имају ове модуле. Студенти се за модул опредељују при упису студија. Формално гледајући, предмети који чине изборни модул имају статус изборних, јер је избор модула ствар слободног опредрељења студента који се уписао на одговарајући студијски програм. Међутим, када се студент определи за изборни модул, сви предмети који га чине практично имају исти статус за студента као и обавезни, тј. њихово полагање постаје нужан услов за стицање дипломе одговарајућег степена. При томе важи исто правило као и за обавезне предмете: у табелама су дати само препоручени распореди уписивања предмета из модула. Изборни предмет Уз сваки студијски програм дат је и списак "слободних" изборних предмета. Студент се у сваком семестру опредељује за неке од ових предмета, у складу са Законом, тако да укупна вредност положених предмета током студија (обавезни предмети + предмети из модула (ако га има) + изборни предмети) буде бар 180 ЕСПБ на основним и докторским, 120 ЕСПБ на дипломским студијама, односно 300 ЕСПБ на интегрисаним дипломским студијама. Такође, треба обратити пажњу на бодовну вредност изборних предмета како би били испуњени остали законски услови (бар 60 ЕСПБ из положених предмета током године за останак на буџету, бар 37 ЕСПБ за остале студенте). Могућност избора појединих изборних предмета ограничена је у односу на уписани изборни модул и годину студија. ЕСПБ поени ЕСПБ је акроним за Европски Систем Преноса Бодова (енг. ECTS European Credit Trasfer System). Ови поени, уведени у свим земљама потписницама Болоњске декларације, представљају меру радног учинка у вези са одговарајућим предметом, односно меру просечног броја радних сати уложених у полагање тог предмета (1 ЕСПБ = 20 радних сати). Једна од основних поставки болоњског система европског академског простора је да се рад студента уложен током студирања у друштвеном смислу мора третирати на потпуно исти начин као активности радника на својим радним местима. Пошто сваки семестар номинално траје 15 недеља, а радни стандард је 40-часовна радна недеља, на тај начин се долази до пројекције да студент треба сваке године да уложи просечно = 1200 радних сати, што одговара броју од 1200/20=60 ЕСПБ на годишњем нивоу. 25

26 Студијски програм М1: МАТЕМАТИКА Ниво и врста студија: основне академске Стручни назив: математичар Сврха студијског програма: Сврха и улога овог студијског програма је да пружи адекватну основу претходног знања потребног за успешно савлађивање дипломских студија из области чисте или примењене математике. Овај студијски програм чини природну логичку целину са студијским програмом дипломских (мастер) академских студија МА: Математика. Ова два програма, узета у целини, имају јасну и препознатљиву друштвену улогу: образовање наставног кадра из области математике у основним и средњим школама, као и математичара-истраживача, тј. научно-истраживачког подмлатка који своје усавршавање и деловање наставља на универзитетима и у научним институтима. Основни циљеви студијског програма: упознавање са основама система математичких дисциплина, улогама и међусобним односима подобласти математике, као и основних објеката, концепата и метода које те дисциплине изучавају; усвајање основних знања о кључним математичким теоријама и структурама, са посебним акцентом на теорију функција, диференцијалне једначине, топологију, основе опште и линеарне алгебре, теорију бројева, комбинаторику, аксиоматски приступ у геометрији, те основе нумеричке математике и теорије верованоће; припрема за даљу надградњу знања, као теоријска подлога за усвајање напреднијих и сложенијих математичких теорија, али и као основ за примену стечених знања у математичком моделирању практичних проблема и методичку трансформацију научених садржаја у наставној пракси; висок степен развоја апстрактног, као и аналитичког и синтетичког логичког мишљења и разумевање различитих ступњева математичке апстракције; развијање иницијитиве и способности за самостално решавање проблема, као и критичког односа у анализи логичке исправности решења математичких проблема. Обавезни предмети са препорученим распоредом уписивања: I година II година III година Лет. Зим. Лет. Зим. Лет. Зим. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ М111 Увод у анализу М112 Алгебра М113 Програмирање М121 Анализа М122 Алгебра М123 Аналитичка геометрија М131 Анализа М132 Линеарна алгебра М133 Основи геометрије М141 Комплексна анализа М142 Основи геометрије М143 Нумеричка анализа М151 Диференцијалне једначине М152 Топологија М153 Комбинаторика М161 Функционална анализа М162 Вероватноћа М163 Теорија бројева

27 Изборни предмети: Зимски семестар Летњи семестар Доступност Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ I II III M311 Економија M171 Семинарски рад А M172 Енглески језик M431 Булове алгебре и оптимизација ФМЕХЗ Механика И031 Базе података М451 Оптимизација М173 Пројективна геометрија М181 Семинарски рад Б М182 Енглески језик М183 Социологија М184 Програмирање М243 Нумеричке методе линеарне алгебре М185 Теорија аутомата М186 Комбинаторна геометрија М461 Теоријска механика Будући да обавезни предмети овог студијског програма носе укупно 140 ЕСПБ, са горње листе се бирају предмети у укупној вредности од најмање 40 ЕСПБ, а у складу са подацима о доступности предмета на појединим годинама студија. Оквирни садржаји свих предмета, као и ближи услови за упис изборних предмета могу се наћи на интернет презентацији Департмана. 27

28 Студијски програм М2: ПРИМЕЊЕНА МАТЕМАТИКА Ниво и врста студија: основне академске Стручни назив: математичар примењена математика Сврха студијског програма: Овај студијски програм представља прву степеницу у образовању стручњака из примењене математике. Слично као и у случају чисте математике, овај студијски програм образује природну целину са дипломским студијским програмом МБ: Примењена математика, али има и самосталну улогу, независно од мастер студија. У зависности од изборног модула за које се студенти определе, основне студије из примењене математике оспособљавају студенте за занимања у разним областима привреде, а нарочито у финансијским институцијама и индустрији. Основни циљеви студијског програма: развијање способности апстракције и логичког мишљења кроз упознавање са основама система математичких дисциплина, са посебним акцентом на области математике значајне за примену у економији и техници; развој способности решавања математичких проблема и коришћење стечених знања у применама; овладавање основним појмовима и законитостима одабране дисциплине: физике и технике или економије, финансија и рачуноводства; оспособљеност за комуникацију са инжењерима, економистима и менаџерима; стицање основних знања из информатике и вештине програмске имплементације једноставнијих проблема; способност за обликовање и разматрање математичких модела у савременим технологијама, односно у економији и финансијама. Обавезни предмети са препорученим распоредом уписивања: I година II година III год. Зим. Л. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ М211 Увод у анализу М212 Алгебра М213 Програмирање М221 Анализа М222 Алгебра М231 Анализа З. М232 Линеарна алгебра Лет. З. М241 Дискретна математика М242 Вероватноћа М243 Нумеричке методе линеарне алгебре М251 Обичне диференцијалне једначине М252 Нумеричка анализа М261 Статистика Л. М262 Метрички и нормирани простори Изборни модули: При упису студија, студент се опредељује за један од два понуђена изборна модула: Математика финансија (45 ЕСПБ) Техноматематика (44 ЕСПБ)

29 Предмети модула Математика финансија са препорученим распоредом уписивања: I г. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ З. M311 Економија Л. М321 Финансијска математика II г. З. М331 Финансије III год. З. М341 Рачуноводство М351 Ревизија Л. М352 Пословна информатика Предмети модула Техноматематика са препорученим распоредом уписивања: Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ I г. Л. М421 Програмирање II год. М431 Булове алгебре и оптимизација З. ФМЕХЗ Механика Л. М441 Комплексна анализа III год. З. М451 Оптимизација Л. М461 Теоријска механика ФТЕРЗ Термодинамика Изборни предмети: Зимски семестар Летњи семестар Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Доступност по годинама модулима I II III МФ ТМ М271 Семинарски рад А М172 Енглески језик М311 Економија ФМФЛ Механика флуида И031 Базе података М431 Булове алгебре и оптимизација М451 Оптимизација ФЕЛМЗ Електромагнетизам М281 Семинарски рад Б М182 Енглески језик М183 Социологија М123 Аналитичка геометрија М421 Програмирање М282 Семинарски рад Ц М441 Комплексна анализа М163 Теорија бројева ФОЕЗ Основи електронике

30 С обзиром на укупну вредност обавезних предмета, односно појединих модула, са горње листе се бирају предмети у укупној вредности од најмање 18 ЕСПБ за студенте који су се определили за модул Математика финансија, 19 ЕСПБ за студенте који су се определили за модул Техноматематика, а у складу са подацима о доступности предмета на појединим годинама студија и у односу на изабрани модул. Оквирни садржаји свих предмета, као и ближи услови за упис изборних предмета могу се наћи на интернет презентацији Департмана. 30

31 Студијски програм И: ИНФОРМАТИКА Ниво и врста студија: основне академске Стручни назив: информатичар Сврха студијског програма: Сврха овог студијског програма је основно образовање информатичара способних за рад у привреди, у практичним фазама и улогама током развоја софтвера. Основни циљеви студијског програма: стицање основног знања из оних области математике које су од суштинског значаја за информатику; развијање способности логичког мишљења, формулисања претпоставки и извођења закључака на формалан или формализован начин; развијање способности разумевања и формулисања проблема, те његовог моделирања, да би се омогућила анализа и решавање; стицање вештина програмирања у процедуралној и објектно-оријентисаној парадигми; разумевање свих фаза у циклусу развоја софтвера: захтеви, анализа, дизајн, имплементација, тестирање, одржавање; развој практичних вештина у коришћењу програмских окружења, система за управљање базама података, CASE алата и оруђа за рачунарски подржано софтверско инжењерство; разумевање текућих принципа, техника и трендова у развоју информатике. Обавезни предмети са препорученим распоредом уписивања: I г. II година III г. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ З. И011 Увод у програмирање Л. И021 Структуре података и алгоритми З. З. И031 Базе података И032 Објектно-оријентисано програмирање И033 Структуре података и алгоритми И034 Дискретна математика И051 Оперативни системи И052 Информациони системи Изборни модули: При упису студија, студент се опредељује за један од два понуђена изборна модула: Рачунарске науке (85 ЕСПБ) Информационе технологије (80 ЕСПБ)

