ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ ГОДИНА

Transcrição

1 ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ ГОДИНА НАЦРТ Бања Лука, фебруар године

2 ПРЕДМЕТ: ИНВЕСТИТОР: ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ UNDP BiH ЛОКАЦИЈА: ОПШТИНА БРАТУНАЦ ВРСТА ДОКУМЕНТА: ПРОСТОРНИ ПЛАН ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ НОСИЛАЦ ПРИПРЕМЕ: ОДЈЕЉЕЊЕ ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ И СТАМБЕНО - КОМУНАЛНЕ ПОСЛОВЕ ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ ВЕРИФИКАЦИЈА: НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ: УЧЕСНИЦИ НА ИЗРАДИ: "УРБИС ЦЕНТАР", д.о.о. БАЊАЛУКА мр БРАНИСЛАВ БИЈЕЛИЋ, дипл. прост. планер, мр ДАНИЈЕЛА СИМИЋ, дипл. прост. планер, САРА БОСНИЋ, дипл. прост. планер, ДРАГАН ГАЈИЋ, дипл. прост. планер, ДРАГАНА ПАШИЋ, дипл. инж. саобраћаја, мр РИСТО СТЈЕПАНОВИЋ, дипл. инж. грађ., мр МИЛАН ПРЖУЉ, дипл. инж. електротехнике, БРАНКИЦА МИЋИЋ, дипл. инж. електротехнике, СТЕВО ЖДРЊА, дипл. инж. машинства, ГОРДАН МИЛИНКОВИЋ, дипл. инж. геодезије, СЛАВИЦА ПАШТАР, дипл. инж. електротехнике, МИРОСЛАВ МИРКОВИЋ, дипл. инж. шумарства, БРАНИСЛАВ МИЋИЋ, дипл. инж. пољопривреде, БРАНКО ИВАНКОВИЋ, дипл. инж. геологије, СВЈЕТЛАНА КОЏО, мастер животне средине, ДАНИЈЕЛА МИЉИЋ, дипл. правник, ДАЛИБОР ПАСПАЉ, геометар. ДИРЕКТОР СНЕЖАНА МРЂА - БАЏА, дипл. инж. архитектуре 2

3 САДРЖАЈ I ТЕКСТУАЛНИ ДИО ПЛАНА 8 А. УВОДНИ ДИО 8 I ПОДАЦИ О ПЛАНИРАЊУ 9 1. Важећи просторни план 9 2. Одлука о изради Просторног плана Плански период Носилац припреме и носилац израде Плана Радни тим за израду Плана Савјет плана Примијењена методологија Преглед информационо - документационе основе Плана 21 Б. СТАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 26 I ТЕРИТОРИЈА, СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА Територија и везе са сусједним просторима Становништво Организација простора, просторне цјелине, насељска структура, систем центара и урбанизација Становање и станови 52 II ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ Географски положај, рељеф, клима и друге природне карактеристике простора Пољопривредно земљиште Шуме и шумска земљишта Воде Руде и други минерални ресурси Енергетски потенцијали 91 III ИНФРАСТРУКТУРА Саобраћајна инфраструктура Енергетска инфраструктура Хидротехничка инфраструктура Телекомуникациона инфраструктура Комунална инфраструктура 112 IV ПРИВРЕДНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ 113 3

4 1. Основни индикатори развоја Привредна структура Просторна организација привреде 126 V ЈАВНЕ СЛУЖБЕ И ДРУГЕ ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ Образовање и наука Култура и религија Здравство Социјално старање Комуналне дјелатности Управа Спорт Остале друштвене службе и дјелатности 135 VI ЖИВОТНА СРЕДИНА Вода, тло и ваздух Урбани стандард Природне вриједности и културно-историјска добра Заштита од елементарних непогода, техн. опасности и ратних дејстава 159 VII БИЛАНС КОРИШЋЕЊА ПОВРШИНА 162 VIII БИЛАНС КОРИШЋЕЊА РЕСУРСА 165 IX БИЛАНС КОРИШЋЕЊА ОБЈЕКАТА 165 X ОЦЈЕНА СТАЊА ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 166 В. ПОТРЕБЕ, МОГУЋНОСТИ И ЦИЉЕВИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 168 I ЦИЉЕВИ ПЛАНА 169 II ТЕРИТОРИЈА И ВЕЗЕ СА СУСЈЕДНИМ ПРОСТОРИМА 171 III ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ Пољопривредно земљиште Шуме и шумска земљишта Енергетски потенцијали 173 IV СТАНОВНИШТВО 174 V СТАНОВАЊЕ 177 VI ПРИВРЕДНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ 178 VII ЈАВНЕ СЛУЖБЕ И ДРУГЕ ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ 179 4

5 VIII ИНФРАСТРУКТУРА Саобраћајна инфраструктура Енергетска инфраструктура Хидротехничка инфраструктура Телекомуникациона инфраструктура Комунална инфраструктура 185 IX ЖИВОТНА СРЕДИНА Вода, тло и ваздух Урбани стандард Природне вриједности и културно-историјска добра Заштита од елементарних непогода,техн. опасности и ратних дејстава 189 Г. ПЛАН ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 190 I ТЕРИТОРИЈА И ВЕЗЕ СА СУСЈЕДНИМ ПРОСТОРИМА 191 II ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ Климатске промјене Шуме и шумска земљишта Руде и други минерални ресурси Енергетски потенцијали 196 III СТАНОВНИШТВО 197 IV ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА, ПРОСТОРНЕ ЦЈЕЛИНЕ, НАСЕЉСКА СТРУКТУРА, СИСТЕМ ЦЕНТАРА И УРБАНИЗАЦИЈА 198 V СТАНОВАЊЕ 201 VI ПРИВРЕДНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ Правци развоја привредних дјелатности Просторна организација привреде 211 VII ЈАВНЕ СЛУЖБЕ И ДРУГЕ ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ Образовање и наука Култура и религија Здравство Социјално старање Комуналне дјелатности Управа Спорт 214 5

6 VIII ИНФРАСТРУКТУРА Саобраћајна инфраструктура Енергетска инфраструктура Хидротехничка инфраструктура Телекомуникациона инфраструктура Комунална инфраструктура 231 IX ЖИВОТНА СРЕДИНА Вода, тло и ваздух Урбани стандард Природне вриједности и културно-историјска добра Заштита од елементарних непогода,техн. опасности и ратних дејстава 241 X ОПШТА СТРАТЕГИЈА ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 242 XI БИЛАНС ПЛАНИРАНОГ КОРИШЋЕЊА ПОВРШИНА Категорије намјене простора и генерални режими планираног коришћења простора по категоријама 246 Д. ОДРЕДБЕ И СМЈЕРНИЦЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНА 254 I ДАЉЕ ПРОСТОРНО И УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ 256 II ЗЕМЉИШНА ПОЛИТИКА (ОЧУВАЊЕ, ЗАШТИТА И КОРИШЋЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА, УПРАВЉАЊЕ ГРАЂЕВИНСКИМ ЗЕМЉИШТЕМ И ДР.) 258 III ИЗРАДА ВИШЕГОДИШЊИХ ПРОГРАМА ПРОСТОРНОГ УРЕЂЕЊА ПРОСТОРНИХ ЈЕДИНИЦА И ИЗРАДА СЕКТОРСКИХ СТУДИЈА, АНАЛИЗА, ПРОГРАМА И ПРОЈЕКАТА 261 IV РАЗВОЈ ИНФОРМАЦИОНОГ СИСТЕМА О ПРОСТОРУ 263 V ЗАКОНОДАВНЕ ИНИЦИЈАТИВЕ 264 VI ОСТАЛИ ИНСТРУМЕНТИ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПЛАНА 266 II ГРАФИЧКИ ДИО ПЛАНА 1. ИЗВОД ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ДО ГОДИНЕ 2. ТЕРИТОРИЈА, ГРАНИЦЕ И АДМИНИСТРАТИВНО ТЕРИТОРИЈАЛНА ПОДЈЕЛА 3. ХИПСОМЕТРИЈСКА КАРТА 4. КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 5. ИНЖИЊЕРСКОГЕОЛОШКА КАРТА 6. ХИДРОГЕОЛОШКА КАРТА 7. СЕИЗМОЛОШКА КАРТА 6

7 8. ПОЉОПРИВРЕДНА ЗЕМЉИШТА 9. ШУМЕ И ШУМСКА ЗЕМЉИШТА 10. ВОДЕ 11. МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ 12. ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ ГОДИНЕ 13. МРЕЖА НАСЕЉА - ПЛАН 14. САОБРАЋАЈНА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСТРУКТУРА 15. ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА 16. ХИДРОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА 17. ПРОИЗВОДНО - ПОСЛОВНЕ ЗОНЕ И РАЗВОЈ ТУРИЗМА 18. ЈАВНЕ СЛУЖБЕ 19. ЖИВОТНА СРЕДИНА ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА И МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ 20. ПРИРОДНО И КУЛТУРНО - ИСТОРИЈСКО НАСЉЕЂЕ 21. КОРИШЋЕЊЕ ЗЕМЉИШТА CORINE LC НАМЈЕНА ПРОСТОРА Графички прилози 2-22 су у размјери 1: Карте из Просторног плана Републике Српске до године, које чине извод из овог плана, су у размјери 1 : Саставни дио овог Плана је и дигитални приказ граница урбаног подручја Братунац, осталих урбаних подручја, грађевинских реона изван урбаних подручја, производно - пословних зона и туристичких зона (dwg фајл). 7

8 II ТЕКСТУАЛНИ ДИО A. УВОДНИ ДИО 8

9 I ПОДАЦИ О ПЛАНИРАЊУ 1. ВАЖЕЋИ ПРОСТОРНИ ПЛАН За подручје општине Братунац је крајем их година рађен Просторни план општине Братунац. Носилац израде овог плана био је Институт за архитектуру, урбанизам и просторно планирање Архитектонског факултета у Сарајеву. Иначе, овај просторни план није званично усвојен од стране Скупштине општине Братунац, већ је остао у фази нацрта. Просторни план општине Братунац је рађен у периоду тзв. "планског оптимизма" у БиХ током 1980 тих година прошлог вијека, када су рађени бројни просторни планови за општине у СР БиХ, па тако и овај просторни план (у исто вријеме од стране истог носиоца израде су рађени просторни планови за све општине Међуопштинске регионалне заједнице Зворник - Братунац, Власеница, Зворник, Сребреница и Шековићи). Од стратешке просторно - планске документације на подручју општине Братунац прије године урађен је једино Програм и Генерални урбанистички план Братунца (1969. године). Једини важећи стратешки просторно - плански документ вишег реда на подручју општине Братунац јесте Просторни план Републике Српске до године који је усвојен године. Чињеница је да је протеклих двадесетак година дошло до значајних промјена како на просторима БиХ, тако и региону у цјелини: ратна дешавања и велике ратне штете, потписивање Дејтонског мировног споразума, формирање нових територијално политичких граница и ентитета, измијењени геополитички, стратешки и просторни односи, нови друштвено-економски систем, тржишни начин привређивања, корјените измјене у третирању имовинских односа, промјене у области стамбене и комуналне изградње, глобализација и регионализација друштва, већа улога појединца и развој локалне самоуправе. Утицај глобалних геополитичких дешавања у окружењу и на нивоу БиХ, одразио се и на подручје општине Братунац, измијенивши у значајној мјери демографске карактеристике, условљавајући нове обрасце дјеловања у простору базиране на принципима одрживог развоја, а што све заједно повлачи и ревизију концепције система насеља и организације, уређења и коришћења, као и заштите простора. Планирање је континуалан процес који коригује своје стратешке смјернице у складу са потребама и савременим начелима времена (флексибилност планских рјешења), те је стога неопходно ревидовати планска рјешења нацрта претходног просторног плана у складу са новоформираном геополитичком ситуацијом и савременим начелима и методологијом просторно - планерске праксе. 9

10 ИЗВОД ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ДО ГОДИНЕ Просторни план Републике Српске до године (ПП РС до године) је највиши званични просторно плански документ Републике Српске. Овај стратешки просторно - плански документ највишег ранга је усвојен на сједници Народне скупштине Републике Српске године. Народна скупштина РС је донијела Одлуку о изради измјена и допуна Просторног плана Републике Српске до године. Овој одлуци је претходило циркуларно писмо ( ) Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС свим јединицама локалне самоуправе у РС за достављање приједлога за измјене ПП РС до године. Развојни правци Развојни правци осовине развоја Републике Српске у периоду до године су видљиви на сљедећој слици. Слика 1: Осовине развоја Републике Српске до године Подручје општине Братунац године тангираће у зони Коњевић Поља примарна осовина развоја РС Бијељина Зворник Милићи Власеница Хан Пијесак Соколац Пале Лукавица, односно примарна осовина развоја кроз источни дио РС. Кроз само општинско подручје исте године пролазиће терцијарна осовина развоја Коњевићи - Братунац. 10

11 У складу са претходним дефинисане су и осовине развоја привреде. Регионални развој, систем центара и трансгранична сарадња Просторни план Републике Српске до године је преузео значајан дио концепцијских рјешења из Просторног плана Републике Српске , Етапни план (у даљем тексту Етапни план). У концепцији мреже насеља овог етапног плана, насељено мјесто Братунац је дефинисано као општински центар већег централитета, док је подручје општине дефинисано као дио Сарајевско романијско - бирачке регионалне цјелине (концепција регионализације), односно Сарајевско - зворничког региона (нодално - функционална регионализација). У новој концепцији мреже насеља (система центара) РС из Просторног плана Републике Српске до године, Бања Лука је ентитетски центар, а Бијељина, Добој, Приједор, двојни мезорегионални центар Пале агломерација Сарајево (Источна Илиџа) Лукавица и Требиње су дефинисани као мезорегионални центри. Сходно томе, сљедеће просторне цјелине су дефинисане као мезорегије: Мезорегија Бања Лука (град Бања Лука и општине Градишка, Језеро, Кнежево, Котор Варош, Лакташи, Мркоњић Град, Петровац, Прњавор, Рибник, Србац, Источни Дрвар, Купрес, Челинац, Шипово), Мезорегија Бијељина (општине Бијељина, Братунац, Власеница, Зворник, Лопаре, Милићи, Осмаци, Пелагићево, Сребреница, Доњи Жабар, Угљевик, Шековићи), Мезорегија Добој (општине Вукосавље, Дервента, Добој, Модрича, Петрово, Брод, Теслић, Шамац), Мезорегија Источно Сарајево (општине Вишеград, Калиновик, Пале, Рогатица, Рудо, Соколац, Фоча, Источна Илиџа, Источни Стари Град, Источно Ново Сарајево, Ново Горажде, Трново, Чајниче, Хан Пијесак), Мезорегија Приједор (општине Козарска Дубица, Крупа на Уни, Нови Град, Приједор, Костајница, Оштра Лука), Мезорегија Требиње (општине Берковићи, Билећа, Гацко, Љубиње, Невесиње, Источни Мостар, Требиње). Као субрегионални центри у РС су дефинисани Градишка, Мркоњић Град, Зворник и Фоча. Сходно томе, у оквиру мезорегија су издвојене субрегије Градишка, Мркоњић Град, Зворник и Фоча. Субрегије Градишка (општине Градишка и Србац) и Мркоњић Град (општине Источни Дрвар, Језеро, Купрес, Мркоњић Град, Петровац, Рибник, Шипово) су саставни дијелови мезорегије Бања Лука, субрегија Зворник (општине Братунац, Власеница, Зворник, Милићи, Осмаци, Сребреница, Шековићи) представља дио мезорегије Бијељина, а субрегија Фоча (општине Фоча и Чајниче) дио мезорегије Источно Сарајево. Из претходно наведеног видљиво је да подручје општине Братунац чини југоисточни дио мезорегије Бијељина и субрегије Зворник. Само градско насеље Братунац је дефинисано као примарни локални центар који је функционалним везама повезан првенствено са Зворником као субрегионалним центром и Бијељином као мезорегионалним центром, и на крају са Бања Луком као ентитетским центром. Остала општинска сједишта у окружењу осим Зворника су дефинисана као примарни локални центри, односно центри истог ранга као и градско 11

12 насеље Братунац. Насељено мјесто Кравица је дефинисано као постојећи секундарни локални центар. Овај План придаје велику пажњу процесу трансграничне сарадње, а у случају општине Братунац то подразумијева сарадњу у региону Средњег Подриња са сусједним локалним заједницама у Републици Србији. Планска рјешења у свим областима усклађена су са овим концепцијским рјешењима (становништво, техничка и друштвена инфраструктура, стамбени фонд, животна средина). Становништво Пројекције становништва указују на лагани раст на подручју општине Братунац, као и у читавој РС, а познато је да пројекција популације веома утиче на планска рјешења (нарочито инфраструктурна рјешења). Број становника године од стране радног тима Урбанистичког завода РС процјењен је на становника, а за годину пројекција говори о лаганом расту становништва на становника (стопа раста од 4 ). Инфраструктура Саобраћајна инфраструктура Кроз подручје општине Братунац није планирана изградња друмске саобраћајнице вишег ранга. Коридор брзог пута Бијељина Зворник Соколац не иде преко подручја општине Братунац, већ преко подручја општина Власеница, Шековићи и Осмаци. У области жељезничког саобраћаја на ширем предметном простору је планирана израда студијске и просторно - планске документације, као и техничке документације за изградњу жељезничке пруге Зворник - Вишеград (техноекономска истраживања за утврђивање оправданости градње). Енергетска инфраструктура На подручју општине ПП РС до године није изричито предвидио изградњу већих производних електроенергетских објеката. На ријеци Дрини је истакнут потенцијал за изградњу хидроелектрана Мала Дубравица (снага 52.5 MW), Тегаре (снага 124 MW) и Рогачица са пратећим акумулацијама, а на ријеци Дрињачи истоимене хидроелектране (снаге 20 MW) и пратеће акумулације (протезала би се и дуж ријеке Јадар и улазила на подручје општине Братунац). У области гасификације у периоду до године није планирано довођење гаса до општинског сједишта Братунац, већ само до Власенице и Хан Пијеска из смјера Шековића. Хидротехничка инфраструктура У области хидротехничке инфраструктуре на предметном простору ПП РС до године је планирао изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода за општински центар Братунац. Дугорочно водоснадбјевање општине Братунац је предвиђено са изворишта Бјеловац. 12

13 Привреда Енергетика У области енергетике су између осталих примјера конфликата у простору између енергетике и заштите природе наведени и потенцијални сукоби планираног заштићеног предјела "Зворничко језеро Дрињача Јадар" и потенцијалне хидроелектране Дрињача, као и планираног резервата биосфере "Дрина" и планираних и потенцијалних хидроелектрана на средњем току Дрине и њеним притокама. Слив Дрине је истакнут као главни хидроенергетски потенцијал, поред Врбаса и Требишњице. Туризам Јужни дио општине Братунац се налази у оквиру једне од туристичких зона ентитетског значаја - Подринске зоне. Ова зона је заједно са још 7 туристичких зона издвојена на територији Републике Српске као зона посебних туристичких предиспозиција односно зона са потенцијалним туристичким значајем. Туристички мотив који се истиче на подручју општине Братунац јесте ток ријеке Дрине (туризам на водама). Приоритети просторног развоја привреде На ширем подручју Коњевић Поља је дефинисана локација потенцијалне производно пословне зоне. Животна средина Чврсти отпад Регионална санитарна депонија на коју ће се одлагати комунални отпад са подручја општине Братунац је предвиђена на подручју општине Зворник (оквирна локација). Регионални центар за третман индустријског отпада је планиран у Рогатици, док је регионални центар за третман медицинског отпада планиран у Сарајеву (међуентитетска варијанта). Заштита природе У погледу заштите природе на подручју општине су планирана два заштићена природна подручја. У сјеверном дијелу општине је планирано стављање под заштиту долине Јадра у склопу заштићеног природног предјела Зворничко језеро Дрињача Јадар. Локалитет Подград на подручју насељеног мјеста Вољавица је планиран за стављање под заштиту у категорији "рекреациони, културни, научни, образовни, пејзажни и други заштићени природни предјели". Културно насљеђе 13

14 На карти добара културе - археологија на подручју општине Братунац је издвојен само један археолошки локалитет. Ријеч је о старом православном гробљу у Братунцу са стећцима (период Средњег вијека). ИЗВОД ИЗ НАЦРТА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ Становништво, насеља и урбанизација Пројектована просјечна годишња стопа раста становништва општине Братунац у периоду година износила је 10.9, а пројектована просјечна годишња стопа раста домаћинстава износила је 20. Пројектовани број становника у насељеном мјесту Братунац у години је износио становника. Што се тиче осталих релевантних насеља, пројекција за исту годину за насељено мјесто Коњевићи износила је 1093 становника, насељено мјесто Жлијебац 814 становника, насељено мјесто Глогова 2306 становника, насељено мјесто Хранча 830 становника, насељено мјесто Тегаре 770 становника, а насељено мјесто Вољавица 1597 становника. Пројектована стопа индустријализације (запослености) у години је износила 17.4 %, а стопа урбанизације око 29 %. Планирану мрежу насеља на подручју општине Братунац је требало да чине секундарни општински центри (локална жаришта урбанизације) Коњевићи, Кравица, Осамско (Дубравице) и Жлијебац, те центри заједнице села Глогова, Хранча и Тегаре. Као сателитска насеља су издвојени Бјеловац, Подчауш, Реповац и Вољевица. Генерално је планирано проширење урбане опреме у Дубравицама (Осамско), Коњевићима и Жлијепцу као секундарним општинским центрима; у Глогови, Хранчи и Тегарама као центрима заједнице села; те Подчаушу, Реповцу и Вољавици као сателитским насељима. Планирана површина урбаног подручја Братунац године износила је 360 ha (укључена урбана подручја насеља Подчауш, Реповац и дијелом Сухе). У погледу секундарних центара, године планирана површина урбаног подручја Коњевићи је износила 39.5 ha, урбаног подручја Кравица ha, Осамско 42 ha, а Жлијебац ha. Урбана опрема У области здравства је планирано употпуњавање секторских амбуланти у Кравици, Осамском и Жлијепцу са ординацијама опште медицине, патронажним, бабичким и стоматолошким службама, док је у Коњевићима планирана изградња секторске амбуланте са претходно наведеним додатним службама. У центрима заједнице села Глогова, Хранча и Тегаре је планирано отварање секторских амбуланти. Ради достизања нивоа БиХ године било је предвиђено повећање медицинског особља за 100 %, а броја постеља за 200 %. У погледу социјалне заштите на подручју општине је планирано формирање Центра за социјални рад са 20 социјалних радника, док је у сектору дјечије заштите предвиђена изградња још једног објекта вртића у Братунцу капацитета око 300 мјеста. У насељима Кравица и Жлијебац је планирана изградња вртића за око 200 штићеника. 14

15 Што се тиче основног образовања, било је предвиђено напуштање школских објеката у насељима Коњевићи, Вољавица и Тегаре, четвероразредних основних школа и осморазредне основне школе у Братунцу због лошег материјално - техничког стања објеката. С друге стране је планирана изградња двије четвероразредне основне школе у Вољеваци и Тегарама (4 учионице), осморазредних основних школа у Братунцу (16 учионица) и Коњевић Пољу (9 учионица) са фискултурним салама. Такође је предвиђена изградња фискултурних сала уз основне школе у Осамском и Жлијепцу. У области средњошколског образовања је истакнута потреба повећања учионичког простора као посљедице планираног повећања обухвата ученика за 140 %. Истурена одјељења народне библиотеке су планирана у секундарним општинским центрима, а по могућности и у центрима заједнице села. Такође је предложено формирање филијала библиотека у свим подручним основним школама, као и организовање службе библиобуса. Као приоритетан задатак је истакнуто повећање броја специјалних одјељења за описмењавање одраслих и допунско образовање (учионички простор у оквиру мјесних заједница, основних школа и домова културе). Домови културе и поливалентне дворане (биоскопске дворане) су предвиђене у секундарним општинским центрима и центрима заједнице села. У општинском центру Братунац до године је планирана изградња културно - спортског центра са базеном и кугланом; фискултурне сале у склопу средњошколског центра, два игралишта малих спортова, тенис игралишта, простора за мини голф, трим стазе и фискултурних површина уз дјечије вртиће. Што се тиче секундарних општинских центара, осим фискултурних сала планиране су по једна универзална површина за мале спортове и површина за игру дјеце до 7 година старости Становање Пројекција укупног броја нових станова (за задовољење стамбених потреба) за подручје општине Братунац до године је износила 4350 станова, а за општински центар 1830 стамбених јединица. У општинском центру и секундарним општинским центрима је планирано повећање густине становања на становника / ha. Привреда Као носиоци привредног развоја на подручју општине Братунац су издвојени Радна организација "Каолин" и циглана. Развој предузећа "Каолин" би се требао заснивати на развоју рудишта (првенствено брда Јеловица). У оквиру циглане предвиђена је изградња фабрике за производњу цријепа. Могућности развоја дрвне индустрије су везане за више фазе прераде. У краткорочном периоду је планирана изградња погона Енергоинвеста (металне конструкције, елеватори, лака индустријска опрема и резервни дијелови), као и творнице за производњу картонских кутија. Генерално, развој привреде је требао довести до промјене привредне структуре у правцу смањења учешћа индустрије у дохотку и повећања учешћа услужних дјелатности (трговина, угоститељство, сервиси). Окосницу туристичког развоја би требале представљати природне љепоте обале Дрине. Пољопривреда је требала добити веће значење у будућем развоју и веће учешће у структури материјалне производње, првенствено производња духана и сточарство. Пројектована просјечна годишња стопа раста дохотка у временском периоду од 20 година је износила 7 %, а пројектована стопа запослености године у друштвеном 15

16 сектору 17.4 %, односно број запослених у друштвеном сектору општине Братунац би требао порасти са 2984 у години на 6475 запослених (раст од 3491 запослена). Пољопривреда У области пољопривреда је истакнуто да је оптимална производна оријентација на подручју општине Братунац сточарска производна оријентација (комбинована производња млијеко - месо говеда) и настављање традиције производње духана. Од других робних производњи наведена је могућност производње воћа, нарочито јагодичастог воћа. Шумарство У области шумарства је истакнута потреба повећања учешћа зелених површина у подручју градова (паркови, парк - шуме, гајеви, дрвореди), као и повећања површине приградских шума. Туризам и рекреација У периоду до године је планирано повећање промета у туризму и угоститељству 2 3 пута. Истакнуто је да подручје општине Братунац нема изузетних природних и историјских вриједности у републичким оквирима. Као најзначајнији простори за развој туризма и рекреације су истакнути приобално подручје Дрине, посебно дијелови у близини насеља Вољавица, Бјеловац и Тегаре, као и узводни дио код насеља Факовићи и Жлијебац (предјели изузетних природних љепота). Инфраструктурни системи Саобраћај У области друмског саобраћаја је истакнуто да је Просторним планом БиХ планирана изградња путног правца Сарајево - Соколац - Поджепље - Сребреница - Братунац - Ваљево - Београд. Када се говори о локалној путној мрежи, планирана је изградња сљедећих путних праваца: Регионални пут - Глогова, Регионални пут - Бљечева, Регионални пут - Первани - Делићи - Коњевићи, Регионални пут - Бачићи - Авдићи - Буица, Регионални пут - Кравица - Доњи Бачићи - Оправдићи - Чолаковићи, Красановићи - Стјепановићи, Жлијебац - Д. Врањковина - Д. Ватљевићи (обалом ријеке Дрине), Бјеловац - Обади. На магистралним и регионалним путевима је истакнута потреба рјешавање обиласка већих насеља, повећања брзина и капацитета. Што се тиче жељезничког саобраћаја, истакнута је могућност изградње жељезничке Сребреница - Братунац - Милићи - Зворник, али без прецизирања трасе. Пројектовани степен моторизације у години је износио возила / 1000 становника, а пројектовани обим кретања 0.72 путовања по становнику дневно. 16

17 Назначено је да би јавни превоз требао до године да постане доминантан вид превоза становника општине. У области гасификације су планиране двије варијанте развоја мреже гасовода (прва варијанта - 13 km, друга варијанта - 28 km). Телекомуникациона мрежа У области телефоније у планском периоду је предвиђено повећање капацитета постојећих централа и инсталирање нових крајњих телефонских централа. Пројектована густоћа телефонских прикључака на подручју општине у години је износила око 12 главних телефонских прикључака на 100 становника. Истакнуто је да ће телефонске услуге бити доминантан облик масовне размјене информација, са коначним циљем прерастања мреже у дигиталну мрежу са интегрисаним услугама (ISDN). Енергетика У области енергије је истакнуто да на подручју општине поред хидропотенцијала Дрине постоје могућности изградње малих електрана (хидроенергија), кориштења биогаса (фарме, остаци од прераде воћа и житарица) и доста ограничене могућности кориштења соларне енергије. Пројектована специфична годишња потрошња по становнику у години износила је око 2200 kwh. Од електроенергетских објеката и далековода је планирана изградња 110 kv далековода Зворник - Власеница, Сребреница - Братунац, те Братунац - Дубравице; нових трафо - станица 110/x kv Братунац и 35/10 kv Братунац 2 (напајање са ТС110/x kv Љубовија). Водопривреда Прогнозиране потребе за водом вишег квалитета (питка вода) године за општину Братунац су износиле око 293 l/sec. Од ове бројке прогнозиране потребе за водом вишег квалитета на територији изван општинског центра су износиле око 198 l/sec. Капацитети захвата из Глоговске ријеке у Братунцу и три бунара код Бјеловца задовољавају ове потребе. Истакнута је потреба заштите воде ријеке Дрине, пошто су подземне воде у приобаљу Дрине главна изворишта водоснабдијевања, а истовремено и посредни или непосредни реципијенти отпадних вода, а такође да се кроз израду планова обезбједи прописани квалитет вода ријека Крижевице и Сашке. У погледу акумулација је планирана изградња двије акумулације на Дрини: Велике Тегаре и Мала Дубравица. Укупна плављена површина алумулације Тегаре на подручју општине Братунац износи око 1000 ha. Кориштење простора Код начина кориштења земљишта у периоду до године на подручју општине Братунац је планирано смањење пољопривредног земљишта (за 2795 ha), а повећање површине неплодног земљишта (планиране акумулације ha). Велики дио квалитетног пољопривредног земљишта био би потопљен овим акумулацијама. У 17

18 оквиру категорије неплодног земљишта највећи пораст је предвиђен за земљишта под саобраћајном инфраструктуром, као и за експлоатацију минералних сировина. Заштита средине Заштита изворишта питке воде, као и изградња уређаја за пречишћавање отпадних вода индустрије и насеља би требала допринијети стварању квалитетније животне средине. У погледу заштите животне средине наведено је да експлоатација каолина и глине захтијева посебне мјере са становишта заштите животне средине и то у фази експлоатације и транспорта, као и перманентног провођења рекултивације деградираних простора. Што се тиче чврстог отпада, истакнута је нужност планирања санитарне депоније (регионална санитарна депонија) за подручје Међуопштинске регионалне заједнице (МРЗ) Зворник. У нормативној области је предвиђено доношење низа одлука о заштити компоненти животне средине. Оквири мјера и смјерница за остваривање планираног развоја У погледу просторно - планске документације је предвиђена обавеза израде урбанистичких планова за секундарне центре, као и урбанистичких редова за центре заједнице села Такође је предвиђена израда просторног плана посебног подручја за подручје ријеке Дрине (подручје планираних акумулација) и пратеће регулационе планове. 2. ОДЛУКА О ИЗРАДИ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ Општина Братунац је покренула године поступак израде Просторног плана општине Братунац (у даљем тексту - План) у складу са Законом о уређењу простора и грађењу (Сл. гласник РС бр. 55/10). Одлука о приступу изради плана донесена је на сједници Скупштине општине Братунац од и објављена је у "Службеном билтену општине Братунац" бр. 9/10. Овом одлуком је између осталог дефинисан и обухват просторног плана, односно подручје општине Братунац. 18

19 3. ПЛАНСКИ ПЕРИОД Временски период за који се План доноси није одређен у Одлуци о приступању изради Просторног плана општине Братунац. Међутим, пројектним задатком је одређено да плански период износи 20 година. Као почетна година је узета година, пошто је у априлу године почела израда Плана. 4. НОСИЛАЦ ПРИПРЕМЕ И НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ ПЛАНА Носилац припреме Плана је Одјељење за просторно уређење и стамбено - комуналне послове општине Братунац, а носилац израде је предузеће Урбис центар д.о.о. Бања Лука. Средства за израду просторног плана је обезбједила организација UNDP БиХ (Развојни програм Уједињених нација). Уговор између организације UNDP БиХ и предузећа Урбис центар д.о.о. Бања Лука (носилац израде) закључен је године. 5. РАДНИ ТИМ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА мр Бранислав Бијелић, дипл. просторни планер, мр Симић Данијела, дипл. просторни планер, Боснић Сара, дипл. просторни планер, Гајић Драган, дипл. просторни планер, Пашић Драгана, дипл. инж. саобраћаја, мр Ристо Стјепановић, дипл. инж. грађевинарства, смјер хидротехника, мр Милан Пржуљ, дипл. инж. електротехнике Мићић Бранкица, дипл. инж. електротехнике, Ждрња Стево, дипл. инж. машинства, Милинковић Гордан, дипл. инж. геодезије, Паштар Славица, дипл. инж. електротехнике, Мирковић Мирослав, дипл. инж. шумарства, Мићић Бранислав, дипл. инж. пољопривреде, Иванковић Бранко, дипл. инж. геологије, Коџо Свјетлана, мастер заштите животне средине, Миљић Данијела, дипл. правник, Паспаљ Далибор, геометар. 6. САВЈЕТ ПЛАНА Одлуком Скупштине општине Братунац од године именован је Савјет за праћење израде Просторног плана општине Братунац у сљедећем саставу: 1. Млађеновић Недељко - предсједник Савјета; 2. Голић Мустафа; 3. Тешић Митар; 4. Станојевић Миленко; 5. Лазић Милица; 19

20 6. Петровић Радован; 7. Васић Раденко; 8. Стевановић Вјекослав; 9. Ћирковић Мијат. 7. ПРИМИЈЕЊЕНА МЕТОДОЛОГИЈА Методолошки оквир за израду цјелокупне просторно - планске документације у Републици Српској, укључујући и просторне планове јединица локалне самоуправе, дефинисан је законском и подзаконском регулативом, али и општим правилима струке. У члану 22. новог Закона о уређењу простора и грађењу (Службени гласник РС 55/10) дефинише се општи методолошки оквир просторних планова јединица локалне самоуправе. У овом члану се наводи сљедеће: "Просторни план јединице локалне самоуправе преузима и детаљније разрађује планска опредјељења из Стратегије или Просторног плана Републике уз уважавање природних и културно-историјских вриједности подручја града, односно јединице локалне самоуправе. Просторним планом из става 1. овог члана утврђује се: основна намјена простора, систем насеља (урбаног и руралног карактера) и њихово повезивање, критеријуми за ширење урбаних дијелова, намјене ван урбаних подручја, зоне комуналне инфраструктуре (развој саобраћајног система јединице локалне самоуправе или градског саобраћајног система, водоснабдијевање, енергија, телекомуникације), објекти од значаја за друштвену инфраструктуру јединице локалне самоуправе (здравство, школство, култура, спорт), мјере заштите градитељског и природног насљеђа, мјере заштите животне средине, мјере санације девастираних подручја (клизишта, плавна подручја), мјере заштите становника и материјалних добара од елементарних и других непогода, услови за изградњу у подручјима за која се не доносе документи просторног уређења нижег реда, обавезе приликом израде урбанистичких планова и спроведбених докумената просторног уређења и друге неопходне елементе". Детаљнији методолошки оквир за израду просторних планова јединица локалне самоуправе дефинише се кроз подзаконску регулативу. Пошто нови Правилник о садржају, начину израде и доношења докумената просторног уређења (Сл. гласник РС 59/11) није био донесен на почетку израде Плана (април године), код дефинисања садржаја и начина израде Просторног плана општине Братунац је коришћен Правилник о садржају планова (Сл. гласник РС 7/03) који представља подзаконски акт повезан са ранијим законом. Тежња у изради плана је да се обезбиједи довољна флексибилност према плановима нижег реда, тако да се њиховом израдом, приликом које се остварује детаљнији увид у погодности одређене локације и адекватније одговара на захтјеве које ситуација поставља, не наруше основни принципи и концепт плана. Методологија израде овог планског документа конципирана је на методама анализе и синтезе, принципима одрживог развоја и принципима комуникационог планирања. Аналитичке студије (анализа 1) тематских области полазну основу имају у постојећем стању, а као резултат дају претпоставке за планирање. Синтеза 1 подразумијева усаглашавање формираних тематских претпоставки и евалуацију планских рјешења. Резултат евалуације упућује на анализу 2 и синтезу 2. Циклички процес евалуације (евалуација планских решења) обавља се док се не дође до задовољавајућег планског 20

21 решења. Примијењени комуникациони модел планирања подразумијева и грађанску евалуацију планских рјешења која највише долази до изражаја у фази нацрта плана, односно у периоду јавног увида. 8. ПРЕГЛЕД ИНФОРМАЦИОНО ДОКУМЕНТАЦИОНЕ ОСНОВЕ ПЛАНА Преглед документације: Основни принципи одрживог просторног развоја европског континента, Европска конференција министара одговорних за просторно планирање (CEMAT), Хановер, септембар године, Перспектива просторног развоја Европске уније, Влада Републике Србије, Канцеларија за придруживање Европској унији, Француско српски форум за просторно планирање и регионалне политике, Београд; 2005, Љубљанска декларација о територијалној димензији одрживог развоја, CEMAT Љубљана, 2003, Инжињерска комора Србије, Матична секција просторних планера, Београд, 2005, Стратегије интегралног просторног развоја подручја Централне Европе, Подунавља и Јадрана, Visionplanet, European Space and Territorial Integration Alternatives / ESTIA, Spatial development strategies and policy integration for the South - eastern Europen space, CORINE LAND COVER & 2006, European Environment Agency, Просторни план Републике Српске , етапни план , Урбанистички завод Републике Српске, Бањалука; Бањалука, године, Просторни план Босне и Херцеговине за период , пречишћени текст; Скупштина СР БиХ, Сарајево, 1989, Просторни план Босне и Херцеговине за период од до године, Аналитичко-документациона основа, синтезни материјал, Републички комитет за, грађевинарство, стамбене и комуналне послове, Институт за архитектуру, урбанизам и просторно планирање архитектонског факултета у Сарајеву, Сарајево, септембар године, Информационо документациона основа Просторног плана Републике Српске до године, Урбанистички завод Републике Српске а.д. Бања Лука, Бања Лука, 2007, Просторни план Републике Српске до године, Урбанистички завод Републике Српске а.д. Бања Лука, Бања Лука, април године, Стратегија просторног уређења Републике Хрватске, Министарство просторног уређења, градитељства и становања Републике Хрватске, Завод за просторно планирање, Загреб, 1997, Закон о Просторном плану Републике Србије од до године, Народна скупштина Републике Србије, новембар године, Просторни план Црне Горе до године, Министарство за економски развој, Подгорица, март године, Средњорочна развојна стратегија Босне и Херцеговине ПРСП ( ), коначна верзија, Савјет министара БиХ, Сарајево, 2004, Стратегија развоја Босне и Херцеговине (радни документ), Савјет министара БиХ, Дирекција за економско планирање, Сарајево, мај године, 21

22 Студија за транспорт мастер план у Босни и Херцеговини финални извјештај, извршни сажетак, Japan International Cooperation Agency (JICA), Министарство цивилних послова и комуникација Босна и Херцеговина, Министарство промета и комуникација Федерације БиХ, Министарство саобраћаја и веза Република Српска, Pacific Consultants International, март године, Анализа стања локалне управе и самоуправе у Босни и Херцеговини (нацрт), EDA - Агенција за развој предузећа, Фонд отворено друштво Босна и Херцеговина, SDC / Intercooperation, мај године, Први национални извјештај Босне и Херцеговине у складу са Оквирном конвенцијом Уједињених нација о климатским промјенама, Бања Лука, август године, Инвентар стања земљишних ресурса Босне и Херцеговине у послијератном периоду, Завод за Агропедологију Сарајево, Пољопривредни Институт Бања Лука, Агрономски Институт Свеучилишта у Мостару, Food and Agriculture Organization of the United Nations Сарајево, 2002, Стратегија управљања чврстим отпадом БиХ Final report, AEA TECHNOLOGY ENVIRONMENT, 2000, Ревидирана стратегија Босне и Херцеговине за провођење Анекса 7 Дејтонског мировног споразума, Министарство за људска права и избјеглице БиХ, Сарајево, јуни године, Студија енергетског сектора у БиХ нацрт коначног извјештаја, Енергетски институт Хрвоје Пожар Хрватска, Soluziona Шпанија, Економски институт Бања Лука, Рударски институт Тузла, 2008, Регионална стратегија економског развоја за економску регију Сјевероисточна БиХ, Регионална развојна асоцијација Сјевероисточне БиХ - НЕРДА, Тузла, децембар године, Политика развоја становништва Републике Српске пројекат, Влада Републике Српске, Републички савјет за демографску политику, Бања Лука, 2005, Стратегија развоја пољопривреде Републике Српске до године, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, 2006, Стратешки план руралног развоја Републике Српске за период године (нацрт), Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, 2009, Стратегија развоја туризма Републике Српске за период године (нацрт), Влада Републике Српске, 2010, Стратегија развоја малих и средњих предузећа Републике Српске у Републици Српској за период година, Влада Републике Српске, 2007, Стратегија интегралног управљања водама Републике Српске до године (нацрт), Завод за водопривреду д.о.о., Бијељина, 2012, Стратегија развоја енергетике Републике Српске до године, Енергетски институт Хрвоје Пожар Хрватска, Економски институт Бања Лука, Загреб/Бања Лука, фебруар године, Секторска стратегија развоја индустрије Републике Српске за период година, Министарство индустрије, енергетике и развоја, 2009, Стратегија развоја противградне заштите Републике Српске, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, 2010, Бројање возила на мрежи путева у Републици Српској година, Јавно предузеће Путеви Републике Српске, Бања Лука, август године, 22

23 Процјена угрожености Републике Српске од природних и других несрећа, Републичка управа цивилне заштите Републике Српске, 2001, Претходна студија изводљивости - хидроелектране на Средњој Дрини, Институт "Јарослав Черни", Београд, 2010, Просторни план општине Братунац (нацрт), Институт за архитектуру, урбанизам и просторно планирање Архитектонског факултета у Сарајеву, Братунац, март године, Аналитичко - документациона основа: просторни планови општина Братунац, Сребреница, Шековићи, Власеница и Зворник, Институт за архитектуру, урбанизам и просторно планирање Архитектонског факултета у Сарајеву, Сарајево, јули године, Одлука о доношењу и провођењу Просторног плана општине Сребреница, Сребреница, 1991, Просторни план општине Власеница (нацрт), Институт за архитектуру, урбанизам и просторно планирање Архитектонског факултета у Сарајеву, Власеница, фебруар године, Просторни план општине Милићи година, Урбис центар д.о.о., Бања Лука, новембар године, Регулациони план насељеног мјеста Братунац (графички дио - план просторне организације), Општина Братунац, 1985, Регулациони план "Градска плажа" Братунац, ДОО Завод за урбанизам и пројектовање Бијељина, 2007, Регулациони план за простор централног подручја насеља Братунац, Урбанистички завод РС а.д., 2004, Статут општине Братунац, Скупштина општине Братунац, јуни године, Стратешки план развоја општине Братунац , Општина Братунац, Братунац, мај године, Стратегија одрживог развоја општине Братунац (радна верзија), Општина Братунац, Братунац, 2012, План интегралног руралног развоја - општина Братунац, Пољопривредно. прехрамбени факултет Сарајево, Сарајево, март године, Велибор Шепур: Туристички потенцијали општине Братунац (завршни рад), Филозофски факултет, Катедра за географију, Универзитет у Источном Сарајеву, Пале, 2011, Локални еколошки акциони план - општина Братунац, Завод за водопривреду д.д. Сарајево, 2008, План прилагођавања управљања отпадом за дјелатност прикупљања и транспорта отпада - Братунац, УНИС институт, Источно Сарајево, године, Стратегија за младе општине Братунац, Општина Братунац, 2006, Инвентар стања земљишних ресурса у Босни и Херцеговини у послијератном периоду - општина Братунац, Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду (FAO), 2005, Минералне сировине Републике Српске, Републички завод за геолошка истраживања, Зворник, 2011, Извјештај о прелиминарној анализи ријечне мреже на простору општине Братунац за потребе дефинисања могућности изградње проточних хидроелектрана, Криптос, Милићи, новембар године, Мијовић Д.: Методологија хидрогеолошких истраживања у просторном планирању и управљање подземним водама, докторска дисертација, фондовска литература РГФ Београд, 2003, 23

24 Петар Беговић: Хидрогеолошке подлоге у просторном планирању на примјеру Општине Лакташи у Републици Српској, магистарска теза, фондовски материјал Рударско-геолошког факултета, Београд, 2009, Филипић и други: Програм санитарне заштите изворишта Бјеловац, Криптос, Милићи, Јасмина Османковић: Регионализација теорија и пракса, Бета, Сарајево, 2001, Алмазага Ћатовић: Туризам у економској структури регије Сјевероисточне Босне и Херцеговине (докторски рад), Природно - математички факултет, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, 2010, Република Српска у процесима регионалног организовања са посебним освртом на EU RED пројект економских региона у Босни и Херцеговини - нацрт, Економски институт Бања Лука, Бања Лука, децембар године, Попис становништва 1953, становништво и домаћинства, књига 12, подаци за насеља и дијелове насеља према управној подјели у години - Београд, 1959, Попис становништва, домаћинстава и станова у години [CD-ROM], Савезни завод за статистику, Београд, Становништво БиХ Народносни састав по насељима, Државни завод за статистику Републике Хрватске, Загреб, године, Статистички годишњак Републике Босне и Херцеговине 1992, Државни завод за статистику, Сарајево, мај године, Попис становништва години, Федерални завод за статистику, Сарајево, Попис становништва у години (радни материјал), Републички завод за статистику РС, Бања Лука, Билтени демографске статистике године, Републички завод за статистику РС, Бања Лука, Статистички годишњак РС година, Републички завод за статистику РС, Бања Лука, 2009, Статистички годишњак РС година, Републички завод за статистику РС, Бања Лука, 2010, Статистички годишњак РС година, Републички завод за статистику РС, Бања Лука, 2011, Анкета о потрошњи домаћинстава у БиХ године, Агенција за статистику БиХ, Републички завод за статистику РС, Федерални завод за статистику, Стататистички годишњаци СР БиХ и СФРЈ, Археолошки лексикон БиХ, Земаљски музеј Босне и Херцеговине, Сарајево, 1988, Шефик Бешлагић: Стећци - каталошко - топографски преглед, Сарајево, 1971, Годишњак - Потрошња воде и степена загађења отпадних вода у СР Босни и Херцеговини за годину, Републички водопривредни друштвени фонд, Сарајево, 1991, Публикација о здравственом стању становништва за годину, Институт за заштиту здравља Републике Српске, 2009, Шуме високе заштитне вриједности у Босни и Херцеговини водич, Федерално министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Сарајево, 2008, Шумско - привредне основе за подручје општине Братунац, Прилагођавање реалног и финансијског сектора прикључењу Европској унији, Савез економиста Југославије, године, Привредна комора Републике Српске, Глобално претраживање подузећа, 24

25 Бањалучка берза, Упуство за израду основне инжењерскогеолошке карте СФРЈ, Савезни геолошки завод, Београд, 1988, Карте водних објеката, издање Завода за водопривреду Босне и Херцеговине и Војногеографског института Београд, Водопривредне смијернице за израду урбанистичке документације, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, сектор водопривреде, Бијељина, године, Дугорочни програм снабдијевања питком водом становништва и привреде у СРБиХ, Сарајево, године, Дугорочни програм развоја водопривреде Босне и Херцеговине у периоду од до године, Основне карактеристике водопривреде СР БиХ, РО Водопривреда БиХ, ООУР Завод за водопривреду Сарајево, године, Ресурси Републике Српске, зборник радова симпозијума, Географско друштво Републике Српске, Урбанистички завод Републике Српске, Бања Лука, мај године, Ресурсни потенцијали привредног раста Републике Српске, Економски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, 2005, Одрживи развој планинских подручја Србије, зборник радова, Посебна издања ИАУС, Београд, 2004, Планина 2002: раубовање ресурса, одсуство развоја, одлазак становништва, зборник радова, Савез инжињера и техничара Србије и ИАУС, Београд, 2002, Стратегија развоја општине Косјерић, Географски факултет, Институт за просторно планирање, Скупштина општине Косјерић, Београд, Осим прикупљене документационе основе, кориштене су детаљне информације из стручних организација из области шумарства, рударства, инфраструктуре, привреде, животне средине; релевантне општинске одлуке и подаци из општинских одјељења добијених путем анкете; топографске и катастарске подлоге; геолошке карте; као и еколошка документација приложена у поступку прибављања еколошких дозвола. 25

26 Б. СТАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШТЕЊА ПРОСТОРА 26

27 I ТЕРИТОРИЈА, СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА 1. ТЕРИТОРИЈА И ВЕЗЕ СА СУСЈЕДНИМ ПРОСТОРИМА Обухват плана представља подручје општине Братунац. Укупна површина општине Братунац износи km 2 или ha. У површини Републике Српске општина Братунац учествује са 1.19 %, а у површини БиХ са 0.57 %. Подручје општине се састоји од 50 насељених мјеста односно 47 катастарске општине. Називи и територијални обухват катастарских општина и насељених мјеста су идентични у већини случајева. У мањем броју случајева насељена мјеста се налазе у оквиру више катастарских општина или се у једној катастарској општини налази више насељених мјеста. Тако на примјер насељено мјесто Братунац обухвата читаву КО Братунац и дијелове КО Михаљевићи и КО Суха, док насељено мјесто Кравица обухвата дијелове КО Шиљковићи и КО Оправдићи. С друге стране у територијалном оквиру КО Лозница се налазе насељена мјеста Бјеловац и Лозница, док у оквиру КО Млечва егзистирају насељена мјеста Факовићи и Млечва. Табела 1: Насељена мјеста и њихова површина на подручју општине Братунац НАСЕЉЕНО МЈЕСТО ПОВРШИНА (km 2 ) Редни број НАСЕЉЕНО МЈЕСТО 1 Абдулићи Мратинци Бањевићи Оћеновићи Биљача Оправдићи Бјеловац Пирићи Бљечева Побрђе Бољевићи Побуђе Брана Бачићи Подчауш Братунац Полом Дубравице Раковац Факовићи Реповац Глогова Сикирић Хранча Слапашница Хрнчићи Станатовићи Јагодња Суха Јакетићи Шиљковићи Јелах Тегаре Јежештица Урковићи Јошева Витковићи Коњевићи Вољавица Красановићи Вранешевићи Кравица Загони Липеновићи Залужје Лозница Запоље Магашићи Жлијебац Редни број 25 Михаљевићи Млечва ПОВРШИНА (km 2 ) УКУПНО

28 У административно политичком погледу општина Братунац је у подјељена на 27 мјесних заједница: Бјеловац, Бљечева Загони, Братунац 1, Братунац 2, Борићи Подградац, Вољавица, Глогова, Залужје, Жлијебац, Јежештица, Кравица, Красанпоље, Коњевић Поље, Михаљевићи, Моштанице, Осамско, Пилана, Побрђе, Подчауш, Полом, Реповац, Селиште, Слапашница, Суха, Тегаре, Факовићи и Хранча. Границе мјесних заједница на ширем урбаном подручју не одговарају границама катастарских општина и насељених мјеста. Подручје општине граничи са 3 општине у Републици Српској Зворник, Милићи и Сребреница. ВЕЗЕ СА СУСЈЕДНИМ ПРОСТОРИМА Везе са сусједним просторима проистичу из географског положаја одређеног простора. Под везама се подразумијевају односи одређене територије са територијама у окружењу, на различитим територијалним нивоима. Тако када говоримо о везама општине Братунац са сусједним просторима, то се првенствено односи на географски положај општине и релације према различитим врстама и нивоима политичких ентитета у окружењу. На првом мјесту општина Братунац представља јединицу локалне самоуправе у оквиру Републике Српске и БиХ, саставни дио мезорегије Бијељина и субрегије Зворник по Просторном плану Републике Српске до године. Иначе, у субрегији Зворник се налазе поред општине Братунац и општине Власеница, Зворник, Милићи, Осмаци, Сребреница и Шековићи. Само градско насеље Братунац је по Просторном плану Републике Српске до године дефинисано као примарни локални центар. Општина Братунац и њено општинско сједиште су веома јаким функционалним везама повезани са субрегионалним центром Зворник и мезорегионалним центром Бијељина. Поред тога, подручје општине Братунац је функционалним везама вишег ранга нарочито везано за ентитетски центар Бању Луку. Иначе, општина Братунац има своју значај и у оквиру Босне и Херцеговине. Међуентитетска граница је у прошлости сматрана тзв. "затвореном границом", са баријерном или фронтовском функцијом. Међутим, стварност је показала да је у међувремену ова граница добила филтрирајућу и контактну функцију. Проток људи и робе и с тим везано губљење баријерне функције границе је учинило да се крене у заједничке међуентитетске пројекте. Стварање економских регија у БиХ које прелазе ентитетску границу се може схватити као начин економске интеграције БиХ. Простор општине Братунац у економској регионализацији БиХ припада Економској регији Сјевероисточна БиХ, чија је оперативна институција Регионална развојна асоцијација Сјевероисточне БиХ (НЕРДА), која координира различите међуентитетске развојне пројекте, првенствено везане за инфраструктуру и привреду. У Eкономску регију Сјевероисточне БиХ, поред општине Братунац улазе још општине Бијељина, Брод, Доњи Жабар, Хан Пијесак, Лопаре, Милићи, Модрича, Осмаци, Пелагићево, Петрово, Сребреница, Шамац, Шековићи, Угљевик, Власеница, Вукосавље и Зворник из РС, а из Федерације БиХ све општине Тузланског кантона (Бановићи, Челић, Добој-Исток, 28

29 Грачаница, Градачац, Калесија, Кладањ, Лукавац, Сапна, Сребреник, Теочак, Тузла и Живинице) и Посавског кантона (Домаљевац - Шамац, Оџак и Орашје), уз Брчко дистрикт БиХ. Општина Братунац читавом својом сјевероисточном, источном и југоисточном границом представља државну границу са Републиком Србијом. С друге стране државне границе се налазе двије административно територијалне јединице вишег ранга - Мачвански и Златиборски округ. Ова два округа у новој статистичкој регионализацији Србије карактерише трећи ниво категоризације - национална статистичка територијална јединица 3 (НСТЈ 3) и нешто другачији називи - Мачванска област и Златиборска област. Сарадња са сусједном државом и њеним административно територијалним јединицама (окрузи - области), као и са пограничним општинама у њиховом саставу (Бајина Башта, Љубовија и Мали Зворник) није на потребном нивоу. До године је постојала снажна повезаност и сарадња са сусједном општином Љубовија чији је општински центар удаљен од градског насеља Братунац свега око 3 km. Нарочито су биле интезивне везе између самих градских насеља Братунац и Љубовија. Ова два урбана средишта су сарађивала и међусобно се надопуњавала у бројним областима (првенствено привреда и образовање). Недостатак квалитетне директне саобраћајне везе (мост) и природни услови (Дрина) у том период су условили су да не дође до просторног срастања ова два градска насеља. У другој половини године покренута је иницијатива за формирање Еврорегиона Дрина који би чиниле јединице локалне самоуправе са подручја слива Дрина из три државе: БиХ, Србија и Црна Гора. Ова прекогранична асоцијација је основана године у Бијељини, а у њен састав је ушло 17 јединица локалне самоуправе из четири државе (Плужине из Црне Горе; Фоча, Ново Горажде, Вишеград, Сребреница, Братунац, Зворник и Бијељина из РС; Горажде из ФБиХ; Бајина Башта, Ужице, Љубовија, Мали Зворник, Лозница, Шабац и Богатић из Србије; Град Жупања из Хрватске). У септембру године почела је реализација прекограничног пројекта "Подриње" у којем требају учествовати 12 јединица локалне самоуправе из Републике Српске и 13 јединица локалне самоуправе из Републике Србије. Сарадња и везе са осталим просторима на подручју бивше Југославије, Европске уније и осталих европских земаља су у посљедње вријеме све интезивније (општине и градови партнери). Такође, у сарадњи са различитим међународним агенцијама реализују се пројекти из области обнове стамбеног фонда и инфраструктуре. Мачванска област и Златиборска област немају израђене просторне планове. У садашњем тренутку (2011. година) у току је израда регионалних просторних планова који обухватају и ове двије области. Једини ажурни просторно - плански документ вишег ранга који покрива ове двије области односно погранична подручја Републике Србије према БиХ и РС јесте Просторни план Републике Србије до године. У овом документу преко пограничног подручја према БиХ и РС је планирана изградња гасовода до Љубовије из правца Београда преко Ваљева. На ријеци Дрини је планирана изградња акумулација и пратећих хидроелектрана на средњем току - 29