32 Предмети модула Рачунарске науке са препорученим распоредом уписивања: I година II год. III година З. Л. Л. З. Л. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ И111 Елементи математичке логике И112 Анализа И121 Основи алгебре И122 Анализа И141 Програмски језици И142 Формални језици и аутомати И143 Линеарна алгебра И151 Вештачка интелигенција И152 Анализа алгоритама И161 Рачунарска графика И162 Нумеричка анализа Предмети модула Информационе технологије са препорученим распоредом уписивања: I година II год. III година З. Л. Л. З. Л. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ И211 Теоријски основи информатике И212 Анализа за информатичаре И221 Увод у електронско пословање И222 Алгебра за информатичаре И241 Базе података И242 Организација рачунара И243 Рачунарске мреже И251 Софтверско инжењерство И252 Теоријски основи информатике И261 Оперативни системи И262 Информациони системи

33 Изборни предмети: Зимски семестар Летњи семестар Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Доступност по годинама модулима I II III РН ИТ М172 Енглески језик М311 Економија И311 Софтверски практикум М431 Булове алгебра и оптимизација И331 Семинарски рад А М331 Финансије И251 Софтверско инжењерство И151 Вештачка интелигенција И152 Анализа алгоритама М341 Рачуноводство И351 Примењена анализа МБ414 Изабрана поглавља примењене алгебре М182 Енглески језик М183 Социологија И321 Основи дигиталне електронике М321 Финансијска математика И221 Увод у електронско пословање И322 Софверски практикум И241 Базе података И341 Објектно-оријентисано програмирање И242 Организација рачунара И243 Рачунарске мреже И141 Програмски језици И143 Линеарна алгебра И342 Дискретна математика МБ221 Теорија информације и кодирања И361 Семинарски рад Б И161 Рачунарска графика И162 Нумеричка анализа И261 Оперативни системи И262 Информациони системи С обзиром на укупну вредност обавезних предмета, односно појединих модула, са горње листе се бирају предмети у укупној вредности од најмање 36 ЕСПБ за студенте који су се определили за модул Рачунарске науке, 41 ЕСПБ за студенте који су се определили за модул Информационе технологије, а у складу са подацима о доступности предмета на појединим годинама студија и у односу на изабрани модул. Оквирни садржаји свих предмета, као и ближи услови за упис изборних предмета могу се наћи на интернет презентацији Департмана. 33

34 Студијски програм МА: МАТЕМАТИКА Ниво и врста студија: дипломске академске ("мастер") Академски назив: дипломирани математичар мастер Сврха студијског програма: Као што је то речено у приказу основних студијских програма, овај дипломски програм представља природан логички наставак основног програма М1: Математика. У зависности од изборног модула за који се студент определи при упису, сврха студијског програма јесте: образовање наставног кадра у основним и средњим школама из области математике, односно образовање математичара-истраживача који се касније даље усваршавају у научно-истраживачком раду, што укључује и формирање научног подмлатка на универзитетима, научним институтима, као и другим институцијама и привредним субјектима у којима реализација истраживачких и развојних пројеката подразумева моделирање практичних проблема уз коришћење напреднијих математичких структура. Основни циљеви студијског програма: Циљ студијског програма је усвајање напреднијих, али ипак темељних знања из свих најзначајнијих подобласти из система дисциплина теоријске математике, што нарочито укључује: математичку анализу (са применама у геометрији и физици), топологију, апстрактну алгебру, дискретну математику, основе математичке логике, као и одабране теме нумеричке математике и статистике. Општа култура једног математичара заокружује се и изучавањем историје математике. У зависности од опредељења студента исказаног кроз избор модула и предмета, један потенцијални циљ је усвајање и увежбавање методичких, дидактичких и психолошких поступака неопходних за успешно извођење наставе математике у школама, те стицање праксе и рутине у том правцу. Алтернатива овом циљу је детаљније, дубље и шире изучавање основних теоријских резултата модерне математике, као почетна фаза увођења младих математичара у научно-истраживачки рад у области математике. У сваком случају, реализацијом овог студијског програма се на врхунском нивоу развијају апстрактне и аналитичко-синтетичке способности, самосталност и инцијатива у решавању математичких проблема, као и критички однос према изучаваној материји. Обавезни предмети са препорученим распоредом уписивања: I година II год. З. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ МА011 Алгебра МА012 Математичка логика МА013 Статистика Л. МА021 Мера и интеграл З. МА031 Теорија кривих и површи Л. МА041 Историја математике МА042 Завршни рад 30 Изборни модули: При упису студија, студент се опредељује за један од два понуђена изборна модула: Теоријска математика (34 ЕСПБ) Настава математике (33 ЕСПБ)

35 Предмети модула Теоријска математика са препорученим распоредом уписивања: I година II г. З. Л. З. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ МА111 Парцијалне диференцијалне једначине МА112 Нумеричка анализа МА121 Алгебра МБ241 Једначине математичке физике МА131 Алгебарска топологија МА132 Теорија графова Предмети модула Настава математике са препорученим распоредом уписивања: II год. I година Изборни предмети: Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ З. МА211 Психологија МА221 Нацртна геометрија Л. МА222 Нумеричко решавање једначина МА223 Педагогија МА231 Методика математике З. МА232 Физика Л. МА241 Методика математике А Б Ц Д З. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Доступност по годинама модулима I II ТМ НМ МА311 Теорија непокретне тачке МА312 Теорија оператора МА111 Парцијалне диференцијалне једначине МА131 Алгебарска топологија МА321 Статистичко моделирање Л. МА341 Диференцијална геометрија З. Л. З. МА411 Теорија формалних језика МА132 Теорија графова МА431 Теорија група МА421 Теорија скупова МА422 Универзална алгебра МА121 Алгебра МБ311 Операциона истраживања МБ331 Нумеричка оптимизација МА132 Нумеричка анализа Л. МА222 Нумеричко решавање једначина МА511 Методички практикум А З. МА512 Рачунари и мултимедија у настави ПГ207 Развојна и педагошка психологија МА521 Методички практикум Б Л. МА541 Физика

36 С обзиром на укупну вредност обавезних предмета, односно појединих модула, са горње листе се бирају предмети у укупној вредности од најмање 20 ЕСПБ за студенте који су се определили за модул Теоријска математика, 21 ЕСПБ за студенте који су се определили за модул Настава математике, а у складу са подацима о доступности предмета на појединим годинама студија и у односу на изабрани модул. При избору предмета морају бити испуњена следећа два услова: сваки студент током студија бира бар по један предмет из група А и Б; студент који се определио за модул Настава математике бира бар један предмет из групе Д. Оквирни садржаји свих предмета, као и ближи услови за упис изборних предмета могу се наћи на интернет презентацији Департмана. 36

37 Студијски програм МБ: ПРИМЕЊЕНА МАТЕМАТИКА Ниво и врста студија: дипломске академске ("мастер") Академски назив: дипломирани математичар примењена математика мастер Сврха студијског програма: Сврха двогодишњих мастер студија из примењене математике је образовање стручњака који широк спектар математичких знања примењују у привреди. Према изборним модулима за које студент бира приликом уписа првог семестра, формирају се два основна профила: економско-финансијски и индустријски. У складу са тим, образују се кадрови који су стекли целовита знања из разних грана примењене и нумеричке математике, статистике, добро су овладали погодним областима информатике и познају одређене области технике с једне, и економско-финансијских дисциплина с друге стране. Стручњаци са мастер дипломом овог типа квалификују се за послове у којима се захтева аналитичко мишљење, логичко расуђивање, а пре свега способност креативног решавања сложених практичних проблема применом математичких модела. Основни циљеви студијског програма: упознавање основа класичних математичких теорија и актуелних трендова у математици; способност решавања математичких проблема и коришћење стечених знања у применама; овладавање основним појмовима и законитостима одабране дисциплине: физике и технике или економије и финансија; оспособљеност за комуникацију са економистима и инжењерима; способност за обликовање и разматрање математичких модела у савременим технологијама, односно у економији и финансијама; знања из информатике која се стичу током студија обезбеђују адекватну примену савременог софтвера неопходног за савремени индустријски развој. Обавезни предмети са препорученим распоредом уписивања: I година II г. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ МА111 Парцијалне диференцијалне једначине З. МБ011 Нумеричка анализа МБ021 Стохастичка анализа Л. МБ022 Нумеричке методе линеарне алгебре З. МБ031 Семинар из моделирања Л. МБ041 Завршни рад 30 Изборни модули: При упису студија, студент се опредељује за један од два понуђена изборна модула: Математика финансија (21 ЕСПБ) Техноматематика (23 ЕСПБ)

38 Предмети модула Математика финансија са препорученим распоредом уписивања: I г. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ З. МБ111 Финансијска математика Л. МБ121 Математички модели у економији II г. З. МБ131 Економетрија Предмети модула Техноматематика са препорученим распоредом уписивања: I г. II г. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ МБ221 Теорија информације и кодирања Л. 15 ФСТФЗ Савремена теоријска физика МБ241 Једначине математичке физике Л. 8 МБ242 Семинар из моделирања Изборни предмети: А З. Б Зимски семестар Летњи семестар Доступност по Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ годинама модулима I II МФ ТМ МБ311 Операциона истраживања МБ331 Нумеричка оптимизација МБ411 Информациони системи МБ412 Семинарски рад из информатике МБ413 Финансије МБ414 Изабрана полгавља примењене алгебре МА311 Теорија непокретне тачке МА312 Теорија оператора ФТГР Теорија гравитације МБ421 Теорија одлучивања МБ422 Актуарска математика МБ423 Анализа биланса МБ424 Теорија осигурања МБ221 Теорија информације и кодирања МА021 Мера и интеграл МА321 Статистичко моделирање ФТРЕЛ Теорија релативности Ф2СЕФЗ Савремена експериментална физика

39 С обзиром на укупну вредност обавезних предмета, односно појединих модула, са горње листе се бирају предмети у укупној вредности од најмање 37 ЕСПБ за студенте који су се определили за модул Математика финансија, 35 ЕСПБ за студенте који су се определили за модул Техноматематика, а у складу са подацима о доступности предмета на појединим годинама студија и у односу на изабрани модул. Сваки студент током студија бира бар један предмет из групе А. Оквирни садржаји свих предмета, као и ближи услови за упис изборних предмета могу се наћи на интернет презентацији Департмана. 39

40 Студијски програм ИА: ИНФОРМАТИКА Ниво и врста студија: дипломске академске ("мастер") Академски назив: дипломирани информатичар мастер Сврха студијског програма: Сврха ових мастер студија је образовање свестраних стручњака из области информатике, који ће бити у стању да учествују у раду софтверских тимова; да раде као предавачи у основним и средњим школама и да дају допринос изучавању информатичких наука, као и да решавају нестандардне проблеме који се јављају у информатичкој пракси. Од студената се очекује да развију логичко мишљење, прецизно изражавање, прилагодљивост новим ситуацијама и способност примене теоријских знања у пракси. Основни циљеви студијског програма: оспособљавање за самосталан и тимски практичан рад у области софтверског инжењерства и развоја информационих система; оспособљавање за развој софтверске подршке у одређеним областима математике (нумеричка математика, вероватноћа и статистика, диференцијалне једначине, фази системи итд.); припрема за успешно извођење наставе информатике у основним и средњим школама, уз примену савремених наставних метода; постепено увођење у научно-истраживачку делатност на универзитетима и научним институтима, припрема за учествовање у реализацији пројеката у индустрији и самосталан научни рад. Обавезни предмети са препорученим распоредом уписивања: I год. II г. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ ИА011 Диференцијалне једначине З. ИА012 Вероватноћа Л. ИА021 Структуре података и алгоритми З. ИА031 Статистика Л. ИА041 Завршни рад 30 Изборни модули: При упису студија, студент се опредељује за један од три понуђена изборна модула: Рачунарске науке (31 ЕСПБ) Настава информатике (30 ЕСПБ) Теоријска информатика (26 ЕСПБ) Предмети модула Рачунарске науке са препорученим распоредом уписивања: I г. II г. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ З. ИА111 Конструкција компајлера Л. ИА121 Информатички пројекат ИА131 Рачунарска графика З. 14 ИА132 Математичко моделирање и симулација

41 Предмети модула Настава информатике са препорученим распоредом уписивања: I година Летњи с. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ З. ПГ207 Развојна и педагошка психологија ИА221 Образовни софтвер ИА222 Методика информатике МА223 Педагогија II г. З. ИА231 Методика програмирања Предмети модула Теоријска информатика са препорученим распоредом уписивања: I год. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ ИА311 Теорија графова З. ИА312 Математичка логика у рачунарству Л. ИА321 Вештачка интелигенција II г. З. ИА331 Комбинаторни алгоритми Изборни предмети: Зимски семестар Летњи семестар Доступност по Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ годинама модулима I II РН НИ ТИ ИА411 Семинарски рад Ц ИА412 Фази системи ИА413 Историја информатике ПГ506П Психологија образовања ИА111 Конструкција компајлера ИА131 Рачунарска графика ИА132 Математичко моделирање и симулација ИА311 Теорија графова ИА312 Математичка логика у рачунарству ИА331 Комбинаторни алгоритми ИБ031 Приватност, етика и друштвена одговроност , ИБ333 Формални методи у инжењерству , ИА421 Семинарски рад Д ИА422 Конструкција компајлера ИА423 Операциона истраживања ИА121 Информатички пројекат ИА321 Вештачка интелигенција ИБ123 Методи истраживања , ИБ221 Процес развоја информационих система , М163 Теорија бројева

42 С обзиром на укупну вредност обавезних предмета, односно појединих модула, са горње листе се бирају предмети у укупној вредности од најмање 36 ЕСПБ за студенте који су се определили за модул Рачунарске науке, 37 ЕСПБ за студенте који су се определили за модул Настава информатике, 41 ЕСПБ за студенте који су се определили за модул Теоријска информатика, а у складу са подацима о доступности предмета на појединим годинама студија и у односу на изабрани модул. Оквирни садржаји свих предмета, као и ближи услови за упис изборних предмета могу се наћи на интернет презентацији Департмана. 42

43 Студијски програм ИБ: ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ Ниво и врста студија: дипломске академске ("мастер") Академски назив: дипломирани информатичар информационе технологије мастер Сврха студијског програма: Сврха студијског програма је образовање стручњака који се баве развојем информационих система, као и техникама моделовања и дизајна софтверских архитектура. Студијски програм обезбеђује теоријске основе за разумевање модерних сервиса за управљање базама података и њихову интеграцију у информациони систем. Основни циљеви студијског програма: развој вештине управљања пројектима у свим фазама развоја софтверских система; примена научних и стручних метода у реализацији софтверских пројеката; развијање свести о значају придржавања етичких и друштвених норми у реализацији пројеката; подстицање критичког става о улози софтверских алата и метода у инжењерству, развијање способности да се дискутује о одликама и недостацима различитих методологија развоја информационих система; постизање јасног разумевања различитих система за управљање базама података и њихових карактеристика, као и утицаја апстраховања, моделовања, архитектуре и образаца на развој софтверског производа Обавезни предмети са препорученим распоредом уписивања: Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ I г. З. ИБ011 Управљање софтверским пројектима II г. З. ИБ031 Приватност, етика и друштвена одговорност ,5 Л. ИБ041 Завршни рад 30 37,5 45,5 Изборни модули: При упису студија, студент се опредељује за један од два понуђена изборна модула: Софтверско инжењерство (22,5 ЕСПБ) Информациони системи (32,5 ЕСПБ) Предмети модула Софтверско инжењерство са препорученим распоредом уписивања: I г. Л. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ ИБ121 Инжењерство захтева ,5 ИБ122 Архитектура, дизајн и обрасци ,5 22,5 22,5 ИБ123 Методи истраживања ,5 43

44 Предмети модула Информациони системи са препорученим распоредом уписивања: I г. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ З. ИБ211 Информатички пројекат ИБ221 Процес развоја информационих система ,5 25 Л. 32,5 ИБ222 Интеграција система ,5 II г. З. ИБ231 Софт. инжењерство за системе база података ,5 7,5 Изборни предмети: Зимски семестар Летњи сем. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Доступност по годинама модулима I II СИ ИС ИБ211 Информатички пројекат ИА012 Вероватноћа ИА111 Конструкција компајлера ИА311 Теорија графова ИА312 Математичка логика у рачунарству ИА411 Семинарски рад Ц ИБ331 Еволуција софтвера , ИБ332 Развој заснован на компонентама , ИБ333 Формални методи у инжењерству , ИБ334 Софт. инжењерство у критичним системима , ИБ335 Напредне теме софтверског инжењерства , ИБ336 Методе одлучивања ИБ231 Софт. инжењерство за системе база података ,5 + + ИА031 Статистика ИБ321 Тестирање софтвера , ИБ222 Интеграција система ,5 + + ИБ121 Инжењерство захтева ,5 + + ИБ122 Архитектура, дизајн и обрасци ,5 + + ИА421 Семинарски рад Д М351 Ревизија С обзиром на укупну вредност обавезних предмета, односно појединих модула, са горње листе се бирају предмети у укупној вредности од најмање 52 ЕСПБ за студенте који су се определили за модул Софтверско инжењерство, 42 ЕСПБ за студенте који су се определили за модул Информациони системи, а у складу са подацима о доступности предмета на појединим годинама студија и у односу на изабрани модул. Оквирни садржаји свих предмета, као и ближи услови за упис изборних предмета могу се наћи на интернет презентацији Департмана. 44

45 Студијски програм ДДН: ПРОФЕСОР ДВОПРЕДМЕТНЕ НАСТАВЕ Ниво и врста студија: интегрисане дипломске академске ("мастер") Академски назив: дипломирани професор двопредметне наставе мастер Сврха студијског програма: Образовање предметних наставника групе предмета у основним и вишим школама, припрема за рад у образовно-научним институцијама са зaконски предвиђеним звањима, као и за рад у стручним, развојним и надзорним педагошким службама у органима управе. Основни циљеви студијског програма: Основни циљ студијског програма је целовито образовање двопредметних наставника који могу у потпуности да одговоре изазовима савременог математичког образовања и образовања у природним и рачунарским наукама. Тај циљ подразумева усклађеност са најновијим достигнућима савремене науке и технике, као и адекватно образовање у наукама о сазнавању и обучавању. Пружајући широке теоријско-методолошке основе у одабраним областима, овај студијски програм обезбеђује потребне стручне компетенције, а савремено засновани методички и педагошко-психолошки блокови предмета омогућавају развој педагошких, дидактичких, методичких, матетичких и комуникацијских компетнеција. Студијски програм двопредметних студија садржи следеће изборне модуле, који одређују конкретну двопредметну "комбинацију" за коју се студент опредељује: А: биологија и хемија Б: физика и хемија В: биологија и географија Г: географија и информатика Д: физика и информатика Ђ: физика и математика Е: математика и информатика Сам студијски програм нема заједничке обавезне предмете, већ су они дефинисани у оквиру модула. Заправо, изабрани модул ближе дефинише тачан академски назив који се стиче завршавањем студијског програма; на пример, избором модула Г, након завршених студија стиче се назив дипломирани професор двопредметне наставе географије и информатике мастер, итд. Од наведених модула, Департман за математику и информатику учествује у реализацији модула Г,Д,Ђ и Е, па овде презентирамо само њихову структуру. 45