30 Дубравица и Тегаре. Гранични прелаз је предвиђен између насељених мјеста Братунац и Љубовија. Израда просторних планова за општине Љубовија и Бајина Башта је у завршној фази (добијена коначна сагласност Министарства животне средине, рударства и просторног планирања Србије) и очекује се њихово скоро усвајање на локалним скупштинама. Израда Просторног плана општине Мали Зворник је у току. Просторни план општине Љубовија У овом просторно - планском документу најважнији планирани друмски саобраћајни објекат према општини Братунац јесте мост Љубовија - Братунац на локалитету Ваган. Уз овај мост је планиран гранични прелаз и пословна зона (радна зона од посебног интереса). У подпоглављу "Хидроенергетски потенцијали" наводи се да су Просторним планом Републике Србије и Водопривредном основом Републике Србије планиране акумулације Тегаре (резервација коте нормалног успора 220 м.н.м.), Мала Дубравица (планирана кота нормалног успора 176 м.н.м.) и Горња Љубовиђа. Хидроелектрана Тегаре са пратећом акумулацијом се смјешта на територију сусједне општине Бајина Башта и у том смислу се истиче: " Обзиром на степен заштите простора у појасу Дрине од Бајине Баште скоро до улива реке Грабовице у Дрину, па према Ваљевским планинама, планска претпоставка је да акумулација "Тегаре" неће залазити на подручје општине Љубовија". Због тога је ХЕ Тегаре је помјерена на подручје општине Бајина Башта. Занимљиво је да се у графичком дијелу плана (реферална карта "Мрежа насеља и инфраструктурни системи") преградни профил ХЕ Мала Дубравица налази испод засеока Џафићи (насељено мјесто Витковићи) са мањом пратећом акумулацијом у реону Полићи - Узовница. Иначе, у текстуалном дијелу плана се наводи сљедеће: "Изградњи треба да предходи израда посебне планске и урбанистичке документације којом ће се дефинисати тачна локација и сви услови градње и услови заштите животне средине, који прате изградњу оваквог капиталног објекта". У подпоглављу "Спровођење Просторног плана израдом нове урбанистичке документације" се истиче да се на подручју обухвата плана очекује израда Просторног плана подручја посебне намјене појаса Дрине, "односно ППППН за изградњу хидроелектрана и зоне планираних акумулација ("Дубравица" на Дрини и "Горња Љубовиђа" на Љубовиђи)". У погледу заштите природних добара у пограничном подручју са општином Братунац се наводи евидентирано природно добро - Природно плодиште младице на подручју доњег тога ријеке Трешњице. Ово природно добро између осталог обухвата и 300 m обале Дрине низводно од ушћа Трешњице под правим углом на матицу ријеке и у том дијелу ово природно добро се налази у директном контакту са подручјем општине Братунац (Грабовичко поље - Вранешевићи). Просторни план општине Бајина Башта Најважнији планирани друмски саобраћајни објекат у овом просторно - планском документу према општини Братунац јесте мост Бачевци - Факовићи. Уз овај планирани мост су планиране приступне саобраћајнице и гранични прелаз. Ово планско рјешење је дефинисано као једно од приоритетних планских рјешења. У погледу коришћење хидроенергетског потенцијала Дрине усвојена је варијанта хидроенергетског коришћења Дрине са 4 мање проточне хидроелектране умјесто двије веће хидроелектране са пратећим акумулацијама - Тегаре и Рогачица. На граници са подручјем општине Братунац планиране су три од четири проточне хидроелектране: 30

31 Мала Рогачица, Оклетац и Бачевци. С тим у вези се на страници 55 се наводи: "Планирана је изградња четири проточне ниске ХЕ, висине 9 и 11 m лоциране тако да не угрожавају околни простор (ХЕ "Мала Бајина Башта", ХЕ "Мала Рогачица", ХЕ "Оклетац", ХЕ "Бачевци"). Код све четири ХЕ падови су скоро једнаки, па су им и инсталисане снаге приближно једнаке. Самим тим је и хидромеханичка опрема за брану и електромашинска за агрегате иста типска, што има велики утицај на економичност ХЕ". Што се тиче великих хидроелектрана на Дрини, на истој страници се истиче сљедеће: "С друге стране, плановима развоја ЈП ЕПС, као и Уредбом о утврђивању Програма остваривања Стратегије развоја енергетике РС до 2015 године, предвиђена је и могућност изградње система хидроелектрана ХЕ "Рогачица" у рејону насеља Рогачица и ХЕ "Тегаре" у општини Љубовија, али са делом акумулације у општини Бајина Башта. Тачне локације и карактеристике хидроелектрана и њихових акумулација биће утврђене у току израде инвестиционо-техничке документације на основу које ће се приступити изради посебног плана". 31

32 2. СТАНОВНИШТВО Становништво са својим обиљежима представља основни плански параметар према коме се усклађују сва остала планска рјешења. Као и са свим плановима и стратегијама који се раде или су урађени у посљедњих 15 година, кључни проблем представља недостатак пописа становништва. Иначе, Општина Братунац је године урадила незваничан попис становништва са неколико основних обиљежја. Основу за демографске процјене за годину су представљали бирачки спискови, као и број ученика у основним школама. У тексту о кретању становништва и домаћинстава биће коришћени подаци из званичних пописа становништва ( година), пописа РС из године (тзв. "ратни попис"), а најновији подаци биће дати у виду процјена за годину. Сличан принцип биће коришћен и у дијелу који ће говорити о структурама становништва (полна, старосна и национална). Као најбољи просторни индикатор везан за становништво показала се густина насељености и она ће бити приказана у посљедњем дијелу текста о становништву. КРЕТАЊЕ БРОЈА СТАНОВНИКА И ДОМАЋИНСТАВА Кретање броја становника по насељеним мјестима на подручју општине Братунац показује сљедећа табела. 32

33 Табела 2: Кретање броја становника по насељеним мјестима на подручју општине Братунац у периоду година Редни број НАСЕЉЕНО МЈЕСТО БРОЈ СТАНОВНИКА Абдулићи Бањевићи Биљача Бјеловац Бљечева Бољевићи Брана Бачићи Братунац Дубравице Факовићи Глогова Хранча Хрнчићи Јагодња Јакетићи Јелах Јежештица Јошева Коњевићи Красановићи Кравица Липеновићи Лозница Магашићи Михаљевићи Млечва Мратинци Оћеновићи Оправдићи Пирићи Побрђе Побуђе Подчауш Полом Раковац Реповац Сикирић Слапашница Станатовићи Суха Шиљковићи Тегаре Урковићи Витковићи Вољавица Вранешевићи Загони Залужје Запоље Жлијебац УКУПНО

34 Из табеле је видљиво да је број становника општине Братунац континуирано растао од Другог свјетског рата до год. (стално становништво , становништво у земљи ). Просјечна годишња стопа раста у том периоду је била Попис из год. показује драстичан пад броја становника за чак % у периоду година (ако се пореди становништво у земљи), да би у сљедећих 18 година дошло до раста броја становника по просјечној годишњој стопи раста од око Потребно је подсјетити да је попис из год. пописивао само становништво у земљи, а процјена из године се такође темељи на концепту становништва у земљи. Драстичан пад броја становника у периоду година је посљедица првенствено ратних миграција. Процјена из године даје податке о расту броја становника, што је посљедица позитивног миграционог салда (избјеглице и расељена лица и повратничко становништво) и поред негативног природног прираштаја. Дијаграм 1: Динамика становништва општине Братунац у периоду година Генерално гледајући, основни фактор који је утицао на кретање броја становника у прошлости, односно динамику становништва било је механичко кретање и ратни губици у периоду година. До тог закључка се може доћи упоређујући годишње стопе кретања броја становника и годишње стопе природног прираштаја, као и анализирајући податке о ратним губицима. Стопе природног прираштаја су увијек 34

35 биле веће од стопа кретања броја становника до године. Негативни миграциони салдо у периоду година условио је мању стопу раста становништва, него што је могла бити у условима позитивног миграционог салда или миграционог салда око нулте вриједности. Кретање броја становника по насељеним мјестима показује стварне демографске процесе (хетерогеност динамике становништва по насељеним мјестима). Континуирани раст у периоду година је имало 16 насељених мјеста (од 50 насељених мјеста). То су била насељена мјеста Биљача, Братунац, Глогова, Хранча, Хрнчићи, Коњевићи, Магашићи, Пирићи, Побуђе, Реповац, Тегаре, Урковићи, Вољавица, Загони, Залужје и Запоље. Готово континуирани раст популације у овом периоду су имала још и насељена мјеста Бљечева, Јежештица, Јошева, Раковац и Сикирић. Основано се може претпоставити да су континуирани или готово континуирани број становника имали и насељена мјеста Бјеловац и Кравица. Примјетно је да је у оба случаја ријеч првенствено о насељеним мјестима која су општински центар (Братунац), локални центри (Глогова, Хранча, Кравица, Коњевићи, Тегаре), приградска насеља (Раковац, Реповац, Загони, Вољавица), те насељена мјеста која се наслањају на локалне центре. У односу на годину, по попису из године 34 насељена мјеста је имало већи број становника. Континуирани пад популације у периоду година није забиљежило ниједно насељено мјесто на подручју општине. Готово континуирани значајнији пад популације у овом периоду је карактерисао насељена мјеста Бањевићи, Јакетићи, Оћеновићи и Слапашница. Драстичан пад броја становника у периоду година на нивоу општине одразио се и на насељском нивоу. Чак 44 насељених мјеста је у овом периоду забиљежило популациони пад, док је без становништва остало 31 насељено мјесто. Занимљиво је да су раст у овом периоду прије свега забиљежила приградска насеља (Побрђе, Подчауш, Реповац, Суха). Пораст броја становника у периоду година забиљежило је 38 насељених мјеста (већином насељена мјеста са бошњачким становништвом), а пораст броја становника у периоду година присутан је једино у насељеним мјестима Братунац, Кравица и Реповац. Остала насељена мјеста у општини су у истом периоду доживјела пад популације, а насељена мјеста Јагодња, Јошева, Липеновићи и Шиљковићи у садашњем тренутку немају стално становништво. Код кретања броја домаћинстава је присутна слична ситуација као код кретања становништва, с тим да је стопа раста броја домаћинстава била изнад стопа раста становништва у већем дијелу периода година. Једини значајнији пад је забиљежен у периоду година. Објашњење за континуирани раст броја домаћинстава у периоду година је у порасту броја становника и смањењу просјечне величине домаћинства од године. Примјера ради године просјечна величина домаћинства је била 6.01 члана, док је године износила 4.24 члана. У попису године биљежи се нагли пад броја домаћинстава (смањење за чак 4878 домаћинстава) и пад просјечне величине на 3.76 чланова. Процјена за годину говори о порасту броја домаћинстава на 5615 домаћинстава, уз даљи пад просјечне величине домаћинстава на 3.26 чланова. 35

36 Дијаграм 2: Кретање броја домаћинстава на подручју општине Братунац у периоду година Природно кретање Кретање броја становника односно динамика становништва посљедица је природног и механичког кретања становништва (миграција). До године општина Братунац је имала просјечне годишње стопе природног прираштаја знатно изнад просјека БиХ. Тако је године просјечна годишња стопа природног прираштаја износила 12.7 (БиХ ). Такође, основано се може претпоставити да је у периоду година природни прираштај био негативан усљед ратних губитака (3604 убијених и несталих у периоду година према подацима Истраживачко документационог центра Сарајево). Сљедећа табела показује вриједности природног прираштаја у периоду година на подручју општине Братунац. 36

37 Табела 3: Природни прираштај на подручју општине Братунац у периоду година Година Наталитет Морталитет Природни прираштај УКУПНО Из табеле је видљиво да општина Братунац од године биљежи претежно негативне вриједности природног прираштаја. Упоређивањем периода прије и послије године видљиво је да су вриједности природног прираштаја на простору обухвата плана доживјеле изразите промјене: од изразито позитивних постале су негативне након године, уз изузетак двије године. Просјечна годишња стопа природног прираштаја након године износи око -2. Механичко кретање Као што је раније поменуто, механичко кретање, тачније негативни миграциони салдо је имао највећи утицај на кретање броја становника на подручју обухвата плана. Под негативним миграционим салдом се подразумјева веће исељавање (емиграција) од усељавања (имиграције). Општина Братунац представља типично емиграционо подручје. Процјењује се да је негативан миграциони салдо у општини Братунац био присутан читав период година, да би у периоду година миграциони салдо постао позитиван. Најлошије вриједности миграционог салда у периоду прије година биле су у периоду година (процјењена просјечна годишња стопа око -14 ), а најбоље вриједности су биле у периоду година (процјењена просјечна годишња стопа око -2.5 ). У периоду година достигнуте су 37

38 апсолутно најниже вриједности миграционог салда. Пад броја становника у том периоду је био условљен већим дијелом негативним миграционим салдом који је износио у апсолутним бројкама око становника. Ипак, може се закључити да су се негативне вриједности миграционог салда (емиграција) смањивале од до године, да би затим дошло до повећања негативног миграционог салда, прије свега у периоду година (ратне емиграције), а посљедњи период од године карактерише позитивни миграциони салдо, који се испољава у порасту укупног броја становника, а што је везано за досељавање српског становништва из из Федерације БиХ (бивше избјегло и расељено становништво) и повратак раније домицилног бошњачког становништва на подручје општине Братунац. Подаци о унутрашњим миграцијама (у БиХ) за период година које је публиковао Републички завод за статистику РС показују да општина Братунац има негативни миграциони салдо унутрашњих миграција од 410 становника. Код досељавања нешто више становника долази из Федерације БиХ него из других дијелова РС, док знатно већи број становника одсељава у друге општине РС него у Федерацију БиХ и Брчко дистрикт. Генерално се може закључити да се наставља емиграциони тренд из периода прије године. Табела 4: Механичко кретање на подручју општине Братунац у периоду година Година Досељено становништво Одсељено становништво Миграциони салдо УКУПНО

39 СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА Структуре становништва су значајан сегмент сваке демографске анализе и указују на квалитет одређене популације. Код структура становништва су присутне још веће тешкоће у односу на основне демографске податке, пошто подаци о појединим структурама становништва из пописа године нису публиковани, тако да ће се у тим случајевима користити подаци из пописа године. Полна структура Полна структура на подручју општине Братунац је године значајније одступала од просјека БиХ. Тe годинe, у односу на просјек БиХ (више женског становништва), подручје општине је карактерисало значајно веће учешће мушког становништва %. У години оквирно се процјењује да је дошло до повећања удјела женског становништва изнад 51 % због ратних губитака мушког становништва. Старосна структура Старосна структура представља веома значајну структуру становништва и на њој се заснивају разне друге врсте планирања. Старосна структура године на подручју општине Братунац је била повољнија од просјека БиХ. Просјечна старост становништва године на подручју општине је износила нешто изнад 28 година. Према старосној доби становништво општине се године налазило у фази демографске зрелости. Дијаграм 3: Старосна структура на подручју општине Братунац године СТАРОСНА СТРУКТУРА ГОДИНЕ 0-14 година година 65> година и непознато 7.37% 28.75% 63.88% 39

40 Процјена за год. говори о погоршању старосне структуре, израженом у порасту становништва изнад 65 година (старо становништво) на око 13 % и смањењу учешћа младог становништва (0 14 година) на свега око 14 %, док је учешће зрелог становништва (15 64 година) повећано на око 73 % укупне популације. Просјечна старост становништва општине Братунац у години се процјењује на око 39 година и становништво општине се налази у фази демографске старости, односно на граници уласка у фазу дубоке демографске старости. Алармантна чињеница је да се готово изједначио број младог и старог становништва. Образовна структура Образовна структура становништва је кроз пописе дата преко структуре становништва према школској спреми. По попису из године структура становништва према школској спреми на подручју општине Братунац је била знатно лошија од просјека БиХ. Тако је на подручју општине те године било око 35 % мање учешће у укупном становништву становника са средњим образовањем (16.1 %), а преко два пута мање становника са вишим и високим образовањем (2.3 %) од просјека БиХ. Са оваквом структуром према школској спреми је у логичкој вези и проценат неписмених лица, који је години на подручју општине Братунац износио чак 15.9 % (просјек БиХ 9.9 %) становништва изнад 10 година. Дијаграм 4: Учешће становништва према школској спреми на подручју општине Братунац године 30.00% УЧЕШЋЕ СТАНОВНИШТВА ПРЕМА ШКОЛСКОЈ СПРЕМИ ГОДИНЕ 25.00% 20.00% 15.00% Општина Братунац БиХ 10.00% 5.00% 0.00% Становништво са средњим образовањем Становништво са вишим и високим образовањем 40

41 У години учешће становника са средњим образовањем се процјењује на око 33 %, а становништва са вишим и високим образовањем на око 5.4 %, што је и даље испод просјека БиХ (по Анкети о потрошњи домаћинстава из године 50.2 % становника БиХ изнад 18 година је завршило средњу школу; а више и високо образовање има 9.1 % становника изнад 20, односно 23 године). Национална структура Подручје општине Братунац је у периоду прије године било етнички хетерогено подручје са већинским бошњачким (муслиманским) становништвом у укупној популацији. На ту чињеницу указује национална структура становништва по попису из године. Дијаграм 5: Национална структура на подручју општине Братунац године НАЦИОНАЛНА СТРУКТУРА ГОДИНЕ Муслимани Срби Хрвати Југословени Остали 0.12% 0.66% 1.03% 34.13% 64.06% У свим пописима становништва након Другог свјетског рата закључно са годином српски народ представља други народ по бројности. Хрвати су те године били занемарљиво присутни на подручју општине (0.12 %). Трећа етничка група по бројности у општини су били Остали који су године имали учешће у укупној популацији од 1.03 %. Најбројнији у категорији осталих народа су били Роми, првенствено настањени у градском насељу. Југословена је године било свега 0.66 %. Национална структура по насељима даје најбољу слику националне структуре у оквиру простора општине Братунац. Тако су Бошњаци кроз читав период година представљали већину у насељеним мјестима Хрнчићи, Коњевићи, Побуђе и Урковићи на западу општине; у већем дијелу централног подручја општине (Братунац, Биљача, Бљечева, Глогова, Хранча, Михаљевићи, Подчауш, Суха, Вољавица, Залужје), као и појединим насељеним мјестима у јужном дијелу општине (Абдулићи, Јагодња, Јошева, Пирићи, Сикирић, Тегаре, Запоље). Српско становништво је у истом периоду било већинско у готово свим насељеним мјестима у сјеверозападном (Бањевићи, 41

42 Дубравице, Красановићи, Оћеновићи, Полом, Слапашница, Витковићи), западном (Брана Бачићи, Кравица, Јежештица, Липеновићи, Мратинци, Оправдићи, Шиљковићи) и јужном дијелу општине (Бољевићи, Факовићи, Млечва, Станатовићи, Вранешевићи, Жлијебац). Процјењује се да се национална структура године увелико промјенила. Српско становништво доминира са око %, док је учешће Бошњака пало на %. Разлози за такву промјену националне структуре су првенствено ратна дешавања, тачније ратне миграције. Простор општине Братунац напустило је око становника, претежно бошњачке националности, а на исто подручје је дошло становника српске националности, прије свега из Федерације БиХ. Дијаграм 6: Национална структура на подручју општине Братунац године (процјена) НАЦИОНАЛНА СТРУКТУРА ГОДИНЕ Бошњаци Срби Хрвати Остали 0.11% 0.48% 17.09% 82.33% 42

43 ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ Густина насељености је један од најзначајнијих индикатора у просторном планирању, јер спаја простор и становништво. Густина насељености општине је и године била изнад просјечне густине насељености РС те године, док је у случају БиХ густина насељености године била испод просјека. Тако је густина насељености (стално становништво) на подручју општине Братунац године износила ст/km 2 (РС ст/km 2, БиХ ст/km 2 ), а године (становништво у земљи) ст/km 2 (РС око 52.4 ст/km 2, БиХ око 68 ст/km 2 ). Може се закључити да је густина насељености године на овом подручју била готово двостуко већа од просјека РС, а године око 20 % изнад просјека РС (око 92 % просјека БиХ). Ипак, анализа густине насељености на нивоу насељених мјеста даје најбоље резултате и приближно показује дистрибуцију становништва у простору. Сљедећа табела показује дистрибуцију густине насељености према попису из године. Табела 5: Дистрибуција густина насељености на подручју општине Братунац године ДИСТРИБУЦИЈА ГУСТИНЕ НАСЕЉЕНОСТИ НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ ГОДИНЕ КАТЕГОРИЈА НАСЕЉЕНОГ МЈЕСТА ПОВРШИНА (km 2 ) % (ст/km 2 ) изнад УКУПНО Из табеле је видљиво да је год. на подручју општине Братунац свега око % територије било ријетко насељено (густина насељености испод 20 ст/km 2 ). Ријеч је о подручју насељених мјеста Бањевићи, Јакетићи, Јелах, Млечва и Оћеновићи. Насељена мјеста са густином преко 200 ст/km 2 су покривала % територије општине. На ових око 40 km 2 територије је год. било концентрисано становника или око 48 % тадашњег становништва општине Братунац. Ова насељена мјеста су већином смјештена у централном дијелу општине (првенствено Братунац и његова приградска насеља) и у крајњем западном дијелу општине (Побуђе и Урковићи). 43

44 Сљедећа табела говори о дистрибуцији густине насељености на овом подручју на основу процјењеног броја становника године. Табела 6: Дистрибуција густина насељености на подручју општине Братунац године ДИСТРИБУЦИЈА ГУСТИНЕ НАСЕЉЕНОСТИ НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ ГОДИНЕ* КАТЕГОРИЈА НАСЕЉЕНОГ МЈЕСТА ПОВРШИНА (km 2 ) % (ст/km 2 ) изнад УКУПНО *Базирано на процјени броја становника. Летимичан поглед на ову табелу указује да су и поред пада броја становника године, у односу на годину настављени паралелни процеси демографског пражњења и демографске концентрације. Површина ријетко насељених простора (са густином насељености испод 20 ст/km 2 површине подручја насељеног мјеста) је повећана на % укупне територије. Ријеч је о пространим подручјима претежно у периферним дијеловима општине у којима живи свега 996 становника. Иначе, на 6.61 % територије, односно у 4 насељена мјеста (Јагодња, Јошева, Липеновићи и Шиљковићи) уопште нема становништва (ненастањено подручје). С друге стране, повећана је површина територије са густином насељености ст/km 2. Површине свих осталих категорија густине насељености по насељеним мјестима су смањене у односу на годину. Међутим, значајно се повећала концентрација на 8.56 % општинске територије године живи чак становника или чак % укупне популације општине Братунац. Та територија су градско насеље Братунац и углавном приградска насеља (Бјеловац, Раковац, Реповац, Суха и Загони ) и секундарни општински центар Кравица. 44

45 3. ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА, ПРОСТОРНЕ ЦЈЕЛИНЕ, НАСЕЉСКА СТРУКТУРА, СИСТЕМ ЦЕНТАРА И УРБАНИЗАЦИЈА НАСЕЉСКА СТРУКТУРА Република Српска не посједује нову класификацију насељених мјеста на градска и остала насеља. Овдје треба напоменути да је код дефинисања појма градско насеље у периоду прије године коришћен административно управни критеријум, односно републичка статистика је у градска насеља убрајала сва насељена мјеста која су била општинска сједишта у СР БиХ. Уколико би се примјенила ова класификација из 1970 их година, насељено мјесто Братунац би се несумњиво могло сматрати званичним градским насељем. Међутим, употреба комбинованог демографско статистичког критеријума (М. Мацура, 1954.) за класификацију насељених мјеста даје нешто другачију слику. Ова типологија насељених мјеста, на основу броја становника насељеног мјеста и учешћа непољопривредног становништва, насељена мјеста дјели на градска, мјешовита и сеоска насеља. Да би се извршила класификација насељених мјеста потребно је имати податке о учешћу пољопривредног становништва, а посљедњи такви подаци су публиковани у Попису становништва из године. Према тим подацима и на основу претходно наведених критеријума на подручју општине Братунац је године било присутно 9 мјешовитих насеља Глогова, Хранча, Красановићи, Магашићи, Подчауш, Полом, Суха, Вољавица и Залужје. Те године је само насељено мјесто Братунац испуњавало критеријуме за градско насеље. Остала 38 насељена мјеста општине Братунац су се те године могла сврстати у сеоска насеља. Из ове анализе за годину примјетно је да су се мјешовита насеља налазила око општинског центра (приградска насеља), у долинском дијелу општине и дуж општинске осовине развоја. Недостатак података о непољопривредном становништву у данашње вријеме онемогућава да се уради оваква типологија насељених мјеста. На основу одређених процеса као што су пад популације, пад укупне запослености, пад запослености у непољопривредним дјелатностима у периоду послије године може се претпоставити данашња типологија насељених мјеста према демографско - статистичком критеријуму. Тако се основано може претпоставити да једино насељено мјесто Братунац има статус градског насеља по демографско - статистичком критеријуму, док су насељена мјеста Реповац и Загони прерасла у мјешовита насеља по овој типологији. Насељено мјесто Кравица вјероватно такође представља мјешовито насеље, а овај статус практично није задржало ниједно насељено мјесто које га је имало године. Осталих 46 насељених мјеста у општини Братунац у садашњем тренутку представљају сеоска насеља по демографско - статистичком критеријуму. Од ових 46 насељених мјеста једино се насељено мјесто Суха приближава категорији мјешовитих насеља. Уколико се примјени урбанистички критеријум који поред броја становника и активности становништва у обзир узима и морфолошке карактеристике насељеног мјеста, степен изграђености, функције и опремљеност насељеног мјеста техничком и друштвеном инфраструктуром, једино насељено мјесто Братунац у овом тренутку има све урбане карактеристике. Од осталих насељених мјеста само насељено мјесто 45

46 Кравица има поједине урбане одлике (већа густина изграђености, опремљеност јавним службама и техничком инфраструктуром). У градском насељу Братунац године живи 9269 становника или % становништва општине Братунац (22.89 % године), а површина коју заузима градско насеље износи свега 6.09 km 2 или 2.08 % укупне површине општине. Градско насеље Братунац је доживјело значајан раст броја становника (20.45 %) у односу на годину, док су већина приградских насеља осим Реповца доживјела популациони пад. Организација ESPON (European Spatial Planning Observation Network) из Луксембурга је развила урбано руралну типологију на LAU 2 - NUTS 5 нивоу (статистичка територијална јединица у рангу наших општина). Ова методологија се базира на густини насељености, постојању функционалног урбаног подручја и коришћењу земљишта (CORINE LC 2006). На основу густине насељености општине и постојања функционалног урбаног подручја одређује се да у општини постоји висок или низак урбани утицај. Критеријуми су густина насељености изнад просјека БиХ и постојање функционалног урбаног подручја. Индикатор коришћење земљишта (пројекат CORINE LC 2006) се користи да би се одредио ниво људске интервенције у простору. За БиХ би вриједности критеријума за урбани утицај изгледале на сљедећи начин: Густина насељености изнад 68.3 ст/km 2, Постојање функционалног урбаног подручја (17500 становника, 0.5 % националне популације). Вриједности критеријума за ниво људске интервенције за БиХ изгледа на сљедећи начин: Велика људска интервенција удио «вјештачких површина» (осим вјештачких акумулација) изнад просјека БиХ (1.48 %), Средња људска интервенција - удио пољопривредног земљишта изнад просјека БиХ (36.7 %), Мала људска интервенција - удио осталих земљишта (шумско заједно са планинским травњацима, водно, остало неплодно) изнад просјека БиХ (око %). Сљедећа табела даје вриједности ових индикатора за општину Братунац. Табела 7: Вриједност индикатора за урбано - руралну типологију за општину Братунац (подаци из и године) Густина насељености (ст / km 2 ) ВРИЈЕДНОСТИ ИНДИКАТОРА У ГОДИНИ ЗА УРБАНО - РУРАЛНУ ТИПОЛОГИЈУ Функционално урбано подручје Удио вјештачких површина (%) Удио пољопривредног земљишта (%) Удио осталих земљишта (%) Не

47 На основу вриједности из табеле може се закључити да подручје општине Братунац карактерише низак урбани утицај и мала људска интервенција у простору. Морфолошко физиономске карактеристике насељске структуре Морфолошко физиономске карактеристике насељених мјеста у општини Братунац показују велики степен разноврсности који је условљен дјеловањем бројних фактора (историјски фактор и традиција, рељеф и остали физичко географски фактори). Рурална насеља су већим дијелом разбијеног типа, састављена од више засеока међусобно удаљених km. Бројни засеоци, а и нека насељена мјеста имају називе по презименима (патроними). Овај тип руралних насеља је присутан у брдско - планинском дијелу општине. Насељена мјеста разбијеног типа на подручју општине Братунац су Бљечава, Брана Бачићи, Јагодња, Јакетићи, Јелах, Јошева, Липеновићи, Лозница, Млечва, Оћеновићи, Оправдићи, Пирићи, Побуђе, Шиљковићи, Запоље и Жлијебац. Сљедећа група насељених мјеста има значајне дијелове који су збијени, односно често су дијелови насељеног мјеста «ушорени» уз битне локалне саобраћајнице, регионалне и магистралне путеве (линеарног типа). Ријеч је о полузбијеним насељеним мјестима. Овај тип насељеног мјеста присутан је претежно у долинском и брдском подручју и најбројнији је на подручју општине Братунац. Овом типу припадају насељена мјеста Абдулићи, Биљача, Бољевићи, Дубравице, Глогова, Хранча, Хрнчићи, Јежештица, Коњевићи, Красановићи, Магашићи, Михаљевићи, Мратинци, Подчауш, Полом, Сикирић, Слапашница, Станатовићи, Суха, Тегаре, Урковићи, Витковићи и Вранешевићи. Збијена насељена мјеста на подручју општине Братунац поред градског насеља Братунац су још и приградска насеља Бјеловац, Побрђе, Раковац, Реповац, Вољавица, Загони и Залужје; као и насељена мјеста Кравица и Факовићи. Међутим, нити ова насељена мјеста немају потпуно збијену структуру, пошто су поједини дијелови насељеног мјеста одвојени од главнине збијене физичке структуре насељеног мјеста. Тако нпр. главнина физичке структуре насељеног мјеста Кравица се пружа у долини истоимене ријеке и уз регионални пут и има збијену структуру, док сјеверни брдски дио насељеног мјеста (засеоци Зонићи, Момчиловићи, Оправдићи, Чолаковићи, Анђићи) има доста дифузну структуру. Центри ванградских насељених мјеста у општини Братунац се у већини случајева налазе уз школу, амбуланту, мјесну канцеларију, откупну станицу, вјерски објекат, пошту или трговину. Ове врсте јавних служби и привредних објеката су основни објекти јавних служби и привредних објеката у ванградским насељеним мјестима. Највећи број ванградских насељених мјеста у садашњем тренутку посједује барем један објекат јавних служби или привредни објекат (трговина, занатска радња, пилана итд.). У насељеном мјесту Братунац доминира индивидуална изградња. Густина насељености компактно изграђеног дијела (између ст/hа) и изграђеност нису на задовољавајућем нивоу. 47

48 Само насељено мјесто Братунац (односно његов изграђени дио) има има неправилни облик полипа чији се краци шири према периферији насеља (дуж саобраћајница), тако да је примјетна урбанизација дуж саобраћајница. Централни дио градског насеља између Глоговске ријеке и Крижевице карактерише доста хомогена физичка структура са највећим бројем вишепородичних стамбених објеката. СИСТЕМ ЦЕНТАРА До године на подручју општине Братунац највећи централитет је имало градско насеље Братунац као општински центар. Од насељених мјеста са већим централитетом (ранг секундарног општинског центра) се једино издвајало насељено мјесто Кравица. Кроз нацрт Просторног плана општине Братунац из године је планирано да насељена мјеста Коњевићи, Витковићи (Осамско) и Жлијебац заједно са Кравицом представљају секундарне општинске центре (општинске центре другог ранга); односно да Глогова, Хранча и Тегаре добију ниво општинских центара трећег ранга односно центара заједнице села. Као сателитска насеља су третирана насељена мјеста Бјеловац, Подчауш, Реповац и Вољавица. Сва ова насељена мјеста су требала јаким функционалним везама да буду повезана са Братунцом, као општинским центром, док је Зворник у том периоду имао ранг субрегионалног центра у Босни и Херцеговини (центар Међуопштинске регионалне заједнице). Послије посљедњег рата, по Етапном плану Просторног плана РС, насељено мјесто Братунац је дефинисано као примарни општински центар. Недавно усвојени Просторни план РС до године је градско насеље Братунац дефинисао као примарни локални центар, а Кравицу као секундарни локални центар. За утврђивање садашњег стања мреже насељених мјеста односно система центара кориштено је више индикатора и то: Планска рјешења из претходне просторно планске документације (завршене и незавршене) и историјски фактор, Постојећа опремљеност насељеног мјеста техничком и друштвеном инфраструктуром (јавне службе), Физичко географске карактеристике простора, Постојећа саобраћајна мрежа, удаљеност од центара, доступност садржаја, Број становника, Морфологија насељеног мјеста и густина изграђености насељеног мјеста, Степен економско социјалне трансформације насељеног мјеста (број запослених у непољопривредним дјелатностима). На основу ових индикатора на подручју општине Братунац могу се издвојити сљедеће категорије центара и насељених мјеста која припадају појединим категоријама центара: Општински центар насељено мјесто Братунац; Секундарни општински центри насељено мјесто Кравица; Локални центри насељена мјеста Бјеловац, Факовићи, Глогова, Коњевићи и Витковићи (Осамско); 48

49 Примарна насеља преостала насељена мјеста; Приградска насеља насељена мјеста Побрђе, Подчауш, Раковац, Реповац, Суха, Вољавица и Загони. Као посебна категорија центра издваја се приградско насеље, док остале категорије центара стоје у хијерархијском односу (општински центар - највиша категорија, примарно насеље најнижа категорија). Приградско насеље се поред близине градског насеља (као најважнијом карактеристиком) одликује већим бројем становника, постојањем одређених јавних служби и привредних капацитета. Свако насељено мјесто са одређеним централитетом покрива својим функцијама и утицајем дио простора општине Братунац. Тако нпр. насељено мјесто Кравица опслужује западни дио општине, док Факовићи опслужују крајњи југоисточни дио општине. ПРОСТОРНЕ ЦЈЕЛИНЕ Просторне цјелине на подручју општине Братунац су дефинисане на основу постојеће мреже насељених мјеста, односно на основу гравитационих зона секундарних општинских и локалних центара. Табела 8: Зоне секундарних општинских центара на подручју општине Братунац године ЗОНА СЕКУНДАРНОГ ОПШТИНСКОГ ЦЕНТРА БРАТУНАЦ ЗОНА ЛОКАЛНОГ ОПШТИНСКОГ ЦЕНТРА Бјеловац Братунац Факовићи ПРИГРАДСКА НАСЕЉА Побрђе, Подчауш, Раковац, Реповац, Суха, Вољавица и Загони НАСЕЉЕНА МЈЕСТА У САСТАВУ Биљача, Бјеловац, Лозница, Пирићи, Сикирић, Тегаре, Залужје и Запоље Братунац, Бљечева, Јелах, Михаљевићи, Побрђе, Подчауш, Раковац, Реповац, Суха, Вољавица и Загони Абдулићи, Бољевићи, Факовићи, Јагодња, Јакетићи, Јошева, Млечва, Станатовићи, Вранешевићи и Жлијебац ПОВРШИНА ЗОНЕ ЛОКАЛНОГ ЦЕНТРА (km 2 ) БРОЈ СТАНОВНИКА ГОД. У ЗОНИ ЛОКАЛНОГ ЦЕНТРА ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ ГОД. У ЗОНИ ЛОКАЛНОГ ЦЕНТРА (ст/km 2 ) Глогова Глогова, Хранча и Магашићи КРАВИЦА Витковићи (Осамско) Коњевићи Дубравице, Красановићи, Полом, Слапашница и Витковићи Хрнчићи, Коњевићи, Побуђе и Урковићи Бањевићи, Брана Бачићи, Јежештица, Кравица, Липеновићи, Мратинци, Оћеновићи, Оправдићи и Шиљковићи Кравица УКУПНО На подручју oпштине Братунац у садашњем тренутку могу се издвојити двије зоне секундарних општинских центара (гравитациона подручја секундарних општинских центара) и 7 зона локалних центара (гравитациона подручја локалних центара). Зоне 49

50 секундарних центара су Братунац и Кравица, док су зоне локалних центара Бјеловац, Братунац, Факовићи, Глогова, Коњевићи, Кравица и Витковићи (Осамско). Овдје треба нагласити да свака зона вишег ранга у себи садржи и зону нижег ранга. Тако нпр. у саставу зоне секундарног општинског центра Кравица се налазе двије зоне локалних центара - Коњевићи и Кравица. Површински највеће зоне локалних центара су зоне Факовићи и Кравица. Најгушће насељене зоне су зоне Братунац, Витковићи (Осамско) и Бјеловац, док најрјеђе насељене зоне су зоне Факовићи, Кравица и Глогова. Највише насељених мјеста у свом саставу има зона локалног центра Братунац 11, а најмање насељених мјеста у свом саставу имају зоне Глогова и Коњевићи. УРБАНИЗАЦИЈА Урбанизација представља комплексан социо економски процес везан за градове и њихова окружења. За дефинисање степена урбанизације на одређеном простору узима се индикатор као што је стопа урбанизације (градско становништво / укупно становништво). Ова стопа је на подручју општине Братунац расла од II свјетског рата и године је достигла вриједност од %, а у садашњем тренутку износи % (изнад просјека РС и БиХ). Међутим, урбанизација не подразумјева само демографску компоненту, већ и физиономску и функционалну компоненту. Код ових компоненти су такође видљиве велике промјене у односу на протекле деценије. Варошица и општинско сједиште прије Другог свјетског рата са првенствено трговачком функцијом и занемарљивом индустријом, прије свега због свог повољног географског положаја (прелаз преко Дрине), прерасло је данас у по многим параметрима други субрегионални урбани центар са преко 9000 становника и преко 1500 радних мјеста; са тргом, парковима, вишеспратним стамбеним зградама, али и бројним другим функцијама града (управна, трговачка, образовна, здравствена, културна, индустријска). Већи дио насељених мјеста Загони и Реповац има потпуно урбане одлике и практично је срастао са градским насељем Братунац, а слична ситуација је присутна код насељених мјеста Подчауш и Суха тако да сви они заједно чине јединствену урбану агломерацију са око становника. До мањег развоја урбаних обиљежја је у посљедњих година дошло и у другим дијеловима општине, нарочито у насељеном мјесту Кравица и то прије свега у физиономском погледу, а што се мање може рећи за демографски и функционални аспект урбанизације ових насељених мјеста. ПОСЕБНА ПОДРУЧЈА НЕРАЗВИЈЕНА ПОДРУЧЈА Као посебна подручја у обухвату плана издвајају се неразвијена подручја општине Братунац. Проблем неразвијених подручја потребно је спустити на ниво зона секундарних општинских центара односно локалних центара. За њихово издвајање је потребно дефинисати листу критеријума: Густина насељености; Број запослених; Стање стамбеног фонда; 50

51 Густина путне мреже (магистралних, регионалних и асфалтираних локалних путева); Опремљеност јавним службама. Међутим, није било могуће коришћење критеријума као што су незапосленост и учешће избјеглог и расељеног становништва у укупном становништву из разлога непостојања таквих података. Коришћењем горепоменутих критеријума је утврђено да у посебна подручја - неразвијена подручја општине Братунац улазе читава зона секундарног општинског центра Кравица, као и зоне локалних центара Факовићи и Глогова. Ријеч је о западном и југоисточном дијелу општинске територије. Укупна површина овог дијела општинске територије износи km 2 што чини % површине општине и у тој зони године је живјело свега 4119 становника или % становништва општине. Генералне карактеристике ових подручја су нижа густина насељености (преко два пута мања од просјека општине); неповољнија старосна структура (нижи удио младог становништва); депопулација кроз негативан природни прираштај и емиграцију; уништен, оштећен и запуштен стамбени фонд; слабо развијена техничка инфраструктура (постојање само саобраћајне, енергетске и дјелимично основне хидротехничке и телекомуникационе инфраструктуре); недовољан број објеката јавних служби; мали број запослених; доминација уситњене пољопривредне производње и непостојање просторних јединица привреде веће површине. 51

52 4. СТАНОВАЊЕ И СТАНОВИ Стамбени фонд представља један од основних дијелова супраструктуре на одређеном простору. Због непостојања новог пописа становништва, домаћинстава и станова, као и непотпуних података из посљедњег пописа године (објављени су само резултати о броју станова по насељеним мјестима) није могуће говорити о квалитативним карактеристикама стамбеног фонда (структура стамбених јединица, просјечна величина стана, опремљеност инсталацијама, старост стамбеног фонда, итд.) у посљедњих 30 година. Посљедњи подаци о квалитативним карактеристикама стамбеног фонда потичу из Пописа године. Једини подаци о којима се може компетентно говорити су подаци о величини стамбеног фонда. Број станова или стамбених јединица на подручју данашње општине Братунац се непрекидно повећавао од краја II свјетског рата, тако је број станова године износио 4819 станова, године 6545 станова, а године 8333 станова. Пораст броја стамбених јединица у периоду 1981/1971. година износио је на годишњем нивоу 31.1, а у међупописном периоду 1991/1981. година просјечна годишња стопа раста броја стамбених јединица је опала на Однос броја станова и домаћинстава је најједноставнији индикатор стамбеног дефицита или суфицита. У недостатку других комплекснијих индикатора, овај индикатор се може користити за утврђивање стамбеног дефицита или суфицита. Све до године (вјероватно до средине 1970 их година) на подручју општине Братунац је постојао стамбени дефицит који је године износио 164 стамбених јединица. Већ по попису из године забиљежен је суфицит од 231 стамбене јединице, који се увећавао и по резултатима пописа из године износио је 400 стамбених јединица. Од насељених мјеста највећи стамбени суфицит (изнад 20 %) је године био присутан у насељеним мјестима Бањевићи, Бољевићи, Факовићи, Јакетићи, Липеновићи, Лозница, Оћеновићи, Станатовићи, Шиљковићи и Жлијебац. Овај стамбени суфицит се може првенствено довести у везу са неповољним демографским кретањима у већини ових насељених мјеста. Стамбени дефицит је године био присутан у сљедећим насељеним мјестима: Биљача, Братунац, Хранча, Јошева, Побуђе, Подчауш, Урковићи и Вољавица. Што се тиче квалитета стамбеног фонда на нивоу општине, опремљеност станова инсталацијама електричне енергије и водовода је године била лошија од просјека БиХ, док је број станова изграђених послије године био на нивоу просјека БиХ. Током рата дошло је до рушења и оштећивања једног дијела стамбеног фонда на подручју општине. Ниво уништености и оштећености стамбеног фонда је тешко утврдити, због различитости података из појединих извора, као и због различите методологије. У сљедећој табели су дати подаци међународне организације IMG из године о оштећеним и уништеним стамбеним јединицама. 52

53 Табела 9: Подаци организације IMG о оштећеним и уништеним стамбеним јединицама у општини Братунац (1996. година) Број стамбених јединица год. Оштећење стамбених јединица <20% Оштећење стамбених јединица 20-70% Оштећење стамбених јединица >70% Укупно оштећених и уништених стамбених јединица 0-100% Укупно оштећених и уништених стамбених јединица % % штете након рата Подаци из Етапног плана Просторног плана РС (потичу из исте године) се разликују за око 17 %. Та разлика у подацима је засигурно условљена методолошким приступом. Табела 10: Број оштећених станова и степен оштећености станова у општини Братунац по Етапном плану ПП РС (1996. година) ДРУШТВЕНИ СТАНОВИ Укупно Лако Тешко оштећени оштећени Уништени друштвени Лако станови оштећени ПРИВАТНИ СТАНОВИ Тешко оштећени Уништени Укупно приватни станови Укупно оштећени и уништени станови Радни тим је као реалније прихватио податке организације IMG, а који говоре о 3980 оштећених и уништених стамбених јединица на простору општине. Из тога се може закључити да је године на подручју општине било расположиво укупно око 4400 станова (станови у употреби). Процјена из Просторног плана РС за годину говори о 6100 станова на подручју општине Братунац. Најновија процјена за годину заснована на броју потрошача електричне енергије из категорије домаћинстава говори о 6510 станова. То указује да је у периоду година, узимајући у обзир амортизацију, изграђено и обновљено око 3133 стамбених јединица. Већи дио од ових око 3133 стамбених јединица представљају обновљене стамбене јединице повратника бошњачке националности. За годину се процјењује да је на подручју општине постојао стамбени суфицит од 895 стамбене јединице. Нажалост, податке о стамбеном дефициту или суфициту по насељеним мјестима није могуће дати због немогућности да се процјењени подаци спусте на ниво насељеног мјеста. Учешће станова у вишепородичним стамбеним објектима у укупном стамбеном фонду је године на подручју општине износило свега око 4.7 % (око 390 стамбених јединица). Процјењује се да се учешће оваквих станова повећало у години првенствено због пада укупног броја стамбених јединица. Класична викенд насеља нису присутна на подручју општине. То је у великој мјери резултат забране градње у пробаљу Дрине у протеклом периоду. Зачеци викенд насеља су присутни на подручју насељених мјеста Полом, Вранешевићи и Жлијебац. 53

54 II ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ 1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, РЕЉЕФ, КЛИМА И ДРУГЕ ПРИРОДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОСТОРА ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ Подручје општине Братунац се налази између 44 01' 34" и 44 16' 39" С.Г.Ш. и 19 05' 54" и 19 37' 25" И.Г.Д. Најјужнија тачка обухвата налази се на подручју насељеног мјеста Жлијебац (брдо Побрњача), док је најсјевернија тачка лоцирана на подручју насељеног мјеста Бањевићи. Најзападнија тачка је на ријеци Јадар (која представља сјеверозападну општинску границу), на подручју насељеног мјеста Коњевићи; а најисточнија тачка на ријеци Дрини, на подручју насељеног мјеста Жлијебац (код засеока Доњи Ватљевићи). Иначе, најисточнија тачка општине Братунац истовремено представља и најисточнију тачку БиХ. Општинска територија се протеже у правцу сјеверозапад југоисток око 40.5 km, а сјевероисток југозапад km. Из ових је јасно видљив њен издужен облик уз ток ријеке Дрине. Општина Братунац се налази у источном дијелу Босне и Херцеговине и Републике Српске. Простор општине представља источни дио регије Бирач која се протеже од планине Јавор до ријеке Дрине у средњем Подрињу. Ова регија у ширем смислу обухвата општине Братунац, Власеница, Зворник, Милићи, Осмаци, Сребреница и Шековићи. Западни дио општинске територије носи назив Лудмер (по истоименој планини). У складу са врстом регионализације, подручје општине је смјештано у различите регионалне цјелине. Побрђе и средњогорје Средње Босне (А. Мелик из године), Област планинског сточарства (Т. Канает из године), Средњевисока динарска регија Босне (Р. Петровић из године), Средњебосанска макрорегија, мезорегија Источна Босна (С. Илешич из године), Источна комлементарна зона развоја БиХ, субрегија Источна Босна (регионализација на зоне развоја из 1963/64. године), Источни планинско шумски појас БиХ (регионализација на економско - географске појасеве из 1963/64. године), Планинско котлинска регија, субрегија Источна Босна (Јован Ђ. Марковић из године), Макрорегија Сјевероисточна Босна, регија Зворник (И. Бошњовић из године), Средња Босна са Сарајевско зеничком завалом и Горњим Подрињем (В. Рогић из године), Источнобосанска или Тузланска макрорегија, регија Зворник (К. Папић из године), Подручје Основне привредне коморе Тузла (1977. година), Сјевероисточна Босна (Лексикографски завод Загреб из године). 54

55 УРБИС ЦЕНТАР д.о.о. БАЊАЛУКА Простор обухвата плана граничи са 3 општине у РС и БиХ. На сјеверу општина Братунац граничи са општином Зворник, на сјеверозападу са општином Милићи, а на западу и југу са општином Сребреница. Готово цјелокупно подручје општине Братунац се ослања на ријеку Дрину која представља међудржавну границу између БиХ и Републике Србије у дужини од km. Већи дио ове границе чини граница општине Љубовија, а мањи дио се односи на границу општине Бајина Башта (југоисточни дио тока Дрине). Један мали сегмент границе на сјевероистоку представља границу општине Мали Зворник. Двије пограничне општине - Љубовија и Мали Зворник улазе у састав Мачванског округа, док је општина Бајина Башта дио Златиборског округа као административно територијалних јединица вишег ранга. Најближи регионални центар у Србији је Ужице које је у новом Просторном плану Републике Србије дефинисано као "урбани центар државног значаја". Подручја општине Братунац тангира најзначајнија друмска саобраћајница кроз источни дио БиХ и РС која повезује централну Босну и Србију: Сарајево Соколац Власеница Братунац - Зворник Лозница. Слика 2: Сателитски снимак подручја општине Братунац (Извор: GOOGLE EARTH, 2012.) 55

56 РЕЉЕФ У обухвату плана може се издвојити више физичко - географских цјелина: композитна долина Дрине са кратким притокама на највећем дијелу општинске територије, планина Осат на југу, као и ниске планине Глогова и Лудмер са долином Јадра на западу општине. Из самих назива ових физичко - географских цјелина је видљива вертикална и хоризонтална рашчлањеност рељефа. Најнижа тачка општине Братунац је на излазу ријеке Дрине са општинске територије, западно од центра насељеног мјеста Полом и износи 160 m. Највиша тачка се налази на планини Осат. Ријеч је о врху Јаворак који има висину од 1098 m и лоциран је на подручју насељеног мјеста Млечва. Просјечна надморска висина подручја општине Братунац износи 412 m. Геоморфолошки развој условио је различите облике рељефа. Заступљена су два главна генетска типа рељефа: флувијални и крашки тип рељефа. Крашки тип рељефа је доминантан у сјеверозападном дијелу општине на подручју планине Глогова. У рељефу се што се тиче морфологије рељефа разликују се пространа ријечна долина Дрине са мањим долинама њених лијевих притока (Слапашничка ријека, Глоговска ријека, Крижевица, Побрдска ријека, Сашка ријека, Лозничка ријека, Запољска ријека, Грабовичка ријека, Млечванска ријека, Јагодња) окружена планином Глогова на сјеверозападу, Лудмером на западу и планинским масивом Осата на југу. Ријека Јадар са највећом десном притоком Кравица одводи воде западног дијела општинске територије. Иначе, водоток Дрина представља ерозиону базу и дрен читавог простора општине. У морфологији рељефа посебно се издвајају клисурске долине Млечванске ријеке (већи дио тока) и Јагодње (у горњем дијелу тока), као и на појединим дијеловима тока Дрине (композитна долина). Једна од рељефних специфичности општине Братунац је појава ријечне пиратерије у јужном дијелу општине Братунац, на подручју насељеног мјеста Жлијебац. Ријеч је о ријеци Јагодња која је пробила своје развође и скратила ток према ријеци Дрини за око 2.3 km. Тиме је створена сува долина у дужини од око 2 km, дуж бившег тока према Дрини. На подручју општине највеће учешће има висински појас m са %, а затим слиједи појас m са %. Висински појас до 200 m учествује у површини општине са 9.39 %, а терени са надморском висином m %. Око 12 % површине општине има наднорску висину изнад 600 m, а учешће терена са надморском висином изнад 800 m износи свега 1.68 % површине општине Братунац. Сљедећа табела показује морфометријске карактеристике општине Братунац. 56

57 Табела 11: Висински појасеви на подручју општине Братунац ВИСИНСКИ ПОЈАСЕВИ ПОВРШИНА (ha) ПРОЦЕНТУАЛНО УЧЕШЋЕ (%) до 200 m m m m m m m m m изнад 1000 m УКУПНО Нагиб терена Нагиб терена најбоље показује морфолошке карактеристике одређеног терена које сама морфометрија не може приказати на квалитетан начин. Табела 12: Структура површина према угловима нагиба на подручју општине Братунац КАТЕГОРИЈА УГЛОВА НАГИБА ПОВРШИНА (ha) ПРОЦЕНТУАЛНО УЧЕШЋЕ (%) > УКУПНО Равни терени (0-2 ) чине свега 8.96 % укупне површине општине Братунац. Повољни нагиби за ратарство и урбанизацију (0-7 ) износе око 22 % површине општине. Ови терени се првенствено простиру у долинском дијелу општине (долине Дрине и Јадра). Учешће умјерено стрмих и стрмих терена (7-25 ) је највеће и износи укупно %. 57

58 Простори са нагибом преко 25 (веома стрми и врлетни терени) се могу користити за мали број намјена, првенствено за шумарство и зимски туризам. На подручју општине Братунац ови нагиби покривају свега 5.36 % површине. То су прије свега падине Осата у јужном дијелу општине. Највећи нагиби су присутни у клисурској долини Млечванске ријеке. Експозиције рељефа Експонираност рељефа према различитим странама свијета је значајна карактеристика рељефа која утиче на све начине коришћења простора, прије свега на становање, пољопривреду и зимски туризам. Тако нпр. сјеверне експозиције генерално нису повољне за пољопривреду и становање, али се препоручују за скијашке терене. Највеће учешће у структури површина према експонираности имају сјеверно експонирани терени (осојни терени) Оваква структура површина коинцидира са генералним правцем пружања рељефа на подручју обухвата плана. 58

59 ИНЖЕЊЕРСКОГЕОЛОШКИ УСЛОВИ Геоморфолошке карактеристике терена Геоморфолошке карактеристике терена су посљедица геолошке грађе терена и геоморфолошких процеса који су учествовали у стварању истог. Имајући у виду геолошку разноликост на територији општине Братунац као и интензивну тектонику, не предметној територији су заступљени разноврсни геоморфолошки процеси. Предметно подручје карактерише брдско планински тип рељефа са израженим благим рељефним формама који су заступљени у дијелу које карактеришу кластични седименти (карбон, доњи тријас, неоген) као и дијелови терена са оштрим рељефним формама који су окарактерисани као карстни терени. Највиша надморска висина на територији општине Братунац је на подручју планине Осат и износи 1098 m (врх Јаворак), док је најнижа тачка на на изласку ријеке Дрине са подручја општине и износи 160 m. Од геоморфолошких процеса на предментом простору заступљени су флувијални, делувијални, колувијални и карстни геоморфолошки процес. Флувијални процес настаје као посљедица сталних површинских токова. Од флувијалних облика на територији општине су најзаступљенији алувиjони водотока као акумулациони облик а мањим дијелом и ријечне терасе које представљају фосилне дијелове корита већих водотока. За подручје општине Братунац карактеристична је широка долина ријеке Дрине као и терасе које су издвојене као доња, средња и горња тераса. Делувијални геоморфолошки процес настаје као посљедица дифузних повремених токова. Делувијални застори као акумулациони облик овог процеса се јављају у нижим, благо нагнутим дијеловима падина. На територији општине Братунац ови процеси немају већи значај. Карстни геоморфолошки процес заступљен је у развићу карбонатних стијена, које чине сјеверозападне дијелове општине. На територији општине Братунац, заступљени су неки од површинских и подземних карстних облика. Геолошке карактеристике терена Геолошки састав и грађа терена На територији општине Братунац у геолошком и литолошком погледу карактеристична је литолошка разноврсност. Геолошке карактеристике терена су обрађене на основу ОГК лист Љубовија и ОГК лист Ваљево, на основу остале доступне литературе, те геолошког рекогносцирања терена изведеног у току израде плана. Најстарије стијене на предментом подручју су палеозојске старости. На листу ОГК Ваљево издвојене су кластичне стијене доњепалеозојске старости, док су на листу ОГК Љубовија ове стијене издвојене као карбонске старости. С тим у вези стијене карбона и доњег палеозоика су на прилозима приказани као палеозоик. 59

60 Мезозоик је заступљен стијенама тријаске старости, гдје се истичу седиментне карбонатне стијене, као и дијабази који су такође тријаске старости. Стијене терцијарне старости су представљене дацитима. Током квартара образоване су сљедеће творевине: алувијалне, терасне и делувијалне. Приказ литолошких чланова просторно је дефинисан на инжењерскогеолошкој и хидрогеолошкој карти у прилогу плана, а описује се у наставку. Палеозоик Као што је у уводу речено палеозоик је приказан на листу ОГК Ваљево као доњи палеозоик, док је на листу ОГК Љубовија приказан у различитим серијама карбона. Имајући у виду ову разноликост на прилозима је овај комплекс окарактерисан као уопштено палеозоик, а у тексту ће се посебно обрадити доњи палеозоик и карбон. Доњи Палеозоик (Pz 1 ) У обиму палеозоика дринске области, изузимајући ободне дијелове, творевине ове серије имају далеко највеће распрострањење и изграђују простране палеозојске терене у подручју ријеке Дрине. Аргилофилити и и разноврсни метаморфисани пјешчари се јављају као главни литолошки представници ове серије, а нешто рјеђе се јављају филити, серицитски и зелени шкриљци, шкриљаве кварцне брече, кварцити, преклисталисали пјесковити кречњаци, мермери и калкшисти. У састав ове серије такође улазе базичне магматске стијене и њихови туфови, који су мјестимично метаморфисани и алтерисани и прелазе у зелене шкриљасте стијене. Кречњаци, мермери и калкашисти се најчешће наизмјенично смјењују са шкриљастим стијенама, а рјеђе се јављају као кречњачка сочива. Карбон (С) Средњекарбонски седиметни су распрострањени у структурно-фацијалној јединици Дринско - Ивањичког палеозоика, и заузимају на неки начин централни и сјеверни дио општине Братунац. Ови седименти представљају основу, тј. палеорељеф овог дијела терена. Према ауторима ОГК лист Љубовија седименти доњег и средњег карбона су подјељени у три серије и то доња, средња и горња серија. Доња серија је представљена филитима, алевролитским и глиновитим шкриљцима, а мањим дијелом и карбонатним стијенама. Средња серија се постпуно развија из доње серије и у већом мјери су заступљени пјешчари, а мање филити и шкриљци. 60

61 Горња серија се постепено развија из средње, и карактерише се опадањем метаморфизма и са још већим и интензивнијим учешћем пјешчарске компоненте. Мезозоик Стијене мезозојске старости на територији општине Братунац су представљене различитим седиментим стијенама, а претежно су то карбонатне седиментне стијене тј. различити варијетети кречњака. Ове стијене захватају највећим дијелом сјеверозападни дио општине Братунац. Доњи тријас (Т 1 ) Седименти доњег тријаса су релативно мало распрострањени на територији општине Братунац и то у кварцно - кластичној серији (Т 1 1,2 ). Кварцно-кластична серија (Т 1,2 1 ) је представљена разнобојним пјешчарима, мање конгломерати, глинци и кречњаци. Овим седиментима почиње и тријаска трансгресија. Средњи тријас (Т 2 ) Средње тријски седименти представљају најзаступљеније чланове тријаске старости. Представљени су дебелом серијом услојених и масивних крачњака, а подређено и доломита. Ове наслаге најчешће почињу добро услојеним доломитичним кречњацима, који се прослојавају са доломитима, а изнад њих су исталожени кречњаци и сиви бречасти кречњаци. На врху ове серије налазе се сивосмеђи, рјеђе услојени до масивни кречњаци. Дебљина средњег тријаса, код Удрча, је око 800 m. Анизијски кат (Т 2 1 ) је представљен фацијом кречњака, а подређено и доломита, који леже конкордантно преко седимената средњетријске старости. Вулканогено - седиментна формација ( 1 T 2 2 ) Издвојена је сјеверозападно од Братунца. Леже конкордантно на кречњацима и доломитима анизика и директна су база карбонатним ладиничким стијенама. У најнижим дијеловима се налазе разнобоји рожнаци, затим у поступном прелазу, долазе кречњаци, а у вишим дијеловима се налазе кварцно-серицитни пјешчари, дијабази и туфити. Пјешчари су углавном граувакног типа, најчешће трошни и земљастог изгледа. Састоје се од кварца, мусковита, хлорита, мање од плагиокласа и фрагмената стијена. Рожнаци су мање заступљени од пјешчара и појављују се у неколико боја: сиви, црни, црвенкасти, мангановити. Углавном су изграђени од силицијских минерала, калцедона и криптокристаластог кварца, а мјестимично од зрна карбоната. Кречњаци припадају криптокристаластим врстама, руменкасте су боје и пуни кврга рожнаца. Дијабази (ββт 2 ) варирају од сивозелене до зеленосмеђе боје, а структура је дијабазно зрнаста која се тешко распознаје због алтерације. 61

62 Карбонатна серија ( 2 T 2 2 ) Преко наслага вулканско - седиментне формације конкордантно леже органогено - детритични и доломитични кречњаци из којих су одређени микрофосили. То су слојевити до банковити кречњаци и доломитични кречњаци. Ова серија припада горњем дијелу ладинског ката и њена дебљина износи 20 m. Јура Серпентини издвојени на територији општине Братунац су јурске старости. Заступљени су крајњем сјеверозападном дијелу општине и имају тектонски однос према стијенама тријаса. Кенозоик У кенозоику су издвојени терцијар са магматским и слатководним стијенама и квартар. Т е р ц и ј а р Као што је наведено терцијар је представљен магматским стијенама. Дацити αq Најчешће су представљени биотитским варијатетима и углавном имају холокристаласто-порфирску структуру. Основна маса је криптокристаласта до микрокристаласта и њен проценат у односу на фенокристале се креће између 50 и 60 vol.% (према ОГК лист Љубовија). Основна маса је представљена углавном леукократним минералима, најчешће кварцом, мање фелдспатом, а ријеђи су фемски састојци који су трансформисани. Као фенокристали јављају се плагиокласи: биотит, нешто ријеђе амфибол и подређено пироксен. Кварц такође долази као фенокристал. Плагиокласи су представљени андезином и лабрадором, ламеларно су грађени и показују зонарну грађу. Углавном су очувани, рјеђе калцитисани и каолинисани. Биотит је крупан, често и до 1.5 mm, идиоморфан и релативно свијеж, а по ободу његових љуспи уочава се опацитска ивица од магнетита. Љуспе су рјеђе са слабим степеном хлоритизације. Амфибол се јавља у крупним идиоморфним кристалима, а врло ријетка зрна су са израженом хлоритизацијом и калцитизацијом. Пироксени су мање заступљени од осталих и јављају се као идиоморфни призматични кристали који одговарају аугиту. 62

63 Поред дацита на територији општине Братунац су заступљени и каолинитисани дацити. К в а р т а р Терасни седиметни (t 1, t 2, t 3 ) Ријечне терасе су заступљени у источном дијелу општине у зони ријеке Дрине. Захватају значајна пространства и представљени су шљунковима, глинама и пијесковима. Представљени су претежно кречњачким валутицама добро заобљеним са примјесама нешто ситнијег шљунка и пијеска. Дебљина ових седимената је различита и зависи од микролокације распрострањења самих седимената. Алувијум (al) Алувијални седименти су формирани у долинама ријека и на територији општине Братунац имају значајно распрострањење, како у дијелу ријеке Дрине, тако и у токовима других водотока у унутрашњости општине. У литолошком погледу ови седименти су представљени шљунком, пијеском и глином. Инжењерско геолошке карактеристике терена На основу инжењерскогеолошких карактеристика све стијене на територији општине Братунац су подјељене на: 1. Невезане и слабо везане стијене у које су сврстане алувијални и терасни седименти. Ове стијене карактерише различит петрографски састав мада су ово стијене претежно кречњачког поријекла. Гранулометријске карактеристике су такође хетерогене од блокова и валутица величине и преко 50 cm до пјесковитих и глиновитих седимената знатно мањих величина зрна. Ови седименти имају релатинвно добра филтрациона својства и инжењерскогеолошке карактеристике. Ту се прије свега односи на носивост алувијалних и терасних седимената. 2. Везане стијене тј. добро окамењене у које спадају: 2.1. Магматске стијене и то серпентитни, дијабази, дацити и каолинитисани дацити. Ове стијене су претежно хомоегене и изотропне. Површинска зона је деградирана под утицајем егзогених фактора Тријаски седименти који су према инжењерскогеолошким карактеристикама подјељени на карбонатни комплекс са повољним физичко - механичким карактеристикама и добрим инжењерскогеолошким својствима и хетерогени карбонатно - кластични комплекс, који је подложан деградацији и у овом комплексу су могуће нестабилности и клижења Палеозојски шкриљави комплекс представљен пирокластитима, те пјешчарима и кварцним бречама доње и средње карбонске старости, као и мермерима, аргилошистима и филитима доњег палеозоика. Ове стијене су подложне површинском распадању, те у површинској кори распадања могу да имају лошија инжењерскогеолошка својства са појавама нестабилности и клизишта. Усјеци у овим седиментима се морају обезбједити, јер постоји могућност нестабилности и клижења. 63

64 Имајући у виду све горе наведене инжењерскогеолошке карактеристике територије општине Братунац, може се рећи да су оне повољне и да се само у зони распрострањења карбонских седимената могу очекивати нестабилности. Савремени егзогени процеси и појаве Од савремених егзогених геолошких процеса и појава нарочито су значајни вертикална и хоризонтална ерозија, те клижење тла. Нестабилни терени су лоцирани на основу геолошких карактеристика терена и падова стијенских маса. На овом нивоу истражености као нестабилни терени, код којих могу у необезбјеђеним условима доћи до нестабилности, окарактерисани су дијелови простора гдје су заступљене карбонске творевине (пјешчари, кварцне брече и конгломерати). На територији општине Братунац констатовано је неколико значајнијих клизишта који су нанесени на инжењерскогеолошкој карти. Поред процеса клизања евидентирани су и дијелови терена са мањим процесима јаружања који немају већи значај и нису ограничавајући фактор у коришћењу простора. Хидрогеолошке карактеристике терена Приликом хидрогеолошког рејонирања општине Братунац узети су у обзир литолошки састав картираних јединица, тектонски склоп терена, геоморфолошке карактеристике, типови издани и њихово распрострањење, затим њихова издашност, услови прихрањивања и дренирања подземних вода. На основу наведених чинилаца на истражном простору издвојени су сљедећи типови издани: збијени тј. интергрануларни тип издани; карстни тип издани; пукотински тип издани; хидрогеолошки комплекс са претежно пукотинском порозношћу и дјелимично условно ''безводни'' дијелови терена. Збијени тј. интергрануларни тип издани формиран је у алувијалним и терасним седиментима које карактрише добра водопропусност. Имајући у виду релативно велико површинско распрострањење ових седимената као и њихову значајну дебљину и добре филтрационе карактеристике ова издан има велики значај за експлоатацију подземних вода на територији општине Братунац. Најзачајнија је издан формирана у шљунковитим и пјесковитим седиментима и та издан може да има и нешто већу издашности. У овим седиментима је формиран збијени тип издани са слободним нивоом издани. Смјер кретања подземних вода зависи од нивоа воде у површинским токовима, тако да у периоду високих вода ријека ''храни'' издан, док у периоду ниских вода издан ''храни'' ријеку. Прихрањивање издани се врши на рачун инфилтрације атмосферских талога, те прихрањивањем из ријеке или других издани. Дренирање се 64

65 обавља вјештачки преко бунара или других водозахватних објеката, као истицањем вода у ријеку. Карстни тип издани је формиран у тријаским седиментима. Карстни тип издани има добру водопропусност и формиран је у различитим варијететима кречњака и доломитичних кречњака. Водоносност овог типа издани зависи од степена скаршћености кречњачких седимента. Најчешће је поред карстног заступљен и пукотнски тип издани. Прихрањивање ове издани се обавља на рачун инфилтрације атмосферских талога, док се дренирање обавља преко извора. Извори који дренирају ову издан се налазе на контакту између тријаских водопропусних кречњака и карбонских и доњетријских кластичних седимената и карбонских седимената који су у овом случају хидрогеолошки изолатори. Пукотински тип издани је формиран у магматским сијенама које карактерише средња водопропусност и које су имају ограничено распрострањење на општини Братунац. Овдје се прије свега мисли на серпентините и даците. Пукотински тип издани је формиран и у карбонском комплексу теригених стијена (пјешчари, кварцне брече, конгломерати). Хидрогеолошки комплекс са претежно пукотинском порозношћу и дјелимично условно ''безводни'' дијелови терена је представљен најраспрострањенијим стијенама палеозојске старости. Ови седименти су и хидрогеолошки изолатори, али је и у њима могуће формирање мањих количина подземних вода које се могу локално користити за водоснабдијевање. На ово указује и појава већег броја мањих изора (до 1 l/s) који карактеришу ову област. Ови седименти такође представљају и баријеру кретања вода карстног типа издани, те се на контакту ових седимента и тријских кречњака појављују врела са значајним количинама подземних вода. У условно безводне дијелове терена и то слабе водопропусности спадају и делувијални седименти који могу да буду носиоци мањих количина подземних вода и воде ове издани се могу користити за индивидуална водоснабдијевања. Зоне санитарне заштите изворишта На територији општине Братунац тренутно су урађене зоне санитарне заштите изворишта ''Бјеловац'' које се користи за водоснабдијевање Братунаца и границе зона санитарне заштите су приказане у поглављу о минералним сировинама. Сеизмолошке карактеристике Према подацима карата из Правилника о техничким мјерама и условима за грађење у сеизмичким подручјима, општина Братунац се налази у зони максималног очекиваног интензитета потреса 8º MSK-64. Са аспекта сеизмологије велики значај има тектоника која је детаљно и описана. Подручје општине Братунац, према ауторима ОГК лист Љубовија, припадаја геотектонској јединици ''Унутрашњих Динарида'', тачније ''Унутрашњој палеозојској зони'', гдје је најзначајнија ''Тектонска јединица динарски антиклиноријум'' у централном дијелу општине. Тектонска јединица Дрински антиклиноријум 65

66 Дрински антиклиноријум је изграђен од глиновитих, филитичних шкриљаца и пјешчара доњег и средњег карбона, а мањим дијелом од терцијарних магматских стијена. На теренима ове тектонске јединице констатовано је много малих пликативних облика са карактеристичним фолијацијама. КЛИМА Општина Братунац се налази готово у средишту умјереног појаса (између ' и ' СГШ односно између ' и ' ИГД), у подручју источне Босне. Климатске карактеристике ове општине одређује утицај интензивне размјене тропских и поларних ваздушних маса и знатне циклонске активности, нарочито на Јадранском мору. Поред тога, ове карактеристике су условљене одликама атмосферске циркулације макро нивоа изнад Европе и Атлантског океана, док је зими због отворености простора општине према сјеверу и сјевероистоку, читава територија изложена утицају хладних ваздушних маса које продиру са подручја Русије и Украјине при формирању јаког Сибирског антициклона. Планински вијенац Динарида спречава значајнији утицај Медитерана на климу овог простора. Додатан утицај хладних ваздушних маса са сјевероистока остварен је непосредним контактом већег дијела општине са долином Дрине. Услед свих ових утицаја већи дио општине Братунац има умјерено континенталну климу са оштрим зимама и топлим љетима, коју знатно модификују морфологија терена и други локални фактори. Са повећањем надморске висине, на југу општине клима прелази у претпланинску умјерено континенталну климу. Општински центар Братунца је смјештена у равничарском дијелу општине, на надморској висини од 185 m. Насељено мјесто окружују узвишења Градац, Баљновачка коса, Каменита коса, Кик и Градина са надморском висином m. Нажалост, на подручју општине Братунац никад није постојао метеоролошки мониторинг путем сталне метеоролошке станице. Као најближа станица функционише метеоролошка станица Љубовија, која територијално припада Републици Србији и лоцирана је на десној страни ријеке Дрине. Узевши у обзир чињенице да је надморска висина општинских центара Братунца и Љубовије практично идентична, да су удаљени око 3.6 km, те да имају сличне рељефне карактеристике, основано се може претпоставити да се и климатске карактеристике незнатно разликују. Основне климатске карактеристике Температура ваздуха Термички режим атмосфере изнад подручја општине Братунац се због географске близине најбоље може анализирати на основу података са метеоролошке станице Љубовија. 66

67 Табела 13: Средња мјесечна и годишња температура ваздуха у периоду година на метеоролошкој станици Љубовија СРЕДЊА МЈЕСЕЧНА И ГОДИШЊА ТЕМПЕРАТУРА У ПЕРИОДУ ГОДИНА (ºC) МEТЕОРОЛОШКА СТАНИЦА МЈЕСЕЦИ УКУПНО ЉУБОВИЈА I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Просјечна годишња температура ваздуха од око C је првенствено карактеристична за равничарски (долински) дио општине. У планинском подручју, на југу општине, просјечна годишња температура ваздуха је значајно мања и у највишим подручјима око 1000 m надморске висине износи око C. Падавине Сљедећа табела показује вриједности средњих мјесечних количина и средње годишње количине падавина на метеоролошкој станици Љубовија у периоду година. Табела 14: Средња мјесечна и годишња количине падавина у периоду година на метеоролошкој станици Љубовија СРЕДЊА МЈЕСЕЧНА И ГОДИШЊА КОЛИЧИНА ПАДАВИНА У ПЕРИОДУ ГОДИНА (mm) МEТЕОРОЛОШКА СТАНИЦА МЈЕСЕЦИ УКУПНО ЉУБОВИЈА I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII У највећем дијелу општине количина падавина се креће у распону mm, док је у самој долини Дрине mm, при чему на крајњем југоистоку општине пада и испод 800 mm. У годишњој расподјели падавина љето и јесен биљеже нешто већу количину падавина у односу на прољеће, што показује извјестан утицај Медитерана. 67

68 Табела 15: Средња годишња дужина трајања снијежног покривача у периоду од година на метеоролошкој станици Љубовија МЕТЕОРОЛО- ШКА СТАНИЦА ЉУБОВИЈА СРЕДЊА ГОДИШЊА ДУЖИНА ТРАЈАЊА СНИЈЕЖНОГ ПОКРИВАЧА ГОДИНА ПРОСЈЕК По подацима из периода година за метеоролошку станицу Љубовија у току године снијежни покривач се просјечно задржава око 27 дана. Вјетар Преовлађујући вјетрови у току године у равничарском дијелу општине су сјеверозападни и западни вјетар, а највећу средњу брзину имају вјетрови из јужних праваца (југоисточни вјетар). Просјечне брзине вјетра су ниске. Тишине су доста изражене. Дијаграм 7: Ружа вјетрова за период од година на метеоролошкој станици Љубовија 300 N NW NE W 0 E SW SE S ЧЕСТИНА БРЗИНА 68

69 2. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ Цјелокупна територија општине налази се у појасу умјерено континенталне климе, с великим равничарским појасом уз лијеву обалу Дрине, гдје је надморска висина просјечно 174 m, на који се наставља ка унутрашњости општине брдски појас (70 % цјелокупне површине општине), надморске висине од 300 до 1098 m. Земљиште уз ријеку Дрину, као равничарски појас обухвата 30 % укупне територије општине и представља значајан природни ресурс. Клима је умјерено континентална са топлим љетима и хладним зимама. Средња годишња температура је око 11 C. Средње годишње падавине су око 1000 mm које су неравномјерно распоређене током године, али нема изразито сувих мјесеци. Средња максимална висина сњежног покрова је 40 cm. Инсолација је умјерена и износи сати годишње. Вјетрови су ријетки и слаби, доминирају они из сјеверозападног правца. ПЕДОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗЕМЉИШТА Подручје Братунца је релативно богато са квалитетним земљиштима. Најбоља пољопривредна земљишта се налазе у уским долинама ријека (посебно Дринe), као и њихових притока (алувијална - флувијална земљишта). Повољнија земљишта се могу наћи и на планинским заравнима и заравњеним површима. Ту су заступљена земљишта типа еутрични камбисол и смеђе земљиште на кречњаку или калкокамбисол. Као лошија земљишта могу се сматрати дистрично (кисело) смеђе и псеудоглеј. Дистрична смеђа земљишта су углавном шумска (око 3/4 подручја општине), док се псеудоглеји налазе у низинским дијеловима и развили су се на непропусним глинама. У долинама многих ријека и рјечица водни режим још увијек није регулисан, тако да су поплаве честа појава, или је висок режим подземних вода. Доминантни типови земљишта су флувисоли или алувијална земљишта са мјешавином колувијалног материјала који се сноси са околних планина. На заравњеним површима преовлађују плитка и средње дубока земљишта из класе камбичних земљишта или су то црнице на кречњацима. Ова земљишта се екстензивно користе као пашњаци или природне ливада за узгој оваца и говеда. Табела 16: Типови земљишта на подручју општине Братунац (прилагођено обухвату) Типови земљишта % Кисело смеђе тло Еутрично смеђе тло Алувијално тло 7.73 Калкокамбисол 1.84 Псеудоглеј 1.17 Сирозем 0.15 Водна површина 0.54 Без података 1.95 Извор: ФАО 69

70 Слика 3: Типови земљишта на подручју општине Братунац Извор: ФАО СТРУКТУРА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА Када говоримо о земљишном покривачу, односно начину кориштења земљишта у општини Братунац доминирају шуме са % (подаци из студије организације ФАО - Инвентар стања земљишних ресурса у Босни и Херцеговини у послијератном периоду - општина Братунац). Табела 17: Начин кориштења земљишта на подручју општине Братунац Класе начина коришћења земљишта % Класе начина коришћења земљишта Запуштено 0.73 Ријека 1.33 Пашњаци 0.71 Обрађено/ливаде Запуштени пашњаци 2.47 Обрађено/изграђено 0.12 Шума Запуштено/обрађено 0.04 Ниско растиње 0.09 Запуштено/ливаде 4.63 Голети 0.07 Ливаде/обрађено 4.48 Рудник 0.02 Ливаде/запуштено 2.61 Изграђено 0.51 Пашњаци/запуштени пашњаци 4.67 Извор: ФАО % 70

71 Слика 4: Начин кориштења земљишта на подручју општине Братунац Извор: ФАО Према катастарским подацима из године, на подручју општине Братунац регистровано је ha обрадивих површина, од чега се на оранице односило 9379 ha, на ливаде 617 ha и на воћњаке 740 ha. Након ратног периода, катастарско стање површина земљишта није битније измијењено. Од укупно ha земљишта у индивидуалном сектору, на пољопривредно земљиште односи се 68 % (11350 ha), на шумско земљиште 30.3 % (5054 ha), док се на неплодно земљиште односи 1.7 % (294 ha). Табела 18: Површине према начину кориштења - приватно власништво на подручју општине Братунац (2008. година) Површине Површина (ha) Угари 1870 Необрађене оранице и баште 4589 Угари и необрађене оранице укупно 6459 Обрађене оранице и баште 2628 Оранице и баште укупно 9087 Воћњаци укупно 734 Ливаде укупно 551 Обрадиве површине укупно Пашњаци укупно 978 Пољопривредна површина Шумско земљиште 5054 Неплодно земљиште 294 Укупна површина Извор: Републички завод за статистику РС 71

72 Табела 19: Структура земљишних површина општине Братунац (2008. година) Власништво Укупне површине Оранице Воћњаци Ливаде Пашњаци Шуме Неплодно Приватно Државно Укупно Извор: Општина Братунац Слика 5: Величина парцела на подручју општине Братунац Извор: ФАО По подацима из пројекта CORINE LAND COVER 2006, величина пољопривредног земљишта на подручју општине износи ha и чини % површине општине. Овдје се јавља значајна разлика у поређењу са катастарским оператом из године од око 1778 ha. Ова разлика се може објаснити методолошким разликама, али и протоком времена. 72

73 Табела 20: Структура пољопривредног земљишта (CORINE LC 2006) СТРУКТУРА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА (CORINE LC 2006) КАТЕГОРИЈА ПОЉОПРИВРЕДНОГ Површина (ha) % ЗЕМЉИШТА Оранице Пашњаци Култивисано земљиште Остало пољопривредно земљиште УКУПНО Из табеле је примјетно да категорија "остало пољопривредно земљиште" (пољопривредне површине са значајним удјелом природног биљног покрова) чини % пољопривредног земљишта, што се може довести у везу са депопулацијом руралних подручја општине Братунац. Ријеч је претежно о запуштеним ливадама и пашњацима. Категорија "култивисано земљиште" (групе обрадивих парцела) одговара највећим дијелом њивама. Из табеларног прегледа о начину кориштења и власништву може се закључити да општина Братунац има повољну структуру земљишта и добре предуслове за интензивну пољопривредну производњу, посебно у равничарском дијелу општине уз ријеку Дрину гдје је могућа примјена система за наводњавање експлоатацијом саме ријеке Дрине. У брдовитом дијелу општине нагиб терена је најчешће % што погодује узгоју јагодичастог воћа и традиционалних воћних култура (шљиве, јабуке, крушке, трешње, ораха, вишње и др.). ПОЉОПРИВРЕДНА ПОДРУЧЈА Према студији организације ФАО "Инвентар стања земљишних ресурса у Босни и Херцеговини у послијератном периоду - општина Братунац" на подручју општине је издвојено 5 економско - еколошких зона: Пољопривредна зона (долина ријеке Дрине, дио долине ријеке Слапашнице), Пољопривредно - урбана зона (долине Глоговске ријеке, Крижевице и Кравице), Урбана зона (централни дио насељеног мјеста Братунац), Шумско - пашњачка зона (већи дио брдско - планинског подручја општине), Шумска зона (југоисточно брдско - планинског подручја општине). 73

74 3. ШУМЕ И ШУМСКА ЗЕМЉИШТА Опште еколошке карактеристике Према Еколошко вегетациској рејонизацији шума БиХ, подручје oпштине Братунац се налази у оквиру прелазне илирско мезијске области, односно доњедринског подручја - сребренички рејон. У орографском смислу подручје има брдски карактер, са рељефом велике енергије који је својствен силикатним супстратима, распрострањеним на читавом простору. Висински појас се протеже, од најниже тачке на Дрини (160 m), па до 819 m (Равни Буљин) у западном дијелу, односно до 1098 m (Јаворак) у јужном дијелу подручја. Потпуно преовладање рељефа велике набораности силикатних терена, како киселих седиментних, тако и еруптивних, условило је и доминацију еутричних и дистричних камбисола на цијелом подручју општине. На стрмим кречњачким теренима распрострањеним на неколико локалитета у подручју Глогове планине (тј. "Кравица- Полом") су образовани калкомеланосоли и плитки калкокамбисоли. У брдовитом подручју општине Братунац матични супстрат игра веома значајну улогу на педогенезу, својства земљишта и на распоред земљишних типова, па ће послужити као основа за подјелу на следеће групе: 1. Земљишта на киселим силикатним и силикатно - карбонатним стијенама, 2. Земљишта на еруптивним стијенама (дацитима и андезитима), 3. Земљишта на кречњацима. Земљишта на киселим силикатним и силикатно карбонатним стијенама Дистрични камбисоли се јављају најчешће као самостална земљишна јединица, али није ријетка појава да граде и сложене картографске јединице (са лувисолом на блажим рељефским облицима). Различитост дистричних камбисола у појединим својствима је последица разноликости матичних подлога на којима се они образују. Заједничко им је то, да се ради о дубоким земљиштима, повољних физичких особина, осим оних плитких и више скелетних. Подложни су појави вјетроизвала и ерозији. Ограничавајући фактор за извлачење и сјечу је велика стрмост падина. Погодни су за изградњу тракторских влака. Дистрични камбисоли су средње до високо продуктивна станишта вриједних шума букве и шума китњака. Земљишне комбинације са лувисолима имају повољнија технолошка рјешења, а са становишта продукције вриједнија су од дистричних камбисола. Лувисоли се рјеђе јављају као хомогене јединице на већим површинама. Имају повољније и физичке и хемијске особине и дубљи физиолошки активни профил и тиме су продуктивнија од дистричних камбисола. Земљишта на еруптивним стијенама На еруптивима (андезиту и дациту) земљишна серија има карактер топогено - литогеног низа чији су чланови: еутрични и дистрични ранкери, еутрични и дистрични камбисололи, смеђа подзоласта земљишта и лувисоли. Распоред наведених типова је у вези са минеролошким саставом дацита и андезита и њихових прелазних облика. Ранкери су образовани на гребенима и изразито стрмим падинама, а одликују их плиткост и скелетност земљишног профила. Просторно су мало заступљени, а уз то су ниско продуктивни. Дистрични и еутрични камбисоли су литогено условљени и 74

75 издвојени су као сложена земљишна комбинација, често заједно са лувисолима. Средње су дубока, а физичке и хемијске особине су у вези с природом матичне подлоге (кисели или базични варијатети андезита и дацита). Технолошке карактеристике су сличне оним, као код дистричних камбисола на киселим седиментима. Смеђа подзоласта земљишта се јављају у траговима, унутар дистричних камбисола. Земљишта на кречњаку Калкомеланосоли и плитки калкокамбисоли се на истраживаном подручју јављају као сложена комбинација, условљена подземним рељефом једрих кречњака и великом стрмошћу падина. Ограничавајући фактори су плиткоћа, велика стрмост и скелетност. Калкомеланосоли и калкокомбисоли на овом подручју у фази сјече и извлачења представљају неповољне терене. Нису подложни вјетроизвалама и ерозији. Букове шуме термофилног карактера на калкомеланосолима и плитким калкокамбиосолима су шуме ниских производних могућности. Са аспекта фитогеографске припадности прелазну илирско мезијску област карактерише прелаз двије широко распрострањене климазоналне заједнице: заједница китњака и граба /Querco Carpinetum/ са запада и заједница сладуна и цера /Quercetum confertae cerris/ са истока. У контексту реалне вегетације у овим подручјем доминирају шуме букве ацидофилног карактера /Luzulo fagetum/, као и неутрофилне букове шуме /Fagetum montanum/, док значајан дио заузимају и различите фитоценозе храстова. Диверзитет шумских заједница представљен је сљедећим основним типовима шума који су констатовани на подручју општине: Чисте шуме букве на дубоким киселим смеђим земљиштима, Шуме букве и обичног граба на дубоким киселим смеђим земљиштима, Шуме обичног граба на дубоким киселим смеђим земљиштима, Шуме букве и питомог кестена на дубоким киселим смеђим земљиштима, Шуме букве и питомог кестена на дубоким киселим смеђим и илимеризованим земљиштима, Шуме букве и китњака са обичним грабом на дубоким киселим смеђим земљиштима. Шуме букве на плитким кречњачким земљиштима, Шуме букве и обичног граба на плитким кречњачким смеђим земљиштима, Шуме букве и црног граба на кречњачким црницама, Шуме букве, јасике и брезе и шуме букве и јасике на земљишној комбинацији кречњачких црница и плитких кречњачких смеђих земљишта, Шуме китњака на дубоким киселим смеђим земљиштима, Шуме китњака и цера на дубоким киселим смеђим земљиштима, Шуме китњака са питомим кестеном на дубоким киселим смеђим и илимеризованим земљиштима, Шуме китњака са обичним грабом и црним јасеном на киселим смеђим земљиштима, Шуме китњака са брезом на дубоким киселим смеђим земљиштима, Шуме сладуна и цера на дубоким киселим смеђим земљиштима, Шуме сладуна и цера са китњаком на дубоким киселим смеђим и илимеризованим земљиштима, 75

76 Шуме цера на дубоким киселим смеђим земљиштима, Шуме црне јове на алувијалним земљиштима, Шуме црне јове, јасике брезе и обичног граба на алувијалним земљиштима, Шуме црне јове са буквом и китњаком на дубоким киселим смеђим и илимеризованим земљиштима на киселим силикатним стијенама. Наведени основни типови шума сврстани су у сљедеће газдинске класе. Табела 21. Р. бр. НАЗИВ ГАЗДИНСКЕ КЛАСЕ Шифра Високе шуме са природном обновом Високе шуме букве брдског појаса на дубоким киселим смеђим и илимеризованим земљиштима на киселим силикатним стијенама Високе секундарне шуме букве у појасу шума букве и јеле на дубоким киселим смеђим и илимеризованим земљиштима на киселим силикатним стијенама Високе шуме букве и храста китњака (са питомим кестеном) на дубоким киселим смеђим и илимеризованим земљиштима на киселим силикатним стијенама Високе шуме букве термофилног карактера на серији кречњачких претежно плитких земљишта Високе шуме храста китњака и цера на дубоким киселим смеђим и илимеризованим земљиштима на киселим силикатним стијенама Високе шуме храста китњака и букве на дубоким киселим смеђим и илимеризованим земљиштима на киселим силикатним стијенама Високе шуме сладуна и цера на дубоким киселим смеђим и илимеризованим земљиштима на киселим силикатним стијенама Високе деградиране шуме Високе деградиране шуме букве и храста китњака на дубоким киселим смеђим и илимеризованим земљиштима на киселим силикатним стијенама Високе деградиране шуме букве брдског појаса на дубоким киселим смеђим и илимеризованим земљиштима на киселим силикатним стијенама Високе деградиране секундарне шуме букве у појасу шума букве и јеле на дубоким киселим смеђим и илимеризованим земљиштима на киселим силикатним стијенама Високе деградиране шуме црне јове на дубоким киселим смеђим и илимеризованим земљиштима на киселим силикатним стијенама Шумске културе Шумске културе смрче Шумске културе смрче и бијелог бора Шумске културе бијелог бора Шумске културе црног бора Шумске културе црног и бијелог бора Шумске културе бијелог бора и смрче Шумске културе дуглазије Шумске културе вајмутовог бора

77 30 Шумске културе бијелог јасена, багрема и јавора 3502 Изданачке шуме 33 Изданачке шуме букве брдског појаса на дубоким киселим смеђим и илимеризованим земљиштима на киселим силикатним стијенама Изданачке шуме букве и храста китњака (и цера) на дубоким киселим смеђим и илимеризованим земљиштима на киселим силикатним стијенама Изданачке шуме храста китњака на дубоким киселим смеђим и илимеризованим земљиштима на киселим силикатним стијенама Изданачке шуме храста китњака и букве на дубоким киселим смеђим и илимеризованим земљиштима на киселим силикатним стијенама Изданачке шуме храста китњака и букве Изданачке шуме осталих лишћара 4430 Површине подесне за пошумљавање и газдовање 40 Шибљаци у појасу букових шума Шибљаци у појасу буково-јелових шума Шибљаци у појасу китњакових шума Голети у појасу букових шума Голети у појасу буково - јелових шума Голети у појасу китњакових шума 5260 Шуме неподесне за газдовање 47 Високе шуме букве термофилног карактера неподесне за газдовање Изданачке шуме букве и храста китњака неподесне за газдовање Изданачке шуме храста китњака са термофилним лишћарима неподесне за газдовање 6161 Остале непродуктивне површине 52 Сталне шумске чистине Просјеке испод далековода Остале непродуктивне површине Узурпације 7101 Посебан проблем у газдовању шумама представља око 1300 hа минираних површина шума и шумског земљишта у својини РС на територији општине Братунац. Административно правне прилике Шуме и шумска земљишта на територији општине Братунац налазе се у оквиру "Доњедринског" шумско привредног подручја и то у оквиру сљедећих господарских јединица: Кравица - Полом, Крижевица и Сасе - Жабоквица. Шумама и шумским земљиштим у државној својини газдује Министарство пољопривреде шумарства и водопривреде, док је кориштење шума повјерено ЈП "Шуме РС", преко Шумског газинства "Дрина" Сребреница, у оквиру којег се налази Шумска управа Братунац. 77

78 Шумама и шумским земљиштем у приватном власништву газдују њихови власници, док су стручни послови повјерени локалом шумском газдинству. Стање шумског фонда Подаци о стању шумског фонда дати су у односу на карактеристичне показатеље површина, залиха, прираста и етата. Табела 22: Стање површина шума и шумског земљишта на територији општине Братунац Високе шуме са природ. обновом Високе деградир. шуме Шумске културе Категорија Изданачке шуме Површине подесне за пошумљ. и газдовање Површине неподесне за пошумљ. и газдовање Укупно неспорно шумско земљиште Узурпација Свеукупно Државно Приватно Укупно Табела 23: Стање инвентара на територији општине Братунац државне шуме Категорија Високе шуме са природном обновом Високе деградиране шуме Залиха свеукупне дрвне масе Годишњи прираст свеукупне дрвне масе Етат свеукупне дрвне масе (10 год.) m 3 /ha m 3 m 3 /ha m 3 m 3 243, , , , Шумске културе 167, , Изданачке шуме 152, , Табела 24: Стање инвентара на територији општине Братунац приватне шуме Категорија Залиха свеукупне дрвне масе Годишњи прираст свеукупне дрвне масе Етат свеукупне дрвне масе (10 год.) m 3 /ha m 3 m 3 m 3 /ha m 3 Високе шуме са природном обновом 189, , ,56 5, ,13 Високе деградиране шуме Шумске културе 86,77 199,00 13,50 5,89 19,22 Изданачке шуме 136, , ,90 4, ,29 78

79 Ловство На површинама шума, земљишта и вода на територији општине Братунац установљено је ловиште "Чауш" (Сл. гласник РС бр. 2/97), које је дато на коришћење Ловачком удружењу "Чауш" из Братунца. Као основне врсте дивљачи констатоване су: висока дивљач - медвјед, дивља свиња, срнећа дивљач, као и ниска дивљач - фазан, дивља патка и зец. Заштићена подручја природе У смислу заштићених подручја природе на подручју општине Братунац не постоје формално заштићена подручја природе у смислу важећег Закона о заштити природе. Потребно је нагласити да је кроз различите планске документе предвиђена заштитита сљедећих локалитета: Локалитет Подград - заштићени пејзаж (извор: Просторни план РС) Зворничко језеро - Дрињача - Јадар - заштићени природни предјели (извор: Просторни план РС) Према ФСЦ стандардима на подручју општине Братунац не постоје издвојене заштићене површине. 79

80 4. ВОДЕ Сливна подручја, површинске и подземне воде Општина Братунац посједује значајан хидропотенцијал и има доста повољан географски и хипсометријски положај у односу на шири регион. Најзначајнији водоток је ријека Дрина. Остали значајнији водотоци који се налазе или протичу једним дијелом територијом општине Братунац су: Кравица, Љешња ријека, Крижевица, Глоговска ријека, Сашка ријека, Грабовичка ријека, Млечванска ријека, Јагодња, Подбрдска ријека, Слапашничка ријека. Цијело подручје општинe Братунац (па тиме и сви водотоци припадају подсливу ријеке Дрине односно сливу ријеке Саве). Општина Братунац је смјештена уз средњи ток ријеке Дрине (дужина тока на подручју општине износи km). Овај дио тока (од ушћа ријеке Лим до Зворника) се карактерише уским и стрмим долинама, плитким алувијонима сиромашним подземном водом. Површина слива ријеке Дрине износи km 2, просјечни протицај Q sr =124 m 3 /sec, специфични протицај q sp =17.1 l/sec/km 2, протицај малих вода Q min.mj.95% =24.1 m 3 /sec. Површина општине Братунац износи km 2, што износи 3.99 % слива. Ријека Дрина (на цијелом подручју општине Братунац) има међудржавни карактер (са Србијом). Природно богатство водених токова, општина је искористила за захватање вода из приобаља ријеке Дрине за дугорочно снабдијевање Братунца водом, док је сасвим занемариво коришћење воде за остале потребе (наводњавање пољопривредног земљишта, производња електричне енергије и сл). Заступљено је коришћење воде ријеке Дрине за потребе туризма у љетњем периоду: градска плажа за купање, риболов, спуштање пловилима низ ријеку Дрину (Дринска регата). Осим водотока на подручју општине (ријеке Дрине са притокама) на локалитету Приседо (кота 639 мнм) егзистира мање језеро (локва) површине око 0.35 ha. Подземне воде Сагледавајући хидрогеолошке прилике, главни водоток је ријека Дрина која протиче рубним дијелом општине Братунац. Заобаља ријеке Дрине су значајни ресурси подземних вода. Подземне воде, иако имају тијесну интеракцију са површинским водама, представљају главни ресурс, с којим се најприје рачуна у свим анализама снабдијевања насеља водом. У Босни и Херцеговини, по процјенама се налази око 16 m 3 /sec подземних вода, од чега је већи дио на простору Републике Српске. По хидрогеолошким особинама и функцијама, распореди резерви подземних вода значајно варирају у простору чинећи следеће категорије: колектори пукотинско каверозне порозности, јако водопропусни; колектори мјешовитог типа порозности и колектори интергрануларног типа порозности. За подручје општине Братунац су интересантни колектори интергрануларног типа порозности, који су садашњи водни ресурси општинског центра. Резерве подземних вода овог типа колектора се налазе углавном у оквиру алувијалних невезаних седимената (шљункови, шљункасто глиновити пијескови и пјесковите глине) који се налазе у приобаљима ријеке Саве и већих притока. Дебљина ових слојева је врло различита и на мало мјеста прелаз 50 m. Будући да слојеви имају различите дебљине и филтрационе особине, постојећи бунарски капацитети су од 1 до 80

81 100 l/sec. Прихрањивање ових ресурса се претежно врши из оближњих водотока, а мањим дијелом падавинама. У структури захваћених вода за потребе водоснабдијевања у БиХ око 90 % чине подземне воде, а око 10 % воде захваћене из водотока. По Дугорочном програму снабдијевања питком водом становништва и привреде у СР БиХ из год. за општински центар Братунац дугорочни водни ресурс је извориште "Бјеловац" са издашношћу Q min1/20 =300 l/sec из интергрануларних средина приобаља ријеке Дрине. Ерозије и бујице Важнији узроци који утичу на појаву ерозије су: геолошка подлога и педолошки састав тла, енергија рељефа (нагиб и експозиција) и густина хидрографске мреже, клима, режим падавина, вегетациони покривач, начин искориштавања земљишта и воде и други значајнији антропогени фактори. Резултат узајамног десјтва свих ових и других узрока су ерозиони процеси, а међу главне узрочнике се сврстава вода. На подручју општине Братунац нису регистрована подручја која су значајније изложена ерозионом дејству вода (голети и сл.), међутим то не значи да ерозиони процеси нису изражени. Ерозиони процеси се углавном очитују у спирању површинског слоја терена и његовог транспота снагом воде (водотоцима) и таложењу у нижим дијеловима водотока (акумулација и сл), што доводи до продукције одређених количина наноса. Ово даље доводи до таложења материјала у коритима водотока, тиме се корита запуне и долази до заплављивања и запрудивања околних земљишта, као и до плављања, пошто корита постала недовољно пропусна за нормално отицање. Према подацима датим у Стратегији интегралног управљања водама Републике Српске до године, у сврху провођења заштитних мјера и радова на сузбијању ерозије у сливу Дрине, проглашени су за ерозивна подручја у укупној површини од 352 км 2. То су Модран - Јања (Бијељина и Угљавик) ha, бујице око Братунца (Братунац) 440 ha, Калиманић и Црвица (Сребреница) 62 ha, Сељански и Кутјешки поток (Братунац) 121 ha, Златица (Зворник) 1000 ha, Сутјеска (Гацко и Фоча) 2024 ha, Ждријело и Врело (Чајниче) 193 ha. Од наведених подручја за њих 3 су донесене одлуке о спровођењу заштитних мјера и радова: Модран - Јања, Калиманић - Црвица, Ждријело - Врело. Ако се направи одређена аналогија по подацима датим у Оквирној водопривредној основи Босне и Херцеговина датим за слив ријеке Дрине, те прерачуна у односу на припадајући проценат општине Братунац (3.99 % слива), може се доћи до основних оквирних података везано за ерозионе процесе, продукцију наноса и сл. за општину Братунац. Табела 25: Стање ерозије на сливу ријеке Дрине Назив слива Површина слива F (km 2 ) Еродиране површине Fe (km 2 ) Fe/F (%) Акумулација наноса Fa (km 2 ) Fa/F (%) Дрина 7.321, ,50 94,92 371,66 5,08 81

82 Табела 26: Укупна продукција наноса одношење наноса из слива ријеке Дрине Назив слива Продукција наноса W (m 3 /god.) Одношење наноса из слива G (m 3 /god.) Специфична продукција наноса m 3 god./km 2 Специфично одношење наноса m 3 god./km 2 Дрина , ,18 343,12 217,12 Одбрана од поплава и уређење водотока Простори уз ријеку Дрину на подручју општине Братунац (између водотока и регионалног пута, Братуначко поље, око 300 ha) су изложени плављењима код појаве великих вода. Плављењима су угрожена и подручја у доњим токовима ријека Глогове и Крижевице. До сада нису проведене значајније мјере и радови на заштити подручја од поплава. Дијелови водотокова Глогове и Крижевице у градском подручју су регулисани. Потребно је наставити са регулацијом ових ријека у дужини од 3 km на подручју општине Братунац. Водомјерне станице На подручју општине Братунац не постоје инсталиране водомјерне станице на којима се врши стално мјерење водостаја на ријеци Дрини (и њеним притокама). Квалитет вода Уредбом о класификацији вода и категоризацији водотока (Сл. гласник Републике Српске бр. 42/2001) успостављају се критеријуми за класификацију и врши класификација квалитета површинских и подземних вода, као и категоризацији водотока. По овој Уредби водоток ријеке Дрине (на дужини цијелог тока, па тиме и подручју општине Братунац) је сврстан у другу категорију. Остали водотоци на подручју општине Братунац сврстани у прву категорију, чије воде треба да имају висок статус квалитета. Стварно стање квалитета вода је лошије него је предвиђено наведеном Уредбом, пошто се фекалне воде насеља се у већини случајева директно испуштају у водотокове без претходног пречишћавања. Водоток Крижевице је оптерећен отпадним водама Сребренице, а Сашка ријека отпадним водама рудника олова и цинка на простору општине Сребреница. По Уредби, водотоци водотоци се сврставају у класе од 1 до 5 и према условима коришћења за различите намјене, одговарају следеће класе: Класа 1: површинске и подземне воде се у свом природном стању или послије дезинфекције могу користити за пиће или у прехрамбеној индустрији, као и површинске и подземне воде за раст и развој племенитих врста риба (пастрмки); Класа 2: воде које се послије одређеног третмана (коагулација, флокулација,таложење, филтрација и дезинфекција) могу користити за пиће; воде се у природном стању могу користити за купање, за спортове на води, за раст и развој ципринидних врста риба; 82

83 Класа 3: воде које се могу користити за пиће након обимног третмана (коагулација, флокулација, таложење, филтрација, озонизација, адсорбција на активном угљу и дезинфекција), воде које се могу користити у пољопривреди и у индустрији која нема посебне захтјеве у погледу квалитета вода и за раст мање племенитих врста риба; Класа 4: загађене воде које се у предјелима са недостатком воде могу користити у неким индустријама послије одговарајућег третмана; Класа 5: јако загађене воде које се готово не могу користити ни за какве намјене. Редовно праћење квалитета вода ријеке Дрине се врши узводно од Братунца (профил Фоча) и низводо од Братунца (профил Каракај). Врши се испитивање физичкохемијских и хемијских параметара, санитарно - микробиолошких параметара и биолошких елемената квалитета. Опажања квалитета вода која се обављају на водотоцима Републике Српске показују да су одличан статус квалитета вода (I класа) задржали само малобројни мањи водотоци у планинским дијеловима. У том смислу, врло су индикативни резултати испитивања квалитета водотока извршених године, односно године (чији резултати се дају у табели). Према два параметра: укупни број колифорних бактерија (НБК) и индекса сапробности, може се констатовати да нема значајне разлике у квалитету. Табела 27. Мјерни профил (нове ознаке) Д-1, Дрина, Фоча Д-2, Дрина, Бадовинци година година Индекс сапробности Индекс сапробности НБК/100 мл НБК/100 мл (Pantle/Buck) (Pantle/Buck) III II II III III III III III Водна земљишта Према Закону о водама, водно земљиште означава скуп земљишних честица које чине корита ријека, језера и акумулација, као и њихове обале до нивоа стогодишњих вода, односно до нивоа највише коте за акумулације. Када је у питању обухват плана (у коме за сада нема већих акумулација), површине под водама чине токови ријека, рјечица и потока. Генерално, ова врста земљишта се може дефинисати као земљишта која су стално или периодично прекривена водама. Највеће површине водоног земљишта се налазе уз ријеку Дрину (инундациона подручја која се плаве при великим водама). 83

84 5. РУДЕ И ДРУГИ МИНЕРАЛНИ РЕСУРСИ На територији општине Братунац откривено је више лежишта и појава различитих минералних сировина и може се рећи да је општина богата са овим ресурсом. Као главна минерална сировина на територији општине Братунац може се издвојити каолин, дацити, фелдспати, док су значајне и појаве гвожђа, мангана као и жичане појаве олова и цинка (прилог карта минералних сировина). Подаци о минералним сировинама су добијени од надлежног Министарства индрустрије, енергетике и рударства. Резерве минералних сировина на територији општине Братунац су промјенљивог карактера и као такве их треба узети у обзир. НЕМЕТАЛИ Каолин Лежишта каолина су констатована на више локација на територији општине Братунац. У сљедећој табели су приказане координате експлоатационог поља каолина ''Раскршће''. Табела 28: Координате експлоатационог поља ''Раскршће'' Y X А Б Ц Д Е Ф Значајнија појава и лежиште каолина је и лежиште Братунац које се састоји од 3 просторно блиска тијела (Загони, Смољаве и Борићи), а у табели 28 су приказане билансне резерве рудних тијела Смољаве и Борићи, док је у табели 29 приказан квалитет каолина. Табела 29: Билансне резерве каолина лежишта ''Братунац'', рудних тијела Смољаве и Борићи, стање на дан (Филипић, преузето из Минералне сировине Републике Српске) Рудно Тип руде Категорија резерви (t) тијело А B C 1 A+B+ C 1 Нелимонитисана Смољаве Лимонитисана Укупно Борићи Лимонитисана Свеукупно

85 Табела 30: Квалитет каолина лежишта ''Братунац'', рудних тијела Смољаве и Борићи, стање на дан (Филипић, преузето из Минералне сировине Републике Српске) Квалитативна карактеристика Сирови каолин (каолинска руда) Рудно тијело Смољаве Сепарисани каолин Простим размуљивањем (комерцијални каолин фракција - 60 мик.) Употребом дефлокулатора Рудно тијело Борићи Сепарисани каолин Простим размуљивањем (комерцијални каолин фракција - 60 мик.) Сирови каолин (каолинска руда) Рационални минерални састав (%) Каолинит ,28-59, ,14-59,00 Санидин ,80-29, ,96-38,69 Кварц ,98-23, ,00-35,09 Остали силикати - - Лимонит 0, Остало 1-2 8,34-16, ,03-25,26 На основу хемијско - технолошких испитивања утврђено је да се сирови каолин (каолинска руда) из лежишта "Братунац" може користити у керамичкој индустрији за производњу керамичких плочица, украсне и декоративне керамике, а уз додатак коректива и за производњу чврсте керамике. Сепарисани, оплемењени каолин уз употребу дефлокулатора може се успјешно користити у индустрији фине керамике, у ватросталној индустрији, индустрији папира, гуме, пластичних маса и индустрији боја. Лежиште каолинисаног санидинског дацита Тегаре налази се око 11 km ваздушне линије југоисточно од Братунца. Каолинисани санидински дацит има сљедеће физичке особине: бјелина - до 50 % (у односу на MgO), запреминска и специфична тежина - око 2, односно 2,5-2,6 g/cm 3. Модални састојци корисне супстанце су: кварц, санидин, биотит и акцесорије (примарни, заостали као реликти), каолинит, серицит, хлорит и сулфиди гвожђа - пирит, маркасит (продукти хидротермалне алтерације) и калцедон, опал и хидроксиди гвожђа (супергене творевине). На овом лежишту су утвђене резерве С 1 категорије од t и С 2 категорије од око t. Садржај каолинита је од неколико до 50 %. Садржај фракције - 60 мик., из 5 узорака из раскопа, креће се у интервалу од 20,8-35,3 %. Степен достигнуте каолинизације, у лежишту Тегаре, глобално процијењено, у просјеку је осредњи, са наглашеном тенденцијом опадања од Ј ка СЗ. Квантитативни хемијски састав утврђен је само за корисну супстанцу из једне бушотине, TG-1 (интервал првих 10 m), и он је сљедећи: SiO 2 46,49 %; TiO 2 0,32 %; Al 2 O 3 26,13 %; Fe 2 O 3 2,28 %; FeO 0,14 %; MnO 0,12 %; MgO 8,75 %; CaO 2,72 %; Na 2 O 0,81 %; K 2 O 3,81 %; H 2 O + 6,72 %; H 2 O - 1,34 %; P 2 O 5 0,18 %. Квантитативни састав фракције - 60 мик. (на основу података 5 анализа) је сљедећи: Fe 2 O 3 1,92-7,52 % (средња вриједност 5,39 %), H2O + 9,36-10,24% (9,75 %), док рн варира у интервалу 6-7,2 (Дангић и др. 1969). 85

86 Лежиште керамичких глина Јеловци 2 код Братунца се налази око 1.5 km југозападно од Братунца. Лежиште опекарских глина Вољавица налази се око 4 km ваздушне линије јужно од Братунца. Вишегодишњим проспекцијским и детаљним геолошким испитивањима пластичних и полупластичних глина на подручју Братунца (Јеловци, Суха, Авдагине њиве, Околишта, Махмутовићи, Вољавица) утврђено је да повлату ових глина чине разнобојне цигларске глине, које су на локалитету Вољавица имале најоптималније резултате. Фелдспати Са економског становишта једно од најперспективнијих подручја појаве фелдспата на територији Републике Српске су и Братуначки гранитоиди. Калијски фелдспати су минерали који су међу најзаступљенијим у магматским и метаморфним стијенама. Лежишта каолинског дацита у Братунцу (Загони, Смољаве и Борићи) имају велике фелдспатске ресурсе, али немају утврђену комерцијалну вриједност. Жични кварц У подручју око Братунца, на површини око 60 km² регистровано је 13 појава жичног кварца: Велика Бара, Петровићи 1, Петровићи 2, Лоњин, Бљечева Ријека, Пећишта, Градац, Ликари, Обади, Велика Раван 1, Велика Раван 2. Једини расположиви податак је дебљина жица, која се креће од m, а нема других података на основу којих би био могућ увид у њихове резерве. Жични кварц подразумјева појаве и лежишта кристаластог SiO 2 - кварца. Кровни шкриљци У подручју између Братунца и Факовића, кровни шкриљци су максимално распрострањени и најинтензивније локално коришћени. Још почетком прошлог вијека у мајданима Брезака добијене су плоче површине до 1 m² и дебљине 1-3 cm, а нешто мање плоче вађене су и у сусједним мајданима. Најперспективније подручје за организовану експлоатацију кровних шкриљаца је између Вољавице и Абдулића. Кровни шкриљци се овдје могу вадити у облику плоча површине до 1 m² са дебљинама у распону 2 mm 2 cm. Дацит Лежиште дацита се налази сјеверно од Братунаца у зони Кобиљача - Михаљевићи и координате истражног и експлоатационог поља су дате у сљедећој табели. 86

87 Табела 31: Координате истражног и експлоатационог поља "Кобиљача Михаљевићи" Y X А Б Ц Д Е Ф Г Х Дацит се може користити као добра основа у изградњи путева. Кречњак Лежиште кречњака ''Градац'' се налази око 12 km сјеверозападно од Братунца у подручју Поломског потока. Према Елаборату о класификацији, категоризацији и прорачуну резерви и квалитета (Гајић, преузето из Монографије Минералне сировине Републике Српске) верификоване су резерве и квалитет са стањем на дан године. Табела 32: Резреве кречњака, лежиште ''Градац'' код Братунца стање на дан (Гајић, преузето из Минералне сировине Републике Српске) Категорија резерви Количина (т) Билансне резреве A категорија Билансне резреве B категорија Билансне резреве C 1 категорија Укупно A+B+ C На бази података хемијских испитивања, те прорачунатог садржаја CaCO 3, испитивани кречњак може се користити у сљедеће намјене: - у индустрији шећера, - као адитив у сточној храни, - као сточна креда, - као CaCO 3 за минерално ђубриво, - као природни CaCO 3 за боје и лакове, уз услов бјелине од %, - као CaCO 3 у индустрији папира уз услов степена бјелине, - као CaCO 3 у индустрији стакла не одговара због садржаја Fe 2 O 3, - као карбонатно пунило за индустрију гуме, - као кречњак за металуршке сврхе, - за калцификацију киселих земљишта, итд. Користи се као технички грађевински камен. 87

88 МЕТАЛИ На подручју општине Братунац откривене су појаве: Манган у зони Оправдића и Рогића у виду више малих сочива, Гвожђе са мањим појавама у сјеверозападом дијелу општине, Жице олово - цинка у зони распрострањења дацита, Бакар - Тегаре и Михаљевићи. Истражним радовима у периоду од године откривене су минерализације мангана у рејону Братунца (Кубат, 1979). Констатована су 4 налазишта примарних минерализација, код Оправдића и Рогића, која су развијена у вулканогено - седиментним творевинама. Минерализације мангана су представљене малим сочивастим тијелима, дебљине око 0,8 m и обично су у алтернацији са рожнацима због чега се могу третирати као образовања веома скромних димензија. Генерално се може рећи да су метали мало истражени и да су релативно мало распрострањени на подручју општине Братунац. ПОДЗЕМНА ВОДА Подземна вода представља један од битних ресура општине Братунац. Генерално се може рећи да су подземне воде на теритирји општине слабо истражене. Зона која је најбоље истражена је у оквиру изворишта Бјеловац и ово извориште се користи за водоснабдијевање општине са водом. Категоризација резерви подземних вода на изворишту "Бјеловац" проведена је на основу упознатих геолошко - хидрогеолошких карактеристика врела и у складу са Правилником о класификацији и категоризацији резерви подземних вода и вођењу евиденције о њима (Службени лист СФРЈ 34/79). На основу овог правилника одређене су резерве подземних вода приказане у сљедећој табели (Програм санитарне заштите изворишта ''Бјеловац''). Табела 33: Резерве подземних вода на изворишту "Бјеловац" Резерве подземна вода (l/s) Б 37 Ц 1 55 Ц 2 70 За ово извориште су одређене зоне санитарне заштите и оне су приказане у наредним табелама 88

89 Табела 34: Преломне тачке зоне непосредне санитарне заштите на изворишту "Бјеловац" Непосредна зона санитарне заштите Број преломне Y X тачке Б Б Б Табела 35: Преломне тачке уже зоне санитарне заштите на изворишту "Бјеловац" Број преломне тачке Y X Источну границу представља ријека Дрина 89

90 Табела 36: Преломне тачке шире зоне санитарне заштите на изворишту "Бјеловац" Број преломне тачке Y X Источну границу представља ријека Дрина 90

91 6. ЕНЕРГЕТСКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ Енергетски потенцијали подручја општине Братунац нису у довољној мјери истражени. За њихово детаљно утврђивање потребно је урадити Студију енергетских потенцијала општине Братунац, која би за задатак требала имати детаљну квантификацију енергетских потенцијала обухвата плана. На подручју општине нема фосилних горива. Геолошка истраживања нису показала постојање угља, нафтних лежишта, као ни гаса. Поред тога, на подручју општине није утврђено постојање нуклеарних горива. КЛАСИЧНИ ЕНЕРГЕТСКИ ИЗВОРИ Дрво Дрво представља засигурно најзначајнији енергетски извор на подручју општине Братунац. Шуме и шумска земљишта по катастру чине ha (54.51 %) територије општине, односно по подацима из пројекта CORINE LAND COVER ha. У садашњем тренутку просјечни годишњи прираст дрвне масе износи око m 3 дрвне масе. На огревно дрво отпада значајан дио те дрвне масе. Хидроенергија Босна и Херцеговина и Република Српска имају значајан неискоришћени хидропотенцијал. Генерално, највећи енергетски потенцијал уз дрво на подручју општине Братунац има енергија воде, ријека Дрина и њене притоке. Нажалост, овај потенцијал није у довољној мјери искориштен. Тренутно, нема у функцији хидроелектрана на простору општине, иако постоје планови за изградњу хидроелектране већих и мањих капацитета. У септембру године је потписан Споразум о успостављању стратешког партнерства између Електропривреда Србије и Републике Српске и компаније SECI Energia ради реализације хидроенергетског пројекта "Средња Дрина". Пројекат предвиђа изградњу 3 хидроелектране - Дубравица, Тегаре и Рогачица на ријеци Дрини, укупне инсталисане снаге 321 МW. Такође, анализе су показале да на подручју општине Братунац не постоји значајнији потенцијал за изградњу мини и малих хидроелектрана на притокама ријеке Дрине, као и на водотоку Кравици. АЛТЕРНАТИВНИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ Aлтернативни извори енергије на подручју обухвата плана имају потенцијал који се недовољно користи. То се нарочито односи на биомасу и сунчеву енергију. Геотермална енергија би могла представљати потенцијални енергетски извор, али у области геотермалног потенцијала је најмање урађено у смислу геолошких истраживање, тако да не постоје чак ни посредни подаци. 91