46 Предмети модула Г: Географија и информатика са препорученим распоредом уписивања: I година II година З. Л. З. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ ПГ102 Историјски развој географије ПГ104 Картографија И011 Увод у програмирање ПГ105 Климатологија са основама метеорологије ДГ106 Геологија И021 Структуре података и алгоритми ПГ204 Географија становништва ПГ207 Развојна и педагошка психологија И031 Базе података И032 Објектно-оријентисано програмирање И033 Структуре података и алгоритми ПГ201 Хидрологија Л. ПХ-403 Педагогија III година IV година V година З. Л. З. ПГ301 Геоморфологија ПГ302 Географија насеља И051 Оперативни системи И052 Информациони системи ПГ308 Географија Србије ПГ309 Регионална географија ИА221 Образовни софтвер ИА222 Методика информатике ДВ-501 Методологија педагошких истраживања у настави ПГ401П Методика наставе географије ИА111 Конструкција компајлера Л. ИА424 Историја информатике З. ПГ402П Иновације у настави географије ИА231 Методика програмирања ИБ031 Приватност, етика и друштвена одговорност ,5 Л. ДВД-502 Завршни рад ,5 223,5 46

47 Предмети модула Д: Физика и информатика са препорученим распоредом уписивања: I година II година З. Л. З. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ ФМЕХЗ Механика И011 Увод у програмирање И212 Анализа за информатичаре ФТЕРЗ Термодинамика И021 Структуре података и алгоритми ФЕЛМЗ Електромагнетизам ПГ207 Развојна и педагошка психологија И031 Базе података И032 Објектно-оријентисано програмирање И033 Структуре података и алгоритми ФОПТЗ Оптика Л. ПХ-403 Педагогија V година IV година III година З. Л. З. Л. З. Л. ФУТФЗ Увод у теоријску физику Ф1СЕФЗ Савремена експериментална физика И051 Оперативни системи И052 Информациони системи Ф2СЕФЗ Савремена експериментална физика ИА221 Образовни софтвер ИА222 Методика информатике ДВ-501 Методологија педагошких истраживања у настави Ф1МНФ Методика наставе физике ИА111 Конструкција компајлера ИА424 Историја информатике Ф3СЕФЗ Савремена експериментална физика Ф2МНФ Методика наставе физике ИА231 Методика програмирања ИБ031 Приватност, етика и друштвена одговорност ,5 Ф2ДЕНФ Демонстрациони експеримент у настави физике ДВД-502 Завршни рад ,5 214,5 47

48 Предмети модула Ђ: Физика и математика са препорученим распоредом уписивања: I година II година III година IV година V година З. Л. З. Л. З. Л. З. Л. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ ФМЕХЗ Механика М111 Увод у анализу М112 Алгебра ФТЕРЗ Термодинамика М121 Анализа М122 Алгебра ФЕЛМЗ Електромагнетизам ПГ207 Развојна и педагошка психологија ФОПТЗ Оптика М123 Аналитичка геометрија ПХ-403 Педагогија ФУТФЗ Увод у теоријску физику Ф1СЕФЗ Савремена експериментална физика М133 Основи геометрије Ф2СЕФЗ Савремена експериментална физика М143 Нумеричка анализа ПХ-501 Савремена образовна технологија ДВ-501 Методологија педагошких истраживања у настави Ф1МНФ Методика наставе физике М131 Анализа М132 Линеарна алгебра МА231 Методика математике Ф3СЕФЗ Савремена експериментална физика МА241 Методика математике З. Ф2МНФ Методика наставе физике Л. Ф2ДЕНФ Демонстрациони експеримент у настави физике ДВД-502 Завршни рад

49 Предмети модула Е: Математика и информатика са препорученим распоредом уписивања: I година II година III година IV година V год. З. Л. З. З. Л. З. Л. З. Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ И011 Увод у програмирање М111 Увод у анализу М112 Алгебра И021 Структуре података и алгоритми М121 Анализа М122 Алгебра И031 Базе података И032 Објектно-оријентисано програмирање И033 Структуре података и алгоритми ПГ207 Развојна и педагошка психологија М123 Аналитичка геометрија ПХ-403 Педагогија И051 Оперативни системи И052 Информациони системи М133 Основи геометрије ИА221 Образовни софтвер ИА222 Методика информатике М143 Нумеричка анализа ДВ-501 Методологија педагошких истраживања у настави ИА111 Конструкција компајлера М131 Анализа М132 Линеарна алгебра МА231 Методика математике ИА424 Историја информатике МА241 Методика математике ИА231 Методика програмирања ИБ031 Приватност, етика и друштвена одговорност ,5 Л. ДВД-502 Завршни рад ,5 218,5 49

50 Изборни предмети: Изборни предмети су разврстани у десет блокова. Сваки блок садржи предмете чији се избор препоручује у одговарајућем семестру студија. Изборни предмети у зимском семестру: Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ У блоку бр. O-12 Мeтoдe и тeхникe учeњa хeмиje ,3 ФМФЛ Механика флуида ,3 ФММЕХ Мерења у механици ,3 ПГ103 Математ. географија са основама астрономије ПГ107 Основи педологије ОБ008 Мaтeмaтикa сa стaтистикoм М113 Програмирање M171 Семинарски рад А И311 Софтверски практикум ИХO-201 Експериментална органска хемија ОЗЗС-201 Физичкa хeмиja ПГ205 Општа привредна географија ГТ209 Историја ОБЕ007 Ботаничка микротехника ОБЕ003 Тeрeнскa нaстaвa I (биoлoгиjа) ДБ006 Упоредна aнатомија биљака ,5 ДПБ004 Полно сазревање и васпитање ,7 ФММА Магнетизам и материја M431 Булове алгебре и оптимизација М153 Комбинаторика И331 Семинарски рад А ,5 ИПХ-403 Дидaктикa ИKK-202 Aкцидeнти у живoтнoj срeдини З-301 Основи инструменталне анализе ФФЉО Физикa људскoг oргaнизмa ПГ303 Политичка географија ПГ211 Регионална туристичка географија ОБЕ010 Угрожене врсте животиња И251 Софтверско инжењерство ,7 И151 Вештачка интелигенција ,7 ФЗЗС Заштита животне средине ФФМКМ Физичкe мeтoдe кaрaктeризaциje мaтeриjaлa ФОЕЗ Oснoви eлeктрoникe ОЕ007 Биохемија ,7 ФМФИ Математичка физика ФЈЕНФ Jeднoстaвни eкспeримeнти у нaстaви физикe ФТГР Теорија гравитације ИХН-301 Хeмиja нoвих мaтeриjaлa ИПХ-404 Е-учење ИПХ-501 Шкoлски oглeди у нaстaви хeмиje ИПХ-402 Eкoхeмиjскo oбрaзoвaњe ,9 50

51 Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ У блоку бр. ФАФАС Астрофизика са астрономијом ПГ412 Карактеристичне регије на Земљи ПГ510 Регионалне разноликости Србије ОБЕ009 Микробиолошки практикум ДПБ005 Шкoлски oглeди у нaстaви биoлoгиje ,9 ОЕ012 Зaштитa живoтнe срeдинe ,9 ДПБ003 Основе израде стручних радова ДПБ006 Ваннаставне активности у настави биологије М151 Диференцијалне једначине М152 Топологија МА011 Алгебра ,9 МА012 Математичка логика ,9 МА031 Теорија кривих и површи ,9 ФИРФ Историјски развој физике ФФТКП Физикa тeчних кристaлa сa примeнама ИПХ-502 Спeциjaлни хeмиjски eкспeримeнти у нaстaви ЗMХ-407 Хемијска веза и структура молекула ИДН-505 Молекулска спектроскопија ИБ-403 Биохемија хране и исхране ФОЕН Основи енeргeтике ФММОП Методе мерења и обраде података ПГ403П Школа у природи ПГ502П Географија локалне средине ДБ004 Алергијске биљке М452 Оптимизација МА013 Статистика М173 Пројективна геометрија МА511 Методички практикум А МА512 Рачунари и мултимедија у настави ИА411 Семинарски рад Ц Изборни предмети у летњем семестру: Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ У блоку бр. O-08 Eнглeски jeзик ,4 O-07 Софтвери зa oбрaду експерименталних пoдaтaкa М311 Економија ИПХ-405 Минeрaлoгиja сa кристaлoхeмиjoм ФАКУ Акустика ПГ206 Географске основе етнологије ОБ004 Биoфизикa М181 Семинарски рад Б И221 Увод у електронско пословање И222 Алгебра за информатичаре И322 Софтверски практикум O-10 Социологија

52 Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ У блоку бр. ИХA-101 Инфoрмaциje у хeмиjи ,6 O-14 Увoђeњe у дeлaтнoст нaстaвникa ПГ202 Географија животне средине ОБ006 Лековите биљке ОБ013 Вирусологија М163 Теорија бројева М142 Основи геометрије М185 Теорија аутомата И241 Базе података ,6 И242 Организација рачунара ,6 И141 Програмски језици ,6 И243 Рачунарске мреже ,6 ФОМФЗ Oснoви мaтeмaтичкe физикe О-13 Историја природних наука ,10 ФТРЕЛ Теорија релативности ФЗБУ Заштита од буке ФЗЈЗР Заштита од јонизујућег зрачења и дозиметрија ИПХ-408 Педагошка истраживања у настави хемије ИХO-305 NMR-спектроскопија ИХA-305 Семинар из аналитичке хемије ФВМЕ Ваздухопловна метеорологија ПГ305 Медицинска географија ДПБ012 Бoтaничке збирке у настави биологије ,8 ДЕ005 Заштићени делови природе ОЕ010 Гeнeтикa и гeнoтoксикoлoгиja ДПБ011 Зooлoшке збирке у настави биологије ,8 ОБ010 Основи микробиологије ,8 ОЕ019 Основи еволуционе биологије ,8,10 ОЕ022 Понашање животиња ,10 ОБЕ005 Филoгeниja живoтињa ,8 ОБЕ014 Примењена хидробиологија М143 Нумеричка анализа М186 Комбинаторна геометрија ИА221 Образовни софтвер ,8 И361 Семинарски рад Б ,8 И161 Рачунарска графика ,8 И261 Оперативни системи ,8 И262 Информациони системи ИПХ-406 Мeтoдикa нaстaвe примeњeнe хeмиje ,10 ИХA-508 Хемија у уметности ИХO-202 Прeпaрaтивнa oргaнскa хeмиja ФСTФЗ Сaврeмeнa тeoриjскa физикa ФНМА Нaнoмaтeриjaли ПГ304 Географске основе просторног планирања ПГ503П Теренски рад и наставне екскурзије ДЕ014 Трeндoви у зaштити живoтнe срeдинe

53 Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ У блоку бр. М141 Комплексна анализа М161 Функционална анализа М162 Вероватноћа МА041 Историја математике ИA424 Историја информатике ,10 ИБ121 Инжењерство захтева ,5 8,10 ИБ122 Архитектура, дизајн и обрасци ,5 8,10 ИKK-302 Сeминaр Живoтнa срeдинa и здрaвљe ИПХ-503 Мeтoдика нaстaвe хeмиje у рaду сa дaровитим учeницимa ИПХ-407 Зaштитa oкoлинe ФКМФ Квалитативни методи у физици ОЕ016 Биoгeoгрaфиja М243 Нумеричке методе линеарне алгебре МА221 Нацртна геометрија МА222 Нумеричко решавање једначина МА521 Методички практикум Б ИБ123 Методи истраживања ,5 10 ФМОБ Менаџмент у образовању ИА421 Семинарски рад Д С обзиром на укупну вредност обавезних предмета, односно појединих модула, са горње листе се бирају предмети у укупној вредности од најмање 76,5 ЕСПБ за студенте који су се определили за модул Г: Географија и информатика, 85,5 ЕСПБ за студенте који су се определили за модул Д: Физика и информатика, 89 ЕСПБ за студенте који су се определили за модул Ђ: Физика и математика, 81,5 ЕСПБ за студенте који су се определили за модул Е: Математика и информатика. Оквирни садржаји свих предмета, као и ближи услови за упис изборних предмета могу се наћи на интернет презентацији Департмана. 53

54 Студијски програм МД: МАТЕМАТИКА Ниво и врста студија: докторске академске Научни назив: доктор математичких наука Сврха студијског програма: Образовање научних радника из области математике, који се баве истраживањима на универзитетима и другим високошколским установама (у својству наставника), научним институтима, или у другим институцијама па и привредним субјектима чији значајан сегмент делатности представља научно-истраживачки рад. Структура курикулума: Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ Изборни предмет Изборни предмет СР01 Семинарски рад Изборни предмет Изборни предмет СР02 Семинарски рад Изборни предмет Изборни предмет СР03 Семинарски рад Изборни предмет Изборни предмет СР04 Семинарски рад III г. ДД01 Израда докторске дисертације I година Лет. Зим. II година Лет. Зим. 180 У податку о броју часова, први број се односи на недељни број часова предавања, а други на самосталан истраживачки рад студента. Изборни предмети се бирају са листе дате на наредној страни. Они се полажу као и на другим нивоима студија, испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем завршног испита. Теме семинарских радова такође морају бити у оквирима неке од области обухваћених понуђеним изборним предметима. Предмет Семинарски рад n (n=1,2,3,4) се полаже израдом и усменом одбраном семинарског рада, и то код наставника који је надлежан за предмет за који је везана тема рада. Усмена одбрана семинарског рада може бити замењена неким другим обликом активности који се може признати као еквивалентан (нпр. саопштење на конференцији). 54

55 Изборни предмети: Код Предмет Код Предмет АН01 Алгебре уопштених функција АЛ08 Теорија мрежа 1 АН02 Анализа на многострукостима АЛ09 Теорија мрежа 2 АН03 Класична теорија мере АЛ10 Теорија полугрупа 1 АН04 Линеарне ПДЈ АЛ11 Теорија полугрупа 2 АН05 Мали таласи и Габорова анализа АЛ12 Теорија прстена АН06 Неадитивне мере АЛ13 Теорија расплинутих скупова 1 АН07 Нелинеарне ПДЈ АЛ14 Теорија расплинутих скупова 2 АН08 Полугрупе оператора АЛ15 Теорија скупова 1 АН09 Примена ПДЈ АЛ16 Теорија скупова 2 АН10 Простори функција АЛ17 Теорија уређених скупова АН11 Псеудо-анализа АЛ18 Универзална алгебра 1 АН12 Псеудо-диференцијални и Фуријеови интегрални оператори АЛ19 Универзална алгебра 2 АН13 Случајни процеси и хаос експанзија ДМ01 Комбинаторика АН14 Теорија вероватноће ДМ02 Теорија графова 1 АН15 Топологија 1 ДМ03 Теорија графова 2 АН16 Топологија 2 ММ01 Математички модели у техници АН17 Топологија 3 ММ02 Математички модели у финансијама АН18 Топологија 4 ММ03 Методе функционалне анализе у механици АН19 Уопштене функције и трансформације ММ04 Операциона истраживања АН20 Функције агрегације НМ01 АН21 АН22 Функционална анализа и теорија оператора 1 Функционална анализа и теорија оператора 2 НМ02 НМ03 АЛ01 Алгебарска логика НМ04 АЛ02 Булове алгебре НМ05 АЛ03 Комбинаторна теорија група НМ06 Итеративни поступци за линеарне проблеме Нумеричка оптимизација Нумеричке методе за математичке моделе у економији Нумерички алгоритми у линеарној алгебри Нумеричко решавање диференцијалних једначина Нумеричко решавање параболичних ПДЈ АЛ04 Математичка логика НМ07 Поступци коначних елемената за ПДЈ АЛ05 Општа алгебра НМ08 Scientific Computing АЛ06 Теорија модела 1 ТИ01 Теорија алгоритама АЛ07 Теорија модела 2 ТИ02 Теорија аутомата и формалних језика 55

56 Студијски програм ИД: ИНФОРМАТИКА Ниво и врста студија: докторске академске Научни назив: доктор рачунарских наука Сврха студијског програма: Образовање научних радника из области информатике, који се баве истраживањима на универзитетима и другим високошколским установама (у својству наставника), научним институтима, или у другим институцијама па и привредним субјектима чији значајан сегмент делатности представља научно-истраживачки рад. Структура курикулума: Код Предмет Фонд ч. ЕСПБ Σ год Σ Изборни предмет Изборни предмет ИД211 Семинар Изборни предмет Изборни предмет ИД212 Семинар Изборни предмет Изборни предмет ИД213 Семинар Изборни предмет Изборни предмет ИД214 Семинар III г. ИД311 Израда докторске дисертације I година Лет. Зим. II година Лет. Зим. 180 У податку о броју часова, први број се односи на недељни број часова предавања, а други на самосталан истраживачки рад студента. Изборни предмети се бирају са листе дате на наредној страни. Они се полажу као и на другим нивоима студија, испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем завршног испита. Семинар представља тематски уже оријентисан, специјалозован облик наставе који се изводи по договору са студентима, и представља основу за самостални истраживачки рад студента. Кроз семинаре се студент докторских студија упућује у истраживачки рад који води изради докторске дисертације. Департман на почетку школске године објављује списак докторских семинара које ће организовати у тој школској години. Испит се полаже израдом и одбраном семинарског рада или другим обликом активности који се може признати као еквивалентан (нпр. саопштење на конференцији). 56

57 Изборни предмети: ЗИМСКИ СЕМЕСТАР ЛЕТЊИ СЕМЕСТАР Код Предмет Код Предмет ИД011 Моделирање система ИД013 Развој система ИД012 Методи истраживања ИД014 Напредне теме софтверског инжењерства ИД021 Дискретна математика ИД023 Теорија алгоритама ИД022 Транзициони системи ИД102 Валидација и тестирање софтвера ИД101 Еволуција софтвера ИД105 Базе података ИД103 Развој заснован на компонентама ИД107 Програмске парадигме ИД104 Софтверско инжењерство у критичним системима ИД108 Електронско пословање и моделирање ИД110 Безбедност у рачунарским мрежама ИД109 Вештачка интелигенција ИД111 Комбинаторне и позиционе игре ИД113 Дискретне вероватносне структуре ИД112 Геометријски алгоритми ИД114 Алгебарски и коалгебарски модели рачунских процеса ИД115 Операциона истраживања ИД121 Троугаоне норме ИД120 Функције агрегације 57