92 Биомаса Биомаса као енергетски извор обухвата живу органску материју. Огревно дрво представља дио биомасе у ширем смислу који је већ обрађен у оквиру конвенционалних енергетских извора. На подручју општине Братунац најзначајнији видови биомасе су дрвни отпад и отпад из пољопривредне производње. Ови сегменти биомасе су веома присутни на подручју општине. То је прије свега резултат значајне сировинске базе изражене у значајним шумским пространствима (oко ha шуме и шумског земљишта), постојању прераде дрвета (2 већа предузећа из области дрвне индустрије), биљној (1700 ha под кукурузом године) и анималној пољопривредној производњи (2601 грла говеда године). Отпад из пољопривредне производње (првенствено сточарске производње) се може користити за производњу био гаса, док се пољопривредне културе као што су уљана репица, кукуруз и соја могу користити за добијање био - дизела и био - етанола. Проблем представља непостојање засијаних површина под индустријским биљем на подручју општине, иако генерално постоји потенцијал за значајну производњу индустријског биља (уљана репица, соја итд.). Производња био гаса, био - дизела и био - етанола на подручју општине није забиљежена, иако је присутна производња кукуруза (скоро 70% у структури сјетве заузима кукуруз). Иначе, производња био гаса, био - дизела и био - етанола у Западној Европи је веома уносна и подржана од државе, тако да пољопривредна газдинства која се баве производњом овог горива већи дио прихода остварују од овог вида активности. Сунчева енергија Годишња озраченост водоравне површине укупним сунчевим зрачењем на подручју општине Братунац износи kwh/m 2. Коришћење сунчеве или соларне енергије је сведено на појединачне случајеве. Она се превасходно може користити за припрему топле воде. Већем коришћењу овог алтернативног извора енергије морају претходити детаљнија истраживања у оквиру студије. Енергија вјетра За коришћење вјетра као извора енергије потребни су одређени предуслови у погледу учесталости, брзине, промјене смјера итд. Средња годишња снага вјетра на висини 50 m изнад површине за период година за шире подручје општине износи око 110 W/m 2. Брзине вјетра неопходне за рационално и економично коришћење вјетра у енергетске сврхе износе у просјеку 3-4 m/s на малој висини изнад површине уз сталност смјера вјетра. Основни метеоролошки подаци говоре да на подручја општине Братунац не постоји потенцијал за коришћење енергије вјетра због малих брзина вјетра. 92

93 III ИНФРАСТРУКТУРА 1. САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА Стање саобраћајно-транспортног система Општина Братунац смјештена је у источном дијелу Републике Српске. Налази се на пресјеку два регионална путна правца Р 453 Сребреница - Братунац и Р 454 Коњевић Поље - Скелани. Магистрални путни правац М 19 Власеница - Зворник пролази сјеверозападним, ободним дијелом општине. Магистрални пут тангира општину Братунац, док регионални путеви пролазе кроз централну зону општине, односно урбано подручје града. Подручје општине Братунац је покривено мрежом путева свих категорија cca 156 km. Табела 37. Врсте путева Магистрални путеви Регионални путеви Дужине на подручју општине (km) Густина категорисаних путева (km/km²) Проценат модернизованости (%) Локални путеви Некатегорисани Укупно Магистрални путеви на подручју општине Братунац су асфалтирани цијелом својом дужином. Регионални путеви су, такође, асфалтирани и модернизовани цијелом својом дужини, док за локалне путеве постоје само подаци о дужини локалних саобраћајница km. На основу Одлуке о локалним и некатегорисаним путевима на подручју општине Братунац, за локалне путеве утврђени су следећи путни правци (подаци из године). 93

94 Табела 38. Ред. број Путни правац Дужина у km 1 Јеловци - Загони 3 2 Селишта - Бурнице 3 3 Лоњин - Слапашница 3 4 Циглана - Симићи Кравица - Поповићи 6 6 Факовићи - Станатовићи 3 7 Кравица - Липеновићи 7 8 Жлијебац - Вранковина 3 9 Бјеловац - Сасе 3 10 Турбе - Загони - Бљечево 4 11 Кајићи - Јежестица 3 12 Авдагина Њива - Г. Магашићи 2 13 Глогова - Халиловићи 5 14 Реповац - Церовац 2 15 Тегаре - Запоље 3 16 Факовићи - Млечва 3 17 Бјеловац - Лозница - Подлозник 3 18 Побрђе - Раковац 3 19 Осамско - Џафићи Первани - Побуђе - Ђугум 4 21 Хрнчић Поље - Равнице 3 22 Первани - Урковићи Кравица - Брана Бачићи Јеловци - Горњи Борићи 0.5 Локални путеви, у односу на величину територије и размјештај насеља на њој, релативно добро су повезани, с тим да су путеви уски. Лоше су повезана насеља на већим географским висинама. Укупна путна мрежа општине износи km, а од чега је 81.2 km асфалтирано. На територији општине Братунац постоји много некатегорисаних путева који нису третирани Одлуком о локалним и некатегорисаним путевима из године. Сјевероисточна и источна граница општине Братунац према Република Србији је ријека Дрина, на којој егзистира само један мост (локалитет Михаљевићи), који је у исто вријеме и гранични прелаз (Братунац Љубовија). Гранични прелаз је затворен за робни промет и прелазак теретних возила, иако постоји иницијативе да се на овом граничном прелазу поново успостави теретни саобраћај због губитака привреде. Због затвореног граничног прелаза привредници су приморани ићи на гранични прелаз Каракај у Зворнику, што неповољно утиче на пословање. Сљедећа слика показује саобраћајну оптерећеност основних путних праваца у општини Братунац за год. изражену преко просјечног годишњег дневног саобраћаја (ПГДС). 94

95 Слика 6: Саобраћајна оптерећеност магистралних и регионалних путева на територији општине Братунац из године 95

96 Табела 39: Преглед просјечног годишњег дневног саобраћаја (ПГДС) на саобраћајницама на подручју општине Братунац Пут Дионица Дужина дионице (km) ПГДС (воз/дан) г г г г г г г. М 19 Дрињача - Коњевић Поље М 19 Коњевић Поље Милићи Р 453 Сребреница 2 - Братунац Р 453 Братунац 1 - Братунац Р 453 Братунац 2 - Братунац Р 453 Братунац 3 - граница РС Р 454 Коњевић Поље Братунац 1 Р 454 Братунац 2 - Скелани Р 454а Братунац 3 - Дрињача Подаци су преузети из публикације "Бројање возила на мрежи путева у Републици Српској од 2003 до година" у издању Јавног предузећа "Путеви Републике Српске". Највеће оптерећење је на дионици Братунац 1 и Братунац 2 што уствари представља уже градско језгро, гдје је изражен локални саобраћај. На осталим дионицама изражен је ниво услуге пута "А" и "Б" који представљају услове слободног и стабилног тока с малим количинама саобраћаја и дозвољеним (препорученим) брзинама. На територији општине Братунац егзистира аутобуска станица лоцирана у урбаном подручју града на пјешачки прихватљивим дистанцама, са свим садржајима везаним за капацитет и структуру станице (управном зградом аутобуске станице, долазним и одлазним перонима и осталим пратећим садржајима). Поменута аутобуска станица је мјешовитог типа (приградска и међуградска аутобуска станица) која својим капацитетом задовољава потребе свих корисника. Број регистрованих друмских моторних и прикључних возила на територији општине Братунац у години износи 3054 возило, што у односу на број регистрованих друмских моторних и прикључних возила на територији РС износи 1.02 %. (Извор: Министарство унутрашњих послова РС; Статистички годишњак РС за годину). Степен моторизације на нивоу општине Братунац износи воз/1000 становника и нешто је нижи од степена моторизације на нивоу Републике Српске који износи воз/1000 становника за годину. 96

97 2. ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА Напајање Основно напајање Примарни извор напајања електричном енергијом подручја општине Братунац је трафостаница ТС 110/35/10 kv ''Сребреница''. Трафостаница ТС 110/35/10 kv ''Сребреница'' изграђена је године и има два трансформатора, 110/35/2x10 kv називне снаге 20/20/14 MVA и 110/35/10 kv називне снаге 40/40/27 MVA, који је пуштен у погон 2001 године. Трафостанице је лоцирана ван територије општине Братунац - у Поточарима. На територији општине се налазе три трафостанице ТС 35/10 kv ''Братунац 1'', ТС 35/10 kv ''Братунац 2'' и ТС 35/10 kv '' Кравица'', преко којих се потрошачи напајају електричном енергијом. Ове трафостанице су лоциране ван ужих урбаних подручја и укључене су у електроенергетски систем Републике Српске - Босне и Херцеговине. Трафостаница ТС 35/10 kv ''Братунац 1'', примарни извор напајања остварује преко 35 kv-ног далековода Сребреница - Братунац 1, а остварена је и веза на 35 kv-ном напонском нивоу са трафостаницама ТС 35/10 kv ''Братунац 2'' и ТС 35/10 kv ''Кравица''. Веза на 35 kv-ном напонском нивоу трафостаница на територији општине Братунац са сусједним општинама реализована је преко далековода Н. Касаба - Кравица, са општином Милићи, и далековода Братунац 2 - Сасе и Сребреница - Братунац 1, са општином Сребреница. Трафостаница ТС 35/10 kv ''Братунац 2'', осим што напајање остварује преко 35 kv-них далековода Братунац 1- Братунац 2 и Братунац 2 - Сасе, има везу на 35 kv напонском нивоу и са ТС 35/10 kv ''Љубовија'', која се налази на територији Републике Србије. Како се из наведеног види, основна концепција мреже на подручју општине Братунац базирана је на двонапонском систему развођења електричне мреже и то довод 35 kv и средњенапонски развод 10 kv. Обзиром да су наведене ТС укључене преко 35 kv далековода у затворену електроенергетску мрежу РС, сигурност у снабдијевању ел. енергијом наведених ТС је на високом нивоу, јер је обезбијеђено двострано/тространо напајање свих ТС 35/x kv на подручју општине Братунац. Позиције поменутих трафостаница и њихове међусобне везе дате су у графичком прилогу, који је саставни дио овог планског документа. Концепција мреже 400kV и 110 kv мрежа Сјеверозападни дио општине Братунац, код насеља Коњевић Поље, пресјеца 400 kv далековод Вишеград - Зворник. У Коњевић Пољу је и сјециште 110 kv-них далековода (Власеница - Коњевић Поље - Зворник и Сребреница - Коњевић Поље - Зворник) који прелазе преко територије општине Братунац. Трасе поменутих далековода су приказане у графичком прилогу који је саставни дио овог планског документа. 97

98 Далеководи су у доста добром стању, тако да поред редовног одржавања и сервисирања, није неопходно планирати никакву реконструкцију. Средњенапонска (35 kv) мрежа Основна концепција 35 kv-не мреже на подручју општине Братунац је да су напојне ТС 35/х kv укључене у електроенергетски систем Републике Српске - Босне и Херцеговине, преко 35 kv-них далековода Сребреница - Братунац 1 с једне и 35 kv-ног далековода Братунац 2 - Љубовија с друге стране. Према томе, сигурност у испоруци ел. енергије на улазним сабирницама за ТС 35/x kv је на високом нивоу, јер је трафостанице могуће напајати из два правца, а преко 35 kv-ног далековода Н. Касаба - Кравица и из трећег правца. Што се тиче сигурности снабдијевања ел. енергијом општинског подручја, није на завидном нивоу, јер сви кварови на ТС 35/10 kv и на средњенапонском постројењима директно утичу на квалитет испоруке ел. енергије, о чему се мора повести рачуна у планском дијелу овог документа. Мрежа 35 kv је доста квалитетна и, углавном, је изведена водовима Al/Fe пресјека 120/20 mm 2 на челичним стубовима. Далековод Н. Касаба - Кравица - Братунац 1 изведен је водовима малог пресјека (Al/Fe 50/8mm 2 ) и без заштитног ужета, о чему треба водити рачуна у планском дијелу овог документа. Средњенапонска (10 kv) мрежа Средњенапонска мрежа на подручју општине Братунца је на 10 kv-ном напонском нивоу. Средњенапонска мрежа дијели се углавном на градску и ванградску 10 kv-ну мрежу. Градска 10 kv-на мрежа изведена је у облику затвореног средњенапонског прстена чиме је омогућено да се дистрибутивне трафо-станице 10/0,4 kv на ужем подручју Братунца напајају двострано. Средњенапонска (10 kv) мрежа у граду изведена је, углавном, са подземним 10 kv-ним кабловима. Мрежа је конципирана тако да се напајање једног дијела индустрије Братунца врши преко исте 10 kv-не мреже којом се напаја широка и остала потрошња у граду. Имајући у виду ову чињеницу, квалитет испоруке електричне енергије потрошачима је на незадовољавајућем нивоу, о чему се мора повести рачуна у планском дијелу овог документа. Ванградска мрежа наведених напонских нивоа наслоњена је на трафо-станице 35/x kv и напоном 10 kv преноси ел. енергију до дистрибутивних трафо-станица које су размјештене по ванградском подручју (селима). Обзиром да се ради о јако дугим средњенапонским водовима разних напонских нивоа који напајају дистрибутивне ТС руралних подручја једнострано, без могућности двостраног напајања, испорука ел. енергије потрошачима је отежана и са већим губицима. Објективно, стање електроенергетске мреже и постројења на подручју РЈ Електродистрибуција Братунац није на потребном нивоу, ни у погледу напонских прилика, ни у погледу континуитета испоруке ел. енергије. Због наведених чињеница испорука ел. енергије потрошачима је лоша. Једнострано напајање дистрибутивних трафо-станица на ванградском подручју не обезбјеђују довољну сигурност у испоруци ел. енергије потрошачима, о чему се мора повести рачуна код планирања преноса ел. енергије у планском раздобљу. 98

99 НН мрежа Нисконапонска дистрибутивна мрежа у ужем градском језгру углавном је изведена подземним НН кабловима, док је НН мрежа у ширем градском и приградском подручју углавном надземна. Нисконапонска мрежа на подручју општине Братунац је у значајној фази реконструкције, али се још увијек не може рећи да цјелокупно становништво општине има уредно и квалитетно снабдијевање електричном енергијом. Чести су кварови или падови напона који становништву наносе одређене штете на апаратима или су ометани производни процеси привредних субјеката. На основу свега реченог може се закључити да је испорука ел. енергије потрошачима у појединим дијеловима општине ограничена, а квалитет испоруке је на незадовољавајућем нивоу, о чему треба повести рачуна у планском дијелу овог документа. Трафостанице ТС 35/x kv Главне напојне тачке општине су ТС 35/х kv ''Братунац 1'', ТС 35/х kv '' Братунац 2'' и ТС 35/х kv ''Кравица''. Већ је речено да су трафостанице овог напонског нивоа из цијелог обухвата повезане у 35 kv мрежу БиХ и да се напајају двострано што обезбјеђује велику сигурност у испоруци електричне енергије на улазним сабирницама. Међутим, сигурност у испоруци електричне енергије није потпуна, јер сви кварови на 35 kv-ном постројењу и трансформатору доводе до прекида у испоруци електричне енергије. ТС 35/х kv ''Братунац 1'' реконструисана је године, док се ТС 35/х kv ''Братунац 2'' тек предвиђа за реконструкцију. Дистрибутивне ТС 10/0,4 kv У обухвату су постављене дистрибутивне 10/0,4 kv трафостанице које се дијеле на индустријске за напајање индустрије и на трафостанице за широку потрошњу. Индустријске трафостанице напајају, углавном, индустријске потрошаче, као што су А.Д. "Технички ремонт", Д.О.О. ''Петропројект'', Д.О.О. ''Гама-пром'', Д.О.О. ''Беомес'', ЗЗ ''ИНСИЕМЕ'' и други. Остала индустрија, домаћинства и службена потрошња напајају се из дистрибутивних трафостаница, које су распоређене на подручју општине. Постојеће дистрибутивне трафостанице за напајање широке потрошње на ванградском подручју углавном су крајње слободностојеће типске трафостанице. У већини случајева трафостанице су стубне са могућношћу замјене трансформаторских јединица са трансформаторима већег капацитета. Потрошња електричне енергије Територију општине Братунац покрива ЗДП ''Електро - Бијељина'' а.д. Бијељина, односно њена радна јединица РЈ ''Електродистрибуција'' Братунац. 99

100 РЈ "Електродистрибуција" Братунац у саставу предузећа покрива подручје средњеисточног Подриња и Јадра Републике Српске, тј. територију која припада општинама Братунац и Сребреница. У саставу ове РЈ су двије пословнице: Братунац и Сребреница, те реон Скелани. Према Извјештају о техничком пословању за годину, на пoдручју ЗДП "Електрo- Бијељина" а.д., реализoванo је ,217 MWh електричне енергије (или ,897 MWh без 110 kv потрошње). Учешће пoтрoшње ел. енергије пoјединих категoрија пoтрoшача, у укупнoј реализацији (пoтрoшњи), на нивоу РЈ Братунац, Пословница Братунац, датo је у сљедећoј табели. Табела 40. Пословница Братунац година Учешће у укупнoј пoтрoшњи за категoрију пoтрoшача (%) 110 kv 35kV 10 kv 0,4 kv oс. пoтр. JR 0,4 kv дoмаћинс. 0,0 0,0 19,3 14,4 2 64,3 Укупнo (%) 100, година 0,0 0,0 21,4 14,3 2, ,0 Из табеле се види да РЈ Братунац, Пословница Братунац у структури потрошње има највеће учешће категорије "0,4 kv домаћинства". Преузета кoличина електричне енергије, на нивоу РЈ Братунац, Пословница Братунац и oднoс према истим величинама из претхoдне гoдине су приказане у сљедећoј табели. Табела 41. Пословница Братунац Преузета ел. енергија у MWh Индекс 2011/ гoд гoд , , ,65 Из претхoдних пoдатака се види да је, на нивоу РЈ Братунац, Пословница Братунац остварен пораст преузете ел. енергије за 2,65 %. Распoдјела апсoлутнoг изнoса губитака РЈ Братунац, Пословница Братунац и њихoвoг прoцентуалнoг изнoса за и претхoдну гoдину, каo и њихoв oднoс, приказани су у сљедећoј табели: 100

101 Табела 42. Пословница Братунац Губици електричне енергије гoд гoд. MWh % MWh % Разлика губитака (%) 4.150,128 12, ,924 12,24-0,15 Из табеле је видљиво да су губици у години смањени за 0,15 % у односу на годину. Разлоге за смањење губитака треба тражити у све досљеднијој примјени мјера из "Јединственог оперативног плана за смањење дистрибутивних губитака". ТОПЛИФИКАЦИЈА И ГАСИФИКАЦИЈА Топлификација Општи подаци На урбаном подручју Братунца не постоји изграђен систем даљинског гријања. Већина постојећих објеката се грије децентрализовано, из индивидуалних топлотних извора. У индустријским зонама и погонима, за потребе појединих индустријских објеката, постоје изграђене котловнице. У функцији су котловнице предузећа "Прогрес" д.о.о. и "Петропројект" д.о.о. Оне углавном служе као топлотни извори за потребе гријања и технолошке потребе објеката у којима су инсталисане. Оцјена постојећег стања Пошто се већина постојећих објека грије децентрализовано, из индивидуалних топлотних извора, то је у погледу утрошка енергената, очувања животне средине, одржавања, руковања опремом, итд. веома неповољно. Гасификација Природни гас У Братунцу не постоји систем снабдијевања природним гасом. Течни нафтни гас У Братунцу, у ул. Подградачка бб, постоји складиште течног нафтног гаса капацитета 1000 m 3 (надземни резервоари: 6 резервоара запремине 150 m 3 и 1 резервоар запремине 100 m 3 ). Ово складиште је својевремено изграђено за технолошке потребе предузећа "Каолин", а данас служи као складишно - дистрибутивни центар овог енергента и налази се у власништву "LPG-POINT" д.о.о. Братунац. 101

102 3. ХИДРОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА Регулација водотока На подручју општине Братунац, извршена је регулација водотока Крижевице и Глоговске ријеке у доњем дијелу тока кроз градско подручје. Снабдијевање водом Градски водоводни систем Братунца Питање квалитетног водоснабдијевања становништва на подручју општине Братунац је у врху приоритетних активности. Разлоге првенствено треба тражити у неодговарајућој дистрибуционој дистрибуцији воде у општинском центру као и у претежно лошем стању мањих локалних водовода на простору општине. Стање водоводне мреже у општинском центру Братунца је лоше са израженим губицима, и неопходним честим оправкама. Градски водовод је опремљен са око 2500 кућних прикључака (око 450 колективно становање) од чега је само 986 прикључака опремљено водомјерима. Дугорочном питању снабдијевању водом општинског центра Братунца се приступило тих година, када је након проведених истражних радова одабран водни ресурс подземних вода на подручју Бјеловца, на лијевој обали ријекле Дрине, узводно од Братунца. Резултати истражних радова су показали да се на овом простору укупно може захватити око 300 l/sec воде. Квалитет подземних вода је добар, тако да је једини потребан третман дезинфекција. Градско подручје Братунца (као и приградска насеља Раковац, Подчауш, Бјеловац, Краснопоље и Реповац) се снабдијева водом из изворишта "Бјеловац" које је удаљено око 8,2 km од центра града. На изворишту Бјеловац су изграђена три копана бунара (унутрашњег пречника 2,7 m) из којих се вода појединачним цјевоводима потискује у сабирни резербоар запремине 100 m 3 (који је лоциран на локалитету изворишта). Капацитет инсталисаних пумпи на изворишту је 62,7 l/sec. Квалитет воде је добар, те се врши само дезинфекција хлором. Из сабирног резервоара вода се препумпава у резервоар "Куњарац" на коту 298,3 мнм (запремина 120 m 3 ). Од резервоара "Куњарац" вода се гравитационим цјевоводом од ливеног жељеза (дужине 8276 m) транспортује до резервоара Братунац који се налази на сјеверној страни града (кота 267 мнм, запремина 1350 m 3 са могућношћу проширења). Постојећа дистрибуциона водоводна мрежа је углавном изграђена их година прошлог вијека и чине је цијеви од азбест цемента, ПВЦ-а и поцинчане цијеви. Укупна дужина цјевовода већих од 80 mm износи m (51,8 %). Заступљеност појединих материјала је следеће: АЦ - 42,29 %, ПВЦ - 33,61 %, ПОЦ - 14,19 %, ЛЖ - 2,9 %. Неопходна је реконструкција и проширење водоводног система Братунца. Снабдијевање водом осталих насеља у општини Братунац На простору општине Братунац градски водовод са изворишта Бјеловац представља једини уређени објекат за ову намјену са редовним одржавањем и контролом квалитета воде. Један број приградских мјесних заједница су су последњих година прикључене на градски водовод: Реповац, Подчауш, Суха и Раковац са око 2000 становника. Остала насеља општине су снабдијевање водом ријешила мањим сеоским водоводима чије одржавање је повјерено или мјесним заједницама или групама 102

103 грађана. Водни ресурси су подземне воде: бушени бунари или каптирана врела. Одржавање и дезинфекција воде у локалним водоводима се не проводи редовно и не врше је овлаштене стручне институције, па и квалитет воде у неким случајевима може бити упитан. Приказ основних података о већим сеоским водоводима на подручју општине Братунац се даје у наредној табели. Табела 43. Назив мјесне заједнице Број снабдијеваних домаћинстава Запремина резервоарског простора (m 3 ) Полом Тегаре Факовићи (два резервоара) Кравица (два резервоара) Јежестица Хранча (два резервоара) Глогова Зоне санитарне заштите изворишта Прописане мјере заштите изворишта треба да дефинишу начине кориштења заштитног подручја изворишта, како у погледу урбанизације, индустријског развоја, тако и у погледу пољопривредног, шумског и другог кориштења земљишта. За главно извориште снабдијевања водом на локалитету Бјеловац општина је донијела Одлуку о зонама санитарне заштите изворишта. Потребно је да Скупштина општине донесе одговарајуће Одлуке о резервацији и заштити подручја и осталих постојећих и потенцијалних изворишта намијењених за снабдијевање водом. Канализација насеља Одвођење и диспозиција отпадних вода Прикупљање и одвођење отпадних вода на територији општина Братунац је слабо развијено. Развој канализационог система заостаје у односу на водоводни систем, нарочито по степену изграђености мреже и колектора. Покривеност градског подручја Братунца канализацијом износи око 40 % од броја корисника који су прикључени на градски водоводни систем. Јавни канализациони систем постоји у ужем урбаном подручју општинског центра Братунца. Постоје такође и два независна канализациона система (дужине 5 km) у Дринској улици - насеља Побрђе и Раковац, који посједује таложник и улици Светог Саве (дужине 3 km) - насеље Моштанице. На ова два канализациона система прикључено је око 300 домаћинстава. Отпадне воде се данас без пречишћавања испуштају у ријеке Глогову и Крижевицу. Ријека Крижевица проноси сва загађења и од отпадних вода узводног насеља Сребреница. Канализација Братунца, односно до сада изграђени канали и дио колектора, су дијелом мјешовитог, а дијелом сепаратног типа система одводње отпадних вода. Осим насеља, као значајнији загађивачи јављају се и неке привредне организације. 103

104 Подручје насеља Кравица је такође покривено канализацијом. На овом подручју постоји неплански и непрописно изведена канализациона мрежа отпадних вода, односно сваки стамбени објекат има свој властити цијевни одвод у ријеку Кравицу. Године године урађена је и канализациона мрежа у насељу Бјеловац. Одвођење атмосферских вода На простору градског подручја Братунца, дјелимично је изграђена јавна градска атмосферска канализација за одвођење површинских атмосферских вода од падавина. На подручју града је изграђен кишни колектор Ø1000 mm, дужине око 2,5 km са функцијом да атмосферске воде сакупи, одведе и упусти у Глоговску ријеку. На осталим дијеловима обухвата урбаног подручја, атмосферска канлизација није изграђена, осим у коридору постојећих саобраћајница, гдје су изграђени (отворени) путни јаркови. Атмосферске воде са овог подручја се дијелом инфилтрирају у терен, дијелом површинским путем гравитационо сливају у најближе водотоке. Коришћење вода за остале потребе Од коришћења вода за остале потребе, актуелно је купање у љетњем периоду, мањи рибњаци (у Факовићима, Реповцу и Коњевић Пољу), као и риболов на ријеци Дрини. Раније је вршена експлоатација шљунка из корита ријеке Дрине на локалитету Жлијебац (у већем обиму). Као најзначајније коришћење воде за потребе рекреације (купања у љетњем периоду) треба споменути градску плажу у Красанпољу. Актуелно је такође купање и на другим локалитетима уз Дрину на подручју општине. Углавном се ради о неуређеним локалитетима (не постоји одговарајућа општинска планска документација за коришћење ових локалитета). Треба споменути туристичку манифестацију - Братуначка регата, која подразумијева сплаварење ријеком Дрином дуж границе општине Братунац. Одлагање комуналног чврстог отпада Начин и мјесто одлагања комуналног чврстог (и осталог) отпада има велики утицај на квалитет површинских и подземних вода. Комунални отпад са простора урбаних дијелова насеља општине Братунац се одлаже на локалну депонију Јеловци (која није уређена по принципима санитарне депоније). Такође је активан и извјестан број дивљих депонија (сметљишта). Поред осталих негативних утицаја на животну средину, овакав начин одлагања отпада погоршава квалитет површинских и подземних вода. 104

105 4. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСТРУКТУРА ПОШТАНСКИ САОБРАЋАЈ Поштанска мрежа је укупност јединица, објеката, постројења, апарата, затим поштанских и других транспортних средстава и опреме међусобно повезаних у јединствену техничку и технолошку цјелину, који су намијењени за пренос поштанских пошиљака и вршење поштанских услуга на цијелој територији или дијеловима земље, као у међународном саобраћају. У области комуникација један од најважнијих је поштанско-телефонско-телеграфски саобраћај који директно утиче на развој БиХ, Републике Српске, регије и општине. Данас се поштанско-телефонско-телеграфски саобраћај дијели на: поштански који обухвата пријем, обраду и дистрибуцију поштанских пошиљки и телефонско-телеграфски саобраћај, који се бави преносом говорних сигнала, односно пријемом и отпремом писаних саопштења. Поштански саобраћај у Републици Српској се одвија у оквиру акционарског друштва Поште Српске, а.д. Бања Лука. У обухвату плана поштанско-телефонско-телеграфски саобраћај се одвија преко поштанских јединица - поштанске мреже коју чине 3 поште са комплетним функцијама (Братунац, Кравица и Факовићи). По хијерархијском нивоу ове поште припадају Радној јединици Зворник. У зависности од густине насељености на предметном подручју су распоређени (постављени) поштански сандучићи. Међународни поштански саобраћај се обавља преко измјеничне поште у Бањалуци, путем пошта у Сарајеву, Мостару и Београду. Захваљујући огромним могућностима телекомуникација и њиховој примјени у области поштанског саобраћаја, у моменту израде предметног плана, асортиман поштанских услуга - сервиса је значајно проширен. Један од најактуелнијих је сервис хибридне поште. Хибридна пошта је сервис који омогућује електронску комуникацију у фази креирања и преноса података и штампање докумената у фази уручења поштанске пошиљке. Процес обраде започиње на рачунару пошиљаоца (фирме или појединца) који креира изглед документа. Пошиљалац електронским путем или путем неког другог нпр. магнетног медија (дискета, магнетна трака), креирани документ (заједно са адресом примаоца) просљеђује до фирме (провајдера) која пружа сервис хибридне поште (провајдери могу бити Пошта или нека друга фирма која се бави овим услугама). На рачунару провајдера документ се обрађује и припрема за штампу. Штампа документа се врши на локацији која је најповољнија за касније уручење. Након тога штампани материјал се ковертира и упућује примаоцу. У зависности од начина вршења, садржаја, вриједности, димензија, масе, начина паковања, брзине преноса и начина уручења, поштанске услуге се дијеле на: писмоносне услуге, пакетске услуге, финансијске услуге, посебне услуге, услуге по посебним уговорима, допунске услуге, остале услуге. Остале услуге су услуге које нису обухваћене номенклатуром поштанских услуга, а за које јавни поштански оператор процијени да је увођење неопходно ради проширења 105

106 асортимана и задовољавања потреба корисника. Тако је у функцији Интернет (SPINTER.NET) и Хало центар. На предметном подручју, у оквиру Пошта Српске и појединих других предузећа, у функцији је и сервис такозване "брзе поште" или EMS (Expres Mail Service) којим се омогућује брзо слање пошиљки, не само у унутрашњем поштанском саобраћају РС, него и шире. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ Оцјена развоја телекомуникација у друштву доноси се на основу података о кришћењу скупа мрежа, система и уређења за приступ корисника телекомуникационим сервисима као што су: фиксна телефонија, мобилна телефонија, системи кабловске телевизије, заступљеност РС рачунара, Интернета и тд.). Телекомуникације се изразито динамично развијају и мијењају у времену, због чега се елементи телекомуникационог развоја и предвиђања не могу сагледавати само на основу једног стања, већ на основу анализа у току одређеног временског периода, минимално од двије до десет година. Телекомуникацијски промет има мали и прихватљив утицај/потребе на простор, што му омогућује релативно брзо стављање у функцију, тако да је телекомуникацијски промет бржи у поређењу са било којим прометом. Као мјера развијености једне телекомуникационе мреже узима се параметар који дефинише број телефонских прикључака на 100 становника. У поређењу са развијеним, па и средње развијеним срединама, телекомуникације на подручју општине Братунац још увијек нису на задовољавајућем развојном нивоу. Пенетрација, односно број телефонских прикључака на 100 становника, у фиксној телефонији на предметном подручју износи око 12 %. Оно што је значајно истаћи је да у технолошком смислу наше телекомуникације не заостају пуно за европским, па ни за свјетским телекомуникацијама. Развој мобилне телефоније је убрзанији тако да је број претплатника мобилне телефоније већи од броја претплатника фиксне телефоније. Степен дигитализације система у преносу саобраћаја је завршен, а дигитализација комутационих система је извршена са више од 90 %. И мобилна мрежа је грађена у дигиталној технологији тако да су створене могућности вршења различитих услуга - сервиса путем мобилних телефона. Транспортну мрежу телекомуникационог саобраћаја чине оптички каблови као преносни медији опремљени уређајима високе изведбе у SDH (Synchronous Digital Hierarchy) технологији, капацитета 2.5 Gbit/s. И приступне мреже се већ граде перспективно као широкопојасне у све три технологије: бакар, са x DSL-ом (Digital Subscriber Line), оптика и радио. Пружање универзалних услуга зацртано је стратегијом телекомуникација, што представља једно од суштинских питања у рјешавању пружања основних услуга свим становницима. 106

107 Уређивањем телекомуникационог простора створени су повољнији услови амбијента за увођење информационо-телекомуникационих технологија и пружања низа услуга корисницима. Телефонска мрежа општине Братунац, према хијерархијском нивоу припада Извршној jединици Зворник (ИЈ Зворник). Преко оптичког кабла путем преносних система локалне централе мрежне групе повезане су са централама регионалног нивоа преко којих се одвија укупан саобраћај унутар и изван мрежне групе, што је дато у графичком приказу. У оквиру своје дјелатности Телеком на подручју општине Братунац нуди све врсте услуга које се нуде у оквиру РС, па и шире, а то су: 1. Фиксна телефонија (POTS - Plain old telephone service и ISDN), 2. Фиксна телефонија кроз мобилну мрежу (CLL), 3. Мобилна телефонија, 4. Интернет 5. Информационе технологије широкопојасне услуге Фиксна телефонија је реализована преко два RDLU (Remote Digital Line Unit) система у Братунцу и Кравици који су везани на матичну EWSD централу у Зворнику. Капацитети су: RDLU Братунац POTS претплатника -64 ISDN претплатника RDLU Кравица -512 POTS претплатника Искоришћени капацитет је: RDLU Братунац POTS претплатника -48 ISDN претплатника RDLU Кравица -214 POTS претплатника Фиксном телефонијом је покривено градско подручје Братунца са приградским дијеловима, као и подручје МЗ Кравица. Приступна мрежа Братунца до крајњих корисника је реализована подземним бакарним кабловима кроз кабловску канализацију, а дијелом полагањем директно у ров до изводних ормара као примарна мрежа, а секундарана мрежа је рађена искључиво ваздушним самоносивим кабловима по стубовима. Кабловска канализација је изграђена у дужини од 2540 m са 39 кабловских окана. 107

108 Приступна мрежа Кравице је савременија и новијег је датума и рађена је комплетно подземним кабловима. Кабловска канализација је изграђена у дужини од 143m са 3 кабловска окна. Разводна мрежа Братунца иде од главног раздјелника (GR) кроз 5 кабловских праваца воде каблови разних капацитета са укупно 3170 парица на GR, а искоришћено је 1616 парица. Дужина примарне мреже је 2136,3 kmp, а секундарне мреже 831,32 kmp. Због недостатка мреже према свим претплатницима уведено је и вишеструко коришћење парица, па су у Братунцу у раду и PGS уређаји капацитета 608 канала са укључених 510 претплатника. PM Kравица има капацитет од 900 парица развијена у 3 кабловска парица са искоришћених 214 парица. Дужина примара је 1844,3 kmp, а секундара 173,08 kmp. Фиксном телефонијом кроз мобилну мрежу CLL (Celular Local Loop) ријешена су остала настањена села на подручју општине Братунац, при чему је: -број CLL прикључака 436 Интернет је глобална рачунарска мрежа сачињена од појединачних рачунарских мрежа повезаних међусобно у једну логичку мрежу. Тренутно се користе три врсте конекције: - ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line), - SHDSL(Symmetric High-Speed Digital Subscriber Line), - dial-up Dial-up се користи веома ријетко обзиром на финансијске погодности ADSL-а. ADSL и SHDSL приступ се реализују преко DSLAM (Digital Subscriber Line Access Multiplexer) уређаја. Капацитети DSLAM-ova: Братунац: инсталисано искоришћено ADSL POTS 752, 652 ADSL ISDN 176, 113 SHDSL 32 2 Кравица: инсталисано искоришћено ADSL POTS Cервисом IPTV (Internet Protocol TV) се кориснику испоручују ТВ програми преко IP мреже. Предуслов за коришћење ове услуге је могућност реализације ADSL-a код корисника, као и постојање довољно квалитетне мреже до претплатника. Та граница је сада око 2500 m. Тренутно ову услугу користи 61 претплатник у Братунци и 3 претплатника у Кравици. 108

109 Основни ТК капацитети на подручју општине Братунац Табела 44: Комутациони системи Тип, мјесто Капацитет Искоришћеност Напомена Повезан оптичким EWSD RDLU системом 155Mb/s Братунац на EWSD Зворник EWSD RDLU Кравица Укупно Повезан оптичким системом 155Mb/s на EWSD Зворник Табела 45: DSLAM системи за широкопојасни приступ, ADSL, IPTV, SHDSL Мјесто Капацитет Искоришћено Напомена Брaтунaц 752 POTS 176 ISDN 652 POTS 113 ISDN IPTV претплaтникa SHDSL 2 SHDSL Kрaвицa 96 POTS 56 POTS IPTV претплaтникa 3 Табела 46: Приступнa мрежa Мјесто Кaпaцитет пaрицa Искоришћеност пaрицa Дужинa примaрa (kmp) Дужинa секундaрa (kmp) PM Брaтунaц ,3 832,3 PM Kрaвицa ,3 173,08 Табела 47: Kaбловскa кaнaлизaцијa Мјесто Дужинa KK (m) Број KO Брaтунaц Kрaвицa Табела 48: Уређaји зa вишеструко искоришћење пaрицa PGS, EMX Мјесто Капацитет преплатника Искоришћено Брaтунaц Напомена Због недостaткa мреже до свaког претплaтникa овим уређaјимa се омогућaвa TF прикључaк зa више претплaтникa по једној пaрици. Новијим EMX уређaјимa се омогућaвa и приступ интернету брзине до 512 Mbit. 109

110 Табела 49: Спојни пут, преносни системи Мјесто Спојни пут Преносни систем Брaтунaц SPOK Брaтунaц-Zворник 24 влaкнa, дужинa 22,733 km SDH 155 Mb/s Kрaвицa Привод нa SOPK 12 влaкaнa SDH 155 Mb/s Услуге мобилне телефоније на подручју општине Братунац се одвијају преко три oператера и то: - m:tel, - BH Telekom, - Hrvatske Telekomunikacije Покривеност сигналом мобилне телефоније реализује се преко базних станица: ТКЦ Братунац, Братунац-Поточари (2 базне станице), Тегаре-Братунац, Жлијебац, Кравица, Ждријело и Кик-Братунац. Одређени дио подручја је покривен базним станицама из сусједних општина. Тако је шире подручје Коњевић Поља покривено сигналом са базне станице Маћеси из сусједне општине Милићи. Мобилна телефонија нуди мобилни приступ интернету, услугу GPRS (General Packet Radio Service), као и остало из 3G технологије. Транспортну мрежу телекомуникационог саобраћаја чини оптички кабал на релацији Братунац Зворник са приводом у Кравици, тако да су централе у Братунци и Кравици повезане савременим SHD уређајима капацитета 155Mb/s, a DSLAM-ovi директно оптичким влакнима на IP/MPLS ( Internet Protocol/ Multi Protocol Label Switching) мрежу у Зворнику. Оптички кабал Братунац-Зворник је са 24 влакна и на подручју Братунца је дужине 22,733 km. Окосницу Интернет мреже Републике Српске чини "Backbone Network" која повезује Интернет чворове у Требињу, Фочи, Палама, Зворнику, Бијељини, Добоју, Брчком и Приједору са главним чвором у Бањалуци. Главни чвор у Бањaлуци посједује рутер за везу са међународним чвором Интернета и управљачки центар за контролу мреже. Сви Интернет чворови се повезују преко чвора у Бањалуци који представља транзитни чвор за остале мрежне чворове. Интернет мрежа представљаће окосницу будућег развоја пословних мрежа великих корисника и биће заједничка платформа за све будуће е-сервисе, односно електронске сервисе као што су е-пословање, е-трговина, е-образовање, е-медицина и др. Дугорочни развој инфо-комуникационих система у оквиру урбаног дијела простора уређује се у складу са градским интересима и потребама. Постављање таквих циљева омогућује утврђивање приоритета и даје предност за потребан простор или коридор у систему саобраћаја. У оквиру успостављања нове концепције и стратегије уређења урбаног подручја, код дефинисања телекомуникационих токова, ове системе посматрамо да просторно и функционално чине једну цјелину. У информационим системима најзначајније мјесто, поред корисничких апликација и опреме заузимају базе података. Увођење информационих технологија кроз изградњу информационе структуре мора бити усклађено и прихваћено од свих учесника. Зато је 110

111 разумљиво да се њиховој организацији, успостави и одржавању мора дати примјерна пажња. Садржаји базе података зависе о радним процесима и операцијама над информацијама, те потребама корисника и начина дистрибуције. Ниво приступа информацијама и начину поступања са истима морају бити уређени. Документација из области телекомуникација на подручју општине Братунац скоро 100 % одговара изведеном стању. Што се тиче телеграфске мреже, развој те мреже сада је у стагнацији, јер се поруке шаљу углавном путем телефонских линија,односно, помоћу телефакса. Радио Телевизија Републике Српске (РТРС) један је од три равноправна емитера у оквиру Јавног сервиса Босне и Херцеговине, тако да се радио и ТВ програм, на подручју општине, реализује се путем РТРС. Програм РТРС-а се реализује са предајника лоцираног на брду Бурнице. На подручју општине Братунац пријем сигнала Радио Телевизије БН (РТВ БН), која је једна од првих приватних медијских кућа у Босни и Херцеговини, се реализује преко предајника инсталисаног на брду Чауш. На ужем градском подручју Братунца инсталисана је мрежа KDS (кабловски дистрибутивни систем). Програм KDS се релизује путем кабловског оператера "ELTA- KABEL". 111

112 5. КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА ГРОБЉА На подручју општине Братунац тренутно постоји 196 гробaља. Један дио ових гробаља није у употреби, прије свега одређени број православних и муслиманских гробаља у удаљеним руралним насељима. Табела 50: Гробља и њихова структура на подручју општине Братунац године ТИП ГРОБAЉА БРОЈ ГРОБАЉА Православна гробља 91 Муслиманска гробља 105 УКУПНО 196 Подаци о броју гробља преузети су са катастарских подлога. Специфичност простора општине јесте постојање великог броја гробаља у односу на друга подручја РС и БиХ. Разлог за то је традиција сахрањивања у близини породичних кућа, чиме се стварају породична гробља (површине и од m 2 ). Иначе, на подручју општине не постоје мултиконфесионална гробља. У склопу градског православног гробља се налази Војничко гробље. Главним гробљима газдују вјерске заједнице (обично гробља у непосредној близини вјерских објеката) и мјесне заједнице. На подручју општине Братунац не постоје званична сточна гробља, као ни објекат за сакупљање, прераду и спаљивање животињских остатака. 112

113 IV ПРИВРЕДНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ 1. ОСНОВНИ ИНДИКАТОРИ РАЗВОЈА На економско стање у општини Братунац утицали су бројни спољни и унутрашњи фактори, који су уједно утицали и на стање привреде у Републици Српској и БиХ. У најзначајније спољне факторе спадају: транзициона криза и свјетска економска криза. Најважнији унутрашњи фактори су: Ратна дешавања и санкције (заустављање производње, губитак тржишта и технолошко заостајање); Привредно - системске грешке из претходног друштвено - економског система (спречавање развоја приватне иницијативе и форсирање индустријализације као јединог метода развоја); Лоше спроведен процес приватизације; Висок ниво сиве економије. Стање привреде општине сагледаће се анализом основних економских показатеља као што су: бруто домаћи производ (БДП), бруто домаћи производ по становнику (БДП/ст.), број привредних субјеката, запосленост (број радних мјеста), просјечна бруто плата и стопа запослености. Већина података потиче из Републичког завода за статистику РС (РЗС РС), осим податка о бруто домаћем производу (резултат процјене). Сви подаци се односе на годину. У сљедећим табелама приказани су основни економски показатељи општине Братунац. Табела 51: Основни економски показатељи општине Братунац у години (процјена Урбис центар Бања Лука) Ред. бр. Параметри Вриједности 1. Бруто домаћи производ (КМ) Број становника Бруто домаћи производ по становнику (КМ) 3168 Табела 52: Основни економски показатељи (подаци РЗС РС) општине Братунац у години Ред. бр. Параметри Вриједности 1. Просјечна бруто плата (КМ) Број привредних субјеката (без предузетника) Број запослених (радних мјеста) Стопа запослености (у односу на укупно становништво) - % 10,20 5. Стопа запослености (у односу на процијењено активно становништво) - % 21,24 Иначе, бруто домаћи производ (БДП) општине Братунац у години се процјењује на КМ, а БДП/становнику на 3109 КМ што чини 48,83 % просјека РС. Међутим, процјена за годину говори о мањем расту БДП - а општине Братунац на 113

114 КМ, што даје БДП / становнику од 3168 КМ (49,12 % просјека РС). Ова компарација указује да свјетска економска криза није значајније утицала на привреду општине. Бруто плата је године са 1115 КМ била испод просјека РС (92,61 %), да би године пала на 1096 КМ (91,41 % просјека РС). Занимљиво је да је године народни доходак по становнику (индикатор развијености сличан БДП-у) општине Братунац био испод 50 % просјека БиХ (48,7 %), а чист лични доходак и остала лична примања по раднику такође испод просјека БиХ (87,14 % просјека БиХ). Број запослених лица на подручју општине Братунац године износио је 3650 запослених лица. Подаци о броју запослених РЗС РС су реалнији пошто обухватају и сву запосленост у образовању и осталим јавним дјелатностима, тако да је стопа запослености укупног становништва општине по подацима РЗС РС упоређивана са просјеком РС. Стопа запослености укупног становништва општине Братунац као један од основних индикатора опште развијености износи свега 10,20 % у години и испод просјека РС је за чак око 46 %. Међутим, поредећи званичне податке о броју запослених - радних мјеста (1881) и незапослених лица (3034) у години који укупно износе 4915 лица са процјењеним бројем активних становника (48 % укупног становништва) који износи 8854 лица, јавља се разлика од чак 3939 лица која нису нигдје евидентирана, а претпоставка је да је барем трећина ових лица запослена у неформалном сектору привреде (сива економија). Такође, један дио радно способне популације ради у предузећима сусједне општине Сребреница (рудник Сасе, производно - пословне зоне Поточари и Зелени Јадар). Из овога произилази да је запосленост на подручју општине далеко већа од регистроване и може се процјенити на око 3150 становника. Запосленост је једини економски индикатор код кога је могуће временско поређење у посљедњој деценији. Примјетан је тренд раста броја запослених у периоду година у општини Братунац, а коме је претходио драстичан пад запослености у периоду година. Тако је број запослених године износио 2031 запослених, што је за 7,97 % више запослених него године. Иначе, општина Братунац има највећу стопу незапослености у Републици Српској у посљедњих неколико година и ова стопа у години износи %. 114

115 2. ПРИВРЕДНА СТРУКТУРА За анализу привредне структуре су коришћени подаци РЗС РС о запослености према подручјима дјелатности у години. Табела 53: Привредна структура општине Братунац према запослености (подаци РЗС РС) у години Подручје дјелатности Број запослених године % Подручје A - Пољопривреда, лов и шумарство Подручје B - Рибарство Подручје C - Вађење руде и камена Подручје D - Прерађивачка индустрија Подручје E - Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом и водом Подручје F - Грађевинарство Подручје G - Трговина на велико и трговина на мало; поправак моторних возила, мотоцикла и предмета за личну употребу и домаћинство Подручје H - Угоститељство Подручје I - Саобраћај, складиштење и комуникације Подручје J - Финансијско посредовање Подручје K - Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне дјелатности Подручје L - Државна управа и одбрана; обавезно социјално осигурање Подручје M - Образовање Подручје N - Здравствени и социјални рад Подручје O - Остале јавне комуналне, друштвене и личне услужне дјелатности УКУПНО Подаци из табеле показују да у структури привреде општине Братунац доминирају трговина са услужним занатством и индустрија и са 46,89 % учешћа у укупном броју запослених. На трећем мјесту од привредних грана је саобраћај, а затим слиједе комунална привреда, угоститељство, грађевинарство, пословне дјелатности и остале јавне услужне дјелатности. Најмањи број запослених у привредним гранама је присутан у пољопривреди, финансијском посредовању и вађењу руде и камена. На подручју општине Братунац године није било запослених у рибарству. Квартарни сектор (ванпривреда) учествује са 26 % у укупном броју запослених. Поређење са структуром привреде према запослености на нивоу РС не показује значајније разлике у односу на привреду РС. Као и на нивоу РС доминирају терцијарни и квартарни сектор привреде са 70,02 % укупно запослених на територији општине Братунац. Ипак, највећа разлика се односи на примарни сектор чије је учешће преко 3 115

116 пута мање од просјека РС. Учешће секундарног сектора у општини Братунац је за 7.72 % мање од учешћа овог сектора у запослености на нивоу РС. У погледу подручја дјелатности, односно привредних грана у односу на просјек РС, изнадпросјечно учешће у структури запослености имају трговина са услужним занатством и комунална привреда, а значајно исподпросјечно учешће у структури запослености имају вађање руде и камена, пољопривреда, финансијско посредовање, остале јавне услужне дјелатности и грађевинарство. Из овог свега се може закључити да се структура привреде општине Братунац у великој мјери промјенила у односу на структуру привреде прије године, а што је случај у већини других општина РС и БиХ. Четири највећа привредна субјекта на подручју општине Братунац у години представљају предузећа "Технички ремонт" а.д. (металска индустрија) са око 83 запослених (157 формално запослених на списку), "Петропројект" д.о.о. (прерада дрвета) са око 63 запослених (укупно 228 запослених са погоном у Зеленом Јадру), "Гама-пром" д.о.о. (прерада дрвета) са око 21 запослених и "Мега-пројект" д.о.о. (грађевинарство) са око 24 запослених. Ова предузећа запошљавају око 19 % запослених у општини. Основна карактеристика привредног развоја општине Братунац у просторном смислу јесте неравномјеран развој општине. Концентрација економске активности је у општинском сједишту - градском насељу Братунац (око 1700 радних мјеста), гдје се налази око 90 % општинских радних мјеста. Преостала радна мјеста су највећим дијелом лоцирана у приградском насељу Раковац (око 70 радних мјеста). ПОЉОПРИВРЕДА И ШУМАРСТВО Пољопривреда Организација привредних субјеката у пољопривреди На основу података АПИФ-а на подручју општине Братунац регистровано је 1200 пољопривредних породичних газдинстава. Поред Регионалне савјетодавне службе која се бави давањем стручних услуга у пољопривреди, регистрована су и удружење: Удружење малинара "Виламет", Удружење воћара "Фруктус", као и два удружења пчелара - "Кестен" и "Прополис". Такође, на подручју општине послује и једна ветеринарска станица, као и 3 ветринарске амбуланте које се баве лијечењем и заштитом стоке од заразних болести,репродукцијом домаћих животиња, продајом лијекова и сточне хране, као и другим пословима који који су предвиђени законским прописима из ове области. На основу већ традиционалног узгоја малине на подручју општине, као и врло високог потенцијала за проширење и интензивирање ове врсте производње у читавом региону, укључујући и сусједне општине у Србији, на подручју општине Братунац приступило се изради и два расхладна објекта (ЗЗ "Инсиеме" Братунац и Д.О.О. "Агро воће"). 1. ЗЗ "Инсиеме" Братунац основано је као задруга са властитим прерађивачким капацитетом хладњачом, капацитета 700 тона. У преради, хладњача користи стандард квалитета ИСО 9001, придржавајући се при том и својих интерних стандарда. Смрзнуте производе пласира на тржиште ЕУ. Задруга је недавно завршила изградњу погона за производњу џемова (од свих горе набројаних врста воћа које већ откупљује) и почела са пробном производњом, промоцијом производа и упознавања са тржиштем. 116

117 У фази су добијања цертификата за односне производе. Производи су намјењени за тржиште БиХ. Ради се о мањим паковањима у стакленој амбалажи, очекиване мјесечне производње до 30 тона. Задруга посједује пластеник са садницама малине на површини од 450 m 2 и донирала је садница малине произвођачима. 2. ПЗ "Агросс" Братунац има сарадњу са 408 коопераната и врши откуп само малине и купине. Запошљава пет радника. Задруга годишње откупи 250 тона малине и 96 тона купине које у смрзнутом облику пласира на тржиште Италије, Швајцарске, Њемачке и дјелимично Шпаније. 3. Д.О.О. "Беомес" Братунац - погон за прераду меса који запошљава 8 радника 4. "Дуга" Братунац - погон за производњу тјестенина а који запошљава 5 радника 5. ПЗ "Фунгус-пром" - откуп и прерада шумских плодова 6. ПЗ "Агромилк" - производња и продаја млијека Произведене количине млијека предају се у двије мљекаре и то "Инмер" Градачац и мљекару у Тузли. Воћарство На подручју општине Братунац, програмима невладиних организација и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС имплементирани су бројни пројекти везани за развој воћарства. Табела 54: Заступљеност воћних врста на подручју општине Братунац (2008. година) Врста воћа Укупан број родних стабала Укупан принос (t) Трешње Вишње Кајсије Јабуке Крушке Дуње Шљиве Ораси Извор: Републички завод за статистику РС На подручју општине Братунац тренутно се налази око 500 hа под засадима дрвенастог воћа од чега већину чине стари, запуштени воћњаци и они у којим је узгој екстензиван, претежно за властите потребе. У посљедње вријеме, уз помоћ међународних организација, интензивно се ради на ревитализацији воћарске производње на овом подручју, тако да је у посљедње двије године формирано више од 30 hа младих воћњака, првенствено јабука, крушка, шљива и вишња. Од воћарских култура, најзаступљенија је шљива, затим јабука, крушка, трешња, вишња, бресква, кајсија и др. 117

118 Захваљујући бројним пројектима и традицији у узгоју јагодичастог воћа у периоду године подигнуто је више засада под овим воћем који заједно са старим засадима заузимају површину од око 220 hа. Око 150 hа је под малином са појединачним парцелама просјечне величине 0.2 hа, док је остатак под купином и јагодом. Од сората малине највише је распрострањен Виламет, а у посљедње три године спорадично се подижу засади сорте Херитиџ, Микер. У години подигнуто је и неколико засада са новим врстама и то - Тјуламин, Полка, Полана. Иако ове културе захтијевају интензиван начин узгоја највећим дијелом то није случај, јер недостају системи за наводњавање, а и произвођачи теже мијењају стечене навике у производњи и примјени заштитних средстава и увођењу нових сората. Слика 7: Производња јагодичастог воћа на подручју општине Братунац (2008. година) Обзиром да је Братунац највећи произвођач малине у Босни и Херцеговини (преко 2000 тона) стекли су се услови за организовање Сајма пољопривреде Дани малине". Циљ сајма је промоција производње како би производ био препознатљив и ван граница БиХ, као и његова прерада на подручју Братунца, а све у циљу повећања производње јагодичастог и осталог воћа, те јачања тржишних веза. Садашњи однос засађених хектара малине, купине и јагоде у потпуности задовољава извозну палету ових производа за прерађивачке капацитете. Прерада јагодичастог воћа је ограничена на складиштење у хладњачама и извоз полупроизвода у замрзнутом стању, будући да на подручју општине не постоје објекти за прераду ове сировине. 118

119 Повртларство Узгој поврћа одвија се на око 660 hа обрадивих површина. Најважније повртларске културе су кромпир, грах, краставац, парадајз, паприка, лук итд. Табела 55: Заступљеност повртларских култура на подручју општине Братунац (2008. година) Ораничне површине према начину коришћења Кромпир Мрква Лук црни Лук бијели Пасуљ (за зрно и махуну) Грашак (за зрно и махуну) Купус и кељ Парадајз Паприка Краставац Салата зелена Извор: Републички завод за статистику РС Љековито биље У сектору љековитог биља едуковано је и ангажовано 75 породица на прикупљању шумских гљива, ароматичног и љековитог биља намијењених откупу, а за које је обезбијеђено тржиште посредством предузећа Д.О.О. Смрчак" Зворник и ПЗ Фунгус пром Братунац, с тим да се ова дјелатност у значајно проширује и појављују инцијативе за отварање Регионалног центра Бирча у Братунцу за примарну производњу, сакупљање и плантажирање ароматичног, зачинског и љековитог биља, шумских плодова, њихову прераду, цертификацију и организован пласман. Сточарство Засијана површина (hа) Пожета површина (hа) Просјечан принос (kg/ha) Укупан (t) У структури анималне производње преовладава узгој млијечних крава, оваца, свиња и перади. Производња је екстензивна, изузев това бикова, производње млијека и узгоја бројлера. 119