58 ИЗБОР ПРЕДМЕТА ПРИМЕРИ Ради лакшег сналажења, дајемо три примера који показују на који начин се могу избарати модули и предмети на три програма основних студија: М1, М2 и И. Пример бр.1: Студијски програм М1 I ГОДИНА Зимски семестар: Обавезни предмети: М111: Увод у анализу 9 ЕСПБ М112: Алгебра 1 9 ЕСПБ М113: Програмирање 1 7 ЕСПБ Изборни предмети: М172: Енглески језик 1 4 ЕСПБ Зимски семестар укупно: 29 ЕСПБ Летњи семестар: Обавезни предмети: М121: Анализа 1 9 ЕСПБ М122: Алгебра 2 9 ЕСПБ М123: Аналитичка геометрија 6 ЕСПБ Изборни предмети: М181: Семинарски рад Б 4 ЕСПБ М182: Енглески језик 2 4 ЕСПБ Летњи семестар укупно: 32 ЕСПБ Прва година укупно: 61 ЕСПБ II ГОДИНА Зимски семестар: Обавезни предмети: М131: Анализа 2 9 ЕСПБ М132: Линеарна алгебра 9 ЕСПБ М133: Основи геометрије 1 8 ЕСПБ Изборни предмети: М431: Булове алгебре и оптимизација 5 ЕСПБ Зимски семестар укупно: 31 ЕСПБ Летњи семестар: Обавезни предмети: М141: Комплексна анализа 8 ЕСПБ М142: Основи геометрије 2 8 ЕСПБ М143: Нумеричка анализа 1 8 ЕСПБ Изборни предмети: М185: Теорија аутомата 5 ЕСПБ Летњи семестар укупно: 29 ЕСПБ 58

59 Друга година укупно: 60 ЕСПБ III ГОДИНА Зимски семестар: Обавезни предмети: М151: Диференцијалне једначине 8 ЕСПБ М152: Топологија 8 ЕСПБ М153: Комбинаторика 5 ЕСПБ Изборни предмети: М173: Пројективна геометрија 5 ЕСПБ Зимски семестар укупно: 26 ЕСПБ Летњи семестар: Обавезни предмети: М161: Функционална анализа 8 ЕСПБ М162: Вероватноћа 7 ЕСПБ М163: Теорија бројева 5 ЕСПБ Изборни предмети: М243: Нумеричке методе линеарне алгебре 1 8 ЕСПБ М186: Комбинаторна геометрија 5 ЕСПБ Летњи семестар укупно: 33 ЕСПБ Трећа година укупно: 59 ЕСПБ I + II + III ГОДИНА: = 180 ЕСПБ Пример бр.2: Студијски програм М2 (модул: Математика финансија) I ГОДИНА Зимски семестар: Обавезни предмети: М211: Увод у анализу 9 ЕСПБ М212: Алгебра 1 9 ЕСПБ М213: Програмирање 1 7 ЕСПБ Предмети из модула: М311: Економија 5 ЕСПБ Изборни предмети: Зимски семестар укупно: 30 ЕСПБ Летњи семестар: Обавезни предмети: М221: Анализа 1 9 ЕСПБ М222: Алгебра 2 9 ЕСПБ Предмети из модула: М321: Финансијска математика 1 9 ЕСПБ 59

60 Изборни предмети: М281: Семинарски рад Б 3 ЕСПБ Летњи семестар укупно: 30 ЕСПБ Прва година укупно: 60 ЕСПБ II ГОДИНА Зимски семестар: Обавезни предмети: М231: Анализа 2 9 ЕСПБ М232: Линеарна алгебра 9 ЕСПБ Предмети из модула: М331: Финансије 8 ЕСПБ Изборни предмети: М272: Енглески језик 1 4 ЕСПБ Зимски семестар укупно: 30 ЕСПБ Летњи семестар: Обавезни предмети: М241: Дискретна математика 8 ЕСПБ М242: Вероватноћа 7 ЕСПБ М243: Нумеричке методе линеарне алгебре 1 8 ЕСПБ Предмети из модула: Изборни предмети: М421: Програмирање 2 7 ЕСПБ Летњи семестар укупно: 30 ЕСПБ Друга година укупно: 60 ЕСПБ III ГОДИНА Зимски семестар: Обавезни предмети: М251: Обичне диференцијалне једначине 8 ЕСПБ М252: Нумеричка анализа 1 8 ЕСПБ Предмети из модула: М341: Рачуноводство 7 ЕСПБ Изборни предмети: М451: Оптимизација 6 ЕСПБ Зимски семестар укупно: 29 ЕСПБ Летњи семестар: Обавезни предмети: М161: Статистика 7 ЕСПБ М162: Метрички и нормирани простори 8 ЕСПБ Предмети из модула: М351: Ревизија 8 ЕСПБ М352: Пословна информатика 8 ЕСПБ 60

61 Изборни предмети: Летњи семестар укупно: 31 ЕСПБ Трећа година укупно: 60 ЕСПБ I + II + III ГОДИНА: = 180 ЕСПБ Пример бр.3: Студијски програм И (модул: Рачунарске науке) I ГОДИНА Зимски семестар: Обавезни предмети: И011: Увод у програмирање 9 ЕСПБ Предмети из модула: И111: Елементи математичке логике 9 ЕСПБ И112: Анализа 1 9 ЕСПБ Изборни предмети: М172: Енглески језик 1 4 ЕСПБ Зимски семестар укупно: 31 ЕСПБ Летњи семестар: Обавезни предмети: И021: Структуре података и алгоритми 1 8 ЕСПБ Предмети из модула: И121: Основи алгебре 8 ЕСПБ И122: Анализа 2 8 ЕСПБ Изборни предмети: И322: Софтверски практикум 2 6 ЕСПБ Летњи семестар укупно: 30 ЕСПБ Прва година укупно: 61 ЕСПБ II ГОДИНА Зимски семестар: Обавезни предмети: И031: Базе података 1 7 ЕСПБ И032: Објектно-оријентисано програмирање 1 7 ЕСПБ И033: Структуре података и алгоритми 2 7 ЕСПБ И034: Дискретна математика 1 7 ЕСПБ Предмети из модула: Изборни предмети: И331: Семинарски рад А 6 ЕСПБ Зимски семестар укупно: 34 ЕСПБ Летњи семестар: Обавезни предмети: 61

62 Предмети из модула: И141: Програмски језици 7 ЕСПБ И142: Формални језици и аутомати 8 ЕСПБ И143: Линеарна алгебра 7 ЕСПБ Изборни предмети: М182: Енглески језик 2 4 ЕСПБ Летњи семестар укупно: 26 ЕСПБ Друга година укупно: 60 ЕСПБ III ГОДИНА Зимски семестар: Обавезни предмети: И051: Оперативни системи 1 7 ЕСПБ И052: Информациони системи 1 7 ЕСПБ Предмети из модула: М151: Вештачка интелигенција 1 7 ЕСПБ И152: Анализа алгоритама 8 ЕСПБ Изборни предмети: Зимски семестар укупно: 29 ЕСПБ Летњи семестар: Обавезни предмети: Предмети из модула: И161: Рачунарска графика 1 7 ЕСПБ И162: Нумеричка анализа 7 ЕСПБ Изборни предмети: М183: Социологија 4 ЕСПБ И342: Дискретна математика 2 6 ЕСПБ И361: Семинарски рад Б 6 ЕСПБ Летњи семестар укупно: 30 ЕСПБ Трећа година укупно: 59 ЕСПБ I + II + III ГОДИНА: = 180 ЕСПБ 62

63 ИЗВОДИ ИЗ ЗАКОНА О ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ Правила студија, као и низ других питања од значаја за процес високог образовања па тако и за студенте регулише Закон о високом образовању (Сл. гласник РС 76/05) који је донела Народна скупштина Републике Србије , а који је по Указу Председника Републике ступио на снагу исте године. Такође, многи аспекти рада и студирања на Природно-математичком факултету разрађени су Статутом ПМФ-а и Правилима о студирању. Како су у питању веома опсежни документи, овде издвајамо само за студенте најзначајније чланове Закона о високом образовању (у даљем: ЗВО). Дефиниција студента У складу са Правилима о студирању, студент ПМФ-а је лице које је уписано на основне, дипломске, специјалистичке или докторске студије на Факултету. Статус студента се доказује студентском исправом (индексом). Студенти Факултета имају статус студената који се финансирају из буџета и студената који се самофинансирају. Сви студенти су потпуно равноправни по питању права и обавеза на Факултету, независно од статуса. Права и обавезе студената: ЗВО, Члан 86. Студент високошколске установе има права и обавезе утврђене овим законом и општим актом високошколске установе. Студент има право: 1) на упис, квалитетно школовање и објективно оцењивање; 2) на благовремено и тачно информисање о свим питањима која се односе на студије; 3) на активно учествовање у доношењу одлука, у складу са законом; 4) на самоорганизовање и изражавање сопственог мишљења; 5) на повластице које произлазе из статуса студента; 6) на подједнако квалитетне услове студија за све студенте; 7) на образовање на језику националне мањине, у складу са законом; 8) на различитост и заштиту од дискриминације; 9) да бира и да буде биран у студентски парламент и друге органе високошколске установе. Студент је дужан да: 1) испуњава наставне и предиспитне обавезе; 2) поштује опште акте установе; 3) поштује права запослених и других студената у високошколској установи; 4) учествује у доношењу одлука у складу са законом. Студент има право на жалбу у складу са статутом високошколске установе уколико високошколска установа прекрши неку од обавеза из става 2. тач. 1)-3) овог члана. 63

64 Мировање права и обавеза студената: ЗВО, Члан 92. Студенту се, на његов захтев, одобрава мировање права и обавеза, у случају теже болести, упућивања на стручну праксу у трајању од најмање шест месеци, одслужења и дослужења војног рока, неге детета до годину дана живота, одржавања трудноће и у другим случајевима предвиђеним општим актом високошколске установе. Студент који је био спречен да полаже испит због болести или одсуства због стручног усавршавања у трајању од најмање три месеца, може полагати испит у првом наредном року, у складу са општим актом високошколске установе. Престанак статуса студента: ЗВО, Члан 94. Статус студента престаје у случају: 1) исписивања са студија; 2) завршетка студија; 3) неуписивања школске године; 4) кад не заврши студије до истека рока који се одређује у двоструком броју школских година потребних за реализацију студијског програма; 5) изрицања дисциплинске мере искључења са студија на високошколској установи. Студенту се на лични захтев може продужити рок за завршетак студија, у складу са општим актом високошколске установе. Дефиниција студијског програма: ЗВО, Члан 24. Студијски програм је скуп обавезних и изборних студијских подручја, односно предмета, са оквирним садржајем, чијим се савладавањем обезбеђују неопходна знања и вештине за стицање дипломе одговарајућег нивоа и врсте студија. Обим студија: ЗВО, Члан 29. Сваки предмет из студијског програма исказује се бројем ЕСПБ бодова, а обим студија изражава се збиром ЕСПБ бодова. Збир од 60 ЕСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једне школске године. Укупно ангажовање студента састоји се од активне наставе (предавања, вежбе, практикуми, семинари и др.), самосталног рада, колоквијума, испита, израде завршних радова, добровољног рада у локалној заједници и других видова ангажовања. Добровољни рад је рад студента без накнаде, који организује високошколска установа на пројектима од значаја за локалну заједницу који се вреднује у систему високог образовања. 64

65 Услове, начин организовања и вредновање добровољног рада уређује високошколска установа својим општим актом. Укупан број часова активне наставе не може бити мањи од 600 часова у току школске године. Основне академске студије имају од 180 до 240 ЕСПБ бодова. Основне струковне студије имају 180 ЕСПБ бодова. Специјалистичке струковне студије имају најмање 60 ЕСПБ бодова. Специјалистичке академске студије имају најмање 60 ЕСПБ бодова када су претходно завршене дипломске академске студије. Дипломске академске студије имају: 1) најмање 60 ЕСПБ бодова, када је претходно остварен обим основних академских студија од 240 ЕСПБ бодова; 2) најмање 120 ЕСПБ бодова када је претходно остварен обим основних академских студија од 180 ЕСПБ бодова. Докторске студије имају: 1) најмање 180 ЕСПБ бодова, уз претходно остварени обим студија од најмање 300 ЕСПБ бодова на основним академским и дипломским академским студијама. Одређени академски студијски програми могу се организовати интегрисано у оквиру основних и дипломских академских студија. Академски студијски програми из медицинских наука могу се организовати интегрисано у оквиру основних и дипломских академских студија, са укупним обимом од највише 360 ЕСПБ бодова. Школска година Према Статуту ПМФ-а, академска година почиње 1. октобра и траје 12 месеци, све до 30.септембра наредне године. Она је организована у два семестра: зимски, од 1.октобра до 15.фебруара; летњи, од 16.фебруара до 30.септембра. Школска година има укупно 44 радне недеље, од којих је 30 предвиђено за извођење наставе (по 15 наставних недеља у сваком семестру). Преосталих 14 недеља предвиђено је за консултације, припремање испита и саме испите. Наставно-научно веће Факултета на почетку сваке академске године доноси план рада за ту годину. 65

66 Правила студија: ЗВО, Члан 87. При упису сваке школске године студент се опредељује за предмете из студијског програма. Студијским програмом се прописује који су предмети обавезни за одређену годину студирања. Студент који се финансира из буџета опредељује се за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 60 ЕСПБ бодова. Студент који се сâм финансира опредељује се, у складу са студијским програмом, за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 37 ЕСПБ бодова. Студент који се сам финансира плаћа део школарине обрачунат према предметима за које се определио. Полагањем испита студент стиче одређени број ЕСПБ бодова у складу са студијским програмом. Студент који не положи испит из обавезног предмета до почетка наредне школске године, уписује исти предмет. Студент који не положи изборни предмет, може поново уписати исти или се определити за други изборни предмет. Студијским програмом може се условити опредељивање студента за одређени предмет претходно положеним испитима из једног или више предмета утврђених студијским програмом. Правила студија ближе се уређују општим актом високошколске установе. Статус студента: ЗВО, Члан 88. Студент који се финансира из буџета и који је у току школске године, у оквиру уписаног студијског програма, по положеним испитима стекао 60 ЕСПБ бодова, има право да се и у наредној школској години финансира из буџета. Студент који се финансира из буџета и који у току школске године оствари мање од 60 ЕСПБ бодова, може наставити студије у статусу студента који сâм финансира студије. Студент који се сâм финансира и који у току школске године оствари 60 ЕСПБ бодова из текуће године студијског програма, може да се у наредној школској години финансира из буџета. Право из става 3. овог члана студент остварује ако се рангира у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета, на начин и по поступку утврђеним општим актом високошколске установе. 66

67 Студент који се финансира из буџета може у том статусу да има уписан само један одобрен, односно акредитован студијски програм на истом нивоу студија. Оцењивање: ЗВО, Члан 89. Успешност студента у савлађивању појединог предмета континуирано се прати током наставе и изражава се поенима. Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити највише 100 поена. Студијским програмом утврђује се сразмера поена стечених у предиспитним обавезама и на испиту, при чему предиспитне обавезе учествују са најмање 30, а највише 70 поена. Успех студента на испиту изражава се оценом од 5 (није положио) до 10 (одличан). Високошколска установа може прописати и други, ненумерички начин оцењивања, утврђивањем односа ових оцена са оценама из става 4. овог члана. Општим актом високошколске установе ближе се уређује начин полагања испита и оцењивање на испиту. Испити: ЗВО, Члан 90. Испит је јединствен и полаже се усмено, писмено, односно практично. Испит се полаже у седишту високошколске установе, односно у објектима наведеним у дозволи за рад. Одредба става 2. овог члана односи се и на извођење студијског програма на даљину. Високошколска установа може организовати полагање испита ван седишта, ако се ради о испиту из предмета чији карактер то захтева. Студент полаже испит непосредно по окончању наставе из тог предмета. Испитни рокови су: јануарски, априлски, јунски, септембарски и октобарски. Изузетно, за уметничке предмете у пољу уметности може да се утврди један испитни рок у складу са општим актом високошколске установе. Уколико студент из става 5. овог члана не положи испит, има право да испит полаже још два пута у току исте школске године. Изузетно, студент коме је преостао један неположени испит из студијског програма уписане године има право да тај испит полаже у накнадном испитном року до почетка наредне школске године. 67

68 Студент са хендикепом има право да полаже испит на начин прилагођен његовим могућностима, у складу са општим актом високошколске установе. Кореспонденција између поена и оцена По Правилима о студирању ПМФ-а, освојени поени се преводе у оцене на следећи начин: Укупан број поена Оцена Значење одличан изузетан одличан врло добар добар довољан до 54 5 недовољан Правила у вези са одрицањем од оцене и приговором Уколико је студент положио испит а није задовољан постигнутом оценом има право да се, пре уписа оцене у индекс и евиденцију, писмено одрекне постигнуте оцене. У том случају предметни наставник у пријаву, којој прилаже писмену изјаву студента, уписује: студент се одриче постигнуте оцене. Студент који се одрекао постигнуте оцене искористио је један од Законом предвиђена три испитна рока, а има право да испит из тог предмета полаже у наредном испитном року. Уколико студент сматра да није адекватно оцењен има право жалбе на постигнуту оцену и право да по писменој жалби буде испитан пред комисијом. У том случају предметни наставник у пријаву уписује постигнуту оцену уз напомену: студент подноси приговор на постигнуту оцену. Студент може поднети писмени приговор на оцену добијену на испиту ако сматра да није адекватно оцењен, или сматра да испит није обављен у складу са Законом, Статутом или Правилником о полагању испита. Студент подноси писмени приговор Одсеку за студентска питања, упућен Декану Факултета, у року од 36 сати од добијања оцене. Декан доноси решење по приговору студента, уз консултацију са студентом продеканом, у року од 24 сата од дана пријема приговора. Уколико је приговор студента оправдан студенту ће бити омогућено поновно полагање испита у истом испитном року, али не касније од 4 дана од дана испита на који је стављен приговор. У том случају, ако је приговор стављен на усмени испит, студент полаже испит пред испитном Комисијом коју именује Декан Факултета, а ако је приговор стављен на писмени испит Комисија ће, у присуству студента, поново прегледати и оценити писмени рад студента. Оцена постигнута на испиту пред Комисијом је коначна и студент не може више улагати приговор. Уколико студент у предвиђеном року не поднесе приговор, или Декан Факултета донесе решење којим се одбија приговор студента на регуларност 68