120 Табела 56: Бројно стање стоке на подручју општине Братунац (2008. година) Врста и категорија стоке Број Говеда (укупно) 2601 Краве и стеоне јунице 1451 Овце (укупно) 3316 Овце за приплод 2500 Свиње (укупно) 3800 Крмаче и супрасне назимице 1800 Коњи 130 Кобиле и ждребне омнице 65 Живина (укупно) Носилице Козе (укупно) 400 Кунићи (укупно) 420 Кошнице пчела (укупно) 1006 Извор: Републички завод за статистику РС Говедарство Производња јунећег меса, односно тов јунади остварује се на 30 фарми. Капацитет већих фарми у једном турнусу креће се у распону од товних грла (на три фарме), док на преосталих 27 фарми капацитет товних грла је у распону од Производња по грлу износи од kg. Просјечна годишња производња износи тона. Продаја производа остварује се у оквиру локалних месара (5 месарских радњи) и кроз сточне пијаце. Мљекарство Пројекат УНДП-а за развој инфраструктуре у области мљекарства, организовања комерцијалне производње млијека и повећања запослености реализован је путем набавке стеоних јуница, успостављањем модела огледних фарми за обуку (седам фарми са по 10 грла), затим фарми за комерцијалну производњу и откуп млијека (140 грла), као и путем отварања седам центара за откуп и контролу млијека и набавке расхладних цистерни, а све уз техничку помоћ и обуку фармера поводом примјене стандарда ЕУ, успостављање мреже откупа и формирање задруга произвођача млијека са трендом проширења и повећања производње.на основу професионалне дијагностике од стране пољопривредне службе у септембру године, општина Братунац располаже са слиједећим бројем фарми музних крава и то: 41 фарма: број музних крава од 1 до 5 по фарми; 24 фарме: број музних крава од 5 до 10 по фарми; 7 фарми: број музних крава преко 10 по фарми. 120

121 Табела 57: Мљекарство на подручју општине Братунац Врста производа Количина Број музних крава 950 Укупно помужено крављег млијека (l) Број музних коза 150 Укупно помужено козијег млијека (l) Извор: Републички завод за статистику РС Слика 8: Производња млијека на подручју општине Братунац Имајући у виду величину фарми и број музних крава, мора се рећи да се ради о слабије организованој одрживој производњи млијека. Уочена су настојања фармера да значајно повећају број музних крава по фарми и да се технички оспособе за пријем и складиштење млијека до доласка транспортних возила која би одвозила млијеко до мљекаре. Постоје пројекти који су представљени институцијама које би могле то и финансирати, међутим нема још конкретних помака у организованој подршци. Рибарство На подручју општине Братунац постоје и 3 (три) рибњака који се баве производњом конзумне рибе врсте калифорнијске пастрмке који су лоцирани у мјесној заједници Факовићи, Реповац и Коњевић Поље. Пчеларство Производња меда на подручју општине Братунац врши се у око 200 домаћинстава. Постоје два удружења пчелара на територији општине: Удружење пчелара "Кестен" 121

122 које броји преко 70 чланова и Удружење пчелара "Прополис". Број кошница по члану је различит и креће се од 5 до 150 кошница, а највећи број чланова има кошница. Укупан број кошница је око Просјечан принос меда по кошници је kg. Производња на годишњем нивоу је око 40 тона. Пласман својих производа пчелари остварују путем удружења и индивидуалном продајом. Перадарство Производња пилећег меса организована је на једној приватној фарми у Коњевић Пољу капацитета 5500 комада бројлера у једном турнусу и гдје се произведе око 12 тона меса по једном турнусу. Укупна годишња производња меса је око 90 тона. Продаја цјелокупне производње реализује се у кооперантском односу са предузећем "Овако" Сарајево. Ратарство Припрема земљишта и сјетва се најчешће обавља са дотрајалом и неадекватном механизацијом, гаји се традиционалнан сортимент, без увођења нових и намјенских хибрида. Већина производње кукуруза се користи за сточну храну. Пшеница, јечам и зоб углавном се производе за сточну храну. Површине под овим културама су у сталном опадању. Интерес произвођача добрим дијелом је смањен због недостатка житних комбајна. Дуван је биљка са стогодишњом традицијом у општини Братунац. Производња је била распрострањена на 120 hа. Данас се производи на 15 hа (по РЗС РС свега 2 hа), екстензивним начином производње. Табела 58: Заступљеност ратарских култура на подручју општине Братунац (2008. година) Ораничне Засијана Просјечан Пожета Укупан површине према површина принос површина (hа) (t) начину коришћења (hа) (kg/ha) Пшеница Раж Јечам Зоб Кукуруз Дуван Извор: Републички завод за статистику РС Шумарство Шумама на подручју општине газдује ШГ "Дрина" Сребреница преко Шумске управе у Братунцу која се бави узгојем, заштитом и експлоатацијом шума. Укупна количина посјечене бруто дрвне масе у години (по подацима РЗС РС) на подручју општине износи m 3 (лишћари m 3 и четинари 5 m 3 ). 122

123 ИНДУСТРИЈА, РУДАРСТВО И ЕНЕРГЕТИКА Рударство Рударство на подручју општине Братунац није значајније заступљено за разлику од периода прије године. Једино регистровано предузеће из ове области године које функционише јесте "МВД" д.о.о. Братунац које се бави експлоатацијом пијеска и шљунка (локалитет Аде). Индустрија На подручју општине године постоји 17 правних лица у функцији из подручја дјелатности прерађивачка индустрија. Доминантне индустријске гране су металска и дрвопрерађивачка индустрија. У области металске индустрије године најзначајнија предузећа су "Технички ремонт" а.д. (83 реално запослених, 157 запослених на списку) и Емпро д.о.о. (8 запослених). Најзначајнија предузећа у сектору дрвопрераде исте године су Петропројект" д.о.о. (63 запослених, укупно 228 запослених са погоном у Зеленом Јадру) и "Гама-пром" д.о.о. (21 запослена). Од осталих индустријских грана на подручју општине је присутна прехрамбена индустрија ("Беомес" д.о.о.), текстилна индустрија (Феникс-компани д.о.о.) и рециклажа металних отпадака и остатака ("МПТ-Кондор" д.о.о.). У овим индустријским гранама егзистирају претежно микро предузећа. Основна одлика просторне структуре индустрије јесте њена територијална неравномјерност, односно концентрација индустрије у Братунцу и приградским насељима (Раковац и Реповац). Енергетика Дистрибуцијом електричне енергије на подручју општине Братунац се бави предузеће "Електро - Бијељина" а.д., односно Радна јединица "Електродистрибуција Братунац" путем своје пословнице у Братунцу. САОБРАЋАЈ И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ Саобраћај Саобраћајном дјелатношћу до године доминирао је ДП "Вихор" који се сада налази у фази стечаја. Најзначајније предузеће у овој области године је "Петроинвест" д.о.о. Телекомуникације Главни носилац телекомуникационе дјелатности на подручју општине јесте Радна јединица Братунац у оквиру Регионалног телекома Зворник предузећа Телеком Српске а.д. Бања Лука. 123

124 ГРАЂЕВИНАРСТВО Према броју запослених грађевинарство је најмање развијена привредна грана у оквиру терцијарног сектора на подручју општине Братунац. Најзначајнија предузећа у овој области године су "Мега-пројект" д.о.о. (24 запослених) и "Прогрес д.о.о." (13 запослених). Вриједност извршених грађевинских радова (по подацима РЗС РС) на подручју општине у години је износила КМ. У структури вриједности ових радова доминирају радови извршени на објектима високоградње. Треба поменути да су године у структури вриједности извршених грађевинских радова значајно учешће (47,5 %) имали радови извршени на објектима нискоградње. ВОДОПРИВРЕДА Највећа предузећа из области водопривреде и комуналне привреде у општини представљају предузећа ЈП "Рад" и Градска чистоћа а.д. која запошљавају по 20 радника. ТРГОВИНА, УГОСТИТЕЉСТВО, ЗАНАТСТВО И ТУРИЗАМ Трговина Трговина је године била најзначајнија привредна грана по запослености и друга по приходима на подручју општине. У овој области те године је дјеловало 67 правних субјеката. Најзначајнија предузећа у овој области године су "LPG - point" д.о.о. (17 запослених) и "ALFA-G" д.о.о. (10 запослених). На подручју општине од године ради пословно - продајни центар "Робот" са око 40 запослених. Угоститељство и туризам У области угоститељства у општини дјелују готово искључиво предузетници. Најзначајнија предузећа године су "Јасен" д.о.о. и Мотел "Европа". У оквиру ова два привредна субјекта дјелују смјештајни капацитети - мотели. Укупни број лежаја у мотелу "Јасен" износи 22 лежаја, а у мотелу "Европа" - 31 лежај. Хотел "Фонтана" је у садашњем тренутку ван функције због стечаја угоститељског предузећа које је њиме газдовало. Капацитет овог туристичког објекта је био 80 лежаја. Број угоститељских радњи у години износи 29. Подручје општине има значајне туристичке потенцијале, првенствено у природним љепотама (ријеке Дрина са притокама и Јадар, планине Глогова и Лудмер) и културној баштини (римски локалитети, средњовјековне некрополе стећака, вјерски објекти). У периоду година биљежи се континуирани раст промета у угоститељству, док је број туриста и ноћења у паду од године. Тако је број туриста са 518 у години порастао на 1051 туристу у години. Максимални број ноћења је забиљежен године и износио је 1944 ноћења, а године је износио 845 ноћења. 124

125 ОСТАЛЕ ПРИВРЕДНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ У остале привредне дјелатности улазе финансијско посредовање, пословање некретнинама и остале јавне услужне дјелатности. Од банака у општини дјелују пословне јединице Нове банке Бања Лука, Хипо алпе адриа банке, Уникредит банке Бања Лука и НЛБ Развојне банке Бања Лука. Најзначајније предузеће на подручју општине у осталим привредним дјелатностима је предузеће "Радовић" д.о.о. које запошљава 6 радника године. 125

126 3. ПРОСТОРНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПРИВРЕДЕ Под просторном организацијом привреде подразумјева се просторни распоред дјелатности из примарног, секундарног и терцијарног сектора привреде (производно пословне дјелатности) искључујући туризам и угоститељство. У ствари ријеч је о распореду просторних јединица привреде. Просторне јединице привреде представљају подручја веће површине (изнад 0.5 hа) на којима се налазе привредни објекти намјењени производњи и пословању. То су објекти и површине везани за пољопривреду, шумарство, рударство, индустрију, енергетику, грађевинарство, складиштење, саобраћај и трговину. На основу површине и броја привредних субјеката просторне јединице привреде се дјеле на: Привредне погоне, Производно пословне зоне. Привредни погони имају површину hа и у свом саставу обично имају до два привредна субјекта. Производно пословне зоне представљају просторне јединице привреде које имају преко 7 hа и на којима се налази више привредних субјеката. У сљедећим табелама је дат преглед зона и погона на подручју општине Братунац. Табела 59: Производно пословне зоне на подручју општине Братунац године ПРОИЗВОДНО - ПОСЛОВНА ЗОНА НАСЕ- ЉЕНО МЈЕСТО БРОЈ ПРЕДУЗЕЋА ИЛИ ЊИХОВИХ ДИЈЕЛОВА У САСТАВУ ЗОНА* ПОВР- ШИНА (ha) БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ ГОДИНЕ* ГУСТИНА ЗАПОСЛЕНОСТИ ГОДИНЕ* (запослених / ha) Градац Братунац Керамика - ТРЗ Братунац УКУПНО *Процјена радног тима Урбис центра 126

127 Табела 60: Привредни погони на подручју општине Братунац године ПРИВРЕДНИ ПОГОН НАСЕЉЕНО МЈЕСТО БРОЈ ПРЕДУЗЕЋА ИЛИ ЊИХОВИХ ДИЈЕЛОВА У САСТАВУ ПОГОНА* ПОВРШИНА (ha) БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ ГОДИНЕ* ГУСТИНА ЗАПОСЛЕНОСТИ ГОДИНЕ* (запослених / ha) Дистрибутивни центар - Картонажа Братунац Дуван Братунац Економија Аде Братунац Инграп-Јавор - Пољопривредник Братунац МПТ-Кондор Хранча ОКА Кравица Мратинци Паркиралиште Вихор Братунац Петропројект Раковац ТВП - Вихор Братунац Циглана Градина Братунац УКУПНО *Процјена радног тима Урбис центра Из самих табела је видљива недовољна искоришћеност просторних јединица привреде, односно привредних погона и производно пословних зона. Тако просјечна густина запослености (радних мјеста) износи код привредних погона 8.05 запослених/hа, док код производно пословних зона запослених / hа. Овако мале густине запослености (радних мјеста) се могу довести у везу са општим падом привредне активности у посљедњих 20 година, које су се рефлектовале у броју запослених, односно броју радних мјеста. Процјењује се да је број запослених у погонима и зонама смањен у односу на годину за око 5 пута. При густини запослености од 50 запослених/hа, која се сматра најминималнијом кад је ријеч о оптималном коришћењу просторних јединица привреде, привредни погони би могли примити још 819 запослених (радних мјеста). Код производно пословних зона та бројка је нешто мања и износи 716 запослених (радних мјеста). Заједно обе ове категорије би могле да приме 1535 запослених (радних мјеста). То значи да би постојеће производно пословне зоне и привредни погони могле примити без већих проблема 5 пута већи број запослених него што је тренутна ситуација. Међутим, јавља се проблем имовинско правних односа у постојећим просторним јединицама привреде, који доводи до потребе за другим рјешењима у области просторне организације привреде. 127

128 V ЈАВНЕ СЛУЖБЕ И ДРУГЕ ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ За јавне службе и друге друштвене дјелатности често се користе и изрази социјална или друштвена инфраструктура. У ранијем периоду, током 1980 их година прошлог вијека, у просторним плановима користили су се и термини урбана опрема, као и објекти друштвеног стандарда. Поред тога, значење и опсег термина јавне службе и друге друштвене дјелатности се временом мијењао. У периоду 1980 их година, под јавним службама су се између осталог подразумијевале и комерцијалне дјелатности, као што је трговина, а такође и службе везане за пољопривреду као што су пољопривредне и ветеринарске апотеке. Такво схватање овог појма је потпуно разумљиво, јер су се под јавним службама, односно урбаном опремом подразумијевале све врсте услуга које је обезбјеђивало друштво, односно држава. Трговина, као и услуге у области пољопривреде и ветеринарства, су били у том периоду готово потпуно у друштвеном или државном власништву, тако да је било посве логично да се просторним планом дефинише њихова просторна алокација као сегмент укупне урбане опреме. Обухват јавних служби присутан у Правилнику о садржају планова је пуно ближи савременим схватањима појма јавних служби. У Правилнику, јавне службе и друге друштвене дјелатности обухватају сљедеће дјелатности: образовање и наука, култура, здравство, социјално старање, комуналне дјелатности, управа, финансијске и сличне дјелатности, спорт и остале друштвене службе и дјелатности. Ово значење је блиско модерном тумачењу јавних служби, гдје се оне дефинишу као службе које власт обезбјеђује за своје грађане, било директно, било финансирањем приватног обезбјеђивања служби (услуга). Међу горенаведеним дјелатностима, једино финансијске и сличне дјелатности се не би могле уклопити у ову дефиницију. Банке, финансијске организације и осигуравајућа друштва у Републици Српској сигурно не спадају у такав тип дјелатности. Јавним службама припадају и оне дјелатности што се код нас "популарно називају невладин или трећи сектор", односно непрофитне организације. На крају, би се јавне службе могле дефинисати као службе или услуге које су намијењене јавности, које су непрофитног карактера и које власт директно или индиректно финансира. Анализа просторног распореда, нивоа и структуре јавних служби и осталих друштвених дјелатности указује да мрежа објеката није развијена 1. Службе и објекти 1 Уколико се посматра предратни период, може се констатовати да мрежа објеката друштвене инфраструктуре није ни тада била развијена. Највећи број насељених мјеста није имао 128

129 су распрострањени у 14 насељених мјеста. Концентрација већег броја је присутна само у 4 5 насељених мјеста (осим у општинском центру, објекти се налазе и у Факовићима, Бјеловцу, Витковићима, Кравици и Коњевићима). Густина насељености испод 40 ст/km 2 у 34 насељена мјеста (од укупно 50 на подручју општине) представља чињеницу која се мора узети у обзир приликом дефинисања концепта развоја мреже јавних служби, јер таква густина насељености условљава проблеме приликом опремања простора објектима јавних служби. Један од начина превазилажења такве ситуације јесте успостављање мобилних јавних служби. 1. ОБРАЗОВАЊЕ И НАУКА На подручју општине Братунац јавне службе из области образовања и науке се могу подијелити на: основно образовање и средње образовање. Високошколске и научно истраживачке институције, као и институције које се баве образовањем одраслих лица нису присутне на подручју општине. Такође, ни ђачки и студентски домови не постоје на овом подручју. ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ Основне школе су најбројнији и најраспрострањенији објекти јавних служби у обухвату плана. На подручју општине егзистира 14 основних школа (централне основне школе и подручна одјељења) 2 од којих су 4 деветогодишње и 10 петогодишњих подручних основних школа. Укупан број ђака у школама је године износио 1511, који су распоређени у 90 одјељења, и то од I - V одјељења 842, а од VI - IX одјељења 669 ученика. На подручју општине је од их година затворено укупно 5 сеоских школа - подручних одјељења (Липеновићи, Слапашница, Тегаре - Доња Орлица, Вранешевићи и Жлијебац). Овај процес смањења броја школских објеката пратио је и пад броја ученика у централним основним школама, као и у свим подручним одјељењима. Поред тога, поједине централне осмогодишње основне школе су због пада броја ученика и смјештаја избјеглица и расељених лица постала подручна одјељења - основне школе у Бјеловцу и Факовићима. Процес затварања (гашења) подручних школа је првенствено посљедица миграционих кретања на подручју општине, као и укупне депопулације на сеоском подручју. Затварање подручних одјељења у саставу централних школа на сеоском подручју, као и промјена ранга основних школа је један од индикатора негативних демографских кретања. У ратном периоду и непосредно након рата, један дио школских зграда је кориштен за потребе колективних центара за смјештај избјеглих и расељених лица. Објекти школа карактеристичне урбане квалитете, тако да се тежило равномјернијој дистрибуцији објеката урбане опреме, улагању у техничку опремљеност постојеће мреже, те стручни кадар. 2 Подаци преузети од Републичког завода за статистику РС, Билтен бр Основно образовање 129

130 у Бјеловцу и Факовићима су посљедњи затворени колективни центри (2011. године) у школским објектима на подручју општине. У послијератном периоду дошло је до обнављања неколико школских објеката, а изграђен је нови школски објекат у насељеном мјесту Тегаре. На територији општине постоје 3 централне основне школе: "Вук Караџић" и "Бранко Радичевић" у Братунцу, те "Петар Кочић" у Кравици (насељено мјесто Брана Бачићи) које функционишу са својим подручним одјељењима. Најбројнија школа на територији општине је ОШ "Бранко Радичевић" лоцирана је у општинском центру. У саставу ове школе дјелују и 4 подручних одјељења и то у насељеним мјестима Глогова, Слапашница (Красанпоље), Полом и Витковићи (Осамско). Однос централних школа и подручних одјељења иначе указује на међусобне везе насељених мјеста у простору (гравитациона подручја центара). Укупна нето корисна површина са којом располаже школа, укључујући и подручне школе је 2891 m 2. Школу је похађало 704 ученика у години. Основна школа "Вук Караџић" се такође налази у Братунцу. Школу је године похађало 541 ученика у централној и 71 ученика у подручним школама у Бјеловцу, Бљечави, Факовићима, Тегарама и Вољавици. Укупна нето корисна површина централне школе и подручних одјељења износи m 2. Потребно је напоменути да је главни објекат основне школе у Бјеловцу ван функције, као и већи дио објекта основне школе у Факовићима. Основна школа "Петар Кочић" је лоцирана у Кравици (Брана Бачићи) и има два подручна одјељења - Коњевићи и Побуђе. У периоду од школа је прекинула са радом, да би се поново активирала године. Школу похађа 280 ученика године, а укупна површина којом располаже централна школа и њена подручна одјељења износи m 2. Деветогодишњу основну школу у Коњевићима (Коњевић Поље) похађа значајан број ученика из сусједних општина Милићи и Зворник. У школама се настава изводи по програму Републике Српске, осим у повратничким заједницама у којима се настава из националне групе предмета изводи према плану Федерације Босне и Херцеговине. Табела 61: Основно образовање у општини Братунац године ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ У ОПШТИНИ БРАТУНАЦ ГОДИНЕ КОРИСНА БРОЈ УЧЕНИКА НА КРАЈУ ПОВРШИНА (m 2 ) ШКОЛСКЕ 2011/12 ГОДИНЕ Када се говори о односу нето површине објеката основног образовања и броја ученика, просјек на нивоу општине од 6.43 m 2 је више него задовољавајући и када се говори о једносмјенском раду. Најлошији однос је присутан у градској централној основној школи "Бранко Радичевић" (3.43 m 2 ), али и овај однос је изнад норматива за једносмјенски рад (5-7 m 2 ). У готово свим петогодишњим основним школама је корисна површина по ученику већа и од норматива за рад у једној смјени. Једини изузетак је подручна школа у Глоговој. 130

131 Површине школских парцела су изнад норматива (10 m 2 по ученику) код свих школа изузев парцеле централне градске школе "Бранко Радичевић". Заједничке карактеристике институција основног образовања на територији општине су изражена тенденција смањења броја ученика, што имплицира појаву технолошког вишка наставног особља, а у економском смислу констатован је дугогодишњи проблем недостатка финансијских средстава за набавку наставних средстава и помагала. Важно је нагласити да око 17 % ученика до школе путује преко 4 km. СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ На подручју општине егзистира Средњошколски центар Братунац, основан године као Грађевинска техничка школа. Настава је организована у 3 области геодезија и грађевинарство, машинство и обрада метала, те електротехника, са трогодишњим и четверогодишњим образовним процесом. Површина школске парцеле је m 2, а нето корисна површина центра је 5624 m 2 (са спортском двораном). Изражен је проблем недостатка радионичког простора, савремене опреме и учила. Ову школу године похађа 455 ученика која су распоређена у 21 одјељење. Однос укупне површине по ученику износи m 2, што је значајно изнад норматива. 2. КУЛТУРА И РЕЛИГИЈА КУЛТУРА Под објектима и установама културе подразумијевају се домови и центри културе, народне библиотеке, кина (бископи), разне врсте омладинских клубова и клубова за одрасле, као и позоришта, музеји и галерије. Дио ових садржаја је присутан на подручју општине Братунац (културни центар и народна библиотека) и скоцентрисани су у насељеном мјесту Братунац. Централна културна институција на подручју општине је Културни центар (Дом културе) у Братунцу са нето корисном површином од 1500 m 2. Године је завршено опремање биоскопске дворане у објекту дома културе која се може користити и за позоришне представе. У истом објекту се налази и Народна библиотека са фондом од књига која функционише у склопу система библиотека Републике Српске. На подручју општине евидентирани су и друштвени домови (задружни домови) у насељеним мјестима Факовићи, Витковићи (Осамско) и Жлијебац који су ван функције и лошем грађевинском стању, те је потребна њихова санација и адаптација да би се у цјелости ставили у функцију. У општинском центру је у ранијем периоду дјеловало културно умјетничко друштво "Младост". У току године Народна библиотека организује двије манифестације: "Дани културе и спорта" и "Дане књиге", као и више пјесничких вечери са познатим књижевницима. У Братунцу дјелује и Омладинска организација "Одисеј" која реализује програме развоја културно - спортских садржаја, неформалне едукације, те доприноси равноправнијем и активнијем укључивању младих у друштвене процесе. 131

132 ВЈЕРСКИ ОБЈЕКТИ Од вјерских објеката на подручју општине Братунац регистровано је 9 православних цркава и 6 џамија. Цркве се налазе у насељеним мјестима Бјеловац, Братунац, Факовићи, Коњевићи, Кравица, Липеновићи, Полом, Слапашница и Жлијебац, док су џамије лоциране у Братунцу, Глоговој, Хрнчићима, Коњевићима, Побуђу и Вољавици. 3. ЗДРАВСТВО На подручју општине Братунац у садашњем тренутку постоји само примарни ниво здравствене заштите. Здравствену заштиту обавља Дом здравља "Братунац" са сједиштем у насељеном мјесту Братунац, у чијем је саставу 7 амбуланти у насељеним мјестима Бјеловац, Глогова, Факовићи, Коњевићи, Кравица, Витковићи (Осамско) и Жлијебац. Укупна нето корисна површина свих здравствених објеката (са апотекама) износи око 1962 m 2 (централни комплекс Дома здравља m 2 ). Примарна здравствена заштита проводи се путем организационих служби и то: породична медицина; здравствена заштита предшколске, школске дјеце и омладине; здравствена заштита жена; здравствена заштита радника; хигијенско - епидемиолошка служба; хитна медицинска помоћ; патронажна служба; стоматолошка служба; лабораторијска дијагностика и рентген дијагностика. Дом здравља има осам тимова породичне медицине. У овој здравственој установи ради 50 запослених. Основни проблеми који су евидентирани у овој области су недостатак кадрова, простора, лоше грађевинско стање централног комплекса Дома здравља и медицинске опреме. На подручју општине Братунац постоје двије приватне апотеке и смјештене су у градском насељу Братунац. 4. СОЦИЈАЛНО СТАРАЊЕ Социјално старање обухвата дјечију заштиту и заштиту одраслих. Као најчешћи облик дјечије заштите истичу се установе за предшколско васпитање и образовање (вртићи и јаслице). Социјална заштита одраслих у простору се најчешће испољава преко центара за социјални рад. Центри за социјални рад и установе за предшколско васпитање и образовање (вртићи и јаслице) су у надлежности локалне самоуправе. Виши облици социјалне заштите су у надлежности Републике Српске. Социјална заштита на нивоу општине реализује се преко Центра за социјални рад у градском насељу Братунац. Активности Центра, усмјерене на пружање помоћи социјално угроженим категоријама становништва, финансирају се из општинског буџета (око 6% изворних природа буџета општине). Центар располаже новом социјалном картом становништва општине и смјештен је у бившим просторијама суда. Према подацима којима располаже Центар, на територији општине због тешке економске ситуације (првенствено незапослености) се стално повећава број лица која траже помоћ од ове институције (новчана помоћ, туђа њега и помоћ). У години 67 корисника је примало сталну новчану помоћ. Додатак за његу и помоћ од другог лица примало је 180 корисника. Једнократне помоћи су исплаћене за 106 корисника. 132

133 Смјештај у установе користило је једно лице. Здравствено осигурање је користило 83 корисника. На подручју општине су крајем године распуштена посљедња 3 колективна центра (Бјеловац, Факовићи и Кравица) у којима су биле смјештене избјеглице и расељена лица. У сегменту дјечије заштите, основна институција у општини је Јавна установа дјечије обданиште "Радост" у којој бораве дјеца предшколског узраста. Тренутно (2012. године) у вртићу борави 53 дјеце распоређене у двије васпитне групе јасличку (1 3 године) и старију мјешовиту (3 6 година). Нето корисна површина вртића износи 616 m 2. Капацитет вртића је двоструко већи од тренутног броја дјеце. На простору општине не постоје старачки домови и домови за дјецу без родитеља. 5. КОМУНАЛНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ У комуналне дјелатности се по дефиницији убрајају: производња и испорука воде, пречишћавање и одвођење отпадних вода, производња и испорука топлоте, испорука гаса, одвожење и депоновање отпадака, јавни превоз лица у градском и приградском саобраћају, чишћење јавних површина, одржавање, уређивање и опремање јавних зелених површина, паркова и дрвореда, одржавање гробаља као јавних површина, погребне услуге (услуге сахрањивања), јавна паркиралишта (паркиралишта са слободним приступом), пијачне услуге, одржавање мостова и ријечних корита у насељеним мјестима, димњачарске услуге, јавна расвјета у насељима, јавна купатила и WC, хватање и збрињавање незбринутих животиња (кафилерија и шинтерај), дезинсекција и дератизација. Појам комуналних дјелатности биће проширен и на дјелатност снабдијевања енергијом, поштанске и телекомуникационе услуге. У поглављу о комуналним дјелатностима биће ријечи о комуналним дјелатностима у смислу комуналних услуга, односно о објектима комуналних дјелатности (што не укључује објекте и мреже комуналне инфраструктуре попут цјевовода, резервоара итд). Објекти комуналних дјелатности представљају објекте од општег интереса и имају јавну намјену. Водоснабдијевање становника (градско насеље и насеља Бјеловац, Красанпоље, Подчауш, Раковац и Реповац) путем градског водоводног система врши АД "Рад". Ово предузеће се бави и одвођењем отпадних вода. На подручју општине егзистира комунално предузеће "Градска чистоћа", чије је сједиште у општинском центру Братунац. Предузеће се бави чишћењем градских 133

134 улица, одржавањем и уређивањем јавних зелених површина, одвођењем атмосферских вода и одвозом чврстог отпада на општинску депонију. У самом градском насељу постоји уређени простор зелене пијаце. Намјенски објекат за погребне услуге не постоји на подручју општине. Аутобуска станица се налази у градском насељу Братунац. Главна пошта за општину Братунац се налази у општинском центру у којој се обављају услуге поштанског, телеграфског и телефонског саобраћаја, док се поштанске јединице налазе у Факовићима и Кравици. Главно предузеће за снабдијевање електричном енергијом на подручју општине Братунац је ЗП "Електро Бијељина", а.д. Бијељина. Снабдијевање електричном енергијом се врши преко радне јединице Електродистрибуција Братунац која "покрива" подручје општина Братунац и Сребреница. У саставу ове јединице су двије пословнице - Братунац и Сребреница. Подручје општине Братунац телекомуникационим услугама у фиксној и мобилној телефонији покрива организациона јединица Регионални телеком Зворник у саставу предузећа "Телеком Српске" а.д. Бања Лука. 6. УПРАВА Област управе представља сигурно најсложенију тему када се говори о јавним службама и другим друштвеним дјелатностима. То је резултат чињенице да на подручју Босне и Херцеговине и Републике Српске постоји мноштво нивоа и институција из области управе. Под службама и установама из области управе подразумијевају се институције БиХ; ентитетске институције (републичке управе, републичке управне организације; остале ентитетске институције фондови и заводи; јавна безбједност и ватрогасне службе; судови и локална самоуправа (општинска управа). На подручју општине Братунац нису регистроване службе и установе на нивоу Босне и Херцеговине, осим организационе јединице Граничне полиције БиХ на граничном прелазу (гранични прелаз за међународни друмски путнички промет) Братунац - Љубовија, као и царинске испоставе која припада Регионалном центру Тузла Управе за индиректно опорезивање БиХ. Када се говори о институцијама на нивоу Републике Српске, у општинском центру је смјештена подручна јединица Републичке управе за геодетске и имовинско правне послове, као и подручна јединица Пореске управе Републике Српске. Од осталих ентитетских институција на подручју општине егзистирају локалне јединице сљедећих институција: Завод за запошљавање Републике Српске (биро Братунац, припада организационој јединици Филијала Бијељина) у насељеном мјесту Братунац, Фонд за пензијско инвалидско осигурање Републике Српске (пословница Братунац, по територијалној организацији је у надлежности Филијале Бијељина) у насељеном мјесту Братунац, Фонд здравственог осигурања Републике Српске (пословница Братунац, у оквиру Канцеларије Зворник) у насељеном мјесту Братунац. На подручју општине за јавну безбједност је задужена полицијска станица у Братунцу која припада Центру јавне безбједности Бијељина. 134

135 Ватрогасна служба дјелује путем Територијалне ватрогасне јединице Братунац (лоцирана у насељеном мјесту Братунац) која покрива подручје читаве општине. Подручје општине Братунац се налази у надлежности Основног суда у Сребреници (у саставу подручја Окружног суда у Бијељини). Општинска управа је смјештена у општинском центру Братунац. Објекат општинске управе је у лошем грађевинском стању, те је у најскорије вријеме планирано пресељење општинске управе у објекат Културног центра. Мјесна канцеларија у функцији постоји у насељеном мјесту Кравица. Што се тиче специфичних објеката из ове области, на подручју насељеног мјеста Вољавица се налази Центар за обуку паса МУП-а РС. Видљива је готово потпуна концентрација садржаја и објеката управе у општинском центру Братунац, док су у осталим насељеним мјестима присутне евентуално једино мјесне канцеларије. 7. СПОРТ Под спортским објектима подразумијевају се затворени спортски терени (спортске сале и дворане), отворени спортски терени (у надлежности спортских друштава), отворени спортски терени (рекреативни), терени за зимске спортове, као и базени (отворени и затворени). На територији општине дјелују два фудбалска клуба (ФК "Братство" из Братунца и ФК "Полет" из Кравице), кошаркашки клуб (КК "Братунац"), женски одбојкашки клуб (ОК "Братунац"), два карате клуба, тениски клуб и рафтинг клуб. Од спортске инфраструктуре у општинском центру постоји спортска дворана, двије фискултурне сале основних школа, градски фудбалски стадион и два школска игралишта (универзалне површине). У руралном подручју општине универзални терени за мале спортове (асфалтирани) се претежно налазе уз школске објекте (Факовићи, Глогова, Коњевићи, Кравица - Брана Бачићи, Побуђе, Полом, Слапашница, Тегаре, Витковићи - Осамско и Вољавица). Фискултурне сале су присутне и у Коњевићима и Кравици (Брана Бачићи). Отворени спортски терени рекреативног типа се налазе и у склопу спортско - рекреационог комплекса "Рајска плажа". Укупна површина спортских објеката на подручју општина износи m 2, што је изнад норматива за спортске објекте. 8. ОСТАЛЕ ДРУШТВЕНЕ СЛУЖБЕ И ДЈЕЛАТНОСТИ У остале друштвене службе и дјелатности убрајају се хуманитарне као и остале невладине организације, те удружења грађана. Од хуманитарних организација најзначајнију улогу на подручју општине Братунац има општинска организација Црвеног крста Републике Српске чије је сједиште у насељеном мјесту Братунац. Од удружења грађана на територији општине су значајна "Природа" и "Форум жена" из Братунца, "Јадар" из Коњевића, "Маја" из Кравице и "Голуб" из Факовића. 135

136 VI ЖИВОТНА СРЕДИНА 1. ВОДА, ТЛО, ВАЗДУХ УВОД Просторним планом, као једним од основних планских докумената у области управљања животном средином, дефинишу се основне потребе, циљеви и концепција заштите и унапређења животне средине. Просторни план општине Братунац је документ дугорочног развоја територије у интегралном смислу који подразумијева усклађен развој физичко урбаног, социјалног, економског и еколошког планирања, као основе одрживог развоја општине у цјелини. Стање животне средине презентовано је анализом и оцјеном њених појединачних компонената, на основу њихове узајамне повезаности и условљености, а с циљем да се експлицитно презентује и објасни појава угрожености природне и урбане средине на конкретном подручју и у конкретним околностима у сврху стицања општег сазнања о потреби и значају заштите и унапређења животне средине. Оцјена стања животне средине и идентификација постојећих проблема представља полазну основу за даљу заштиту животне средине, унапређење квалитета и планирање развоја будућих активности у складу са одрживим развојем, потенцијалима и ограничењима датог простора, као и потребама становништва. Стање квалитета животне средине често указује на степен развоја саобраћајне инфраструктуре, одрживо и контролисано кориштење водних ресурса, употребу обновљивих извора енергије, развој пољопривреде и руралних подручја, развој различитих економских активности, заштиту природе и њених вриједности, заштиту биолошке разноврсности, заштиту и уређење културних предјела, односно укупан квалитет живота становништва. Методологија која је кориштена приликом израде овог просторног плана усклађена је са важећим законским актима из различитих области, што подразумијева да је и област заштите животне средине израђена у сагласности са легислативом која у Републици Српској правно регулише ову област и којом су интегрисане одговарајуће директиве и принципи ЕУ у национално законодавство. Стање животне средине у општини Братунац је одређено различитим факторима од којих су значајни постојање урбаних подручја и друштвених дјелатности које врше притисак на околину и простор, те имају за посљедицу више или мање угрожен квалитет животне средине. Општина Братунац обилује природним љепотама које, са становишта заштите животне средине, карактерише висок степен очуваности квалитете ваздуха, те у одређеној мјери очуван квалитет вода. ВОДА Антропогено загађење у великој мјери утиче на промјену статуса квалитета вода. Према карактеру и степену утицаја на воде, као највећи извори загађења, се могу издвојити концентрисани извори загађења, односно, урбане отпадне воде, индустријске воде и процједне воде са депонија отпада, те рурална насеља, пољопривреда, шумарство и саобраћај као расути извори загађења. 136

137 Подручје општине Братунац карактерише већи број водотока. Доминантан водоток је ријека Дрина, док територију општине пресјеца велики број мањих ријека као што су Крижевица, Глоговачка ријека, Сашка ријека, Лозничка ријека, Грабовичка ријека, Кравица, Бљечевска ријека, Раковачка ријека, Тегарска ријека, Јадар и друге. Водотоци се користе за снабдијевање становништва питком водом и у много мањој мјери за снабдијевање водом за потребе пољопривредне производње. Осим тога, водни ресурси доприносе развоју туристичко спортских активности или укупном развоју туризма у општини, узгоју рибе и изузетно су значајан хидропотенцијал. Водоснабдијевање становника општине Братунац врши се путем градског водоводног система и неколико мањих локалних водовода. Градски водоводни систем снабдијева становнике центра града и четири приградска насеља (Реповац, Подчауш, Суха и Раковац). Водоводни систем општине заснован је на црпљењу подземних вода на лијевој обали ријеке Дрине на локалитету Бјеловац. Општина је донијела одлуку о зонама санитарне заштите овог изворишта. Реконструкција у градском водоводном систему није вршена од времена изградње што за посљедицу има губитке воде и санитарну неисправност воде за пиће. Становништво других дјелова општине снабдијева се водом из локалних водовода на нивоу мјесних заједница или из индивидуалних водовода (бушени бунари, каптирана врела). Контрола квалитета воде локалних водовода не врши се редовно. Генерална оцјена о квалитету вода за градски водовод Братунац је позитивна, у првом реду захваљујући добром квалитету сирових вода на изворишту Бјеловац, континуираном и квалитетном хлорисању воде, добром стању објеката за транспорт и складиштење, те ријетким редукцијама у одређеним дјеловима мреже. Табела 62: Здравствена исправност воде за пиће у општини Братунац за годину (регион Зворник) Врста водоводног система Назив водоводног система Број контролисаних узорака Број исправних узорака Број узорака са физ. хем. неисправношћу Број узорака са микробиол. неисправношћу Број узорака са физ. хем. и микробиоло. неисправношћу Централни водоводни Братунац 69 системи Факовићи Бјеловац Осамско Локални Полом водоводни Глогова системи Побуђе Кравица Коњевић П Извор: Публикација о здравственом стању становништва за годину, Институт за заштиту здравља Републике Српске Према подацима у табели закључујемо да су на подручју општине Братунац у години вршене контроле исправности воде за пиће централног водоводног система, као и појединих локалних водовода. Резултати указују на то да је квалитет воде за пиће добар и да се у укупном броју испитиваних узорака појављивао мањи број узорака који су показали неисправност. Најчешћи параметри физичко хемијске неисправности су повећана мутноћа и боја, те повишене концентрације гвожђа, 137

138 мангана, нитрита, и повећан утрошак калијум перманганата. Узрочници микробиолошке неисправности су повећан број бактерија, аеробних мезофилних и укупних колимфорних бактерија, бактерија Е.Coli и стрептокока фекалног поријекла. Овој анализи се могу додати резултати физичко хемијске контроле воде за пиће локалног водовода у МЗ Глогова, године, који указују на задовољавајући квалитет. Према свим досадашњим резултатима мјерења, узорци воде задовољавали су прописане услове Правилника о хигијенској исправности воде за пиће 3. Канализациона мрежа у општини Братунац је слабо развијена. Јавна канализација изграђена је на подручју ужег градског језгра, којом се отпадне воде насеља одводе у ријеке Глогова и Крижевица, потом у ријеку Дрину. Ријека Крижевица рецепијент је и за отпадне воде градског насеља Сребреница. Постојећа канализациона мрежа је дијелом мјешовитог, а дијелом сепаратног типа. Појединачни стамбени објекти или више стамбених објеката имају своје индивидуалне непрописно изведене канализационе одводе са испустом у рецепијент, што је случај и у појединим ванградским насељима општине, док се у већини насеља врши употреба, углавном непрописно изграђених септичких јама чиме се значајно угрожава квалитет површинске и подземне воде. У коридору постојећих саобраћајница, на појединим дионицама, изграђени су путни канали за прихватање атмосферских вода које се на овај начин одводе у најближи водоток или инфлитрирају директно у тло. Значајно загађење у руралним дјеловима општине су и испусти из штала (осока) који се неконтролисано сливају у оближње водотоке и загађују их оптерећеним органским садржајима и елементима (амонијак, азот, фосфор) који стварају услове за еутрофикацију и загађивање водних екосистема. Непланском и непрописно изграђеном канализационом мрежом покривено је и насеље Кравица чије се отпадне воде без претходног пречишћавања уводе у рецепијент, ријеку Кравицу. Насељено мјесто Братунац не посједује изграђен систем за пречишћавање отпадних вода. Према израђеној урбанистичкој документацији одређено је да зона ушћа ријеке Глогове у ријеку Дрину буде резервисана као површина за изградњу централног градског уређаја за пречишћавање отпадних вода. Дужина изграђене канализационе мреже износи m. Покривеност града Братунца канализацијом износи 40 % од укупног броја корисника који су прикључени на водоводни систем 4. Ефлуентно оптерећење на подручју БиХ било је веома изражено деведесетих година прошлог вијека. Подаци из Годишњака СР БиХ о потрошњи воде и степену загађења отпадних вода из године 5 потврђују да је на подручју општине Братунац било присутно оптерећење вода из привредног сектора. Највеће оптерећење отпадним водама било је из фабрике керамичких плочица "Каолин", гдје је на основу мјерења године, утврђен годишњи ЕБС који је износио Правилник о хигијенској исправности воде за пиће (Службени гласник РС бр. 40/03) 4 Извор: ЛЕАП општине Братунац технички извјештај за област отпадне воде, година. Подаци су прикупљени на основу упитника који је припремљен за канализациони систем. 5 Извор: Годишњак - Потрошња воде и степена загађења отпадних вода у СР Босни и Херцеговини за годину, Републички водопривредни друштвени фонд, Сарајево,

139 Табела 63: Преглед загађивача ријеке Дрине на подручју општине Братунац године Назив предузећа Годишњи ЕБС Комунално Рад 87 Шипад Градац 912 Д.П. Циглана 112 Општина Електродистрибуција Братунац 157 Братунац Д.П. Вихор 2723 ХУТРО Подриње 145 УПИ Пољопривредник 1142 Дом здравља 100 Укупно 5378 Извор: ЛЕАП општине Братунац технички извјештај за област отпадне воде, година Продукција загађења на подручју општине Братунац и данас потиче дијелом од индустријских отпадних вода, чији је квалитативни и квантитативни утицај на површинске и подземне воде могуће одредити контролом квалитета отпадних вода. Табела 64: Резултати мјерења параметара квалитета отпадних вода производног погона дрвне столарије у општини Братунац Параметри Јединица мјере Узорак воде Горња гранична вриједност Температура ºС ph Јединице ph 7,8 6,5 9,0 Талог након 0,5h таложења ml -1 0,2 0,5 Укупне суспендоване материје gm BPK 5 go 2 m HPK дихроматни go 2 m Амонијачни азот gm -3 N 5 10 Нитритни азот gm -3 N 0,40 1 Нитратни азот gm -3 N 5 10 Укупни азот gm -3 N Укупни фосфор gm -3 P / 3 Извор: Еколошка документација Доказ уз захтјев за издавање еколошке дозволе (2007. год.) Узорци отпадне воде узети су са прелива таложника у кругу производног погона, а резултати упоређени са вриједностима истакнутим у Правилнику о условима за исуштање отпадних вода у површинске воде (Сл. гласник РС бр. 44/01). Резултати мјерења квалитета отпадних вода су показали да су вриједности анализираних параметара испод максимално дозвољених концентрација. Недостатак систематског мониторинга квалитета и количина ефлуената привредних загађивача резултира да се оцјене терета загађења појединих водотока заснивају на типу и обиму производње појединих привредних субјеката (активности из области индустрије, трговине, саобраћаја, шумарства, пољопривреде, те грађевинарства које се налазе у општини). Мањи број привредних субјеката посједује уређаје за предтретман санитарно - фекалних и технолошких отпадних вода. Неријешени системи за одвођење отпадних вода у кругу појединих погона непосредно утичу на квалитет тла, а посредно заједно 139

140 са другим факторима, као што су атмосферске падавине или геолошки састав тла, на квалитет подземних вода, те друге чиниоце животне средине. Отпадне воде индустријског поријекла садрже токсичне материје, најчешће тешке метале, цијаниде, феноле, минерална уља и емулзије, као и опасне органске супстанце које могу довести до потпуног уништења екосистема. Знатно загађење вода настаје и усљед испуштања мазива и уља радних машина и возила са манипулативних површина без сепаратора. Ове чињенице увећавају значај вођења катастра загађивача или познавања броја потенцијалних извора загађења у сврху даљег развоја инфраструктуре, односно водоводног и канализационог система. Утицај отпадних вода на степен квалитета површинских вода у општини Братунац може се констатовати на основу мониторинга квалитета вода ријеке Дрине која је њихов коначни рецепијент. Смањењем броја производних јединица у општини Братунац дошло је до значајног побољшања квалитета површинских вода. Анализа података из и године 6 упућује на одређене закључке. Табела 65: Квалитет површинских вода према резултатима испитивања физичко хемијских и микробиолошких параметара за и годину 7 Параметри Квалитет површинских вода Квалитет вода Извор: Агенција за воде обласног ријечног слива Саве, Бијељина Веома добар Одличан Ријека Дрина профил Каракај Година Мјесеци IV VI 04.IX 29.IX VI VII VIII IX Температура (C ) ph вриједност Електропроводљивост (µs/cm) Засићеност кисеоником (%) BPK 5 g/m Укупне сусп. Материје g/m Укупни оксиди азота g/m Ортофосфати g/m Амонијум g/m Колиформне бактерије (MPN u 100 ml) Агенција за воде обласног ријечног слива Саве: Мониторинг површинских вода године Бијељина, године и Мониторинг површинских вода године, Бијељина. Подаци мониторинга површинских вода за годину (допис). 7 Квалитет површинских вода представљен је методом Serbian Water Quality Index (SWQI), 140

141 Вриједности измјерених параметара током и године на профилу Каракај, у поређењу са граничним вриједностима хемијског и биолошког статуса вода у Уредби о класификацији вода и категоризацији водотока, показују степен квалитета који је прописан за прву и другу класу водотока. Према квалитету површинских вода представљеним методом SWQI, потврђене су предочене анализе према којима вриједности физичко хемијских и микробиолошких параметара указују на то да се поменути водотоци налазе у границама веома доброг до одличног квалитета. Према наведеним подацима квалитет воде ријеке Дрине током и године задовољавао је другу (II), прописану категорију водотока. Простори уз ријеку Дрину површине око 300 ha (између водотока и регионалног пута) су изложени плављењима код појаве великих вода. Плављењима су угрожена и подручја у доњим токовима ријека Глогове и Крижевице. До сада нису проведене значајније мјере и радови на заштити подручја од поплава. Дијелови водотокова Глогове и Крижевице у градском подручју су регулисани. Извјестан број квалитативних параметара говоре у прилог чињеници да је загађење вода на подручју општине Братунац један од важних еколошких проблема, који представља ризик како за здравље становништва, тако и за квалитет животне средине. Дакле, главне изворе загађења површинских и подземних вода, нарочито ријека Крижевица и Глогова, представљају нетретиране индустријске и комуналне отпадне воде, дренажне воде из пољопривреде, као и процједне воде из депонија (процједним водама градске депоније угрожене су воде потока Баљиновац који се налази у њеној непосредној близини; комуналне отпадне воде са индустријским отпадним водама рудника "Сасе" у Сребреници којима је примарно угрожен водоток Сашка ријека и сл.). Негативним утицајима могу се додати и загађења вода усљед неадекватног одлагања чврстог отпада у непосредној близини водотока и у водотке, угроженост изворишта воде усљед непостојања утврђених зона санитарне заштите, те необезбјеђености потребних услова и опреме за филтрирање и добијање хемијски и бактериололшки потпуно исправне воде за пиће, што узрокује здравствену неисправност воде сеоских водовода. 141

142 ЗЕМЉИШТЕ Земљиште је једно од најзначајнијих природних ресурса општине Братунац због чега је од велике важности његово рационално искориштавање уз максимално поштовање начела заштите животне средине. Загађивање земљишта и његова умањена биолошка и естетска вриједност посљедице су интензивног антропогеног дјеловања на природно еколошке виједности простора. Значајни фактори измјене земљишта су емисије које у земљиште доспијевају путем таложења честица из атмосфере (технолошки процеси, моторна возила, индивидуална ложишта и др.), притисци на земљиште који настају усљед испуштања отпадних вода, као и хемијска средства која се користе у сврху побољшавања пољопривредне производње, те неадекватно одлагање чврстог отпада. Пољопривредно земљиште загађује се неадекватном употребом минералних ђубрива, пестицида и других агрохемијских средстава. Губици земљишта посљедица су и експлоатације минералних сировина, као и ерозије изазване сјечом шума, те водном ерозијом или неправилном обрадом. Ефекти негативних утицаја експлоатације на земљиште видљиви су на експлоатационом подручју каолина на локалитету Загони, глине на локалитету Суха пијеска и шљунка на локалитету Доња Врањковина (измјена природне контуре и форме терена, утицај на микроклиму, утицај на флору и фауну и др.). Табела 66: Приближне површине деградираног простора на подручју општине Братунац Општина Назив сировине Експлоатациона Деградирано до поља (ha) године (ha) Каолин 29,4 4 Братунац Глине 1 1 Пијесак и шљунак - 2 Извор: Институт за архитектуру, урбанизам и просторно планирање АФ Сарајево "Просторни план општине Братунац (нацрт)", Сарајево, године До их година површине деградиране рударском дјелатношћу су нарасле на око 20 ha. Урбани и привредни развој често доводи до оптерећења површинских слојева земљишта великом количином загађујућих материја. Иако на подручју општине Братунац нема континуираног мјерења квалитета земљишта, одређене оцјене могуће је приказати на основу мјерења квалитета земљишта на појединачним локалитетима на којима су евидентирани извори потенцијалног загађења. 142

143 Табела 67: Резултати испитивања специфичних параметара у земљишту у циљу провјере могућих утицаја од складиштења течног нафтног гаса (узорковање и анализа земљишта је у складу са ISO :2005) Анализа специфичних параметара M1-земљишта испод надземног резервоара М2- ливада иза надземног резервоара Cd <0,1 <0,1 2 Cu 1,0 2,6 100 Ni mg/kg ISO 1,0 1,2 50 Zn tla ,84 1,5 300 Pb 0,5 1,0 100 Cr (само Cr 6+ ) 0,72 1, Укупни нафтни угљоводоник mg/kg ISO tla ,35 0, Алифатски угљоводоници C 6 mg/kg ISO C 16 tla <0,1 <0,1 100 Извор: Еколошка документација Доказ уз захтјев за издавање еколошке дозволе (2010. год.) Према анализама контаминираности земљишта тешким металима на оба мјерна мјеста утврђено је да нема значајног утицаја на квалитет земљишта локације којој припада и нема значајних утицаја на околно земљиште на удаљености m, те да је низак садржај тешких метала, што је изузетно повољно за очување природног ресурса који може послужити за узгајање биљних култура. Иначе, олово, кадмијум и никл су најтоксичнији тешки метали за биљке и животиње. Нарушавање квалитета животне средине, али и здравља становништва, узрокује постојање нелегалних и неадекватно опремљених одлагалишта отпада. Загађење земљишта могуће је усљед продирања процједног филтрата из тијела депоније у земљиште, усљед продирања метана и угљен диоксида, те загађења нераствореним материјама. Квалитет земљишта нарушава отпадни материјал различитог састава (комунални отпад, јаловишта, отпадни муљ, крупни и ситни дрвни отпад, прашина, опасне течности и др.) који настаје на локалитетима у оквиру привредних погона, а усљед непрописног одлагања и збрињавања. Минираност земљишних површина, поред опасности по живот људи, чини велико оптерећење за квалитет животне средине. Простор загађен са минско - експлозивним убојним средствима првенствено се односи на локалитете у близини границе са општином Сребреница гдје су званично регистрована минска поља (ризичне минске површине) на подручју насељених мјеста Липеновићи, Јежештица, Магашићи, Бљечева, Загони, Залужје, Биљача, Лозница, Млечва, Факовићи и Бољевићи која покривају укупно ha. Иначе, према подацима BH МАС а из године на подручју општине Братунац налази се и ha сумњивих минских површина. Значајни извори загађења земљишта, поред поменутих, на подручју општине Братунац су коридори саобраћајница, односно загађивање тла усљед аероседиментације продуката сагоријевања моторних горива, излијевања нафте и нафтних деривата, масти и уља у непосредној близини саобраћајница. Највеће загађење огледа се кроз повећану концентрацију производа сагоријевања моторних возила што директно зависи од неколико фактора: дневног протока возила, састава возила и њихове старосне структуре, режима вожње и карактеристика саобраћајнице. 143 GV

144 ВАЗДУХ Квалитет ваздуха у општини Братунац условљен је како природним факторима тако и емисијама загађујућих материја које потичу из различитих извора, објеката или процеса. Обзиром да се не врши континуирано мјерење параметара квалитета ваздуха, није могуће дати прецизну оцјену стања квалитета ваздуха на подручју цијеле општине. Квалитативна оцјена стања квалитета ваздуха могућа је на основу анализе појединачних мјерења вриједности параметара у ваздуху вршених у близини појединих привредних субјеката, али и на основу дисперзије извора загађења на подручју општине. Главни извори загађивања ваздуха на подручју општине Братунац су продукти сагоријевања енергената у домаћинствима, индивидуалне котловнице и котловнице у производним објектима, саобраћај и депоније отпада (испаравање, неконтролисано горење на сметљиштима). Према извору емисије полутаната у ваздух, у најширем смислу, разликујемо линијске, тачкасте и површинске изворе загађења. Карактеристичне линијске загађиваче ваздуха у обухвату предметног плана представљају магистралне, регионалне и локалне саобраћајнице. Негативан утицај линијских загађивача се огледа у емисији полутаната сагоријевања моторних горива лошег квалитета у атмосферу (оловни бензин и дизел гориво са високим процентом сумпора и значајном емисијом чађи), употреби старих возила, као и неадекватним техничким стандардима за возила. Нарочито изражен утицај поменутих полутаната односи се на непосредну близину саобраћајница, чему се могу додати и неадекватно одвођење атмосферских падавина са коловоза (различитих уља и масти, нафте), одлагање комуналног отпада у непосредној близини, као и повишени нивои буке. Идентификовани линијски извори загађења са најинтензивнијим негативним утицајем на предметном простору су: Магистрални пут, Регионални путеви (Коњевић Поље Братунац - Скелани, Братунац Сребреница граница РС, Братунац - Дрињача). Иначе, укупна дужина саобраћајне мреже износи km (4.7 km магистралног пута, 76.5 km регионалних путева и 74.5 km локалних путева). Табела 68: Преглед просјечног годишњег дневног саобраћаја (ПГДС) за годину на саобраћајницама на подручју општине Братунац Ознака Дужина Изведени ПГДС Дионица саобраћајнице дионице (возила/дан) М19 Дрињача Коњевић Поље Р453 Сребреница 2 - Братунац Р453 Братунац 1 - Братунац Р453 Братунац 2 - Братунац Р453 Братунац 3 граница РС (Братунац) Р454 Коњевић Поље - Братунац Р454 Братунац 2 - Скелани Р454a Братунац 3 - Дрињача Извор: Публикација "Бројање возила на мрежи путева у Републици Српској година" у издању Јавног предузећа Путеви Републике Српске, Бања Лука, август године 144

145 Више појединачних извора емисије полутаната мањег капацитета на одређеном простору представља површинске изворе загађења. Полутанти површинских извора загађења у општини Братунац настају као продукт сагоријевања различитих врста горива за потребе добијања топлотне енергије за загријавање објеката (индивидуала ложишта и котловнице). Подаци о мјерењима квалитета ваздуха указују на потенцијално загађење (емисије прашине, емисије димних гасова из котловница, SO 2, NO X, CO) и односе се искључиво на привредне капацитете чији ниво емисије полутаната у ваздух зависи од примјењиваног технолошког процеса и врсте горива за добијање топлотне енергије. Приказани су резултати емисије различитих производних процеса који су заступљени на подручју општине Братунац. Табела 69: Резултати мјерења квалитета ваздуха према Правилнику о мониторингу квалитета ваздуха на подручју општине Братунац 8 Мјерно мјесто Полутант Период узорковања Измјерена вриједност (µg/m 3 ) Гранична вриједност (µg/m 3 ) Емисије у ваздух 1. У кругу производног комплекса - производња грађевинске столарије и елемената, резане грађе 2. У кругу производног и ремонтног комплекса металска индустрија 3. У кругу бензинске пумпе - трговина моторним горивима Поред Улаз произ. хале SO NO Висока CO вриједност ULČ (č/cm 3 ) SO 2 1 час часа NO 1 час часа 9 40 ULČ 1 часа часа Висока CO 8 часова 340 вриједност SO NO CO 8 часова 301 Висока вриједност Струготина, пиљевина, дрвна прашина, издувни гасови моторних возила Метална прашина, хемијска загађења из технолошког процеса, прашина са манипул. површина/емисије штетних гасова моторних возила Емисије штетних гасова моторних возила Извор: Еколошка документација Доказ уз захтјев за издавање еколошке дозволе ( год.) 8 За оцјену квалитета ваздуха подручја које се упоређује са граничним или циљним вриједностима ваздуха потребно је проматрати једногодишњи период. За оцјену квалитета ваздуха минималан период праћења је пет година. (Правилник о граничним вриједностима квалитета ваздуха Службени гласник бр. 39/05, члан 7.) 145