69 спроведеног испита, Одсек за студентске послове ће регистровати постигнуту оцену, коју након тога предметни наставник уноси у индекс студента. Правила у вези са завршним радом Завршни рад студент брани након што положи испите из свих наставних предмета и изврши све студијске обавезе утврђене студијским програмом на који је студент уписан. Завршни рад састоји се од израде завршног рада и јавне одбране позитивно оцењеног завршног рада. Завршни рад представља самосталан рад студента. Студент може пријавити тему завршног рада на основним студијама кад оствари најмање две трећине ЕСПБ бодова предвиђених за завршетак студија. Студент на дипломским студијама може пријавити завршни рад најраније кад положи најмање један од обавезних испита предвиђених студијским програмом, а најкасније у року од пет дана од дана полагања последњег испита. Тему завршног рада, ментора и Комисију за оцену и одбрану завршног рада одобрава Декан Факултета на предлог већа одговарајућег департмана, на основу пријаве теме завршног рада. Ментор заваршног рада мора бити запослен на Факултету са пуним или са непуним радним временом. Рок за одбрану завршног рада на основним и дипломским студијама је две године од дана одобравања теме завршног рада. Уколико студент не преда завршни рад у одређеном року сматраће се да је кандидат одустао од одбране теме. Изузетно од рока предвиђеног у ставу 1. овог члана веће одговарајућег Департмана може из оправданих разлога, а на писмени захтев студента, продужити рок за предају завршног рада на основним и дипломским студијама, али не дуже од 6 месеци. Завршни рад мора бити урађен према обрасцу који је саставни део Статута Факултета и предаје се у четири примерка и у електронској верзији. Завршни рад се брани пред комисијом од три члана, коју чине наставници. Одбрана завршног рада је усмена и јавна. Дан, место и време одбране завршног рада објављује се на огласној табли одговарајућег Департмана или Факултета најмање три дана пре одбране. По одбрани завршног рада Комисија се повлачи на већање, а затим јавно саопштава одлуку која гласи «одбранио са оценом...» или «није одбранио». Комисија за одбрану завршног рада одлучује већином гласова. Студент који није одбранио завршни рад може тражити да му се одобри друга тема. Друга тема се по правилу одобрава из другог предмета. Поступак за поновну израду и одбрану завршног рада исти је као поступак за прву пријављену тему. Сва спорна питања везана за поступак одбране завршног рада решава веће одговарајућег департмана. Ако студент није задовољан одлуком Већа Департмана, може уложити жалбу Декану Факултета у року од три дана од дана саопштавања одлуке. Одлука Декана Факултета је коначна. 69

70 РЕЧ БИВШИХ СТУДЕНАТА... "Основне студије информатике на Департману за математику Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду представљале су одличну основу за моје даље бављење рачунарством. Посебно бих нагласио дубину и ширину знања, као и чињеницу да сам научио принципе и начине размишљања који не застаревају." Виктор Кунчак, Assistant Professor EPFL, Швајцарска "Не само да сам пре или касније практично употребио већину ствари које сам на факсу научио, него сам научио да размишљам и да учим, две вештине које су се показале есенцијалним у каснијој каријери. И за све то време сам уживао у студентској атмосфери на ПМФ-у и у сасвим "неинжењерском" окружењу - скоро половину студентске популације чиниле су девојке!" Владимир Благојевић, задужен за индустријске истраживачке и консултантске пројекте, колективни научни центар белгијске технолошке индустрије, група за софтверско инжењерство "ПМФ је факултет на ком се стиче квалитетно знање и на ком су професори и асистенти љубазни и спремни да помогну студентима." Радмила Кнежевић, професор пословне информатике Средња стручна школа "Др Радивој Увалић", Бачка Паланка "За факултет ме везују многобројне успомене. Често се сетим како смо као студенти прихватали и поздрављали предмете везане за рачунарство, док смо се сви, мање или више, питали: "А зашто толико математике, и то тешке математике?" Не дуго након што сам почела да радим разјаснио ми се одговор на то питање и постала сам заиста захвална за основе које смо добили кроз студије. Кроз све предмете које смо имали, а нарочито математичке, развили смо аналитичко размишљање, способност уочавања детаља, као и способност брзог осмишљавања алгоритама који ефикасно решавају проблеме. А то је управо оно што издваја једног програмера од већине!" Лидија Грахек, Software Developer IBM Software Group, Rational Software, Отава, Канада "Принципи математике потребни су свакоме. Свако мора да развије вештине за решавање проблема, а математика за то даје добре основе. Изучавајући математику, учимо да примењујемо логичке шаблоне у свакодневном животу. Познавање математике је основа за добар приступ и квалитетно решавање проблема. Учећи основне математичке вештине, учимо да сагледамо проблем у целини, све његове структурне делове, пре него што приступимо његовом решавању. Математичар ће увек прво да размотри све опције које воде до циља, сагледаће све потребне кораке, и вредноваће их, тако да дође до најбољег и најефикаснијег решења, тако да ће у многим наизглед нерешивим ситуацијама, успети да дође до савршеног одговора, чак и кад сви остали одустану." Наташа Ковач, асистент Факултет за поморство, Котор 70

71 РЕКЛИ СУ О МАТЕМАТИЦИ... Области математике припадају само оне науке које се баве поретком и мером и потпуно је небитно да ли су то бројеви, фигуре, звезде, звуци или нешто друго чиме се изражава та мера; мора да постоји нека општа наука која објашњава све што се односи на поредак и меру, не улазећи у испитивање никаквих посебних објеката и та наука се мора називати не иностраним, него старим опште прихваћеним именом општа математика, јер у себи садржи све оно због чега се друге науке називају деловима математике. Никад нећемо постати математичари, чак и ако знамо напамет све туђе доказе, ако наш ум није способан да самостално решава било какве проблеме. Р. Декарт Математика је игра која се игра по одређеним једноставним правилима са малим забелешкама на папиру. Математика не познаје расе или географске границе; за математику, свет је једна земља. Бесконачност! Никад ниједно питање није тако дубоко узнемиравало људски дух. Д. Хилберт Како је могуће да математика, која је производ људске мисли, независна од искуства, буде тако дивно прилагођена предметима стварности? По мом мишљењу, уколико се ставови математике односе на реалност, нису сигурни, а уколико јесу, не односе се на реалност. А. Ајнштајн Математичко истраживање није онако спектакуларно као друга истраживања за која су потребне лабораторије, апарати, итд. Математичко истраживање је често унутрашња радња и врло је тешко показати је. П. Монтел Децимални бројни систем је резултат анатомске случајности да је већина нас рођена са по десет прстију на рукама и ногама. Аристотел Постоје три руководеће идеје, три сфере мишљења, које прожимају цело ткиво математичке науке; та три основна појма су: број, простор и поредак. Аритметика има као свој предмет својства бројева. Алгебра се посматра као наука о операцијама, у којој је поредак преовлађујућа идеја. Геометрија се бави простором, или телима као постојећим у простору. Џ. Силвестер У Архимедовој глави било је више маште него у Хомеровој. Ф. Волтер Деветнаести век се поноси открићем парне машине и еволуције, а са већим правом треба да се поноси открићем чисте математике. Б. Расел 71

72 Суштина математике је у њеној слободи. Г. Кантор Лакше је научити математику него радити без ње. Х. Буасе Обичне и просечне људске способности су потпуно довољне да би се уз добро руководство или по добрим књигама не само усвојила математика која се предаје у основној и средњој школи, већ и да би се разумели основи више математике. А. Колмогоров Онај који искључиво цени праксу без теоријских основа сличан је морепловцу који улази у брод без крме и бусоле не знајући куда се плови. Л. да Винчи Прави математичар је сам по себи занесењак. Без заноса нема математике. Новалис Свет је књига писана језиком математике, а лица су троуглови. кругови и друге геометријске слике, без којих се човечја реч не може схватити, без њих се узалудно лута кроз тамни лавиринт. Г. Галилеј Бог је створио целе бројеве а све остало је дело људских руку. Л. Кронекер Математичари су људска бића као и свако други, осим можда мало више расејани. Е.Т. Бел Грешке у математичким проблемима, чак и веома мале, нису дозвољене. И. Њутн Нисмо успели да решимо све проблеме. Одговори до којих смо дошли само су отворили гомилу нових питања. На неки начин осећамо да смо збуњени као што смо и били, али верујемо да смо збуњени на једном вишем нивоу и о значајнијим стварима. (истакнуто на вратима читаонице Тромсо Универзитета) 72

73 КЊИГЕ ЗА ПРВУ ГОДИНУ Анализа I за информатичаре, Пап, Такачи, Такачи Гранична вредност, непрекидност, изводи и примене, Такачи, Такачи, Раденовић, Ђапић, Штајнер-Папуга Збирка задатака из Анализе I, први део, Такачи, Такачи, Ђапић, Штајнер- Папуга Збирка задатака из Анализе I, други део, Гајић, Теофанов, Пилиповић Збирка задатака из редова, Такачи, Раденовић, Такачи Предавања из математичке логике и алгебре, Војводић Алгебра 1, Шешеља, Тепавчевић Елементи пословне математике, Гајић, Херцег, Крејић Кроз математику са Mathematica-om, Херцег, Недић, Радека Математика и Mathematica, Крејић, Херцег Увод у Delphi, Будимац, Ибрајтер, Ивановић Збирка задатака из Увода у програмирање, Ивановић, Бађонски, Поповић, Радовановић Увод у програмирање и програмски језик Modula-2, Будимац, Ивановић, Паунић Увод у оперативни систем Windows 95, Будимац, Херцег, Поповић Увод у обраду текста и текст-процесор Word, Будимац, Херцег, Поповић Увод у рад са програмом за табеларне прорачуне Excel, Херцег, Ивановић Неке публикације Департмана за математику и информатику 73

74 ДОДАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ На делу сајта Департмана за математику и информатику посвећеном будућим студентима ( можете наћи додатне информације о упису, студијама, условима за учење, као и опис програма наставног материјала који се полаже на пријемном испиту, потребна литература из ове области итд. Издвајамо: Збирку решених задатака са пријемних испита из математике од до године коју су припремили др Ђурђица Такачи и др Драган Машуловић, издату године и методичку збирку задатака Припремни задаци за пријемни испит из математике (др Драгослав Херцег, др Зорана Лужанин, издање из године). Збирке се могу купити у Скриптарници Природноматематичког факултета. 74