146 Појединачни извори загађења ваздуха који емитују значајне количине полутаната у ваздух представљају тачкасте загађиваче. У обухвату анализарног подручја не постоје капацитети који би се могли сврстати у загађиваче ваздуха, попут оних као што су термоенергетска постројења или објекти тешке индустрије. Према анализи и прегледу статистичких показатеља квалитета ваздуха, те упоређивањем са граничним вриједностима у Правилнику о граничним вриједностима квалитета ваздуха (Службени гласник РС бр. 39/05), могуће је закључити да на предметним локалитетима на којима се обављају разчичите активности, није дошло до прекорачења граничних вриједности квалитета ваздуха. ОТПАД Савремено управљање отпадом подразумијева имплементацију принципа одрживог развоја тј. хармонизацију економских, еколошких и социјалних аспеката развоја друштва у цјелини и сваког појединачног развојног програма. Степен развоја система управљања отпадом на подручју општине Братунац није задовољајвајући. Управљање комуналним чврстим отпадом у општини одвија се путем активности сакупљања, транспорта и одлагања отпада које је потребно додатно унаприједити и проширити како би се задовољиле основне претпоставке одрживог развоја система. Отпад се на подручју општине организовано сакупља само у градском насељу Братунац и у мјесним заједницама Кравица и Вољавица. Број становника који је обухваћен одвозом отпада је око становника. Поред пружања услуга домаћинствима, услуге су проширене на приватна и државна предузећа, јавне установе и објекте на територији општине. Коначно одлагање прикупљеног чврстог отпада врши се на градску депонију "Реповац", удаљену 4 km од града у близини насеља Јеловци. Дневна количина отпада која се одвози на депонију према процјенама комуналног предузећа АД Градска Чистоћа износи око 20 m 3, гдје се 90 % наведене количине отпада сакупи од становништва. На основу броја становника обухваћених одвозом отпада и укупне дневне количине отпада који се одвози на депонију, добије се специфична количина отпада у општини Братунац која износи око 0.45 kg/станов/дан (просјек за БиХ око 0.6 kg/станов/дан). Одлагање отпада на поменутој локацији врши се од године, а укупна површина за одлагање износи око 7.35 ha. Према процјенама комуналног предузећа запремина отпада одложеног на депонији износи m 3, а преостао простор за депоновање око 3.25 ha 9. Локација депоније одликује се добром саобраћајном повезаношћу са општинским центром (регионални пут Братунац Коњевић поље) и релативно добрим приступним путем. Прикупљање комуналног чврстог отпада у урбаном дјелу врши се пет дана у седмици, док се у приградским насељима врши један дан у седмици. Постојећа градска депонија не задовоља минималне услове уређења, због чега је нужно извршити реконструкцију према принципима савременог санитарног депоновања. Стање општинског одлагалишта отпада је такво да постоји мали степен 9 Извор квантитативних показатеља: План прилагођавања управљања отпадом за дјелатност прикупљања и транспорта отпада - Братунац, УНИС институт, Источно Сарајево, године. 146

147 или не постоје никакве основне мјере заштите да би се спријечило загађење земљишта, воде и ваздуха. Локалитет депоније "Реповац" одређен је општинском одлуком и представља прелазно или привремено рјешење за одлагање отпада за општину Братунац до реализације регионалне санитарне депоније. Осим комуналног чврстог отпада, на предметном простору се продукују специфичне врсте отпада (нпр. отпадна уља, акумулатори, батерије, медицински отпад, отпад анималног поријекла и др.) чије је количине због начина одлагања отпада, степена развоја система управљања отпадом и истраживања тешко процјенити. Према подацима комуналног предузећа, индустријски отпад се на депонију одвози једном седмично у количини од 960 m 3 годишње. Медицински отпад који се класификује као опасан не одлаже се на градску депонију. Отпад од грађевинског материјала користи се као прекривка или инертни слој на депонији. Прерадом и производњом дрвне сировине настаје отпад који се користи као енергент у котловницама самих произвођача или се као огревни материјал продаје трећим лицима. Обзиром да је организација система управљања отпадом непотпуна, у руралним дјеловима општине идентификована су неуређена одлагалишта. Дивља одлагалишта представљају сталну пријетњу здрављу становништва и укупном квалитету животне средине. Током протеклих година на подручју општине Братунац вршене су активности уклањања дивљих одлагалишта, која су због недовољне покривености организованим прикупљањем изнова настајала. Највећи број дивљих одлагалишта отпада евидентан је уз локалне путеве и обале ријека. Нека од познатих локалитета су у мјесним заједницама Селишта, Подчауш, Братунац, те насеље Доњци. Рационално трошење природних ресурса и смањење количина отпада који се мора коначно санитарно деоновати могуће је остварити контролисањем стварања отпада на самом извору и програмом рециклаже. Ове методе минимазације ставрања отпада на подручју општине Братунац заступљене су у незнатној мјери. На територији општине Братунац послује предузеће Д.О.О. "МПТ Кондор" које врши сакупљање секундарних сировина (жељезо, алуминијум, бакар, олово, пластичне гајбе, акумулатори). Секундарне сировине се одвозе из више општина: Сребреница, Зворник, Братунац, Бијељина, Соколац, Пале, Калесија, Тузла и Грачаница. Поред скупљања секундарних сировина ово предузеће врши рециклажу акумулатора. Рециклажом се осигурава поврат материјала из отпада, али и врши минимизација, као један од основних принципа савременог управљања отпадом. Према Стратегији управљања отпадом у БиХ, општина Братунац припада групи општина за које се препоручује изградња регионалне санитарне депоније према критеријима броја становника, положаја општина у односу на ентитетске границе као и према економским анализама. У складу са планом управљања отпадом на регионалном нивоу, у општини Братунац били би формирани центри за рециклажу отпада на одређеним локалитетима чему би претходило успостављање примарне селекције рециклабилних компоненти. БУКА Начином живота у урбаним срединама, развојем технике и примјеном аутоматизације повећава се ниво буке чији се негативан утицај манифестује на здравствено стање становништва или ефикасност њиховог рада и могућност концентрације. 147

148 Ограничена мјерења која могу указати на ниво комуналне буке, на подручју општине Братунац, извршена су на појединим локалитетима, односно, мјерним мјестима у кругу појединих погона или њиховој непосредној близини, а нормирање је извршено у складу са Правилником о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Службени лист СР БиХ бр. 46/89) и ISO стандардима. Табела 70: Вриједности нивоа буке на локалитетима на подручју општине Братунац у непосредној близини саобраћајних праваца Редни број Мјерно мјесто Измјерени ниво буке Leq db(a) Дозвољени ниво буке Leq db(a) Зона према намјени простора 1. Локалитет уз регионални пут Р454 Коњевић Поље - Братунац VI 2. Локалитет уз регионални пут Р454а Братунац - Дрињача VI 3. Локалитет уз регионални пут Р454 Братунац - Скелани VI Извор: Еколошка документација Доказ уз захтјев за издавање еколошке дозволе ( год.) Према поређењу измјерних резултата нивоа буке са граничним вриједностима прописаним Правилником, утврђено је да се ниво буке на локалитетима у непосредној близини саобраћајница, креће у дозвољеним границама. Локалитети потенцијалних прекорачења нивоа буке, у односу на граничне вриједности прописане законом, најчешће су пословно-стамбене зоне са високом фреквенцијом саобраћаја нарочито у дневним часовима, саобраћајнце на којима је већи интензитет саобраћаја (нарочито велики број теретних возила и аутобуса) и локалитети у оквиру производних и прерађивачких погона. Комунална бука није временски ограничена и дјелује непрекидно. Поред саобраћаја и локалних извора постоји низ чинилаца који негативно утичу на ниво буке као што су недовољан мониторинг, неадекватни или непотпуни прописи у области буке, неадекватно лоцирање објеката који су извор буке (индустријских, угоститељских и др.), непостојање зона заштите од буке, неадекватна, те недовољна контрола свих извора. 148

149 2. УРБАНИ СТАНДАРД Урбани стандард преставља једну од синтезних категорија у просторном и урбанистичком планирању која се базира на постојању низа показатеља. Показатељи урбаног стандарда произилазе већим дијелом из званичне статистике и мултидисциплинарног су карактера. Проблематика недостатака података, информација и показатеља је у сегменту урбаног стандарда највише изражена. Према архитекти Браниславу Крстићу, под урбаним стандардом се подразумијевају сљедеће категорије: форма и структура насеља/града, проблем бесправне изградње, субстандардна насеља, еколошки минимум, комунална опремљеност и комуналне услуге на цјелини територије града/насеља, јавни градски простори и функције, простори са изразитом социјалном функцијом, амбијент, сентимент и слика насеља, коефицијента заузетости и коефицијента изграђености парцела, саобраћај у градским насељима, одстрањивање отпадака, бука. Из оваквог обухвата појма "урбани стандард" види се сва његова комплексност, као и да претежно обухвата урбанистичке и еколошке критеријуме који су добрим дијелом већ обрађени у другим дијеловима овог Плана. Неки аспекти овако дефинисаног урбаног стандарда могу се обрадити једино на нижим нивоима планирања, као што су урбанистички план, итд. Проблем представља чињеница да се због оскудице званичних статистичких података, као и осталих података не могу добити показатељи који би омогућили квалитетно сагледавање стања урбаног стандарда. Због свега тога, о категоријама урбаног стандарда на подручју обухвата плана је могуће говорити само у виду квалитативних оцјене или их уопште не обрађивати због непостојања чак и оквирне квалитативне оцјене. ФОРМА И СТРУКТУРА НАСЕЉА (ГРАДА) Овај аспект урбаног стандарда је већ највећим дијелом обрађен у сегменту текста који се бави физиономијом и морфологијом насеља на подручју општине Братунац. На подручју општине Братунац једино градско насеље је општинско сједиште. Ово насељено мјесто карактерише доста правилан облик и компактна структура (пружање уз обалу Крижевице и Глоговске ријеке). На овакву структуру указује карта коришћења земљишта, као и густине насељености добијене на класичан начин или густине насељености компактно изграђеног дијела урбаног насеља. Насељено мјесто 149

150 Братунац има густину насељености компактно изграђеног дијела насеља од око ст/ha, што је на нивоу просјека РС. Примјетна је урбанизација дуж саобраћајница. Иначе, приградска насеља као што су Раковац, Реповац, Вољавица, Загони и Побрђе имају издужену структуру уз главне саобраћајнице. Централни дио насељеног мјеста Кравица, као секундарни центар, такође има доста компактну структуру, при чему је видљива линеарна урбанизација уз регионални пут. БЕСПРАВНА ИЗГРАДЊА Тачни подаци о размјерама бесправне изградње на подручју општине не постоје. Општина Братунац је донијела одлуку о легализацији бесправно започетих или изграђених објеката или дијелова објеката на свом простору. Претпоставља се да је највећи број бесправно саграђених објеката лоциран у самом општинском центру. СУБСТАНДАРДНА НАСЕЉА На основу теренског обиласка подручја општине нису идентификована субстандардна насеља. Ово је резултат чињенице да на подручју општине Братунац не постоје класична избјегличка насеља, већ се стамбено збрињавање избјегличке популације вршило у оквиру постојећих насеља. КОМУНАЛНА ОПРЕМЉЕНОСТ И КОМУНАЛНЕ УСЛУГЕ Комунална опремљеност, такође, представља категорију о којој се мора говорити на основу општих података и теренских обилазака терена. Стање је незадовољавајуће и само градско насеље Братунац у највећем дијелу посједује комуналну инфраструктуру (не постоји мрежа даљинског гријања, нити објекат за сахрањивање). Под комуналном опремљеношћу подразумијева се постојање саобраћајница, снабдијевање електричном енергијом, расвјете, водоснабдијевања, одвођења отпадних вода, фиксне телефоније, постојање даљинског гријања и гаса, зеленила и простора за сахрањивање. Централни дио насељеног мјесто Кравица је инфраструтурно опремљенији (електрична енергија, водовод, зачетак канализационог система, фиксна телефонија) у односу на остала насељена мјеста руралног карактера. АМБИЈЕНТ, СЕНТИМЕНТ И СЛИКА НАСЕЉА Већина насељених мјеста на подручју општине Братунац су релативно историјски млада. Изузетак представља насељено мјесто Братунац које има знатно дужи историјски континуитет. Први пут спомиње се године као насеље на путу између Босне и Србије (у том периоду имало је неколико кућа и 30 - ак становника). У аустроугарском периоду Братунац постаје општинско сједиште и почиње његов бржи развој, који на интезитету нарочито добија 1930 их година послије изградње моста на Дрини према Љубовији. Након Другог свјетског рата насељено мјесто Братунац од варошице са првенствено управном и трговачко занатском функцијом и око

151 становника прераста у урбани центар са преко 7000 становника и новим функцијама (индустријска, културна, образовна, здравствена), а добија и вишеспратне стамбене и пословне објекте. У садашњем тренутку (2012. година) Братунац представља долински град без контакта са главном ријеком, са преко 9000 становника и око 1700 радних мјеста, са тргом, парком, вишеспратним стамбеним зградама и бројним функцијама града (управна, индустријска, трговачка, образовна, здравствена, културна). Кључну улогу у трансформацији насеља имала је индустријализација након Другог свјетског рата, а посебно 1970 их и 1980 их година. САОБРАЋАЈ У ГРАДСКИМ НАСЕЉИМА Проблем саобраћаја у општинском центру Братунац је изражен због проласка два регионална путна правца Р453 Сребреница - Љубовија и Р454 Коњевић Поље - Скелани. Ове дионице су релативно оптерећене више са локалним, а мање са транзитним саобраћајем, али сви пролазе кроз општински центар. На основу података о бројању саобраћаја ЈП "Путеви РС", најоптерећенији правац је Р453, дионица Братунац 1 - Братунац 2 са ПГДС - ом 7599 возила/дан у години. Магистрални путни правац М19 Зворник - Власеница пролази крајњим сјеверозападним дијелом општине и на њему није присутно веће саобраћајно оптерећење. Тако ПГДС на дионици Дрињача - Коњевић Поље износи 2754 возила/дан у години. ОДСТРАЊИВАЊЕ ОТПАДА И БУКА У ГРАДСКИМ НАСЕЉИМА Градско насеље, те мјесне заједнице Кравица и Вољавица покривена су дјелатношћу комуналног предузећа које се баве одношењем отпада и одржавањем комуналне хигијене. Одвозом отпада је покривено око становника, као и приватна и државна предузећа, јавне установе и објекти на територији општине. Подаци о нивоу буке постоје само за градско насеље, а постојећи подаци говоре да су највећи извори буке локалитети пословно - стамбених зона са високом фреквенцијом саобраћаја, нарочито, у дневним часовима, саобраћајнице на којима је већи интензитет саобраћаја (нарочито велики број теретних возила и аутобуса) и локалитети у оквиру производних и прерађивачких погона. Нивои буке на овим локацијама су у дозвољеним границама. Генерално, урбани стандард на подручју градског насеља Братунац није на довољном нивоу и потребно је његово унапређење. Остали аспекти урбаног стандарда, претежно урбанистичког карактера као што су јавни градски простори, простори са изразитом социјалном функцијом, параметри уређења грађевинске парцеле (који су поменути као дио значења појма, а остали необрађени), не могу бити предмет просторног плана овог ранга и превасходно требају бити предмет урбанистичких планова. Категорија еколошког минимума је такође остала необрађена, зато што је нејасно њено значење (у Плану је видљив мањак података, информација и показатеља из области екологије). 151

152 3. ПРИРОДНЕ ВРИЈЕДНОСТИ И КУЛТУРНО - ИСТОРИЈСКА ДОБРА ПРИРОДНЕ ВРИЈЕДНОСТИ Подручје општине Братунац карактерише постојање природних вриједности. Читаво подручје има атрактивну природу, што је резултат геолошке различитости, хоризонталне и вертикалне рашчлањености терена, комбинације благих и оштрих рељефних облика, простране ријечне долине Дрине, разноврсности флоре и фауне и постојања значајних шумских комплекса. На територији општине, ранијом просторно - планском документацијом (нацрт Просторног плана општине Братунац из године), сагледана су подручја природних вриједности и предложена су 3 локалитета са аспекта њихове заштите: Регионални парк (парк природе) - "Јадар - Дрињача - Зворничко језеро", дио; Историјска подручја и предјели природних љепота (значајнији крајолици и видици): - "Подград", некропола стећака, - "Тегаре", језеро. Треба напоменути да простор Братунца не располаже значајнијим природним ресурсима. Из тог разлога је већи значај цијелог приобалног подручја ријеке Дрине, првенствено у смислу очувања и заштите природних вриједности, као и развоја туризма и рекреације. КУЛТУРНО - ИСТОРИЈСКА ДОБРА Културно историјска добра представљају свједочанства егзистирања човјека и његових цивилизација у времену и простору и веома су важан дио укупног човјековог насљеђа. У оквиру самих културно историјских добара разликују се археолошка добра и остала културно историјска добра (градитељско насљеђе). Најважнији правни акт РС у области културно - историјског насљеђа РС представља Закон о културним добрима (Сл. гласник РС 11/95, 103/08). Републички завод за заштиту културно - историјског и природног насљеђа РС није у досадашњем периоду урадио рекогнисцирање подручја општине Братунац са аспекта градитељског насљеђа и археолошких локалитета. Велики број археолошких локалитета (нарочито римских налаза и средњовјековних некропола стећака) указује на значајно културно - историјско насљеђе на подручју општине Братунац. Споменици културе Босне и Херцеговине прије године У СР БиХ до године је постојао регистар споменика културе који је обухватао и археолошке локалитете и остала културно историјска добра (градитељско насљеђе). На подручју општине Братунац до године није постојао ниједан заштићени споменик културе. Међутим, републички Завод је евидентирао два споменика културе 152

153 из османског периода који се налазе на подручју насељеног мјеста Коњевићи. Ријеч је о сљедећим споменицима: Турбе Хамза - деде Орловића и гробље, Текија; Мусафирхана (текија Хамза - деде), Текија. Ратна дешавања на територији БиХ у периоду година су учинила да један дио споменика културе буде уништен, што је био случај и у општини Братунац (текија Хамза - деде у Коњевићима). Национални споменици Босне и Херцеговине Као резултат Дејтонског споразума (Анекс 8) на нивоу Босне и Херцеговине је утемељена Комисија за очување националних споменика, чији је основни задатак заштита културно историјског насљеђа кроз проглашење објеката културно историјског насљеђа националним споменицима. На подручју општине нема националних споменика БиХ. Такође, на привременој листи националних споменика БиХ коју је формирала Комисија нису присутна културно историјских добара са подручја општине Братунац. Градска џамија у Братунцу се налази на листи петиција. Евидентирано градитељско насљеђе У нацрту Просторног плана општине Братунац из године идентификовано је градитељско насљеђе које треба заштитити, а који и данас егзистира. Ријеч је о сљедећим објектима: Турбе у селу Текија; Црква успења Богородице у Братунцу, Споменик борцима НОР-а у Братунцу, Спомен гробница у Факовићима. Републички завод за заштиту културно - историјског и природног насљеђа РС у склопу израде Регулационог плана за простор централног подручја насеља Братунац као вриједно градитељско насљеђе (индустријска баштина) је издвојио старе објекте дуванске индустрије у Братунцу ("Дуван" а.д. Братунац). Археолошки локалитети У Просторном плану РС до године је евидентиран само један археолошки локалитет са подручја општине Братунац. Ријеч је старом православном гробљу са стећцима у Братунцу (локалитет Подградац). У наредном дијелу текста су наведени евидентирани археолошки локалитети из Археолошког лексикона БиХ на подручју обухвата плана. Праисторија ГАЈ, Доњи Бачић, Братунац. Праисторијска некропола са тумулима. Истраживање вршила М. Косорић и На узвишеном платоу лежи 10 хумки претежно оштећених (пречника од 4 до 16 m, висине око m). У једној од истражених 153

154 хумки откривени гробови са спаљеним остацима покојника; све хумке садржавале су фрагменте керамике. Бронзано и жељезно доба. КРАТИНА, Тегаре, Братунац. Праисторијски тумули. Некропола обухвата четири развучене и доста оштећене хумке. Вјероватно бронзано доба. КРЧЕВИНЕ, Тегаре, Братунац. Праисторијска некропола са тумулима. Састоји се од пет хумки пречника од 10 до 20 m, висине око 0.80 m. Вјероватно бронзано доба. ЛЕДИНЕ, Бјеловац, Братунац. Праисторијски тумули. У пољу уз Дрину налазе се двије развучене хумке, пречника око 15 m, висине око 0.80 m. Вјероватно бронзано доба. ЛУГ, Коњевић Поље, Братунац. Праисторијски тумулус. Остаци веће, раскопане хумке. Вјероватно бронзано доба. ЛУГ, Тегаре, Братунац. Праисторијска некропола с тумулима. Истраживања вршила М. Косорић У Тегарском пољу, смјештено седам оштећених хумки, пречника око 10 и 14 m, висине око m. Насуте су земљаним насипом. Сахрањивање је двојако: скелетно и спаљивање. Бронзано доба. МЕЂА, Подчауш, Братунац. Праисторијска некропола са тумулима. Истраживања вршила М. Косорић и Некропола са 14 хумки пречника између 9 и 16 m, висине око m. Налаз из једне хумке: бронзана игла, наруквица и судић. Средње бронзано доба. ПОДРИД, Вранешевићи, Братунац. Праисторијски тумули. Двије хумке пречника око 15 m, висине 0.80 m. Вјероватно бронзано доба. Праисторија и римско доба КАРАУЛЕ, Сикирићи, Братунац. Трагови праисторијског и римског насеља. На простору уз Дрину, на дубини од 1.20 m, нађени фрагменти праисторијске керамике. Култура неодређена. На истом простору откривени остаци зидова с налазима сиве керамике и комадом олова што индицира на трагове насеља из римског доба. Праисторијско и римско доба, 1-4. ст. Праисторија и Средњи вијек БРАТУНАЦ 1, Братунац. Праисторијски тумулус и средњовјековно гробље. Истраживање вршила М. Косорић Тумулус смјештен у самом граду (промјер 14 m, висина око 1.80 m); изграђен је од земље. Првобитни праисторијски гробови уништени накнадним укопавањима. Откривена 24 средњовјековна гроба; прилог: бронзано и сребрно дугме и дубровачки динар с краја 14. и почетка 15. в. У центру града лоциран велики оштећен и заравњен тумулус. Вјероватно бронзано доба и касни средњи вијек. ЦРКВИШТЕ, Вранешевићи, Братунац. Праисторијско насеље и средњовјековна некропола. Пробна истраживања обавила М. Косорић Смјештено на високој тераси изнад усјека Грабовичке ријеке, са стрмим падом на источном дијелу према Дрини. Културни слој дебљине око 0.80 m, садржи налазе који припадају винчанској култури. На крајњем источном дијелу платоа сачувано неколико стећака. Млађи неолит и касни средњи вијек. ПОДЦРКВИНА (Брезовача), Михаљевићи, Братунац. Праисторијско насеље и остаци средњовјековне зграде. Пробна истраживања обавила М. Косорић Смјештена на брду Хриђу. На источној страни платоа откривен дио темеља грађевине, вјероватно цркве. На падинама и у подножју нађени бројни фрагменти праисторијске и средњовјековне керамике, датоване од неолита до млађег жељезног доба и у средњи вијек. Праисторија, римско доба и Средњи вијек ГРАДИНА (Црквина), Михаљевићи, Братунац. Праисторијска градина, римска утврда, уломци стела, римски новац и средњовјековне рударске јаме. Плато брда величине сса 30 х 50 m, окружен је неправилним, елипсастим зидом у којем се, уз циглу и естрих 154

155 Римско доба налази и цријеп што упућује на остатке праисторијског утврђеног насеља. Нешто ниже запажени су остаци зида који припада римској утврди, подигнутог на првобитној праисторијској градини. Налази: грађевински материјал, два фрагмента стела (од њих један нађен у секундарном положају), база ступа и новац (Constantinus 2, ); камен с приказом крста вјеројатно уништен. На јужној падини брда остаци старих, вјеројатно средњовјековних, рударских јама. Бронзано доба, римско доба, 3-6. ст. и средњи вијек. БАРЕ, Залужје, Братунац. Римска вила. На простору величине око 3000 m 2 на подножју бријега Красташа наилази се на римску циглу и обрађено камење римске зграде. Римско доба. БИЉАЧА, Биљача, Братунац. Римски надгробни споменик. Споменик са натписом на грчком језику. Римско доба, 3. ст. БЈЕЛОВАЦ 1, Бјеловац, Братунац. Римски надгробни споменик. Титул с табулом ансатом, с натписом. Римско доба, 3-4. ст. БЈЕЛОВАЦ 2, Бјеловац, Братунац. Римски новац. Приликом градње пута Бјеловац - Градина пронађено је 10 римских новчића из З. ст. Римско доба. БРАТУНАЦ 2, Братунац. Римска зграда, Остаци грађевинског материјала и обрађени камени блокови. Римско доба. ЦРКВИШТЕ, Брезак, Братунац. Римско насеље. На простору уз Дрину налазе се трагови римских зидова и цигле, а нађен је и фрагменат коринтског капитела. Римско доба, 1-3. в. КАМЕЊАК, Братунац. Римска стела. Стела је припадала тумулусу с ритусом инцинерације о чему говоре и нађени фрагменти керамике. Римско доба, 3. в. КОЛУДРА, Залужје, Братунац. Римско насеље. Уз поток Колудра, испод стијена Колудра наилази се на остатке римских зидова и циглу на простору од око m 2. Римско доба. ПОТПУТЊАЧА, Факовићи, Братунац. Римско насеље. На простору уз Дрину откривени темељни зидови са апсидом и уломци римске цигле, керамике и зидног малтера с траговима боје. Римско доба, 1-4. ст. СЕГНА, Лозница, Братунац. Остаци зграде и римски надгробни споменик. Случајно откривени камени квадери; римски споменик украшен фигуралним мотивима. Римско доба, 3. ст. СИКИРИЋ 1, Сикирић, Братунац. Остава римског новца. Нађено 790 сестерцијуса кованих у ковници VIMINACIUM (Костолац): (Gordianus 3, ; Philippus 1, ; Decius, ; Trebonianus Gallus, ; Volusianus, ; Aemilianus 253; Hostilianus, 251). Римско доба, 3. ст. СИКИРИЋ 2, Сикирић, Братунац. Римски култни споменик. Жртвеник посвећен божанству Силвана. Римско доба, 3. ст. ТЕГАРЕ, Тегаре, Братунац. Остаци маузолеја. Фрагменти натписа палимпсеста. Један дио нађен је у Тегарама, а други код Лутвина хана. Припадају једном натпису маузолеја у Тегарама. Римско доба, З. ст. УГАШИЦЕ, Тегаре, Братунац. Римско насеље. Трагови насеља (уломци цигле и камења) запажени су на простору од око 10 дунума. Римско доба, 1-4. ст. ЖАЊЕВАЧКА БАШТА, Вољевица, Братунац. Трагови римске зграде (вила рустика). На онижем платоу изнад села наилази се на трагове зидова и фрагменте керамике. Римско доба, 1-4. в. Римско доба и и Средњи вијек ЦРКВА РУЖИЦА (Поткуњица), Тегаре, Братунац. Римска и средњовјековна некропола и остаци зграде. На омањем узвишењу уз православно гробље пронађено шест римских надгробних споменика у секундарној употреби и три стећка у облику стуба. У средини 155

156 узвишења налазе се остаци темеља неке зграде, вјеговатно цркве. Римско доба, 3-4. ст. и касни средњи вијек. ДОЊИ МАГАШИЋИ, Доњи Магашићи, Братунац. Римски споменик и средњовјековна некропола. На римском споменику приказ људске фигуре. Сачуван један стећак у облику стуба, остали уништени. Римско доба и касни средњи вијек. ГРАДОВИ, Вољевица, Братунац. Римски каструм, насеље и средњовјековно гробље. Уз Дрину и на десној обали Вољевичке ријеке, на простору од 25 ha шири се већи грађевински комплекс. На њему се налази много остатака римског грађевинског материјала, посебно фрагмената архитектуре. Простор је с три стране заштићен бедемом. Одавде потјече жртвеник посвећен Јупитеру с натписом "...LE/G XIС/...(...)/" који упућује на војнички логор једне вексилације. Уз логор је постојало и насеље. Овдје је смјештена и некропола стећака. Римско доба, 1-4. ст. и касни средњи вијек. КАМЕЊАЦИ, Красановићи - Красанпоље, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано 29 стећака у облику сандука, саркофага и стела, оријентисаних СЗ-ЈИ; украс: витица, крст, полумјесец, биљни мотив. Као сполија употребљен фрагмент римског стуба. Римско доба и касни средњи вијек. ЛУДМЕРАЦ, Радељевац, Братунац. Римски споменици и средњовјековна некропола. Сачувана четири античка сполија с траговима фигуралних представа и 18 стећака у облику плоча и сандука и стела; украс: вегетабилни мотиви, људска фигура, крст. Касни средњи вијек. МРАМОРЈЕ (Римско гробље), Лозница, Братунац. Античка сполија и средњовјековна некропола. Приликом заштитних радова (С. Перић) на некрополи са стећцима дислоцирана су 33 стећка у облику сандука, саркофага и стубова, остали уништени; међу њима остаци римских споменика: ципус с приказом Атиса, квадери, капители, фрагменти стубова. Истражено је и 27 гробова, укопаних у просту земљу, повремено уз дрвени или камени заштитни оквир, оријентисаних З-И. Налаз из два гроба: новчић и наушница. Римско доба, 2-3. в. и касни средњи вијек, в. МРАМОРЈЕ, Вољевица, Братунац. Средњовјековна некропола уз сполије античке архитектуре. Сачувано 60 стећака у облику сандука и стубова, оријентисаних претежно З-И. Римско доба и касни средњи вијек. ПОДЛИЈЕШЋЕ, Подчауш, Братунац. Остаци римске архитектуре и средњовјековно гробље. Сачуван један стећак, остали уништени: као сполија употребљен фрагмент украшеног архитрава античке грађевине, дислоциран. Римско доба и касни средњи вијек. ЖДРИЈЕЛО, Вољевица, Братунац. Фрагмент римске архитектуре и средњовјековна некропола. Сачувано 25 стећака у облику сандука и саркофага, оријентисаних З-И и С-Ј; као сполија употребљен фрагмент римског архитрава. Римско доба и касни средњи вијек. Средњи вијек БАЊЕВИЋИ, Бањевићи, Братунац. Средњовјековна некропола. Уз православно гробље сачувано је 14 стећака у облику плоча и стела; украс: линеарни мотиви, крст, полумјесец, орузје, представа животиње и људске фигуре. Касни средњи вијек. БОЉЕВИЋИ, Бољевићи, Братунац. Средњовјековна некропола. У православном гробљу сачувано око 30 стећака у облику плоча, сандука, саркофага и стубова, оријентисаних претежно З-И; украс: оружје и људска фигура. Остали уништени. Касни средњи вијек. БРАТУНАЦ З, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано око 124 стећка у облику сандука, саркофага и стуба, оријентисаних З-И и С-Ј; украс: крст, спирала, биљни мотиви. На једном сроменику натпис. Касни средњи вијек. ЦРКВИНА, Глогова, Братунац. Средњовјековно гробље. Уништена некропола стећака. Касни средњи вијек. ЧОЛАКОВИЋИ, Чолаковићи, Братунац. Средњовјековно гробље. Сачувана три стећка у облику саркофага и стела, оријентисаних З-И; украс: полумјесец, мач, копље. Касни средњи вијек. 156

157 ДОЊИ БАЧИЋ, Доњи Бачић, Братунац. Средњовјековна некропола. У православном гробљу сачувана 43 стећка у облику сандука, саркофага и стела, оријентисаних З-И; украс: крст, полумјесец, вијенац, бордура, оружје, спирала, пластично ребро. Касни средњи вијек. ДРАГИН ХАН, Мратинци - Присоје, Братунац. Средњовјековно гробље. Сачувано осам стећака у облику стуба. Касни средњи вијек. ЂУРИНИ ГРОБОВИ, Подчауш, Братунац. Средњовјековна некропола. Уништени стећци. Касни средњи вијек. ФАКОВИЋИ, Факовићи, Братунац. Средњовјековно гробље. Уз православну цркву сачувано је пет стећака у облику сандука и саркофага, оријентисаних З-И. Касни средњи вијек. ГАЈ, Горњи Бачић, Братунац. Средњовјековно гробље. Сачувано 10 стећака у облику сандука, саркофага и стела, оријентисаних З-И. Касни средњи вијек. ГРОБНИЦЕ, Глогова, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано 29 стећака у облику сандука, саркофага и стуба. Касни средњи вијек. ХРНЧИЋИ, Хрнчићи, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано 27 стећака у облику плоча, саркофага и стела, оријентисаних СИ-ЈЗ и З-И; украс: архитектонски мотиви, линеарни орнамент, крст, полумјесец, розета, вегетабилни мотиви, људска фигура. Касни средњи вијек. ЈАГОДЊА, Јагодња, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано 15 стећака у облику сандука. Касни средњи вијек. ЈЕЛАСИ, Млечва, Братунац. Средњовјековно гробље. Сачувано 49 стећака у облику плоча, саркофага и стубова. Касни средњи вијек. КОШТАНОВАЧКО ГРОБЉЕ, Биљача - Присоје, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано 25 стећака у облику сандука, саркофага и стуба, оријентисаних З-И; украс: спирала, крст, вијенац. Касни средњи вијек. ЛИПЕНОВИЋИ, Липеновићи, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано око 100 стећака у облику стубова, распоређених у три групе, оријентисаних претежно З-И; украс: пластична ребра, симболични знаци, биљни мотиви, фигурална сцена. Касни средњи вијек. ЛУКЕ (Мраморје), Жлијебац, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано 16 стећака у облику сандука, у двије групе, оријентисаних З-И. Касни средњи вијек. МАКОВАЦ, Поповићи, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано 15 стећака у облику плоча, сандука, саркофага, стела и аморфних блокова; украс: полумјесец, круг, јабука. Касни средњи вијек. МАНАСТИРИШТЕ, Факовићи, Братунац. Средњовјековно гробље и остаци цркве. Око искрчених темеља вјероватно црквене грађевине сачувано шест стећака у облику плоча. Касни средњи вијек. МРАМОРИЦА, Кравица - Брана Бачић, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано 15 стећака у облику саркофага и стела, оријентисаних З-И; украс: вегетабилни и флорални мотиви. Касни средњи вијек. МРАМОРЈЕ, Бегићи, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано 34 стећка у облику плоче, сандука, саркофага и стела, различито оријентисаних; украс: вегетабилни мотиви, полумјесец, мач, рука. Касни средњи вијек. МРАМОРЈЕ, Братунац. Средњовјековно гробље. Уз православно гробље сачувано осам стећака у облику плоча, саркофага и стуба, оријентисаних З-И и С-Ј; оштећени. Касни средњи вијек. МРАМОРЈЕ, Јелах, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано 16 стећака у облику сандука и стуба, оријентисаних З-И; украс: симболични знаци, биљни мотив, застава, људске фигуре. Касни средњи вијек. ОГРАЂЕНА ВОДА, Побуђе, Братунац. Средњовјековно гробље. Сачувано шест стећака у облику стела. Касни средњи вијек. ОПРАВДИЋИ, Оправдићи, Братунац. Средњовјековна некропола. У православном гробљу сачувана су 63 стећка у облику плоча, сандука, стеле и аморфних блокова, 157

158 оријентисана СИ-ЈЗ и С-Ј; украс: вегетабилни мотиви, људска фигура. Касни средњи вијек. ПРЕКА ЊИВА, Вољевица, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано 16 стећака у облику плоча, саркофага и стуба. Касни средњи вијек. СТОЛИЦЕ, Бљечева, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувана 43 стећка у облику плоча, сандука саркофага и стубова. Касни средњи вијек. ТЕКИЈА, Текија, Братунац. Средњовјековни споменик. Усамљени стећак у облику стеле; украс: вегетабилни мотиви, људска фигура. Касни средњи вијек. УСЈЕНОВАЧА, Красанпоље, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано 15 стећака. Касни средњи вијек. Неки од археолошких налаза наведених у Археолошком лексикону не егзистирају на оригиналним локацијама, већ су премјештени у Земаљски музеј у Сарајеву. Примјер је усамљени стећак - стуб из засеока Текија (Коњевићи) и стећак у облику стуба са представом човјека са прекрштеним рукама на грудима из Оправдића. На простору општине Братунац постоји још неколико археолошких локалитета који нису евидентирани у Археолошком лексикону БиХ, а међу њима треба издвојити Ровашићку кулу у насељеном мјесту Дубравице и стари град "Град" у Вољавици (средњи вијек). Иначе, међу евидентираним археолошким локалитетима се нарочито истиче римски локалитет "Градови" у Вољавици. Конзервација археолошких локалитета није вршена, а такође нису утврђене њихове заштитне зоне. У структури археолошких локалитета доминирају римски локалитети и некрополе стећака. Археолошки локалитети су доста равномјерно распоређени по подручју општине са изузетком појединих зона веће концентрације као што су потез Вољавица Тегаре уз Дрину (римско доба) и јужне падине Глогове планине (некрополе стећака). Неколико археолошких локалитета (првенствено градине) се налазе на узвишењима, тако да би на тим локалитетима могло доћи до просторног сукоба са телекомуникационом намјеном (постављање различитих телеком. уређаја), што би требало по сваку цијену избјећи. Генерално, највећи број културних добара је смјештен у руралном подручју, гдје није у већој мјери угрожен људском дјелатношћу (пољопривреда и шумарство). Најугроженија културна добра (прије свега археолошки локалитети) су лоцирана у самом градском насељу Братунац, гдје је највећи степен антропогене промјене средине и највећи притисак на ова добра. 158

159 4. ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА, ТЕХНИЧКИХ ОПАСНОСТИ И РАТНИХ ДЕЈСТАВА ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА Заштита од земљотреса и клизања тла Област сеизмологије је обрађена у дијелу текста који се бави геолошким карактеристикама простора општине Братунац. Максимално очекивани сеизмички интезитет потреса за повратни период од 500 година за цјелокупни простор општине износи VIII o МСК-64 скале. Одговарајући ниво заштите од земљотреса, у смислу умањења рушилачких посљедица, може се постићи кроз начин градње и строго придржавање прописа у градњи стамбених и других објеката. Највећи дио територије општине Братунац чине простори са средњим хазардом од клизишта. Подручја са средњим хазардом обухватају терене изграђене од карбонског кластичног комплекса кога чине пјешчари, кварцне брече и конгломерати. Већа клизишта се налазе на подручју насељених мјеста Мратинци, Полом, Витковићи, Запоље (локалитет Тук) и Жлијебац. Заштита од вода Опасност од плављења је присутна у долинским дијеловима општине Братунац, тачније дуж тока ријеке Дрине (између водотока и регионалног пута), као и у доњем дијелу тока Глоговске ријеке и Крижевице. Конкретну опасност на подручју већег дијела општине Братунац могло би представљати рушење бране депоније јаловине рудника олова и цинка "Сасе" која се налази на самој граници у сусједној општини Сребреница. Овај рудник и његова депонија јаловине су од стране ресорног Министарства дефинисани као једна од пет црних еколошких тачака РС. Заштита од временских непогода Подручје општине Братунац, као и читав источни дио РС, су током прољећа и љета (највише у мају и јулу) изложени временским непогодама које су обично праћене олујним вјетром, градом и великом количином падавина. Подручје општине је покривено системом противградне заштите, односно, општина Братунац је генерално заштићена од временских непогода. У садашњем тренутку на подручју општине Братунац постоји 6 инсталисаних противградних станица и то на локацијама Равнице, Брезак, Борић, Вољевица, Тегаре и Факовићи. Заштита од пожара Заштита и спашавање од пожара обухвата: припрему и спровођење превентивних мјера у свим срединама, објектима, мјестима и просторијама гдје постоји могућност настанка пожара; организовање и припремање снага за гашење пожара; организацију осматрања и обавјештавања о појавама пожара; гашење и локализовање пожара; 159

160 спашавање људи, материјалних и других добара из објеката и подручја угрожених пожаром. Највећи број пожара у Републици Српској заузимају шумски пожари. Шуме и шумска земљишта по катастарском операту чине око 54.5 % укупне површине општине. Шумска управа Братунац врши организовано осматрање шума у циљу раног откривања шумских пожара и генерално прати метеоролошке параметре који погодују настанку шумских пожара. Поред непажње, удара грома, непланске експлоатације, намјерног изазивања пожара, као узрок појаве шумских пожара може се навести и неконтролисано одлагање смећа које се често одлаже ван депонија. Чишћењем пољопривредних имања, пале се отпаци у близини шуме без контроле, што се обично преноси на шуму и представља велику опасност за појаву шумских пожара. Градско насеље Братунац и секундарни општински центар Кравица због начина градње, густине градње, великог броја топлотних извора, могу представљати погодну територију за настанак пожара. Грађевински недостаци нису непосредни узрочници пожара, али зато могу бити узрочници наглог ширења пожара и рушења, тако да се повећавају штета и опасност за људе. Типични примјери непосредних узрочника пожара су: неисправни и оштећени димњаци, ложишта, електричне и гасне инсталације, преношење пожара са објекта на објекат, велика густина изграђености, коришћење лако запаљивих грађевинских материјала приликом градње објеката и слично. Овим недостацима могу се додати и неадекватно спроведене урбанистичке мјере заштите (неправилан распоред објеката и недовољна међусобна растојања објеката осјетљивих на пожар). У приградским насељима и општинском центру је концентрисан одређен број индустријских објеката у којима постоје повећане пожарне опасности које захтијевају стални надзор и систематско спровођење превентивних мјера заштите. Највећа пожарна опасност у погледу индустријских објеката односи се на објекте дрвне индустрије ("Петропројект" и "Гама - Пром"). Највећи извор ризика од пожара у погледу складишта запаљивих течности представља складиште течног нафтног гаса предузећа "LPG - point" д.о.о. Братунац у кругу бившег предузећа "Каолин". Иначе, у самом градском насељу постоји 5 бензинских пумпи. Узроци појаве пожара (посредни и непосредни) у градовима произилазе углавном из сљедећих разлога: неповољне локације објеката, карактера технологије система изградње објеката и њихових грађевинских карактеристика, дотрајалих електричних и гасних инсталација, недостатка воде за гашење пожара и слично. ЗАШТИТА И СПАШАВАЊЕ ОД НЕЕКСПЛОДИРАНИХ УБОЈНИХ СРЕДСТАВА И МИНА Заштита од неексплодираних убојних средстава (у даљем тексту НУС) и мина је мјера цивилне заштите која се састоји од њиховог проналажења, откривања, обиљежавања, 160

161 ископавања, дезактивирања, преношења, утовара, превожења, привременог ускладиштења и уништавања без обзира на просторни размјештај и обим НУС-а. Према подацима Центра за уклањање мина у БиХ (BH MAC) из друге половине године сумњиве минске површине у РС чине 385,945 km 2, што је 1.56 % површине РС, док је просјек на нивоу БиХ 2.85 % (1460,241 km 2 ). Подручје oпштине Братунац је генерално контамирано минама изнад просјека БиХ и РС. Сумњиве минске површине по подацима из године на подручју oпштине Братунац покривају ha или 2.99 % површине општине. Ове површине су концентрисане у дуж читаве границе са општином Сребреница (подручје насељених мјеста Липеновићи, Јежештица, Магашићи, Бљечева, Загони, Подчауш, Побрђе, Вољавица, Залужје, Биљача, Лозница, Пирићи, Сикирић, Запоље, Млечва, Факовићи, Бољевићи, Јакетићи и Жлијебац), као и дијелу границе са општином Милићи (подручје насељеног мјеста Мратинци). Ризичне минске површине покривају ha или 0.31 % површине општине и присутне су на подручју насељених мјеста Липеновићи, Јежештица, Магашићи, Бљечева, Загони, Залужје, Биљача, Лозница, Млечва, Факовићи и Бољевићи. Све ове површине прате некадашњу линију раздвајања током посљедњег рата и у већини случајева обухватају узвишења (доминантне коте) и њихову непосредну околину. ЗАШТИТА И СПАШАВАЊЕ ОД TEХНИЧКИХ ОПАСНОСТИ На подручју општине Братунац постоји више могућих извора техничких акцидената. Најзначајни могући извори су дати у сљедећој табели. Табела 71: Најзначајнији извори техничких акцидената на подручју општине Братунац Редни број 1. НАЗИВ ОБЈЕКТА И ЛОКАЦИЈА Складиште горива "LPG - point" д.о.о. Братунац 2. Резервоари бензинских пумпи (6) ОПИС МОГУЋЕГ АКЦИДЕНТА Хаварија у складишту течног нафтног гаса Хаварија у резервоарима течног горива ЗАШТИТА ОД РАТНИХ ДЕЈСТАВА Један од основних начина заштите становништва од ратних дејстава представља склањање становништва у различите врсте склоништа. Она се могу подијелити на склоништа основне заштите и склоништа допунске заштите. У овој другог групи склоништа се нарочито истичу природна склоништа попут пећина и других подземних облика рељефа. На подручју општине Братунац не постоји намјенско склониште у функцији. Из ове чињенице је видљив недостатак склоништа основне заштите. Постоји могућност да су ова склоништа постојала у периоду прије године, али да су сада ван функције. 161

162 VII БИЛАНС КОРИШЋЕЊА ПОВРШИНА У погледу биланса коришћења површина присутни су различити методолошки приступи, што условљава и одређене разлике у погледу података о учешћу различитих категорија земљишта односно површина у укупној површини општине Братунац. У овом поглављу биће приказани између осталог подаци добијени од Републичке управе за геодетске и имовинско правне послове (РГУ), тачније из њиховог катастарског операта, и као други извор података подаци добијени обрадом дигиталног картографског материјала из пројекта који је радила European Environment Agency (Европска агенција за животну средину) под називом CORINE LAND COVER (CORINE земљишни покривач). Разлике између ових података су посљедица различитих методолошких приступа издвајању појединих категорија земљишта (површина), као и нивоа детаљности (разматрања). Катастарске податке карактерише највећа детаљност, јер је катастарска парцела основна јединица прикупљања података и анализе, тако да се може ићи до прецизности од свега неколико m 2. Њихов највећи недостатак је неажурност и због тога се приступило коришћењу других извора података. С друге стране, подаци из пројекта "CORINE LAND COVER" су најопштији, пошто су основа за њих били сателитски снимци, а јединица посматрања је била ћелија димензија 28.5 са 28.5 m, али њихова предност је већа ажурност, пошто потичу из године. Иначе, укупна површина општине Братунац по катастру је km 2 или ha. Међутим, као полазна површина на којој се базирају сви подаци плана узета је површина која је добијена картометријским поступком у AUTO CAD програму и која износи km 2 или ha. Разлика износи ha, што је око 0.42 % површине обухвата. Ипак је као референтна површина узета површина добијена картометријским методом у AUTO CAD програму. Табела 72: Структура коришћења земљишта на подручју општине Братунац (процјена по подацима из катастарског операта за годину) ha СТРУКТУРА КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ (процјена по подацима из катастарског операта за годину) - ha Пољопривредно земљиште Шумско земљиште Грађевинско земљиште Рудно земљиште Водене површине Остала неплодна земљишта УКУПНО

163 Табела 73: Структура коришћења земљишта на подручју општине Братунац (процјена по подацима из катастарског операта за годину) % СТРУКТУРА КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ (процјена по подацима из катастарског операта за годину) - % Пољопривредно земљиште Шумско земљиште Грађевинско земљиште Рудно земљиште Водене површине Остала неплодна земљишта УКУПНО Ако се упореди ова структура коришћења земљишта са структуром коришћења земљишта у Републици Српској (по катастру), уочљиве су разлике. На подручју општине Братунац присутно је мање пољопривредног земљишта, а више шумског земљишта у односу на просјек РС, што је у корелацији са насљеђеним физичко географским карактеристикама и нивоом антропогене активности у простору општине Братунац. Табела 74: Структура коришћења земљишта на подручју општине Братунац (CORINE LC 2006) ha СТРУКТУРА КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ (CORINE LC 2006) - ha Пољопривредно Шумско Грађевинско Водене УКУПНО земљиште земљиште земљиште површине Табела 75: Структура коришћења земљишта на подручју општине Братунац (CORINE LC 2006) % СТРУКТУРА КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ (CORINE LC 2006) - % Пољопривредно Шумско Грађевинско Водене УКУПНО земљиште земљиште земљиште површине Структура коришћења земљишта по CORINE пројекту се разликује од структуре коришћења земљишта по катастру, што је потпуно разумљиво због разлика у методолошком приступу. Тако нпр. методологија CORINE пројекта у пољопривредно земљиште укључује и распршена сеоска насеља односно грађевинско земљиште мањих насеља. Међутим, неке категорије су у значајној мјери усаглашене као што је шумско земљиште. Разлика од 7.52 % се може објаснити чињеницом да су подаци из катастарског операта о пољопривредном и шумском земљишту прилично неажурни, односно потичу из 1980 их година, а у међувремену је дошло до процеса запуштања пољопривредног земљишта (раније искрчене шуме) и његовог претварања у шуме и шумско земљиште у брдско планинском подручју општине изазваног првенствено 163

164 дерурализацијом и старењем сеоске популације. Овакав закључак потврђује податак да су површине под шумским земљиштем у периоду година по CORINE методологији повећане за око 184 ha. Поређење структуре коришћења земљишта по CORINE пројекту на нивоу општине Братунац и БиХ показује да је удио шумског земљишта, грађевинског земљишта, а нарочито водених површина већи од просјека БиХ, док је удио пољопривредног земљишта нешто испод просјека БиХ. 164

165 VIII БИЛАНС КОРИШЋЕЊА РЕСУРСА Дефинисање биланса коришћења свих ресурса наведених у Правилнику о садржају планова није могуће због недостатка одговарајућих података. У дијелу Плана који се бави стањем електротехничке инфраструктуре дат је биланс коришћења електричне енергије, док за остале видове енергије, као и за остале врсте ресурса (вода, сировине и итд.) то није могуће. IX БИЛАНС КОРИШЋЕЊА ОБЈЕКАТА Данашња методологија израде просторних планова у ужем смислу подразумијева једино дефинисање биланса коришћења површина, односно креирање биланса основних категорија коришћења и намјене простора. Сам биланс коришћења објеката представља уобичајан садржај нижих просторно планских докумената (прије свега регулационог плана и урбанистичког пројекта), а не просторних планова у ужем смислу. Исто објашњење вриједи и за биланс планираног коришћења објеката. 165

166 X ОЦЈЕНА СТАЊА ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА SWOT АНАЛИЗА СНАГЕ око ha пољопривредног земљишта на подручју општине; добар квалитет пољопривредног земљишта (високо учешће 2-4. катастарске класе); значајно учешће шума и шумских земљишта у укупној површини општине (62.03 % површине општине - више од просјека РС и БиХ); доминантан удио високих шума; енергетски потенцијал ријеке Дрине, Јадра и појединих лијевих притока Дрине; значајна лежишта каолина, дацита и кречњака; значајна количина биомасе; други субрегионални центар по популационој величини; висока густина путне мреже више категорије; урбана опрема општинског центра (објекти јавних служби, првенствено спортски објекти); суфицит спортских садржаја; значајна запосленост у трговини са услужним занатством; већи број малих предузећа у дрвопрерађивачком сектору; добар квалитет воде ријека Дрине; бројне средњовјековне некрополе стећака и римски локалитети ("Градови" у Вољавици). СЛАБОСТИ периферни географски положај у РС и БиХ; напуштање пољопривредног земљишта и његово запарложавање; ријетка насељеност на око 39 % територије општине (изван долинског дијела општине); становништво у фази демографске старости; негативан природни прираштај; емиграција становништва; депопулација сеоских насеља; лошија образовна структура; лош квалитет стамбеног фонда и постојање око 1100 стамбених јединица из године ван функције; нижи степен моторизације; веома низак степен пенетрације фиксне телефоније; неразвијеност канализационих система изван урбаног подручја Братунца; непостојање постројењā за пречишћавање отпадних вода; недостатак објеката културе у руралном подручју општине; БДП/ст. испод 50 % просјека РС; највећа стопа незапослености у РС; велики број бивших друштвених фирми у стечају и ликвидацији; испуштање отпадних вода из насеља и индустрије у Глоговску ријеку, Крижевицу, Дрину, Јадар и Кравицу без третмана; непостојање санитарне депоније отпада; непостојање мониторинга компоненти животне средине (вода, тло, ваздух, бука); угроженост римских локалитета и некропола стећака; 166

167 значајно учешће сумњивих и ризичних минских површина у укупној површини општине. МОГУЋНОСТИ изградња хидроелектрана на ријеци Дрини; изградња мостова на ријеци Дрини; пошумљавање на подручјима са јаком ерозијом; повољни природни услови за формирање пастрмских рибњака (горњи токови ријека); прекогранична сарадња са Србијом (коришћење средстава из прекограничних програма са Србијом и средстава из фонда ИПА); укључивање у интернационалне иницијативе (Динарски лук); коришћење напуштених објеката друштвених дјелатности за потребе туризма; перспективе развоја туризма засноване на природним потенцијалима (ријечни туризам - туризам на водама) и природним вриједностима (ловни и риболовни туризам); перспективе развоја сеоског, еко и културног туризма; расположива, а незапослена радна снага; повратак становништва из дијаспоре; расположивост рентног потенцијала; поновно коришћење у привредне сврхе напуштених привредних зона (комплекс циглане). ПРИЈЕТЊЕ потапање квалитетног пољопривредног земљишта и насеља изградњом великих хидроелектрана на ријеци Дрини; ризик рушења бране депоније јаловине рудника олова и цинка "Сасе" (црна еколошка тачка РС); шумски пожари; климатске промјене и природне непогоде; заузимање плодног земљишта и нелегална градња; наставак негативних демографских трендова; политичка нестабилност, честе промјене управних структура; недостатак финансијских средстава; навике непоштовања закона; продубљивање међусекторске несарадње; недостатак едукације становништва и низак ниво еколошке свијести; неизвјесна економска и пореска политика која смањује интерес за инвестирање. 167

168 В. ПОТРЕБЕ, МОГУЋНОСТИ И ЦИЉЕВИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 168

169 I ЦИЉЕВИ ПЛАНА ЦИЉЕВИ ПЛАНА Основни циљ организације, уређења и коришћења простора општине Братунац је: Активирање просторних потенцијала општине Братунац на принципима одрживог развоја и повезивања са сусједним просторима, чиме ће се повећати његова привлачност за инвестиције, као и побољшати укупан животни стандард становништва и квалитет животне средине. Посебни циљеви Плана су сљедећи: Позиционирање градског насеља Братунац као општинског центра у Републици Српској и Босни и Херцеговини, као и активнији приступ међуопштинској сарадњи и свим врстама прекограничне сарадње (повезивање у европским оквирима). Демографска обнова кроз пронаталитетну демографску политику. Већа кохезија простора, путем развоја и побољшања инфраструктурних мрежа, као и повећање доступности друштвеној инфраструктури, посебно за становнике руралних насеља. Повећање економске конкурентности општине Братунац кроз унапређење економских структура базираних на природним ресурсима (прерађивачка индустрија и хидроенергетика), развој туризма и стварање радних мјеста у новим привредним дјелатностима и гранама (привредно преструктуисање). Изградња хидроенергетских објеката на средњем току Дрине; Заштита и унапријеђење животне средине, чување и побољшање стања природног и културног насљеђа, стварање идентитета општине Братунац. Задаци Плана који из ових циљева произилазе су: Заустављање негативних демографских трендова (негативан природни прираштај, исељавање, старење становништва); Побољшање квалитета стамбеног фонда и изградња преко 2000 нових станова; Стварање рационалне мреже насеља којој ће на врху бити општински центар Братунац; Смањивање развојних разлика између центра и периферије општине подстицањем развојних иницијатива на сеоском подручју општине, првенствено на подручју зоне локалног општинског центра Факовићи; Саобраћајна интеграција са окружењем - везе са сусједном Републиком Србијом (мостови у Побрђу и Станатовићима/Факовићима) и унутар саме општине (градска обилазница); Активирање природних ресурса у економске сврхе попут шумских ресурса, квалитетног пољопривредног земљишта у долинама Дрине и Јадра, и нарочито минералних ресурса (каолина, дацита и кречњака) у оквиру дефинисаних експлоатационих поља; 169

170 Сарадња са сусједним општинама у РС и ФБиХ и локалним заједницама у сусједној Републици Србији (општине у Мачванском и Златиборском округу) на заједничким развојним иницијативама у правцу стварања трансграничног региона; Изградња хидроелектрана на ријеци Дрини; Довођење других енергената (гас) на подручје општине (варијанте из правца Милића/Зворника и Љубовије) и активирање обновљивих енергетских извора (мини хидроелектране, биомаса, сунчева енергија итд.); Изградња постројења за пречишћавање отпадних вода за урбано подручје Братунац, уз ширење главног општинског водоводног система; Формирање нове производне зоне на подручју насељених мјеста Побрђе и Раковац и проширење постојећих производно - пословних зона и привредних погона; Идентификација простора са потенцијалима за развој различитих грана туризма као што су ријечни туризам, ловни и риболовни туризам, сеоски и еко туризам, културни, излетнички и транзитни туризам (ријека Дрина и притоке, Глогова планина, Лудмер, долина Јадра, Ровашићко језеро, римски локалитети, некрополе стећака); Побољшање доступности и просторних стандарда објеката јавних служби, прије свега у области културе (активирање сеоских домова културе) и здравства (изградња новог објекта дома здравља); Рјешавање проблема депоновања отпада према Стратегији управљања отпадом у БиХ успостављањем регионалне депоније Црни врх у општини Осмаци; Заштита и унапређење подручја природних вриједности као што су планирани заштићени пејзажи: Зворничко језеро Дрињача Јадар (дио), Глогова планина, Градови Вољавица и Сикирићка ада; Идентификација и заштита културно историјског насљеђа као што су многобројни римски локалитети (потез Вољавица Тегаре уз Дрину) и некрополе стећака (предио Лудмер) и сакрални објекти (цркве, џамије, гробља, мезарја). Испуњавањем циљева и задатака овог Плана, општина Братунац ће године бити инвестиционо атрактиван, инфраструктурно приступачан и еколошки очуван простор у чијој привредној структури ће доминирати индустрија, енергетика и туризам, са значајним удјелом пољопривреде, шумарства и рударства, уз растуће секторе трговине и саобраћаја. 170

171 II ТЕРИТОРИЈА И ВЕЗЕ СА СУСЈЕДНИМ ПРОСТОРИМА Циљеви у погледу територије и веза са сусједним просторима подручја општине Братунац су: Интезивирање свих врста веза (прије свега у области инфраструктуре, туризма и заштите животне средине) са сусједним просторима РС (општине Зворник, Милићи и Сребреница); Трансгранична сарадња са Мачванском и Златиборском облашћу у Републици Србији и/или пограничним општинама у њиховом саставу (Љубовија, Бајина Башта и Мали Зворник) на заједничким развојним иницијативама (Еврорегион Дрина/Средње Подриње и прекогранични пројекат "Подриње"). 171

172 III ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ 1. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ Општи циљеви у области заштите и коришћења пољопривредног земљишта у планском периоду су сљедећи : Рационално коришћење расположивог пољопривредног земљишта, очување пољопривредног земљишта III, IV и V бонитетне класе само за пољопривредне сврхе, тј. за производњу хране, а задовољавање осталих потреба за земљиштем претежно само са земљиштем од VI до VIII бонитетне класе. Уређење и култивисање пољопривредног земљишта примјеном савремених агротехничких мјера. Подстицање процеса укрупњавања, специјализације и интензификације породичних пољопривредних газдинства. Стварање услова за опстанак, обнову и развој породичних пољопривредних газдинства на просторима општине која су захваћена процесима депопулације. Повећање пољопривредне производње у свим областима, које би створило услове за успјешније очување и побољшање пољопривредног земљишта. Обнова и развој задругарства или других облика пољопривредног организовања на простору општине. 2. ШУМЕ И ШУМСКА ЗЕМЉИШТА Шумско земљиште, шуме, биљни и животињски свијет јесу природно добро од општег и јавног интереса за све становнике у општини. Посматрано са овог становишта, а за добробит садашњих и будућих становника локалне заједнице веома је важно знати да се о овим расположивим добрима мора водити трајна брига и пажња кроз одрживо интегрално планирање, коришћење и заштиту. Као основни циљеви који се односе на газдовање шумама дефинишу се: Заштита, очување и унапређење затеченог стања шумског фонда на подручју општине, Газдовање по принципима трајности прираста, приноса и прихода, као и трајности функције, Шумско - узгојни радови у циљу просте и проширене репродукције и обнове шуме на локалном подручју, Шумско - узгојни радови на мелиорацији и конверзији шума у више узгојне и састојинске облике, Подизање нових шума вјештачким путем, садњом шумских садница и сјетвом сјемена шумског дрвећа, Уређивање дијелова шумских комплекса погодних за излетнички туризам и подршка туризму уопште, Повећање степена коришћења споредних шумских производа, Повећање степена отворености шумских комплекса, Спровођење мјера дефинисанiх цертификацијом шума, 172

173 Стављање вриједних станишта под формалну заштиту, а у сладу са Законом о заштити природе и IUCN стандардима. 3. ЕНЕРГЕТСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ Основни циљеви у области енергетских потенцијала јесу сљедећи: Већи степен коришћења енергетских извора који се налазе на подручју општине Братунац; Коришћење у већем степену обновљивих енергетских извора као што су биомаса, хидроенергија и сунчева енергија; Израда Студије енергетских потенцијала општине Братунац. 173

174 IV СТАНОВНИШТВО ПРОЈЕКЦИЈА БРОЈА СТАНОВНИКА И ДОМАЋИНСТАВА Пројекција броја становника и домаћинстава одређене територије представља веома важан полазни елемент у процесу планирања простора. Према броју становника димензионишу се и остале компоненте простора као што су стамбени фонд, привредни капацитети, техничка и друштвена инфраструктура итд. Детаљнија пројекција може бити дата једино до нивоа општине, односно зона локалних центара, док је на нивоу насељених мјеста могућа само оквирна пројекција. Основне двије компоненте које утичу на пројекцију су природно и механичко кретање. Пројекција броја становника У случају општине Братунац предвиђа се да ће механичко кретање играти главну улогу у будућем кретању броја становника, при чему ће позитивне вриједности миграционог салда постепено смањивати. Природни прираштај на почетку временског хоризонта ће бити негативан, да би се идући према крају временског хоризонта постепено повећавао и достигао вриједност од 3.5 на нивоу општине. Просјечна годишња стопа раста на нивоу општине износиће 4.4. Дијаграм 7: Пројекција броја становника општине Братунац за период година 174

175 Табела 76: Пројекција броја становника општине Братунац у периоду до године ПРОЈЕКЦИЈА БРОЈА СТАНОВНИКА ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ ДО ГОДИНЕ ГОДИНА БРОЈ СТАНОВНИКА СТОПЕ РАСТА ( ) На нивоу насељених мјеста до године се пројектује да ће доћи до нешто већег апсолутног раста броја становника у општинском центру Братунац и његовим приградским насељима, секундарном центру Кравица, као и у локалним центрима Бјеловац, Глогова, Коњевићи и Витковићи (Осамско). Нешто мањи апсолутни раст (максимално до 2 ) забиљежиће локални центар Факовићи. Код већине примарних сеоских насеља доћиће до стагнације или пада броја становника. Пројекција броја домаћинстава За пројекцију броја домаћинстава, као основни елемент поред пројекције броја становника узима се пројектована просјечна величина домаћинства до године. Табела 77: Пројекција просјечне величине домаћинства у општини Братунац до године ПРОЈЕКЦИЈА ПРОСЈЕЧНЕ ВЕЛИЧИНЕ ДОМАЋИНСТВА У ОПШТИНИ БРАТУНАЦ ДО ГОДИНЕ ГОДИНА БРОЈ СТАНОВНИКА Иначе, пројектовани број домаћинстава на крају временског хоризонта године износиће 6554 домаћинстава и биће за 939 домаћинства већи од броја истих године. Просјечна годишња стопа раста износиће 7.8 и већа је него код пројекције броја становника због пројектованог смањења просјечне величине домаћинства. 175

176 Табела 78: Пројекција броја домаћинстава општине Братунац до године ПРОЈЕКЦИЈА БРОЈА ДОМАЋИНСТАВА ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ ДО ГОДИНЕ ГОДИНА БРОЈ ДОМАЋИНСТАВА

177 V СТАНОВАЊЕ Основни циљеви у области становања су: Побољшање квалитета стамбеног фонда (структура стамбених јединица, просјечна величина стана, опремљеност инсталацијама, старост стамбеног фонда итд.). Повећање учешћа стамбених јединица у вишепородичним стамбеним објектима у укупном стамбеном фонду. Креирање нове стамбене политике. Пројекција броја станова је условљена трима основним компонентама: природним и механичким кретањем становништва и амортизацијом стамбеног фонда. Претпоставља се да ће повратак ранијег становништва у будућности највише утицати на пораст броја становника, али тај сегмент становништва ће се највећим дијелом враћати у стамбене јединице које су тренутно ненастањене, а постоје на подручју општине Братунац. Због тога ће главни фактори који ће утицати на пораст броја стамбених јединица прије свега бити амортизација стамбеног фонда, док ће кретање становништва (треба узети у обзир и пројектовано смањење величине домаћинства у обухвату плана) на то утицати у мањој мјери. Уколико се хипотеза о пројекцији броја становника и домаћинстава дословно пренесе на пројекцију стамбеног фонда долази се до бројке од 939 стамбене јединице које ће се изградити у периоду на подручју општине Братунац као посљедица компоненте кретања становништва. Такође би било потребно замјенити 1740 стамбених јединица у склопу амортизације стамбеног фонда, што укупно даје 2679 нових стамбених јединица. На овај начин пројектована величина укупног стамбеног фонда на подручју општине Братунац износила би 7449 стамбених јединица у години. У односу на годину дошло би до благог раста броја станова. Погодна подручја за становање на подручју општине Братунац у временском хоризонту биће општински центри и њихова приградска насеља, као и секундарни општински и локални центри. Изградњу објеката за повремено становање (викенд изградња) треба искључиво усмјерити према урбаним подручјима у подрињском дијелу општине (Полом, Красановићи, Слапашница, Вранешевићи и Факовићи). 177

178 VI ПРИВРЕДНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ Главне материјалне снаге и вриједности општине Братунац су: Геопрометни положај (кроз општину пролази терцијарна осовина развоја у источном дијелу РС); Пољопривредно земљиште које омогућује развој сточарства и воћарства и прехрамбене индустрије; Шумско богатство (око 62 % територије под шумама и шумским земљиштем); Присуство минералних сировина (каолин, дацит, кречњак); Постојећи индустријски капацитети; Природне вриједности и културна баштина које омогућују развој туризма; Расположива радна снага. Имајући у виду стање и структуру привреде на подручју општине Братунац, циљеви привредног развоја у планском хоризонту би требало да буду усмјерени на: Достизање 80 % бруто домаћег производа по становнику Републике Српске, Раст стопе запослености становништва на 19 %, Равномјернији развој свих дијелова подручја општине, Изградња хидроенергетских капацитета на ријеци Дрини, Истраживање и експлоатација налазишта каолина, дацита, кречњака и других минералних сировина, Ревитализација и модернизација постојећих производних капацитета (првенствено капацитета металске индустрије), Проширење постојећих производно - пословних зона и формирање нове производно - пословне зоне, Развој воћарства и сточарске производње као предуслова снажнијег развоја прехрамбене индустрије, Развој туризма на бази природних љепота и културне баштине (ријечни туризам, ловни и риболовни туризам, сеоски и еко туризам, културни туризам, излетнички и транзитни туризам), Усклађивање привредног развоја општине са заштитом животне средине. 178

179 VII ЈАВНЕ СЛУЖБЕ И ДРУГЕ ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ Циљеви који се намећу у погледу јавних служби и других друштвених дјелатности су: Побољшање просторног распореда објеката јавних служби ради повећања њихове доступности становништву. Успостављање мобилних јавних служби и њихово практично функционисање. Омогућавање приватним актерима конкурисање са програмима у сектору стандардних јавних служби и у складу са тим обезбјеђивање коришћења намјенских јавних фондова. Усклађивање са просторним нормативима који важе за јавне службе, што значи изградњу нових објеката, проширење постојећих, као и санацију и адаптацију објеката који нису у функцији, или су имали сличну функцију. Подизање квалитета услуга јавних служби. Потребе у сектору образовања и науке дефинисане су на основу општих циљева у области јавних служби, уз увођење једног посебног циља, и то: Организовање рада у једној смјени у основном и средњем образовању (достизање стручних стандарда). 179

180 VIII ИНФРАСТРУКТУРА 1. САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА Општи циљеви у формирању путне мреже су: Добра повезаност подручја oпштине, њеног центра и свих њених дијелова, са сусједним територијама, а тиме и са ширим просторима, Добра повезаност свих дијелова територије, прецизније сваког насељеног мјеста са општинским центром, Добра међусобна повезаност зона локалних центара на подручју oпштине. Путна мрежа представља основ привредног и социјалног живота становништва. Путна мрежа задовољавајућег квалитета је услов за коришћење територије и њених ресурса. Стога, генерални циљ који се поставља у Плану, у организацији путне мреже (планирања, а затим сукцесивног пројектовања и грађења) јесте да се формира таква мрежа да омогући привредно коришћење свих потенцијала територије (пољопривреда, шумарство, рударство, туризам и др.). Начином формирања путне мреже мора се створити основа за материјално рентабилан и социјално квалитетан живот становника у мјестима која они настањују. Овај се захтјев нарочито оштро поставља имајући у виду постојеће стање. То је услов да се аутохтоно становништво задржи у својим мјестима, те да не прибјегава миграцији (миграција доводи на једној страни до напуштања и пропадања потенцијала и ресурса територије, а на другој страни до великих материјалних издатака који су без покрића и социјалних проблема). Према томе, генерални циљ би био покривеност територије путевима који задовољавају критеријуме коришћења у привреди и социјалне сврхе. Конкретно, то за сваку поједину саобраћајницу значи да саобраћајнице треба да буду планиране, а затим пројектоване и изграђене тако да се њима могу нормално кретати привредна и путничка возила, укључујући и аутобусе. 2. ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА Основни циљ овог планског документа је прилагођавање постојећих и изградња нових електроенергетских капацитета у циљу обезбјеђења сигурности и повећања квалитета напајања постојећих и нових потрошача на подручју општине Братунац. На основу програмских елемената развоја општине Братунац, те услова за димензионисање електроенергетских мрежа процјениће се потрошња енергије и планирати изградња нових електроенергетских постројења за плански период. Према условима планских потреба одредиће се услови и планови обезбјеђења електричне енергије у границама општине. Планирање потрошње ел. енергије као и преносних система углавном ће овисити о плановима развоја индустрије, пораста броја становника, услова живљења и осталих планских елемената. 180

181 ТОПЛИФИКАЦИЈА И ГАСИФИКАЦИЈА Топлификација Предности система даљинског гријања, што указује на потребу његовог постојања су: Производња топлотне енергије је јефтинија у великим постројењима; Контрола и смањење емисија су економичнији у великим котловницама у поређењу са појединачним малим котловима; Сигурност за потрошаче, пошто нема опасности од пожара или експлозије због употребе горива у зградама; Поузданост испоруке топлотне енергије због професионалног руковања и сталног надгледања производње и дистрибуције топлотне енергије; Побољшан квалитет ваздуха у насељу; Савремени даљински топлотни систем омогућава потрошачима да регулишу своју потрошњу топлотне енергије према властитим потребама, а наплаћивање је засновано на очитавању мјерача топлотне енергије; Даљинско гријање ствара могућност за употребу алтернативних горива, на основу конкурентности цијена, поузданости снабдијевања горивом, те еколошког значаја. Имајући у виду нерационално коришћење топлотне енергије при загријавању грађевинских објеката, а такође и њену нерационалну производњу, у овој области је могуће остварити и најзначајније уштеде. Ради тога се планира: изградња нових и модернизација и реконструкција постојећих објеката и система: - изградња система централног снабдијевања топлотном енергијом, са примјеном енергетски ефикаснијих рјешења, - рјешавање термоизолације постојећих објеката како би се просјечна специфична потрошња енергије за гријање објеката приближила потрошњи у савременим објектима, какви се данас граде у Европи; та потрошња не прелази 70 kwh/год./m 2, са тежњом ка континуираном смањивању, стварање могућности за употребу алтернативних горива, на основу конкурентности цијена, поузданости снабдијевања горивом, те еколошког значаја, предност дати домаћим енергентима, што веће учешће алтернативних извора енергије за гријање (енергија сунца и сл.), повећање нивоа квалитета ваздуха, узроковано смањењем потрошње горива и емисије продуката сагоријевања. Гасификација Просторним планом Републике Српске (плански период до године) није предвиђено снабдијевање Братунца природним гасом. 181

182 3. ХИДРОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА Основни принципи Према Закону о водама уређује се начин интегралног управљања водама унутар територије Републике Српске (па тиме и општине Братунац). Управљање водама обухвата интегрални приступ и то: заштиту вода, коришћење вода, заштиту од штетног дјеловања вода, уређење водотока и других водних тијела и јавног добра. Основни плански циљеви хидротехничке инфраструктуре су: обезбјеђење довољних количина питке воде за потребе становништва и индустрије, обезбјеђење довољне количине воде за евентуално гашење пожара према Закону о заштити од пожара - Пречишћени текст (Сл. гласник РС 6/09) и Правилнику о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара (Сл. лист СФРЈ 30/91), унапређење заштите квалитета воде, интегрално и интерсекторско планирање експлоатације водних ресурса. Осигурање интегралног управљања водама, се односи на: постизање доброг стања вода и спречавање њене деградације; постизање одрживог коришћења вода; осигурање правичног приступа водама; подстицање друштвеног и привредног развоја; пружање заштите акватичних, полуакватичних и копнених екосистемима који су зависни од вода; организовање одбране од поплава и од других негативних утицаја које може да проузрокује вода; осигурања учешћа јавности у доношењу одлука које се односе на воде, укључујући и приступ јавности потпуним, тачним и правовременим информацијама о стању вода, о активностима које су предузеле особе које користе или загађују воде и о активностима које су предузели надлежни органи и институције; спречавање и рјешавање сукоба везаних за заштиту и коришћење вода. Управљање водама мора бити засновано на следећим општим начелима: вода није комерцијални производ као други производи, већ наслијеђе које се мора чувати, бранити и третирати као такво; коришћење водама и управљање њима се врши на рационалан и одржив начин, тако да се спријечи непотребно коришћење вода и да коришћење вода не прелази природно обновљив ресурс; воде морају бити коришћене на начин који осигурава функционалност природних процеса акватичних екосистема и копнених екосистема, и мочварних подручја која директно зависе од вода, а који су одређени на начин предвиђен Законом о водама; осигурати поврат трошкова од водних услуга, укључујући и трошкове за заштиту животне средине и ресурса, сходно економској анализи спроведеној по Анексу 3 Оквирне директиве о водама ЕУ и нарочито према начелу "загађивач плаћа". 182

183 Изузетне особине воде и њен егзистенцијални значај за живот човјека, развој људске цивилизације и живи свијет уопште, формирали су веома специфичан однос појединаца и људских друштава према овом јединственом ресурсу. У свим цивилизацијама воде се третирају као друштвено и јавно добро. Међутим, адекватно сагледавање развоја дјелатности на водама и у вези њих, које ће обезбиједити друштвени и економски развој, а при томе неће угрозити животну средину, изузетно је тежак и деликатан задатак. Посебно се уочава проблем обезбјеђења довољне количине воде захтијеваног квалитета за све заинтересоване кориснике. Вода, као неопходна животна потреба (пиће, справљање хране, хигијена и сл.) мора се обезбједити свим становницима на подручју општине Братунац. Развој водоснабдијевања у Братунцу, мора се кретати ка обезбјеђењу испоруке воде корисницима и ка повећању квалитета испоручене воде. Развој водоводних система, мора бити праћен развојем канализационих система и одговарајућим третманом (пречишћавањем) отпадних вода и адекватном заштитом квалитета вода. Ради стварање услова за коришћење вода и очување еколошких система у водама и око њих, неопходно је реализовати мјере заштите квалитета вода. Основни облик заштите квалитета вода састоји се од провођења техничко-технолошких мјера на отпадним водама и концетрисаним изворима загађивања (предтретман, прикупљање и пречишћавање отпатних вода), контроле расутих извора загађивања и мјера на потенцијалним и посредним изворима загађивања. У складу са иницијативом Директиве Европске уније о водама, морају да се пречистите отпадне воде насеља већих од 2000 еквивалентних становника најмање секундарним (биолошким) третманом, док се у одређеним осјетљивим зонама, као што су изворишта подземних вода, сливови акумулација за водоснабдијевање мора примијенити терцијарни третман. У свјетлу горе изнесеног, сви корисници вода треба да се према води односе у духу познате изреке: "Према води се треба односити не као да смо је наслиједили од својих предака, већ да смо је позајмили од својих потомака". Водоснабдијевање Квалитетно и поуздано водоснабдијевање простора општине Братунац хигијенски исправном водом за пиће захтијева радове на повећавању капацитета транспортних и дистрибуционих цјевовода, повећању квалитета воде, повећању резервоарског простора, формирању потребних висинских зона, ради одржавања притиска у мрежи и смањењу губитака. Осим тога, задовољење ових потреба потребно је остварити кроз благовремено и квалитетно одржавање система и објеката система. Не треба занемарити и запоставити смањење губитака у систему, јер је то велика унутрашња резерва, којом се могу постићи захтијевани циљеви, самим тим остварити потребе за водом. Диспозиција отпадних вода Отпадне и употријебљене воде са простора обухвата општине Братунца треба системом водонепропусних колектора прикупити и одвести до крајњег реципијента, уз обавезу постизања доброг статуса вода. 183

184 За те намјене неопходно је добро и поуздано канализационог система, концепцијски исправна доградња постојеће канализационе мреже, изградња нових примарних и секундарних канализационих колектора, као и обавезна градња постројења за пречишћавање отпадних и употријебљених вода прије упуштања у крајње реципијенте. Како би се то испунило и постигао добар статус вода, као и прописана категоризација и класификација водотока, неопходно је и високоприоритетно извршити конципирање система диспонирања отпадних вода са дефинисањем етапности градње. Водна земљишта За очување квалитета водног земљишта (површина под водама и заштитних обалних појасева поред водотока) у обухвату плана, своди се на реализацију низа (најзначајнијих) активности: Изградња одговарајућег канализационог система и уређаја за третман (пречишћавање) отпадних вода (од насеља и индустрије); Одржавати корита водених површина, који имају велику улогу у заштити насеља од поплава; Повећати коришћење водених површина за профитабилне активности (риболов, туризам, спортови на води и сл.); Према одредбама Закона о уређењу простора, санкционисати нелегалну изградњу на просторима водног земљишта. 4. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСТРУКТУРА ПОШТАНСКИ САОБРАЋАЈ Ради превазилажења постојећих диспропорција у развоју између привредног развоја и поштанског саобраћаја потребно је: постојећу поштанску мрежу реконструисати, дорадити тако да се ефикасно прилагоди потребама привреде, повећати број поштанских сандучића, планирати увођење савремених електронских система у процес поштанског саобраћаја. Пошто се класични поштански сервис оријентисан на писмо непрестано смањује, пошта се мора орјентисати на стратегију развоја других дјелатности. Ово је посебно постало актуелно након раздвајања поштанских и телекомуникционих услуга и стварањем двије независне компаније. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ C oбзиром да су телекомуникације веома прилагодљиве у давању својих услуга, може се са сигурношћу тврдити да ће обимом и врстама услуга пратити потребе, како резиденцијалних, тако и бизнис корисника. Како је тренд развоја у фиксној телефонији вишеструко искоришћавање парица, за очекивати је да развој иде у томе смјеру, што би значило: - скраћење удаљености од ATC до претплатника, 184

185 - замјена ваздушне мреже подземном до крајњег корисника. Скраћење удањености би се урадило замјеном RSS са 3-4 MSAN-a (multi-service access network), чиме би максимална удањеност до претплатника била испод 1000 m. Пројекција капацитета аутоматских телефонских централа (АТЦ) одредиће се на основу процјене потенцијалних телефонских претплатника заокружујући капацитете на пуну вриједност конструктивних јединица. Број потенцијалних корисника мреже за пренос података зависиће од привредног развоја, важности и улоге општине у Републици. Може се претпоставити да ће бити изграђена мрежа за пренос података и да ће бити прикључено укупно 3 терминала. На подручју општине пријем радио и ТВ сигнала није здовољавајућег квалитета тако да је потребно и даље радити на изградњи радио-мреже на републичком, регионалном и општинском нивоу. Тиме ће се осигурати потпуно функционално коришћење радиодифузног система у редовним и ванредним условима. Међутим, основни циљ је да се, поред увођења нових технологија у РТВ мрежу, иста прошири и обухвати што веће подручје. За обезбјеђење што квалитетнијег пријема РТВ сигнала у предметном обухвату потребно је проширити постојећу мрежу кабловске телевизије. Мрежу планирати тако да се створе могућности прикључења и за ванградска подручја. За квалитетније покривање предметног подручја, сигналом мобилне телефоније потребно је планирати постављање додатних базних станица, а све према мјерењима која изврше овлаштени радиопланери. С обзиром да се претпоставља пораст становника и да је на предметном обухвату предвиђена изградња нових стамбених, пословно - стамбених и пословних објеката, као и изградња пратећих садржаја, изградња инфраструктуре из области телекомуникација намеће се као императив. Према планираним параметрима, потребно је одредити капацитете инфраструктуре и телекомуникационих уређаја, тј. на основу свега одредиће се и поједини елементи телекомуникационе инфраструктуре. 5. КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА Основни циљеви везани за гробља су: Проширење градског православног гробља у Братунцу, Стављање што већег броја гробаља под газдовање комуналног предузећа, Рјешавање статуса активних гробаља којима не газдују мјесне заједнице и вјерске заједнице, Затварање неактивних гробаља у удаљеним руралним подручјима, Уређење и заштита стратишта из протеклих ратова. 185

186 IX ЖИВОТНА СРЕДИНА Основни услов високо квалитета животне средине су дефинисана планска рјешења којима се она превентивно штити и унапређује. Реализација утврђених циљева и приоритета заштите животне средине је могућа примјеном свих Планом прописаних мјера и контролисањем нивоа различитих врста загађења. Дефинисање општих циљева заштите животне средине на предметном простору заснива се на усвојеним опредјељењима хијерархијски виших нивоа планирања. 1. ВОДА, ТЛО И ВАЗДУХ Основни циљ заштите животне средине је смањење загађења и притисака, те уравнотежено кориштење природних ресурса усаглашено са принципима одрживог просторног развоја. Општи критеријуми за заштиту животне средине од утицаја развоја привредних активности и објеката у процесу производње полазе од међународно утврђених еколошких принципа који се могу свести на сљедеће: Најбоља политика заштите животне средине заснована је на превентивним мјерама, што подразумијева благовремено спречавање негативних утицаја на животну средину, умјесто уклањања њихових посљедица. У процесу доношења одлука о изградњи привредних и инфраструктурних објеката мора се анализирати и јасно утврдити утицај њихове изградње и рада на квалитет животне средине. Заштита и унапређење животне средине на простору општине Братунац постићи ће се остваривањем више општих и посебних циљева: Рационална организација, уређење и заштита простора усклађивањем његовог кориштења са могућностима и ограничењима у располагању природним ресурсима и створеним вриједностима. Уравнотежен развој и унапређење трансграничне сарадње у области животне средине са сусједним општинама. Заштита и одрживо кориштење необновљивих ресурса (минерални ресурси, руде метала и неметала и др.). Побољшање енергетске ефикасности, рационално кориштење обновљивих извора енергије и кориштење најбољих доступних техника (BAT Best avaliable Techniques). Смањење количине отпада и његова рециклажа, те систематско чишћење простора од отпада. Рекултивација и рехабилитација подручја са угроженом животном средином контаминирана подручја, загађене ријеке, неадекватна одлагалишта отпада. Флексибилност процеса одлучивања да би се омогућила већа подршка локалним заједницама. Разматрање земљишта као пуноправног ресурса. Свеобухватно каналисање и пречишћавање отпадних вода из насеља и индустријских погона у циљу заштите површинских и подземних вода од загађења. 186

187 Строго контролисано кориштење водних ресурса и заштита токова ријека од загађења, као и свих водотока на подручју општине. Очување и заштита ресурса питке воде, посебно у зони водоизворишта у алувиону ријеке Дрине. Валоризација утицаја хидроенергетских система на животну средину и на поједине структуре и дјелатности у зони система. Заштита земљишта од загађења кроз заштиту пољопривредног земљишта и очување његовог биодиверзитета у циљу производње квалитетних пољопривредно прехрамбених производа, заштиту грађевинског земљишта, заштиту земљишта од загађења аероседиментима и отпадом, спречавање процеса и санација површина захваћених ерозијом. Стриктно поштовање и примјењивање еколошких услова и стандарда заштите животне средине при отварању, раду и по завршетку рада рударских копова. Рекултивација рудног земљишта и подстицање кориштења секундарних сировина (развој технологије рециклаже вишеструко кориштење појединих сировина). Заштита ваздуха од загађења кроз контролисање аерозагађења од саобраћаја, поштовање мезоклиматских и микроклиматских услова при избору локација за потенцијалне загађиваче и обавезну примјену адекватних система пречишћавања димних гасова у оквиру индустријских процеса. Спречавање аерозагађења обезбјеђивањем јединственог система топлификације/гасификације, рационалном употребом енергије, увођењем економски оправданих нових и обновљивих извора енергије. Заштита од буке кроз адекватно планирање саобраћајница и саобраћајних токова; контролисање саобраћајне буке и заштита околине примјеном правила лоцирања извора буке у односу на пријемник, смањења стварања буке, правилног пројектовања заштитних зона, спречавања ширења буке у околину. Заштита вегетације, при чему се, прије свега, мисли на планирану вегетацију, али и постојећу, кроз заштиту од сјече, различитих болести и елементарних непогода, као и од угрожавања пејзажних вриједности вегетације. Заштита и одрживо кориштење природних и културно историјских вриједности уз развој адекватних видова туризма (спортско рекреативни, излетнички и др.). Очување природних вриједности и заштита вегетације кроз дјелотворно управљање заштићеним подручјима; одржавање биодиверзитета и равнотеже очуваних и унапређење нарушених екосистема. Одрживо управљање шумама и ревитализација нарушених шумских екосистема. Успостављање система праћења стања квалитета и контроле свих облика загађивања животне средине. Повећање и развијање нивоа еколошке свијести, информисања и образовања становништва о еколошким проблемима уз укључивање јавности у доношење одлука из области заштите животне средине. Обезбјеђење примјене принципа предострожности за све активности које у планском периоду могу имати повећан степен еколошког ризика примјеном система процјене утицаја изградње објеката на животну средину. Основне потребе заштите се заснивају на заштити природних елемената животне средине и радом створених човјекових вриједности. У том смислу неопходно је максималном заштитом постојећих природних ресурса, унутар обухвата плана, поштујући биодиверзитет као суштинску компоненту урбанизма, правилном диспозицијом загађивача, обезбједити услове за заштиту екосистема, континуитет између урбане територије и територије која је опслужује, те 187

188 битно утицати на унапређење квалитета живљења и амбијенталних вриједности простора обухвата. 2. УРБАНИ СТАНДАРД Циљеви у области урбаног стандарда су: Стварање компактније форме и структуре градског насеља Братунац погушћавањем постојећих грађевинских реона и њиховим рационалним ширењем, Спречавање бесправне изградње као неусмјерене и неконтролисане урбанизације контролом земљишта у контактним и приградским зонама, Обезбјеђење комуналне опремљености и минимума комуналних услуга на цјелокупној територији градског насеља, као и у осталим насељеним мјестима са вишим централитетом, Допуњавање препознатљивог амбијента, сентимента и слике градског насеља Братунац (долински град у контакту са главном ријеком), као и креирање амбијента, сентимента и слике секундарних општинских и локалних центара, Унапређење заштите од буке. 3. ПРИРОДНЕ ВРИЈЕДНОСТИ И КУЛТУРНО - ИСТОРИЈСКА ДОБРА ПРИРОДНЕ ВРИЈЕДНОСТИ Основни циљеви у погледу заштите природних вриједности су: Очување природних добара у највећој могућој мјери и задржавање свих вриједности (квалитет ваздуха и вода, биљног покривача, фауне, до глобалне заштите предјела и подручја), Развијање информационог система у области заштите културно - историјског и природног насљеђа (глобални приступ) и успостављање ефикасног система мониторинга на нивоу општине, Едукација стручњака, управљача, власника и корисника културних добара у природно вриједним амбијенталним цјелинама у циљу постизања заштите и остваривања економске добити, односно остваривања принципа самоодрживости заштићеног подручја, Детаљна инвентура и научна истаживања природних вриједности, Стављање под заштиту преко 2.5 % подручја општине, Потпуна међународна сарадња, Рехабилитација деградираних природних вриједности. КУЛТУРНО - ИСТОРИЈСКА ДОБРА Основни циљеви у погледу културно историјских добара су: предлагање и утврђивање археолошких локалитета као културних добара, утврђивање систематске евиденције свих објеката културно - историјског насљеђа (укључујући и археолошка добра), прикупљање података о уништеним археолошким локалитетима и отуђеном покретном археолошком материјалу, 188

189 предлагање и провођење мјера техничке и физичке заштите свих објеката културно - историјског насљеђа (првенствено утврђивањем заштитних зона), приоритетна санација угрожених културних добара римски локалитет "Градови" у Вољавици, Ровашићка кула, стари град "Град" у Вољавици, обезбјеђење мониторинга укупног културно - историјског насљеђа, укључивање културних добара у планове развоја подручја обухвата плана (прије свега туризма сеоски туризам, еко туризам, излетнички туризам и културно манифестациони туризам). 4. ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА, ТЕХНИЧКИХ ОПАСНОСТИ И РАТНИХ ДЕЈСТАВА Основни циљ у сфери заштите од елементарних непогода, техничких опасности и ратних дејстава је повећана заштита људи и материјалних добара предузимањем првенствено превентивних мјера. 189

190 Г. ПЛАН ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 190

191 I ТЕРИТОРИЈА И ВЕЗЕ СА СУСЈЕДНИМ ПРОСТОРИМА У временском хоризонту плана неопходно је интезивирати везе са сусједним јединицама локалне самоуправе у РС (општине Зворник, Милићи и Сребреница). Ове планиране везе би требале бити првенствено присутне у сљедећим областима: Инфраструктура, Туризам, Заштита животне средине. Планиране везе у погледу електроенергетске и хидротехничке инфраструктуре у временском хоризонту плана биће првенствено присутне са општином Сребреница (хидроелектране на ријеци Дрини на потезу Тегаре - Жлијебац). Туристичке везе планирају се у зонама са постојећом и планираном туристичком функцијом, првенствено у долинама Дрине и Јадра са сусједним општинама Зворник, Сребреница и Милићи. У области заштите животне средине, планирано проглашење заштићених подручја природе наметнуће потребу уске сарадње, прије свега са општином Милићи (формирање заштићеног пејзажа Зворничко језеро Дрињача Јадар - дио). Заштита вода ријеке Дрине захтијеваће сарадњу са узводним општинама у РС Сребреница и Вишеград. Трансгранична сарадња Један од основних инструмената европске интеграције који користе институције Европске уније, представља трансгранична сарадња (cross border cooperation). Европска комисија за екстерну трансграничну сарадњу (покрива и простор Босне и Херцеговине и читавог окружења) издваја годишње суму од око 15 милиона евра. Подручје општине Братунац треба планирати улазак у друге облике трансграничне сарадње поред постојећег Еврорегиона Дрина и учешћа у прекограничном пројекту "Подриње". Стварање Еврорегиона Средње Подриње би требао бити императив у периоду до године. Овај трансгранични регион би чинили поред општине Братунац и сусједне општине РС (Власеница, Зворник, Милићи и Сребреница) и ФБиХ (Кладањ), а на другој страни границе пограничне општине Србије у Мачванској и Златиборској области (Бајина Башта, Љубовија и Мали Зворник). Еврорегион Средње Подриње би функционисао као невладина организација у којем би чланице локалне самоуправе имале равноправан положај. Додатни мотив за оснивање овакве регионалне заједнице на овим просторима би био и превазилажење ратних подјела и бржа интеграција у ЕУ. Примјер за организацију овог региона је већ успостављени Еврорегион Дрина Сава Мајевица. Трансрегионална и транснационална сарадња се, такође, мора унаприједити у временском хоризонту плана. Због значаја пољопривреде за будући развој подручја општине треба планирати успостављање транснационалне сарадње са једним европским регионом са значајном традицијом у воћарству (на примјер регион Боденског језера у Њемачкој). 191

192 II ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ 1. КЛИМАТСКЕ ПРОМЈЕНЕ Дјеловање антропогених фактора током посљедња два вијека изазвало је значајне промјене климатских услова на Земљи. Најизраженије промјене десиле су се у атмосфери, проузроковане емисијом гасова са ефектом стаклене баште, антропогеног поријекла. Глобално загријавање атмосфере повећањем емисија гасова са ефектом стаклене баште посљедица је сагоријевања фосилних горива, крчења шума и претварања шумског земљишта у земљиште за пољопривредну намјену. Антропогене активности које значајно утичу на пораст емисија су производња и потрошња енергије и транспорт. Анализа тренда температуре ваздуха и падавина на територији БиХ, као два најваријабилнија метеоролошка елемента, указује на податак да су се просјечне вриједности температуре ваздуха повећале, а просјечне вриједности падавина смањиле. Слика 9: Климатске промјене у БиХ у периодима и године у односу на референтни период 10 а) Повећање просјечне годишње температуре б) Просторна дистрибуција у посљедњој декади ( ) годишњег суфицита/дефицита количина у поређењу са референтним периодом ( ) кишних падавина у посљедњој декади у БиХ изражен ºС ( ) у поређењу са референтним периодом ( ) у БиХ Према резултатима истраживања климе за подручје БиХ и процјене климатских промјена као посљедице глобалних промјена климе, констатује се да ће у периоду до године бити настављен тренд раста температура ваздуха, при чему би брзина раста средње годишње температуре износила у просјеку 0.6 ºС по деценији. У погледу падавина, промјене подразумијевају смањење годишњих количина у већем дјелу БиХ у опсегу од 10 % до 30 %, у периоду до године. Прогнозирано је да ће се температура ваздуха у БиХ повећати са 0.7 С до 1.6 С по 1 С глобалног повећања током периода година (у вези са референтним 10 Извор: "Први национални извјештај БиХ у складу са Оквирном конвенцијом уједињених нација о климатским промјенама", Бањалука, година. 192

193 периодом година). Највећа повећања температуре ће се јавити у љето и у унутрашњим областима. Количина падавина ће се смањити у љетном периоду, а мало повећање или без промјена десиће се у осталим сезонама током периода година. У региону југоисточне Европе, у току 20. вијека, регистровано је смањење падавина које је у појединим подручјима износило 20 %. Очекује се да ће бити промјене времена у свим сезонама, измјене краћих периода (5-10 дана) екстремно хладних и топлих временских услова, тзв. топлих и хладних валова, повећано трајање сушних периода и периода са екстремно великим кишним падавинама, учесталост поплава од бујица и интензитет ерозије тла, потом повећање грмљавина, олуја, града и максималне брзине вјетра. Промјене климатских услова утицаће на смањење расположивости вода, смањење трајања сезоне са сњежним покривачем, смањење приноса у пољопривреди, смањење производње хране и енергије, неповољан утицај на биодиверзитет, повећање броја шумских пожара, те повећање ризика по људско здравље. Узимајући у обзир досадашње глобално загријавање атмосфере од око 1 ºС, које је условило глобалне, регионалне и локалне промјене климе, као и узимајући у обзир пројекције и ефекте климатских промјена, регион Јужне Европе се према четвртом научном извјештају (IPCC, AR4, 2007) сврстао у регионе свијета који су веома рањиви на климатске промјене. Ове чињенице указују на потребу анализирања климатских промјена при планирању, пројектовању и изградњи, у циљу обезбјеђења одрживог развоја и еколошки прихватљивих дјелатности на подручјима осјетљивим на климатске промјене (пољопривреда, шумарство, енеретика, туризам и др.). Идентификација климатских ризика за одређено подручје, прије доношења одлука које омогућавају да се смање потенцијални утицаји и да се њима адекватно управља, представља први корак мјера климатске адаптације. Циљеви у погледу климе су: Развој база просторних података и информација о локалним промјенама климе укључујући информације о климатским екстремним појавама и непогодама и рањивости појединих подручја; Примјена конвенција, стандарда и добре праксе ЕУ и других развијених земаља о укључивању фактора климатских промјена у процес планирања просторног развоја; Развијање свијести јавности о узроцима и посљедицама климатских промјена, као и укључивање приватног и невладиног сектора у процес доношења одлука у вези са климатским промјенама. 193

194 2. ШУМЕ И ШУМСКА ЗЕМЉИШТА Функције шума и могућност њиховог коришћења у привредне сврхе су бројне како у директном, тако и индиректном смислу. У односу на задате циљеве плана, рјешења за њихову реализацију заснивају се на сљедећим поставкама: Промјена приступа коришћења шума и шумских земљишта са монофункционалног на полифункционални; Етат је потребно дефинисати у односу на такву концепцију и у односу на реално могућ степен искоришћења у односу на степен постојеће и планиране отворености шума, а према стању залиха на таквим површинама; У контексту производне функције шума, отварање нових шумских путева представља један од приоритета, како на основу редовних инвестиција, проширене репродукције шума или заједничких инвестиција са сектором искоришћавања шума и дрвне индустрије, па чак и кредитних линија; Формирање централних механизованих стоваришта на саобраћајно најоптималнијим локацијама за произвођаче, гдје би се вршило класирање и израда дрвних сортимената по принципима максималне квалитативне искористивости; Склапање дугорочних уговора са прерађивачима вишег степена прераде. У циљу повећања коришћења потенцијала станишта примјењивати технике гајења које одговарају конкретним састојинама и стаништима, односно прелазак на састојински концепт газдовања. Такође, мелиорација деградираних станишта представља један од приоритета плана. У приватном сектору потребно је иницирати формирање удружења приватних шумовласника. Цертификацијом шума омогућити добијање производа са значајно већом вриједности него сада, гдје најмањи дио профита остварују сами власници. Поред тога потребно је преусмјеравање дијела средстава проширене репродукције шума у приватни сектор у смислу субвенција приватних власника земљишта за оснивање шумских култура и плантажа. Значајно је подржати старе занате, као и традиционална коришћења земљишта у смислу подршке сектору туризма. У сарадњи са сектором пољопривреде потребно је усагласити заједничку земљишну политику, а у складу са затеченим стањем коришћења земљишта (на основу сателитских снимања), демографском структуром и пројекцијама развоја и др. Такође, потребно је подржати у значајнијој мјери научно истраживачки рад у области шумарства, струковна удруживања и лиценцирања, увођење информационих технологија као средства планирања, евиденције и контроле у сектору, нарочито ГИС подршку и сл. 194

195 3. РУДЕ И ДРУГИ МИНЕРАЛНИ РЕСУРСИ Да би се постојећи минерални ресурси на подручју општине Братунац адекватно искористили и заштитили неопходно је сљедеће: Израдити Елаборате о класификацији и категоризацији резерви минереалних сировина за које се утврди економска оправданост за експлоатацију; За сваки извор и бунар који се користи за људску употребу потребно је урадити Програм санитарне заштите према ''Правилнику о мјерама заштите, начину одређивања и одржавања зона и појасева санитарне заштите, подручја на којима се налазе изворишта, као и водних објеката и вода намјењених људској употреби'' (Сл. гл. РС 7/03); У случају рјешавања водоснабдијевања одређених мјесних заједница или других дијелова општине на рачун подземних вода, неопходно је да се изводе детаљна хидрогеолошка истраживања, а према Пројекту детаљних хидрогеолошких истраживања, у складу са Законом о геолошким истраживањима (Сл. гл. РС 51/04 и 75/10); Урадити катастар загађивача подземних вода на подручју општине Братунац; Урадити катастар клизишта који представља базу за израду карата хазарда са инжењерскогеолошког аспеката; Експлоатација било ког минералног ресурса се мора вршити у складу са Законом о рударству, Законом о геолошким истраживањима, Законом о концесијама и другим законским и подзаконским актима који дефинишу ову област; Планирање простора и изградња објеката у подручју одобреног експлоатационог поља мора бити уз сагласност са носиоцем експлоатационог права и ресорног министарства надлежног за експлоатацију минералних сировина, а које води евиденцију експлоатационих поља (Министарство индустрије, енергетике и рударства); Предлаже се наставак истраживања кречњака, дацита, каолина, жичног кварца, кровних шкриљаца и других минералних ресурса на подручју општине Братунац. Ова истраживања је неопходно да се раде систематски, а према пројектима који морају да задовоље све законске обавезе; Минералне ресурсе је потребно користити у складу са принципима ''одрживог развоја''. 195

196 4. ЕНЕРГЕТСКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ У временском хоризонту плана, један од императива јесте постизање већег коришћења домаћих енергетских извора, прије свега обновљивих енергетских извора, чије коришћење у досадашњем периоду није било на задовољавајућем нивоу, нарочито биомасе (дрвни отпад и отпад из пољопривредне производње) и сунчеве енергије (занемарљива употреба). Такође, у планском периоду ће вјероватно доћи до реализације више хидроелектрана на ријеци Дрини. У погледу коришћења биомасе потребно је покренути активности на изградњи постројења (привлачењем приватног капитала) за брикетирање и пeлетирање дрвног отпада, и то у новој производно - пословној зони, као и добијање био гаса и био - етанола на фармама. Временски хоризонт плана код соларне енергије представља, такође, оквир не само за детаљна истраживања, већ и за конкретну примјену овог типа енергије, нарочито за припрему топле воде. Израда Студије енергетских потенцијала општине Братунац се намеће као један од приоритета у овој области. Реализацијом ових планских рјешења постиће се децентрализација енергетских извора, што је изузетно значајно за просторе са ниском густином насељености у брдско планинском подручју општине. На оваквим просторима присутне су велике тешкоће и трошкови у централизованом снабдијевању електричном енергијом. Због тога децентрализовани извори енергије, у првом реду обновљиви извори енергије имају велики значај у квалитетном снабдијевању енергијом, нарочито руралних подручја општине Братунац, а тиме и у њиховом укупном развоју. 196

197 III СТАНОВНИШТВО МЈЕРЕ ЛОКАЛНЕ ПОПУЛАЦИОНЕ ПОЛИТИКЕ 1. Мјере за смањење трошкова родитељства: Беби пакет (за новорођену бебу или за треће и четврто дијете); Додатак породици са једним родитељем (ако је материјални положај породице испод минимума); Додатак за посебну бригу (помоћ дјеци са посебним потребама); Посебан додатак за породице са троје и четворо дјеце; Поклон пакет (поклон за празнике дјеци из социјално угрожених породица, дјеци трећег и четвртог рођења, дјеци самохраних родитеља); Школски прибор и књиге (исте категорије наведено претходно); Помоћ за набавку одјеће и обуће; Помоћ за лијечење стерилитета; Помоћ за школовање дјеце у средњим школама; Награде најуспјешнијим ученицима и студентима; Надокнада трошкова путовања до мјеста школовања. 2. Мјере информативног и промотивног карактера; 3. Мјере организационог карактера (оснивање Комисија за популациону политику Скупштине општине Братунац, одређивање професионалног лица у административној служби општине које ће се бавити пословима везаним за локалну популациону политику, оснивање фондације или клуба донатора за ванбуџетско финансирање мјера популационе политике); 4. Мјере у области комуналних услуга: Олакшице у цијенама комуналних услуга за породице са троје и четворо дјеце; Олакшице у коришћењу грађевинског земљишта за породице са троје и четворо дјеце; Изградња и уређивање дјечијих игралишта и осталих слободних површина. 197

198 IV ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА, ПРОСТОРНЕ ЦЈЕЛИНЕ, НАСЕЉСКА СТРУКТУРА, СИСТЕМ ЦЕНТАРА И УРБАНИЗАЦИЈА НАСЕЉСКА СТРУКТУРА Генерално, у периоду до године не предвиђа се битније смањење броја насељених мјеста на подручју општине Братунац. У погледу популационе дистрибуције насељених мјеста, до краја временског хоризонта плана не предвиђа се њена значајнија промјена у односу на постојеће стање. У градском насељу (у садашњим границама) године становаће око становника или % укупног становништва. То значи да ће процес урбане концентрације остати на готово истом нивоу као што је био случај досада. Пораст броја становника би се у наредном периоду требао очекивати и у повратничким насељеним мјестима, приградским насељима, насељеним мјестима са централитетом и демографски већим насељеним мјестима. До краја временског хоризонта плана очекују се одређене промјене у погледу урбано руралне типологије на NUTS 5 нивоу. Подручје општине ће године бити карактеристично по ниском урбаном утицају и великој људској интервенцији у простору. У наредном периоду десиће се мање промјене у морфолошко физиономској структури насељених мјеста на подручју општине Братунац. Промјене ће се првенствено састојати у погушћавању грађевинских реона насељених мјеста. СИСТЕМ ЦЕНТАРА За дефинисање планиране мреже насеља односно система центара у овом Плану је коришћено више индикатора, поред оних за утврђивање стања мреже насељених мјеста и то: Планирана опремљеност насељених мјеста техничком и друштвеном инфраструктуром (јавне службе), Планирана саобраћајна мрежа, Пројектовани број становника у насељеном мјесту и његовом гравитационом подручју, Будућа морфологија насељеног мјеста и густина изграђености насељеног мјеста, Потенцијали у привредној области, Смјернице и визије развоја локалне самоуправе. На основу ових критеријума на подручју општине Братунац задржавају се исте категорије центара и насељених мјеста која припадају појединим категоријама центара, као и код стања система центара. 198

199 ПРОСТОРНЕ ЦЈЕЛИНЕ Планиране просторне цјелине на подручју општине Братунац су дефинисане на основу планиране мреже насеља, односно на основу гравитационих зона планираних секундарних општинских и локалних центара. Генерално, задржавају се исте зоне секундарних општинских и локалних центара, као у случају стања организације простора, пошто се задржава постојећи систем центара. Код планираних зона секундарних општинских и локалних центара неће доћи до значајнијих промјена у густини насељености у односу на постојеће стање, односно промјене у густини насељености одговараће стопи раста броја становника по зонама у временском хоризонту плана. Табела 79: Зоне секундарних општинских центара и зоне локалних центара на подручју општине Братунац године ЗОНА СЕКУНДАРНОГ ОПШТИНСКОГ ЦЕНТРА БРАТУНАЦ ЗОНА ЛОКАЛНОГ ОПШТИНСКОГ ЦЕНТРА Бјеловац Братунац Факовићи ПРИГРАДСКА НАСЕЉА Побрђе, Подчауш, Раковац, Реповац, Суха, Вољавица и Загони НАСЕЉЕНА МЈЕСТА У САСТАВУ Биљача, Бјеловац, Лозница, Пирићи, Сикирић, Тегаре, Залужје и Запоље Братунац, Бљечева, Јелах, Михаљевићи, Побрђе, Подчауш, Раковац, Реповац, Суха, Вољавица и Загони Абдулићи, Бољевићи, Факовићи, Јагодња, Јакетићи, Јошева, Млечва, Станатовићи, Вранешевићи и Жлијебац ПОВРШИНА ЗОНЕ ЛОКАЛНОГ ЦЕНТРА (km 2 ) БРОЈ СТАНОВНИКА ГОД. У ЗОНИ ЛОКАЛНОГ ЦЕНТРА ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ ГОД. У ЗОНИ ЛОКАЛНОГ ЦЕНТРА (ст/km 2 ) Глогова Глогова, Хранча и Магашићи КРАВИЦА Витковићи (Осамско) Коњевићи Дубравице, Красановићи, Полом, Слапашница и Витковићи Хрнчићи, Коњевићи, Побуђе и Урковићи Бањевићи, Брана Бачићи, Јежештица, Кравица, Липеновићи, Мратинци, Оћеновићи, Оправдићи и Шиљковићи Кравица УКУПНО УРБАНИЗАЦИЈА У временском хоризонту плана демографска компонента урбанизације неће више бити толико изражена, на шта указује пројектована стопа урбанизације од %, а што је незнатно више од садашње стопе урбанизације. То ће бити резултат пројектованог кретања становништва по типовима насељених мјеста до године. Раст становништва оствариће поред градског насеља, прије свега сви секундарни општински центри, као и локални центри. Остале двије компоненте процеса урбанизације (физиономска и функционална) биће у планском периоду израженије него у садашњем тренутку. 199

200 ПОСЕБНА ПОДРУЧЈА НЕРАЗВИЈЕНА ПОДРУЧЈА Концепт развоја ових подручја, који мора бити детаљније разрађен у оквиру једне стратегије, треба да се заснива на потенцијалима изразито неразвијених подручја општине Братунац. Ти потенцијали се првенствено налазе у области природних ресурса. Људски ресурси не представљају значајнији потенцијал због неповољних демографских кретања ових подручја, док су створени ресурси присутни у мањем обиму. Очуваност животне средине и њен висок квалитет на већем дијелу простора представљају велику предност ових подручја. Приоритетне развојне активности на овом подручју у временском хоризонту плана требају бити туризам, индустрија, пољопривреда, шумарство и енергетика. Туризам се мора заснивати на коришћењу природних вриједности, значајног културно - историјског насљеђа и повољних физичко географских карактеристика. То подразумјева развој ријечног туризма, ловног и риболовног туризма, сеоског и еко туризма, културног, излетничког и транзитног туризма; односно изградњу туристичких капацитета у виду туристичких објеката и кампова у склопу дефинисаних урбаних подручја и грађевинских реона. Индустрија на посебним подручјима општине Братунац треба се заснивати на значајним природним ресурсима као што су првенствено дрво, споредни шумски производи, вода, пољопривредни производи (воће, поврће, житарице, месо). Познато је да ове индустријске гране немају већи негативан утицај на животну средину. Индустријски објекти би требали бити лоцирани у оквиру урбаних подручја која посједују одређену елементарну опремљеност инфраструктуром (техничком и друштвеном). Пољопривреда и шумарство у временском хоризонту плана ће представљати у првом реду сировинску основу за индустрију на овом подручју, али и извор квалитетне хране за туристичку привреду која треба да доживи значајан раст. Све то условљава промјене, нарочито у оквиру пољопривреде, која мора претрпити промјене у правцу производње органске хране и креирања производа са заштићеним географским поријеклом. У овим подручјима главна пољопривредна грана би требало бити воћарство. Горњи токови водотокова у изразито неразвијеним подручјима општине Братунац су мјеста за изградњу рибњака. Такође, посебна подручја представљају потенцијалне локације и за производњу енергије засноване на осталим обновљивим изворима енергије као што су биомаса, енергија сунца, енергија вјетра итд. Као допунска активност може се развијати услужно занатство. Народне рукотворине као готови производи и сувенири могу се уклопити у туристичку понуду. Изградња планираних саобраћајница и осталих објеката техничке инфраструктуре, као и недостајућих објеката јавних служби (уз увођење мобилних јавних служби) довешће до подизања доступности и привлачности посебних подручја у оквиру општине Братунац, и тиме омогућити њихов бржи развој и напуштање овог статуса. 200

201 V СТАНОВАЊЕ Пројектовани број станова у години од 7449 станова се реално може достићи у временском хоризонту плана. Због тога се планира изградња 2679 нових станова у периоду година. У овај број планираних станова су урачунати и станови које треба замјенити у склопу амортизације стамбеног фонда (1740 стамбених јединица). Планирани број од 2679 стамбених јединица, које је потребно направити у периоду година на подручју општине Братунац да би се достигао пројектовани број станова од 7449 јединица, не односи се само на нову стамбену изградњу на неизграђеном земљишту, већ и на замјену дотрајалог стамбеног фонда и обнову оштећених и порушених стамбених објеката (сада ван функције) на изграђеном грађевинском земљишту. Погушћавање грађевинских реона би требало представљати један од приоритета Плана. То се може постићи већим удјелом вишепородичне стамбене изградње у укупној стамбеној изградњи него што је досад био случај. Погодна подручја за становање на подручју општине Братунац у планском периоду биће општински центар и његова приградска насеља, као и секундарни општински и локални центри. Изградњу објеката за повремено становање (викенд изградња) треба искључиво усмјерити према урбаним подручјима у подрињском дијелу општине (Полом, Красановићи, Слапашница, Вранешевићи и Факовићи). СТАМБЕНА ПОЛИТИКА Стамбена политика представља једну од најзначајнијих државних политика која има јасне посљедице на развој једног простора и свих његових компоненти. Нажалост, Република Српска и Босна и Херцеговина службено не посједују стамбену политику. Та чињеница се негативно одражава на бројне области друштвеног живота и простор у цјелини. Стамбена област је готово потпуно препуштена тржишту и његовим механизмима. Једине категорије становништва према којима се потпуно не примјењују тржишни механизми у стамбеној области су породице погинулих и несталих припадника оружаних снага РС, избјеглице и повратници. Проблем представља чињеница да не постоји званични стратешки документ који регулуше рјешавање стамбеног питања према овим категоријама становништва. Од ове три категорије најповољнији положај имају породице погинулих и несталих припадника оружаних снага РС којима се обезбјеђују стамбене јединице финансирањем из средстава ентитетског и локалних буџета. Повратницима (претежно бошњачке националности) средства за обнову и поновну изградњу уништених стамбених објеката издвајају се из донација међународних хуманитарних организација, као из ентитетског и општинског буџета. Избјеглице, које су се одлучиле за останак у својим новим пребивалиштима, представљају трећу категорију којој се помаже у ријешавању стамбеног питања, али степен интервенције од стране органа власти је најмањи у односу на остале двије категорије. Интервенција се састоји у бесплатном додјељивању грађевинских парцела 201

202 од стране локалне управе, уз ограничавање промета земљишта за извјесно вријеме. У неким случајевима, припадници ове категорије добијају од локалних и ентитетских власти грађевински материјал. Земљиште које се додјељивало припадницима ове категорије, у највећем броју случајева представља бивше пољопривредно земљиште у саставу државних пољопривредних добара или економија, односно задруга које је регулационим плановима или плановима парцелације претворено у грађевинско земљиште. Међутим, на подручју општине Братунац нема већих избјегличких насеља, па је тако изостала изградња на некадашњем пољопривредном земљишту пољопривредних предузећа. Утврђивање нове стамбене политике представља један од основних циљева плана. Нова стамбена политика представља ургентну потребу не само општине Братунац, већ и читаве Републике Српске. Велики проблем представља чињеница да значајан дио становништва преко тржишних услова не може доћи до стана. Због тога нова стамбена политика мора имати изразито социјално усмјерење. Ипак, приоритет у рјешавању стамбених потреба требале би имати сљедеће циљне групе: млади, квалификовани и радно способни грађани који заснивају сопствено домаћинство и настоје да се осамостале од родитеља; породице са малом дјецом; стручњаци за које треба обезбедити намјенске станове; избјегличка популација; породице погинулих и несталих припадника оружаних снага РС и ратних инвалида; повратничка популација. У сљедећих 2 3 године требало би се потпуно ријешити проблем породица погинулих и несталих припадника оружаних снага РС и ратних инвалида на досадашњи начин (обезбјеђење стамбених јединица финансирањем из буџета). Према прве четири приоритетне категорије треба примјењивати систем субвенција као облик интервенције ентитетских и локалних власти и то у сљедећим сегментима: повољни хипотекарни кредити за изградњу или куповину стана; понуда парцела и локација различитог нивоа опремљености и стандарда становања; подстицањe приватне изградње станова за закуп са контролисаном закупнином; регулисања дугорочног закупа; давања субвенција за станове закупљене на тржишту. Значајан проблем у наредном периоду ће представљати категорија становништва (осјетљиве друштвене групе) која неће моћи ни уз помоћ субвенција рјешити своју стамбену потребу. Према тој категорији треба усмјерити програм јавне локалне станоградње, која би се финансирала из ентитетског и општинског буџета. Тако добијени станови би се давали на коришћење припадницима ове категорије по заштићеној ренти. Интервенција локалне власти општине Братунац састојала би се прије свега у давању субвенција из локалног буџета за станове закупљене на тржишту и то за најугроженије породице. То би се радило на основу јасно успостављених критеријума. Задругарство и стамбена штедња представљају механизме који се морају развијати да би се побољшало стање у стамбеној области општине Братунац. 202

203 Нова стамбена политика на подручју општине Братунац не би смјела занемарити ни тржишни аспект у становању. Томе би требали допринијети порески и фискални механизми, дерегулација урбанистичких планова, приватизација градског грађевинског земљишта, рационализација бирократског механизма. Изградња објеката за повремено становање (викенд изградња) у потпуности припада овом сегменту становања. У планском периоду потребно је интезивирати коришћење монтажних стамбених објеката и стамбених објеката краћег амортизационог периода, нарочито у подручјима са нижом густином становања. Реконструкција и обнова стамбеног фонда је један од важних задатака у стамбеној области. Територија општине представља једно од подручја РС које карактерише значајна оштећеност и уништеност стамбеног фонда (2011. године још око 2600 стамбених јединица из године ван функције). Повратак предратних становника је основни услов обнове ових стамбених јединица. Према повратничкој популацији, поред буџетских средстава (укључујући средства из Фонда за повратак БиХ), треба усмјерити средства из донација и повољних кредита са ентитетског и државног нивоа. Одржавање вишепородичних стамбених зграда је регулисано новим Законом о одржавању стамбених зграда и овај закон би се требао стриктно примјењивати како би дошло до побољшања квалитета становања. Енергетска ефикасност свих стамбених објеката се мора значајно повећати у периоду до године. Адаптација и модернизација ће бити основни облици урбане обнове у обухвату плана. Међутим, без системских промјена на нивоу БиХ и РС у законској сфери, као и без утврђене стамбене политике на нивоу РС, локална управа нема могућности да значајније утиче на рјешавање проблема у стамбеној области. Кључни инструменти нове стамбене политике на подручју општине Братунац би требали бити сљедећи: дерегулација урбанистичких планова (смањење крутости пропозиција и већа флексибилност показатеља за планирање стамбених зона); опремање простора са предиспозицијама за стамбену изградњу техничком инфраструктуром (саобраћајнице) и јавним службама (примарна здравствена заштита, предшколска заштита дјеце, основно образовање); прединвестирање у комуналну инфраструктуру; ослобађање плаћања појединих врста накнада (ренте) за социјално усмјерене програме стамбене изградње; давање субвенција из локалног буџета најугроженијим породицама за станове закупљене на тржишту, издвајање буџетских средстава из трансформисаног Фонда становања РС (потенцијални Фонд за јавну стамбену изградњу РС) за изградњу јавних станова, као из ентитетског буџета за различите врсте субвенција (кредити, ренте, изградња станова за рентирање); тражење промјене пореских инструмената на нивоу ентитета и државе у сврху подстицања стамбене изградње (нпр. порези на некоришћене станове, увођење пореских механизама уместо накнаде за коришћење грађевинског земљишта, пореске олакшице за рентирање станова са контролисаном закупнином итд.); тражење оснивања на ентитетском нивоу Агенције за осигурање стамбених кредита (што ће довести до пада каматне стопе на банкарске кредите) и трансформисање Фонда становања РС у Фонд за јавну стамбену изградњу РС; оснивање Стамбене агенције општине Братунац која би водила инвестиције у јавној станоградњи и бавила се осталим активностима у подстицању и олакшавању стамбене активности; 203

204 тражење промјене законске регулативе у сврху подстицања закупа станова гарантована рента (у бројним развијеним земљама закуп станова је присутнији од власништва над становима). 204

205 VI ПРИВРЕДНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ 1. ПРАВЦИ РАЗВОЈА ПРИВРЕДНИХ ДЈЕЛАТНОСТИ У планском периоду Босна и Херцеговина би требала постати чланица Европске уније или добити статус повлашћеног партнерства са Европском унијом. Добијање статуса кандидата у процесу прикључења Европској унији, БиХ ће омогућити пуни приступ средствима претприступног "супер" фонда IPA (Инструмент за претприступну помоћ), а тиме ће и локалне самоуправе имати приступ овом фонду. Основни правац развоја привредних дјелатности дефинисаће тржиште и предузетнички интереси, тако да је реално очекивати нове, досад незаступљене привредне дјелатности, иако ће се привредни развој и даље у значајној мјери заснивати на развоју традиционално важних и тржишно потврђених дјелатности пољопривреде и прерађивачке индустрије. Очекивани број запослених радника године износи 3800 радника (стопа запослености укупног становништва од 19 %), што подразумјева отварање или враћање у легални сектор 1919 радних мјеста (у односу на годину). На тај начин ће се постојећа огромна стопа незапослености радне снаге (61.73 %) смањити на око 22.7 %. Да би се ово остварило потребно је достићи 80 % просјечног БДП/становнику РС, што захтијева просјечну годишњу стопу раста БДП од око 7.5 %, уз прогнозирану просјечну стопу раста БДП на нивоу РС од 5 %, и сличну стопу раста популације РС и општине. ПОЉОПРИВРЕДА Пољопривредно земљиште, као основно и највеће природно богатство општине Братунац, захвалан је стратешки ресурс за одабир правца развоја који даје резултате уз скромна инвестициона улагања. Клима, надморска висина и хидропотенцијал, удружени с традицијом подручја у пољопривредној производњи, представљају основне факторе будућег развоја пољопривреде, утолико прије што је здрава органска храна, каква се овдје производи, све више на цијени и све више тражена како на домаћем, тако и на иностраном тржишту. Предности општине Братунац у области пољопривреде су постојање еколошки здравих зона, традиција интезивне тржишно оријентисане пољопривредне производње (производња малине, производња млијека), велики број регистрованих пољопривредних газдинстава. Развијена је мрежа ветеринарских, пољопривредних станица и апотека и организована противградна заштита на територији цијеле општине. На подручју општине Братунац пољопривредне дјелатности са највећим потенцијалом развоја и раста, и то на основу природних ресурса, јесу сточарство, воћарство, пчеларство и производња здраве хране. Како расте потреба прерађивачке индустрије за јагодичастим воћем као сировином за прераду, као и могућности пласмана ових производа на домаћем тржишту, гдје постоји значајан дефицит и, коначно, могућност извоза, општина Братунац могла би да оствари значајно повећање обима производње јагодичастог воћа. Развој пољопривреде у општини Браунац треба усмјерити ка 205

206 стварању економски исплативе и еколошки прихватљиве пољопривредне производње која би била основа руралног развоја и егзистенције сеоског становништва. У развоју пољопривреде предност треба дати породичним комерцијалним газдинствима, различитим облицима удруживања по принципима тржишне привреде, малим и средњим предузећима. Зато треба кренути према интензивном повртларству, сточарству, воћарству, изградњи мањих прерађивачких погона, унаприједити услужне дјелатности, повезати их с туризмом, прометом и другим дјелатностима. Треба стимулисати регистрацију породичних газдинстава, тако што једино она могу користити релативно повољне кредите и подстицајна средства из дијела буџета намјењеног пољопривреди. Међутим, да би дошло до развоја наведених видова пољопривредне производње потребно је предузети активности које су, прије свега, у надлежности ентитета односно државе. Мјере економско развојне политике, које се већином дефинишу на нивоу надлежних државних институција које општина Братунац треба да искористи су: Формирање посебног фонда за подржавање стратешких рјешења дефинисаних Стратегијом развоја пољопривреде; Искориштавање структурних мјера аграрне политике; Пореске олакшице и ослобађања, гарантоване цијене, субвенције, премије; Инвестициони кредити; Приступ средствима ЕУ у рјешавању проблема у пољопривреди и руралном развоју; Придобијање стратешких партнера, донатора и других инвеститора. Организационе мјере или инструменти су: Успостављање регионалне и прекограничне сарадње у сврху јачања капацитета за кориштење средстава предприступних фондова ЕУ; Успостављање Општинског револвинг фонда за бескаматно кредитирање пољопривредних произвођача, малих и средњих предузећа; Трансформација индивидуалних газдинстава у породичне фарме; Унапређење технологије пољопривредне производње; Јачање постојећих земљорадничких задруга и оснивање специјализованих задруга (задруга малинара, воћара, мљекарска, говедарска); Подстицање удруживања пољопривредних произвођача; Јачање капацитета савјетодавне службе; Образовање пољопривредних произвођача, посебно младих; Повећање продуктивности и ефикасности; Успостављање везе између пољопривредних произвођача и прерађивачких капацитета; Појачати координацију са међународним организацијама које дјелују на овом подручју. Скупштина општине треба да донесе правна акта којима се стимулише развој пољопривредне производње као што су: Стимулисање (путем премија) производње млијека, малина; Регресирање камата на кредите комерцијалних банака уложених у пољопривреду (основно стадо, механизација и друга опрема, изградња, реконструкција и модернизација производних капацитета, изградња система за 206

207 одводњавање и наводњавање, опремање откупних станица за пољопривредне производе); Подршка набавци основног стада у сточарству; Подстицање подизања вишегодишњих засада воћа (јабука, крушка, шљива); Подстицање и улагање у системе за наводњавање, Исушивање забарених подручја; Подршка у развоју органске производње у пољопривреди; Подстицање руралног развоја и унапређење газдинстава: - Набавка пољопривредне механизације и опреме, - Хладњаче за воће и поврће, - Мљекарска индустрија; Обезбјеђење кредита под повољнијим условима за производњу и откуп пољопривредних производа; Подстицај развоју алтернативних грана пољопривреде. РУДАРСТВО Рударска дјелатност је у прошлости била један од темеља развоја индустријске производње у општини Братунац (циглана "Градина" и ДП "Каолин"), те представља једну од традиционалних привредних грана на подручју општине. У планском периоду очекује се њено оживљавање кроз настављање експлоатације каолина и опекарске глине, те покретање експлоатације дацита и кречњака. Такође, у овом периоду је могуће покретање експлоатације кварца и кровних шкриљаца. ИНДУСТРИЈА У планском периоду се очекује интезивнији развој индустрије због стварања повољнијег и стимулативнијег пословног окружења. Такође се очекује активирање капацитета и у другим индустријским гранама поред дрвне и металске индустрије, као што су прехрамбена индустрија, прерада неметала и хемијска индустрија. Реално је очекивати и повећање капацитета и промјену индустријске структуре и због тога је на простору општине потребна нова производно - пословна зона. Један од основних праваца за развој општине јесте формирање малих и средњих индустријских предузећа која не захтјевају велика финансијска улагања, а брзо дају економске ефекте. Ова предузећа су флексибилна и прилагодљива брзим промјенама које долазе из окружења (тржишне и технолошке промјене), а такође су и локационо флексибилна. Дисперзан развој малих и средњих предузећа на подручју општине ће омогућити равномјеран развој општине и задржавање становништва на селу (приближавање радних мјеста). Економско - финансијске мјере које се требају искористити у планском периоду, а које су у домену надлежних државних институција су: пореска политика која стимулативно дјелује на привлачење капитала; инструменти спољнотрговинске политике у функцији повећања извоза; кредитна политика у функцији подстицаја развоја малих и средњих предузећа. 207

208 Организационе мјере или инструменти су: стварање услова за привлачење страних инвестиција кроз активност надлежних министарстава и институција; стварање предуслова за формирање нове производно - пословне зоне (ослобађање општинских дажбина, додјела земљишта, укидање административних препрека итд.). ТУРИЗАМ На подручју општине Братунац туризам представља једну од кључних привредних грана на којој се може базирати даљи развој. Само подручје општине карактерише значајан туристички потенцијал, а то се првенствено односи на долину ријеке Дрине, као и на долину Јадра и брдско - планинске предјеле Глогове и Лудмера. Иначе, у брдско - планинском и руралном подручју ефекти развоја туризма могли би да доведу до позитивних развојних кретања (заустављање демографског пражњења и сенилизације становништва, економски раст итд.). Јужни дио општине Братунац представља дио Подринске туристичке зоне која је једна од туристичких зона ентитетског значаја (зона посебних туристичких предиспозиција или зона са потенцијалним туристичким значајем). Иначе, на простору ове зоне ПП РС потенцира развој туризма на водама, бањског, планинског, еко туризма, сеоског, културног, ловног и риболовног и зимског туризма, уз развој туристичке жељезнице у општини Вишеград. Туристички мотив простора општине Братунац који је истакнут у тексту ПП РС представља ријека Дрина. Услови за развој туристичке дјелатности на простору општине Братунац су прије свега: изградња смјештајних капацитета и инфраструктурних објеката, обезбјеђење неопходних финансијских средстава и високообразован и стручан кадар. Зоне посебних туристичких предиспозиција у општини Братунац се издвајају на основу сљедећих критеријума: Садашња и планирана заштићена подручја природе и природни објекти (национални паркови, регионални паркови, споменици природе, заштићени пејзажи), Културно историјска добра (археолошки локалитети, градитељско насљеђе), Насељеност простора и процјена повратка раније домицилног становништва, Постојећи туристички капацитети, Саобраћајнице и њихова оптерећеност (постојеће и планиране). Као зоне посебних туристичких предиспозиција су издвојене сљедеће зоне: 1. Дринска зона Потенцијал у овој зони је присутан у сљедећим гранама туризма: ријечни туризам - туризам на водама (ријека Дрина, будуће мање акумулације), ловни и риболовни туризам (ријека Дрина и њене притоке - Слапашничка, Лозничка и Грабовичка ријека; дијелови ловишта "Чауш" - Осат, Чауш), излетнички туризам (спортско - рекреациони комплекс "Рајска плажа" у Красанпољу, Грабовичка Ријека), 208

209 сеоски и еко туризам (сеоска насеља Полом, Слапашница, Сикирић, Вранешевићи, Жлијебац; Ровашићко језеро и жлијебачка пиратерија), културни туризам (римски локалитети - Градови Вољавица и потез Вољавица Тегаре; некрополе стећака; Ровашићка кула, сакрални објекти, културне манифестације), транзитни туризам (правац Загони - Братунац - Побрђе). 2. Зона планина Глогова и Лудмер сеоски и еко туризам (сеоска насеља Оправдићи и Јежештица; Равни Буљин), културни туризам (некрополе стећака на подручју Глогове планине и Лудмера), излетнички туризам, ловни туризам. 3. Зона ријеке Јадар Потенцијал у овој зони је присутан у сљедећим гранама туризма: риболовни туризам (ријеке Јадар и Кравица), излетнички туризам, сеоски туризам (Коњевић Поље и Текија), транзитни туризам (раскрсница магистралног и регионалног пута у Коњевић Пољу), културни туризам (некрополе стећака у Побуђу, турбе у Текији). Развој туризма у зони ријеке Јадар је уско повезан са развојем туризма у истоименој зони посебних туристичких предиспозиција општине Милићи. Потенцијални туристички објекти требали би се градити у урбаним подручјима насељених мјеста и туристичким зонама, а све у оквиру датих зона посебних туристичких предиспозиција. Главна планирана туристичка зона на подручју општине Братунац је зона Красанпоље (Рајска плажа), гдје постоји потенцијал за развој туристичког центра. Пројектовани број нових хотелских лежајева у потенцијалним туристичким објектима на подручју општине године износи око 500 лежајева. Рекреација Област рекреације је уско повезана са областима спорта и туризма. Активна рекреација је тијесно повезана са спортом, тачније спортским објектима разних врста. У садашњем тренутку спортски објекти су добро распоређени на простору општине. Уз будуће хотеле и друге туристичке објекте треба планирати спортске објекте (отворени и затворени терени). Као потенцијални специјализовани спортски терени на отвореном простору за потребе активне рекреације на подручју општине Братунац могу се издвојити стрелишта, ловишта и локалитети за спортски риболов. Локација за стрелиште се може реализовати у оквиру неког од урбаних подручја. Специјализована ловишта на подручју општине нису планирана до краја временског хоризонта плана. 209

210 Обале Дрине и њених већих притока (Слапашничка, Лозничка и Грабовичка ријека), те ријека Јадар и Кравица на подручју општине представљају потенцијалне локалитете за спортски риболов. Готово читав простор општине Братунац, осим интезивно изграђених дијелова урбаних подручја (градско насеље Братунац) и напуштених површинских копова је погодан за пасивну рекреацију. Као подручја погодна за пасивну рекреацију нарочито се истичу зоне посебних туристичких предиспозиција. Кампови Важне просторе за развој туризма и рекреације на сваком подручју представљају кампови. У спортско - рекреационом комплексу "Рајска плажа" у Красанпољу постоји уређени простор за камповање површине 0.2 ha. Као критеријуми за идентификацију потенцијалне локације за камп су коришћени сљедећи критеријуми: постојање природних и културно историјских вриједности, естетски квалитет пејзажа, надморска висина, климатски услови, морфологија терена, опремљеност основном техничком и друштвеном инфраструктуром. Анализом простора утврђена је још једна потенцијална локација за камп Грабовичка ријека на подручју насељеног мјеста Вранешевићи. 210

211 2. ПРОСТОРНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПРИВРЕДЕ Анализа и оцјена стања, као и потребе, могућности и циљеви указују на четири генерална планска приступа у области просторне организације привреде. Ријеч је о сљедећим планским приступима: Повећање степена искоришћености постојећих производно пословних зона и привредних погона. Измјештање постојећих производно пословних зона и привредних погона или њихових дијелова из еколошких разлога. Проширење постојећих производно пословних зона и привредних погона. Оснивање нових производно пословних зона на погодним локалитетима. Зависно од конкретних услова на самом терену, може се примијенити неки од ова четири генерална планска приступа, или сва четири приступа заједно. Могуће су све комбинације ових планских приступа. На подручју општине Братунац се планира нова производно пословна зоне у близини будућег граничног прелаза у Побрђу. Планирана производно пословна зона Побрђе - Раковац се налази између регионалног пута Р454 и ријеке Дрине, око 2 km источно од центра градског насеља Братунац (подручје насељених мјеста Побрђе и Раковац). Њена површина износи ha, са капацитетом од 2245 запослених при густини запослености од 100 запослених/hа. У овој планираној производно пословној зони би се требали смјестити локационо флексибилни индустријски капацитети (прехрамбена индустрија, прерада хемијских производа, металопрерађивачка, електронска индустрија итд.) који имају средњи утицај на животну средину општинског нивоа; прерада неметала и хемијска индустрија; као и тржни центри и већа складишта. На подручју општине Братунац треба избјегавати лоцирање капацитета које имају велики утицај на животну средину регионалног нивоа као што су веће индустрије базне хемије, рафинерије нафте и петрохемијски капацитети, веће индустрије лијекова и термоенергетски објекти. 211

212 VII ЈАВНЕ СЛУЖБЕ И ДРУГЕ ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ Планска рјешења у области јавних служби и осталих друштвених дјелатности омогућавају изградњу нових објеката јавних служби, проширење постојећих, као и санацију и адаптацију објеката јавних служби који нису у функцији, или су имали сличну функцију. На тај начин биће побољшана доступност објектима јавних служби кроз њихов квалитетнији просторни распоред. Квалитет услуга јавних служби може се подићи примјеном сљедећих планских смјерница: Финансирање различитих програма из области јавних служби као додатни садржај поред финансирања различитих установа из локалних буџета, Подстицање сарадње јавног и приватног сектора, Подржавање развоја невладиног сектора (нарочито организација које су усмјерене на програме којима се подиже квалитет живљења у локалној средини), Дефинисање основних циљних група према којима су усмјерени програми из области јавних служби (увођење алтернативних програма за ученике као што су нови програми у пољопривреди, екологија, предузетништво, учење страних језика итд., укључивање и стипендирање средњошколаца и студената у редовне и алтернативне образовне програме), Формирање задужбина и фондација. 1. ОБРАЗОВАЊЕ И НАУКА ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ У планском периоду је потребно проширити постојећи објекат централне основне школе "Бранко Радичевић" у насељеном мјесту Братунац за око 1190 m 2 нето корисне површине чиме ће се обезбједити нормативи за увођење једносмјенске наставе. Објекат петоразредног подручног одјељења у насељеном мјесту Глогова захтијева мање проширење (око 60 m 2 нето корисне површине) ради достизања максималних норматива за једносмјенску наставу. 2. КУЛТУРА И РЕЛИГИЈА У периоду до године неће се моћи достићи оптимална нето површина објеката културе, али је могуће поправити садашњи неповољни однос површине објеката културе и оптимума. То ће се постићи првенствено изградњом нових објеката културе и враћањем у функцију (санација и адаптација) објеката који су некада били у функцији културе. Нагласак у планском периоду треба бити на изградњи мањих друштвених домова (домова културе) у насељеним мјестима Бјеловац, Глогова, Кравица и Коњевићи, као и враћање у функцију запуштених друштвених домова у насељеним мјестима Факовићи и Витковићи (Осамско). 212

213 У сеоским домовима културе организовале би се кино пројекције, гостовања позоришних група, изложбе, музичке манифестације, као и друштвено политички скупови. Рад објеката културе на сеоском подручју општине могао би се подићи на квалитетнији ниво увођењем услуга сталне мобилне библиотеке (једном седмично), мобилних радионица и атељеа (једном мјесечно). 3. ЗДРАВСТВО Лоше грађевинско стање централног објекта дома здравље захтијева изградњу новог централног објекта Дома здравља нето корисне површине око 2300 m 2. Изградњом нових, обновом и проширењем (првенствено амбуланте у Кравици) постојећих објеката примарне здравствене заштите биће побољшани просторни услови на овом нивоу здравствене заштите. 4. СОЦИЈАЛНО СТАРАЊЕ Норматив за центар за социјални рад говори да је до године потребно повећање његове нето површине. До тога ће се доћи проширењем површине постојећег центра за социјални рад, при чему би се та додатна површина могла користити као центар за услуге и дневно збрињавање корисника. Постојећи објекат дјечијег вртића у Братунцу, уз мање проширење, као и објекат мањег вртића у Кравици (нето корисне површине око 200 m 2 ) требали би задовољити потребе за вртићима до краја планског периода. Старење становништва у временском хоризонту плана условљава потребу за старачким домом капацитета од око 100 мјеста у насељеном мјесту Братунац. Унапређење дјечије заштите у руралном подручју захтјева увођење мобилних дјечијих установа које би радиле са предшколском дјецом минимално једном седмично у постојећим објектима јавних служби (подручна одјељења основних школа, друштвени домови и слично). 5. КОМУНАЛНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ Изградња нових објеката комуналних дјелатности у периоду до године утицаће на приближавање укупној потребној површини по нормативима. Сточна пијаца се планира у урбаном подручју Братунца. Такође, у оквиру урбаног подручја Кравица планира се мања сточна пијаца. Објекат за погребне услуге се планира на постојећем гробљу у насељеном мјесту Братунац. 213

214 6. УПРАВА У најскорије вријеме је планирано пресељење општинске управе у објекат Културног центра у насељеном мјесту Братунац, док би се у планском периоду изградио нови замјенски објекат општинске управе на локацији постојећег објекта чиме би се задовољили просторни нормативи за област управе. Повећање доступности објеката управе условљава изградњу нових мјесних канцеларија, односно враћање у функцију ранијих објеката мјесних канцеларија. Због тога се планира успостављање мјесних канцеларија у насељеним мјестима Бјеловац, Факовићи, Глогова, Коњевићи и Витковићи (Осамско). 7. СПОРТ У планском периоду у погледу спортских садржаја нагласак би првенствено требао бити на изградњи спортских објеката који недостају у појединим дијеловима општине, односно насељеним мјестима, а чиме ће доћи и до побољшања доступности ових објеката околном становништву. Ријеч је првенствено о отвореним спортским теренима. Због тога се планира изградња уређених отворених спортских терена рекреативног типа (универзална површина) у насељеним мјестима Бјеловац, Јежештица и Жлијебац. Ови терени би били првенствено лоцирани уз школске објекте или друге објекте јавних служби. Фискултурне сале у Бјеловцу и Факовићима би се требала вратити у функцију у планском периоду. Изградњом додатних садржаја у склопу комплекса градског стадиона (атлетска стаза, терени за мале спортове, тениски терени, евентуално кратки базен), овај простор би прерастао у градски спортски центар. 214

215 VIII ИНФРАСТРУКТУРА 1. САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА Ранијом просторно - планском документацијом (Просторни план БиХ) разматрано је рјешење најкраће путне везе Сарајева и Београда релацијом Соколац Поджепље Сребреница Братунац - Ваљево. Од ове трасе повезивања са Републиком Србијом се одустало, а у новом Просторном плану Републике Србије дефинисано је повезивање Ужица са Сарајевом преко Вишеграда (аутопут Ужице - Вишеград - Сарајево). Просторним планом Републике Српске није предвиђена изградња жељезничке пруге преко територије општине Братунац, већ само израда студијске, планске и техничке документације за евентуалну изградњу жељезничке пруге Зворник - Вишеград (веза за барску пругу). Иначе, просторно - планском документацијом прије године разматрана је изградња жељезничке пруге кроз територију општина Сребреница, Милићи и Братунац на релацији Сребреница - Зворник. Као главни разлог је навођена потреба превоза око 1.5 милиона тона руде боксита са подручја тадашњих општина Сребреница и Власеница до фабрике "Бирач" у Каракају код Зворника. У садашњем тренутку са површинских копова боксита у општинама Сребреница и Милићи се годишње према фабрици глинице у Каракају превезе око тона руде боксита. Ријеч је о значајној количини робе која наводи на разматрање могућности изградње жељезничке пруге на релацији Сребреница (рудник боксита) - Милићи - Коњевић Поље - Зворник. Израда студијске документације о економској оправданости изградње ове жељезничке пруге ће најбоље показати могућност и оправданост изградње. Поменута траса жељезничке пруге би тангирала подручје општине Братунац у зони Коњевић Поља. Путну мрежу општине Братунац сачињавају саобраћајнице три ранга: магистрални пут, регионални путеви и, локални путеви који повезују групу села, поједино село или издвојени дио села са регионалним путем или са другим локалним путем, изузетно са магистралним путем. За постојећи магистрални путни правац М 19 Сарајево Соколац Хан Пијесак Власеница Милићи - Коњевић Поље - Зворник Просторним планом Републике Српске предвиђено је одржавање. Такође, за постојеће регионалне путне правце Р 453 (Братунац - Сребреница), Р 454 (Коњевић Поље - Братунац - Скелани) и Р 454а (Дрињача - Братунац) истим документом је предвиђено одржавање. Главна планска ријешења су изградња мостова на ријеци Дрини: мост Братунац - Љубовија са граничним прелазом за робно - транспортни саобраћај на локацији у насељеном мјесту Побрђе, мост Факовићи - Бачевци са граничким прелазом за робно - транспортни саобраћај на локацији у насељеном мјесту Станатовићи. 215

216 У сврху измјештања тешког теретног саобраћаја из централне зоне града планиране су обилазнице на правцу исток - запад (Поточнице - Подградац - Раковац) и дио сјеверне обилазнице (Аде - Вагани). У том контексту значајну улогу ће имати и планирана локална саобраћајница (дјелимично изведена) Аде - Поточнице која једним дијелом прати Глоговску ријеку. Новом Стратегијом одрживог развоја општине Братунац (која је у фази нацрта) планиране су одређене интервенције на путној мрежи општине на микролокалитетима које су у плану реализације до године. Ријеч је претежно о захватима који су предмет разматрања ниже просторно - планске и пројектне документације (асвалтирање и одржавање локалних путева, изградња тротоара и паркинга). Реализацијом ових планских рјешења из области друмског саобраћаја очекује се бржи развој општине, којом би се успорила миграција становништва из села према граду и знатно би се побољшали услови живљења локалног становништва, те омогућио бржи привредни развој и знатно смањили трошкови одржавања постојећих путева. Сви дефинисани планирани путеви су јавни путеви. Морају се пројектовати по прописима за јавне путеве и уз примјену важећих стандарда. То се нарочито односи на попречни профил пута, ситуационе и вертикалне елементе трасе, елементе за одводњавање и неопходну саобраћајну опрему и сигнализацију. Како су у питању путеви различитих рангова и различитог значаја параметри из прописа који се имају примијенити одређиваће се у сваком појединачном случају пројектним задатком. Израда програма и пројеката за путеве мора бити усаглашена са: - програмима развоја привредних активности, - програмима развоја садржаја друштвеног стандарда, и - програмима развоја јавног превоза, Смјерница плана је, да се у свим случајевима гдје је то могуће, обједињавају акције на пројектовању и грађењу путева, инсталација техничке инфраструктуре и регулација водотока. 216

217 2. ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА План потрошње електричне енергије Очекивати је да ће на крају планског периода (2031. година) усљед повећања броја становника, те оживљавањем привреде и повећањем индустријске потрошње адекватно порасти и потрошња ел. енергије у обухвату плана. На основу пројекције броја становника, у периоду година, предвиђа се пораст броја становника у обухвату плана по просјечној годишњој стопи раста од 4.4, односно на становника. Ако ће, по претпоставци, доћи до пораста броја становника и пораста индустријске потрошње, на крају планског периода потрошња ел. енергије ће престићи ниво из године. Прелазно рјешење Посматрајући постојећу 10 kv кабловску мрежу и распоред постојећих ТС јасно се види да у граду има подручја која су слабо покривена напојним тачкама. Да би се стање превазишло потребно је приближити напојне тачке потрошачима и на тај начин повећати сигурност у испоруци и квалитету ел. енергије. Значи, по граду је потребно полагати нове ВН каблове и изградити нове дистрибутивне ТС. Водове измјестити или мјењати са подземним ВН кабловима према прогаму електродистрибуције и потреби чишћења терена у циљу изградње нових стамбено - пословних и индустријских објеката. Преносни капацитети На основу планских потреба потрошње треба израдити и димензионисати сва постојећа и планска постројења преко којих ће се омогућити реализација наведених елемената потрошње. Гдје је потребно, извршити ремонтовање постојећих и планирати нова преносна постројења. 400 kv, 110 kv и 35 kv мрежа 400 kv далековод (Вишеград - Зворник) и 110 kv далековод (Власеница - К. Поље - Зворник и Сребреница - К. Поље - Зворник) су у доста добром стању, тако да поред редовног одржавања и сервисирања није неопходно планирати никакву реконструкцију. На локацији на којој се укрштају 110 kv далеководи Власеница - К. Поље - Зворник и Сребреница - К. Поље - Зворник према Стратегији развоја енергетике Републике Српске до године, планирана је изградња ТС 110/35/10 kv Коњевић Поље. Ради рјешавања чврстог споја на споменутој локацији овим стратешким развојним документом планирана је изградња 110 kv далековода Коњевић Поље - Сребреница. Преко подручја општине планирана је и изградња 110 kv далековода Сребреница - Љубовија. 217

218 35 kv мрежа, осим 35 kv далековода Н. Касаба - Кравица - Братунац 1, је доста квалитетна и углавном је изведена водовима Al/Fe пресјека 120/20 mm 2, тако да поред редовног одржавања и сервисирања, није неопходно планирати никакву реконструкцију. Стратегијом развоја енергетике Републике Српске до године је планирана реконструкција ТС 35/10(20) kv Братунац 2. У планираној индустријској зони Побрђе - Раковац предвиђена је изградња ТС 35/10(20) kv која би била повезана са ТС Братунац 2 новим 35 kv далеководом. С обзиром да је далековод Н. Касаба - Кравица - Братунац 1 изведен водовима малог пресјека (Al/Fe 50/8mm 2 ) и без заштитног ужета, у планском периоду овог документа, неопходно је извршити реконструкцију истог. Средњенапонска мрежа У цијелом подручју општине Братунац је заступљена електроенергетска мрежа напонског нивоа 35 kv. Због конфигурације терена и разуђености насељених дијелова сеоских подручја, ова мрежа се показала као јако ефикасна, те није планирано њено укидање с циљем преласка на 20 kv напонски ниво, нити је предвиђено њено значајније проширивање. Приликом реконструкције и изградње нове СН мреже треба водити рачуна да се напојне тачке приближе потрошачима и на тај начин повећа сигурност у испоруци и квалитету електричне енергије. На дијеловима обухвата, гдје је планирано ширење града и насеља са изградњом стамбено-пословних блокова, индустријских и туристичких капацитета, предвиђа се проширење постојеће електроенергетске 10(20) kv мреже, те изградња нових дистрибутивних трафо-станица преносног односа 10(20)/0,4 kv. Трансформаторске станице градити као слободностојеће објекте, пројектоване тако да се архитектонско рјешење објекaта уклопи у околни простор. НН развод С обзиром да је постојећа НН мрежа, у појединим дијеловима општине из предметног обухвата, у доста лошем стању и да је испорука ел.енергије потрошачима ограничена, у планском периоду се мора посветити посебна пажња реконструкцији постојеће и изградњи нове разводне НН мреже. Пренос електричне енергије од дистрибутивних трансформаторских станица до нових потрошача, у градским зонама, вршити подземним НН кабловима, одговарајућег пресјека, према условима надлежне електродистрибуције. Прикључак објеката на електроенергетску мрежу, у овим зонама, ће се изводити преко кабловских прикључних кутија на фасадама објеката. Прикључак индивидуалних стамбених објеката на електроенергетску мрежу, у приградским и сеоским подручјима, изводити са самоносивим кабловским снопом (СКС), на армирано-бетонским стубовима које треба постављати поред путног појаса у рубове парцела, али се може користити и кабловски прикључак. Расвјета 218

219 Како је јавна расвјета улица у граду и у већим насељима, у предметном обухвату, изведена са разним типовима свјетиљки уз недовољну освјетљеност улица овим планским документом планирана је типизација свјетиљки уз побољшање карактеристика освјетљености постојећих и планских саобраћајница. Расвјету у насељима, у свим општинама, извести у складу са важећим ЈУ стандардима и препорукама ЈКО за поједине типове расвјете. Освјетљење главних саобраћајница извести свјетиљкама постављеним на челичним стубовима висине 9-12 m, заштићеним од корозије врућим цинчањем, или другим видовима заштите. Користити свјетиљке са извором натријум-високи притисак постављене уз руб саобраћајница у једностраном или двостраном насупротном распореду. Споредне саобраћајнице и пјешачке стазе освјетлити свјетиљкама са истим типом извора и на стубовима висине 4.5 m до 6 m. Напајање расвјете појединих саобраћајница извести подземним нисконапонским кабловским водовима изведеним из кабловских разводних ормара који су смјештени у непосредној близини најближих трансформаторских станица. Потребно је изградити даљински систем контроле расвјете и могућност штедног режима рада у ноћним сатима. У сеоским центрима потребно је извршити освјетљење главних путева (улица) и обезбједити већи конфор живота на ванградском подручју. Расвјету изводити самоносивим кабловским снопом (СКС), на армирано-бетонским стубовима које треба постављати поред путног појаса у рубове парцела, што ће бити дефинисано посебним пројектом и условима електродистрибуције. Нове технологије У циљу увођења нових технологија и аутоматизације потребно је развити даљинско управљање у расклопницама и са новим линијским растављачима. Потребно је такође ријешити проблем даљинског очитања мјерних мјеста. Нови електроенергетски извори Просторним планом РС до године је истакнут потенцијал за изградњу хидроелектрана Мала Дубравица (снага 52.5 MW), Тегаре (снага 124 MW) и Рогачица са пратећим акумулацијама, а на ријеци Дрињачи истоимене хидроелектране (снаге 20 MW) и пратеће акумулације (протезала би се и дуж ријеке Јадар и улазила на подручје општине Братунац). У септембру године је потписан Споразум о успостављању стратешког партнерства између Електропривреда Србије и Републике Српске и компаније SECI Energia ради реализације хидроенергетског пројекта "Средња Дрина". Пројекат предвиђа изградњу 3 хидроелектране - Дубравица, Тегаре и Рогачица на ријеци Дрини, укупне инсталисане снаге 321 МW. 219

220 У Стратегији развоја енергетике Републике Српске до године у погледу овог хидроенергетског пројекта се наводи сљедеће: "У дијелу ријеке Дрине тзв. средња Дрина, између ХЕ Бајина Башта и ХЕ Зворник, у претходном времену (прије 30 година) урађене су анализе и пројекти по којим је планирана изградња ХЕ Рогачица, ХЕ Средње Тегаре и ХЕ Мала Дубравица. Међутим, садашње стање је такво да велика изграђеност објеката, у приобаљу, доводи у питање изградњу наведених ХЕ односно није могуће градити ове ХЕ капацитета како је прије утврђено. МХ "ЕРС" је уговорио израду нове Студије (Идејно рјешење), која треба да анализира садашње стање и могућност изградње ХЕ у овом дијелу ријеке Дрине". Због свега претходно наведног овим документом је планирана изградња четири хидроелектране мање инсталисане снаге (40-50 MW) на подручју општине Братунац: Мала Дубравица, Бачевци, Оклетац и Мала Рогачица. Ове хидроелектране биле би проточног карактера. Комисија за концесије РС није издала ниједну концесију за изградњу малих и мини хидроелектрана на водотоцима на подручју општине Братунац. Анализе су показале да на подручју општине не постоји значајнији потенцијал за изградњу мини и малих хидроелектрана на притокама ријеке Дрине, као и на водотоку Кравици. ТОПЛИФИКАЦИЈА И ГАСИФИКАЦИЈА Топлификација Топлотни биланс Методологија прорачуна Приликом дефинисања топлотног конзума, у овој фази рада, израчунава се потребна количина топлоте на бази једног квадратног метра бруто грађевинске површине објеката. Површине објеката се класификују према намјени појединих садржаја и на тај начин се усваја специфична топлота чија је бројна вредност дата на бази искуствених података. С обзиром да је у европским земљама присутна тенденција побољшања термичких карактеристика зграда, коефицијенти пролаза топлоте зидова и прозора се прописују на знатно ниже вредности него до сада (ЈУС У.Ј5.600), то се и код нас, све чешће, граде објекти термичких карактеристика знатно бољих од стандардом прописаних. Специфични топлотни губици, поред параметара самог објекта, зависе и од климатских услова мјеста у којем се објекат налази. С обзиром на наведено, за Братунац су дати процјењени специфични топлотни губици (просјечно за све објекте) у износу од 110W/m 2. Топлотни биланс објеката ужег урбаног подручја Топлотни биланс се састоји из топлотног биланса система гријања и топлотног биланса система за загријавање санитарне воде. Топлотни биланс система гријања, за објекте ужег урбаног подручја процјењује се на 33 MW, а топлотни биланс система за загријавање санитарне воде зависи од броја корисника и константан је током читаве године, процјењује се на 2,23 MW. Укупан процијењени топлотни биланс је 35,23 MW. Овако дефинисан топлотни биланс је проистекао из претпоставке да се сви потрошачи снабдјевају топлотном енергијом за гријање из централног система, што обично није 220

221 случај, и из досадашњег искуства познато је да се на градску топлотну мрежу прикључује просјечно око 50 % приватних (индивидуалних) објеката. Имајући у виду то искуство, као и неравномјерну густину топлотног оптерећења по блоковим, у укупни топлотни биланс разматраног подручја смо урачунали 60 % топлотног капацитета свих објеката. Такође није реално очекивати да ће проценат корисника санитарне воде бити већи од 50 %. Ради тога је кориговани укупни топлотни биланс: K QUK = 33 0,60 + 2,23 0,5 = 20,92 MW Густина коригованог укупног топлотног оптерећења је 3,4 MW/km 2. Густина топлотног оптерећења као критеријум за одређивање оправданости прикључења објеката на систем даљинског гријања Битан критеријум при одређивању оправданости централизованог снабдјевања топлотном енергијом је густина топлотног оптерећења. Густина топлотног оптерећења се дефинише као однос максималног топлотног оптерећења објеката изграђених на одређеном подручју (блоку) и површине тог подручја (блока). Као просјечна густина топлотног оптерећења, када је оправдано прикључење на систем даљинског гријања, узима се вриједност MW/km 2, док се као доња граница за прикључење на систем узима вриједност од 25 MW/km 2, с тим што постоји тенденција смањења ове вриједности. Видљиво је да је густина коригованог укупног топлотног биланса од 3,4 MW/km 2 далеко испод прага оправданости прикључења на систем даљинског гријања. Избор начина топлификације објеката Из наведеног је видљиво да је густина топлотног конзума за цијели обухват ужег урбаног подручја 3,4 MW/km 2, што је испод прага оправданости топлификације разматраног подручја системом даљинског гријања. Међутим, за дио блокова у средишњем дијелу обухвата густина топлотног оптерећења се приближава граници од 25 MW/km 2, што указује на оправданост њиховог снабдјевања топлотном енергијом из система даљинског гријања или из система реонских котловница. Из већ споменутих разлога, првенствено, предности коришћења система даљинског гријања у економском и еколошком смислу, намеће се закључак да дио урбаног простора (његов централни дио) треба топлифицирати из реонских котловница до стварања услова за изградњу система даљинског гријања. У циљу тога потребно је: - инсталисати нове котловске јединице (котловнице у постојећим или новим објектима), у зонама које су погодне за централизовано снабдијевање топлотном енергијом; - изградити подземну топловодну цијевну мрежу за транспорт топлотне енергије од котловнице до топлотних потрошача, од фабрички предизолованих челичних цијеви, према европским стандардима EN 253, EN 448, EN 488 и EN 489. Број реонских котловница ће зависити од динамике изградње објеката односно од интереса инвеститора да, постојеће или нове објекте, топлотном енергијом 221

222 снабдијевају из индивидуалних или заједничких (реонских) котловница. Њихова коначна локација и број, као и трасе топловодних прикључака, биће дефинисани планским документима нижег реда. Поред тога што је густина топлотног конзума, на већини урбаног подручја мала, Планом је резервисан простор за изградњу будуће топлане, када се за то створе услови. Резервисани простор се налази на ободу производно - пословне зоне "Градац". У систему даљинског гријања, када се за његову изградњу створе услови, примјенио би се искључиво индиректни начин прикључења потрошача на топлотну мрежу. У том случају потрошач преузима топлотну енергију из градске топлотне мреже преко измјењивача топлоте. На тај начин су хидраулични режими рада потрошача и градске мреже потпуно одвојени, што значајно поједностављује погон читавог топлификационог система и повећава његову поузданост; потрошач је заштићен од честих промјена хидрауличног режима градске мреже (који настају прикључењем нових потрошача), а градска мрежа је заштићена од честих кварова на инсталацијама потрошача. За све објекте који се буду градили на разматраном простору, пре изградње система даљинског гријања, може се одобрити изградња индивидуалних или реонских котловница, ако за то буде интереса инвеститора. Када се стекну услови за прикључење објеката на систем даљинског гријања, опрему у котловницама треба конзервирати или расходовати (у зависности од стања опреме), тако да би конзервиране котловнице били алтернативни топлотни извори у случају потешкоћа у функционисању система даљинског гријања. Повећање енергетске ефикасности у сектору зградарства Веома важно је унапређење енергетске ефикасности у сектору зградарства, како стамбених, тако и објеката друге намјене. Искуства из ЕУ, као и земаља из окружења говоре у прилог томе да се велике уштеде могу направити управо адекватним изоловањем објеката и другим активностима које воде ка смањењу потрошње топлотне енергије по 1 m 2 гријаног простора. Пошто се ради о скупим инвестицијама, неопходно је да се на нивоу Општине направи стратегија, дефинишу приоритети, те усвоји одговарајућа регулатива, као и претпоставке за улазак у ову врсту активности. Треба нагласити да су послови и активности везани за енергетску ефикасност изузетно захтијевни и комплексни и због тога захтијевају систематски приступ од стране државе и локалних власти. Гасификација У Братунцу не постоји систем за дистрибуцију природног гаса. Планом су предвиђене двије варијанте довођења природног гаса: Варијанта 1 - Подваријанта довод гас са постојећег гасовода Каракај - Сарајево, из правца Зворника, - Подваријанта довод гас са постојећег гасовода Каракај - Сарајево, из правца Милића, Варијанта 2 траса гасовода према планираном гасоводу из правца Љубовије, Република Србија (гасовод до Љубовије предвиђен Просторним планом Републике Србије). 222

223 Планом је предвиђено да се, у првој варијанти, из правца Зворника или Милића, доведе гас са постојећег гасовода Каракај - Сарајево, док је у другој варијанти предвиђена траса гасовода према планираном гасоводу на подручју општине Љубовија у Републици Србији. У Братунцу је предвиђена изградња једне главне мјерно - регулационе станице, чија локација ће зависити од одабране варијанте довода гаса. За адекватно сагледавање овог аспекта, неопходна би била израда студије гасификације општине Братунац, која би дала неопходне параметре за овај вид инфраструктурне опремљености насеља, који би били употребљиви за нову планску и пројектну документацију. Могуће локације главне мјерно - регулационе станице за Братунац, као и могуће трасе гасовода који пролази кроз подручје општине, одређене су и видљиве на тематској карти. Алтернативни извори енергије Енергија вјетра Вјетар, тј. ваздух у кретању може се користити као енергетски извор помоћу одговарајућих вјетрењача, гдје се енергија вјетра претвара у механичку енергију, а може послужити за погон млинова, пумпи за воду или генератора за производњу електричне енергије широке намјене. Услов коришћења енергије вјетра помоћу вјетрењача јесте постојање довољног потенцијала ове енергије на мјестима трансформације. То значи да се вјетрењаче могу градити само на мјестима гдје има довољно вјетра током године. Оптимална брзина вјетра треба да се креће око 8.5 m/sec, а минимална око 3 m/sec. Прије избора локације за грађење вјетрењаче морају се провести детаљна метеоролошка истраживања, испитати смјерови вјетра, те утврдити број вјетровитих дана у години. У вријеме повећаних потреба за енергијом, изградња енергетских вјетрењача има пуно оправдање. Енергија биомасе Као и остали видови обновљиве енергије, биомаса има низ предности у односу на фосилна горива. Биомаса не садржи низ штетних састојака у односу на фосилна горива. Она не доприноси акумулацији CO 2, а мали садржај сумпора, пепела и обично мањи садржај азота сврстава биомасу у чиста горива. Биомаса је један од обновљивих извора енергије који се може примијенити као енергетски извор. Биомаса није само извор хране, енергије и традиционално добра сировина, већ и неопходан стабилизатор локалне, укупне климе на земљи, те воде и тла. Соларна енергија Од обновљивих алтернативних извора енергије, у свјетским размјерама, потврдиле су се геотермална енергија, биомаса и енергија вјетра, док се соларна енергија није сматрала као озбиљан извор енергије у свијету. Међутим, и на овај вид енергије у будућности треба обратити посебну пажњу и, у складу са потребама и могућностима, приступити њеном искориштавању. 223

224 3. ХИДРОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА Регулација и заштита водотока У планском периоду се намеће потреба уредног одржавања постојећих регулација водотока, те наставка радова на њиховом даљем уређивању (продужетку изградњи регулација у сврху уређења водотока у урбаним центрима и заштити од поплава). Радови на регулацијама Крижевице и Глоговске на подручју општине Братунац би требали да се ураде у дужини од 3,0 km. На лијевој обали ријеке Дрине кроз подручје општине Братунац неопходно је осигурање минор корита изградњом обалоутврдних грађевина и то: од ушћа ријеке Крижевице па узводно према Вољевици у дужини од 1,5 km, на потезу ушћа Сашке ријеке у дужини 0,5 km и поред водозахватне зоне у Бјеловцу у дужини од 1,0 km. Потребно је да се одржи прописани квалитет водотока. Водотоци на подручју општине Братунац су према Уредби о класификацији вода и категоризацији водотока сврстани у прву категорију водотока (директне притоке ријеке Дрине осим Сашке ријеке и притоке Јадра) и другу категорију (Дрина, Јадар и Сашка ријека). Водно земљиште Постојеће водно земљиште у општини Братунац има велику вриједност за квалитет живљења (у првом реду за заштиту од поплава, снижење нивоа подземних вода и рекреационе активности). Стога се намеће приоритетна потреба квалитетног одржавања водених површина у будућем развоју насеља. Снабдијевање санитарном водом Снабдијевање водом потрошача на подручју општине Братунац ће се вршити из више независних водоводних система. Потребно је унаприједити квалитет у снабдијевању водом цјелокупног становништва општине: - увођење мјера за рационалну потрошњу воде (адекватно одржавање водоводних система, смањење губитака, уградња водомјера и адекватна накнада за потрошену воду); - именовати субјекте за управљање локалним водоводима. За сва изворишта је потребно успоставити одговарајуће зоне санитарне заштите изворишта: потребно је извршити потребне истражне радове, урадити прописане елаборате о заштити изворишта, усвојити одлуке о појединим заштитним зонама изворишта, те спроводити прописане мјере заштите, како би се очувао квалитет воде на извориштима. Као критерији дати у Стратегији интегралног управљања водама Републике Српске до године, дају се сљедећи нормативи. 224

225 Табела 80. Критеријум Категорија Специфична потрошња воде Општински центри Остала насеља Коефицијент сезонске Општински центри 1,2 1,2 1,2 наравномјерности Остала насеља 1.3 1,3 1,3 Губици (%) Општински центри Остала насеља Потребне планске количине воде за општину Братунац према пројекцијама становништва по овом плану дају се у сљедећој табели. Табела 81. Број становника Потребне количине воде (л/сек) Губици (л/сек) Укупно потребне количине воде (л/сек) Година година година година Општински центар Остала насеља Општински центар 25,75 26,93 28,17 Остала насеља 21,77 22,55 23,71 Општински центар 12,23 11,44 10,56 Остала насеља 10,34 9,58 8,89 Општински центар 37,98 38,37 38,73 Остала насеља 32,11 32,13 32,60 Укупно Q пот (л/сек) 70,09 70,50 71,33 Према подацима наведеним у Стратегији интегралног управљања водама Републике Српске до године, потребне количине воде су приказане у сљедећој табели. Табела година година година Број становника Q пот (л/сек) Број становника Q пот (л/сек) Број становника Q пот (л/сек) , , ,88 Код прорачуна потребних количина воде за заштиту од пожара потребно је поштовање следећих законских прописа: - Закон о заштити од пожара (Службени гласник Републике Српске бр. 71/12); - Правилник о техничким нормативима за спољну и унутрашњу хидрантску мрежу (Службени лист СФРЈ бр. 30/91); - Правилником о техничким захтјевима за заштиту гаража за путничке аутомобиле од пожара и експлозије (Сл. гласник РС бр. 19/10); 225

226 - Уредба о техничким норамативима заштите од пожара у објектима намијењеним за јавну употребу у којима се окупља или борави, односно ради већи број лица, (Сл. гласник РС 32/2012). Канализација употребљених вода Питање правилног рјешавања каналисања отпадних вода је од стратешког интереса за општину Братунац. Разлог за то лежи прије свега у неопходности стварања предуслова за очување здравог потенцијала животне средине и биодиверзитета на подручју општине, те стварање предуслова за благовремено испуњавање обавеза из Оквирне директиве о водама што је предуслов европских инетергација и одрживог развоја општине и региона. Код сагледавања укупне проблематике прикупљања, транспотра и пречишћавања отпадних вода насеља у општини Братунац, треба поћи од даље доградње, употпуњавања и проширивања постојећих централних канализационих система и изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода. Тамо гдје успостављање колекторског канализационог система није оправдано, било зато што се не би произвеле користи за животну средину или зато што би изазвало изузетне трошкове, треба примјењивати индивидуалне (локалне) системе којима се постиже једнака заштита животне средине. У свим случајевима отпадне воде прије коначне диспозиције, морају бити подвргнуте одговарајућем третману (пречишћавању) било на заједничким постројењима (уређајима) или индивидуалним (локалним) уређајима. У зони ушћа реке Глогове у Дрину је резервисана површина за централни градски уређај за пречишћавање фекалних и употребљених отпадних вода општинског центра Братунца. Као варијанта, актуелно је размишљање о реализацији регионалног канализационог сиистема и заједничког постројења за пречишћавање отпадних вода Сребренице, Братунца и Љубовије (локација постројења на територији Љубовије). Канализација оборинске воде Канализацију оборинске воде је потребно водити посебним каналима и упуштати у природне реципијенте. На дијеловима терена гдје су изражена већа загађења (паркинзи за теретна возила, платои бензинских пумпи, саобраћајнице са великим интензитетом саобраћаја) сакупљене воде од падавина ће бити потребно претходно "третирати" (пречишћавати) на одговарајућим сепараторима уља прије прикључивања на главне одводне колекторе, односно прије коначног упуштања у реципијенте. Коришћење вода за остале потребе Будући да је хидрографска мрежа на подручју општина Братунац доста развијена, са ријеком Дрином и већим бројем осталих мањих водотока, те да је квалитет вода водотока на доста добром нивоу, у будућности је ове водотоке могуће (и потребно) користити и за остале намјене. 226

227 Коришћење хидроенергетског потенцијала Просторним планом РС до године је истакнут потенцијал за изградњу хидроелектрана Мала Дубравица (снага 52.5 MW), Тегаре (снага 124 MW) и Рогачица са пратећим акумулацијама, а на ријеци Дрињачи истоимене хидроелектране (снаге 20 MW) и пратеће акумулације (протезала би се и дуж ријеке Јадар и улазила на подручје општине Братунац). У септембру године је потписан Споразум о успостављању стратешког партнерства између Електропривреда Србије и Републике Српске и компаније SECI Energia ради реализације хидроенергетског пројекта "Средња Дрина". Пројекат предвиђа изградњу 3 хидроелектране - Дубравица, Тегаре и Рогачица на ријеци Дрини, укупне инсталисане снаге 321 МW. Нацрт Стратегије интегралног управљања водама РС до године наводи међу 3 дионице хидроенергетског коришћења ријеке Дрине и Средњу Дрину са три хидроелектране (Рогачица, Средње Тегаре и Мала Дубравица - укупне инсталисане снаге 388 МW). Такође се наводи сљедеће: "Пошто се ти долински простори због непланског грађења и насељавања убрзано девастирају са гледишта могућности реализације хидроелектрана, неопходно је што прије заједно са Србијом урадити просторне планове за та подручја. Док се то не уради требало би посебним одлукама заштитити просторе који су неопходни за реализацију тих објеката". У Стратегији развоја енергетике Републике Српске до године у погледу овог хидроенергетског пројекта се наводи сљедеће: "У дијелу ријеке Дрине тзв. средња Дрина, између ХЕ Бајина Башта и ХЕ Зворник, у претходном времену (прије 30 година) урађене су анализе и пројекти по којим је планирана изградња ХЕ Рогачица, ХЕ Средње Тегаре и ХЕ Мала Дубравица. Међутим, садашње стање је такво да велика изграђеност објеката, у приобаљу, доводи у питање изградњу наведених ХЕ односно није могуће градити ове ХЕ капацитета како је прије утврђено. МХ "ЕРС" је уговорио израду нове Студије (Идејно рјешење), која треба да анализира садашње стање и могућност изградње ХЕ у овом дијелу ријеке Дрине". Због свега претходно наведног овим документом је планирана изградња четири хидроелектране мање инсталисане снаге (40-50 MW) на подручју општине Братунац: Мала Дубравица, Бачевци, Оклетац и Мала Рогачица. Ове хидроелектране биле би проточног карактера и не би стварале веће акумулације. Могућа је изградња и мини хидроелектрана на мањим водотоцима који су притоке ријеке Дрине. Рибарство Протичући кроз подручје општине Братунац, ријека Дрина са 14 мањих ријечних токова раскошан је дар природе и до сада је била најатрактивнија за љубитеље спортског риболова. У ријеци Дрини доминантно је присуство рибе младица, шкобаљ, као и капиталних примјерака клена, мрене и сома. Од притока ријеке Дрине, у сврху порибљавања поточном пастрмком најзанимљивије су Лозничка, Грабовичка и Слапашничка ријека, на којима постоје оптимални услови за изградњу рибњака и производњу конзумне рибе, као и млађи пастрмке. 227

228 Туризам и рекреација У планском периоду је могућа изградња јавних базена за купање (отворених и затворених), као и коришћење водотока (изградња плажа и купалишта на ријеци Дрини), коришћење водотока ријеке Дрине за рекреативне и спортске активности (вожња чамаца, сплавова, организовање регата и сл). Приобално подручје уз ријеку Дрину атрактивно је за изградњу спортских објеката и терена за спортске активности. Брзи ток ријеке Дрине, на простору између Перућанског и Зворничког језера, пружа идеалне природне услове за организовање сплаварења. За даљи и квалитетнији развој ових дјелатност, намеће се потреба већег ангажовања на уређивању појединих дионица корита и обала водотока, изградња плажа и сл. Пијесак и шљунак из водотока Обзиром да ријека Дрина обилује знатним количинама ријечног материјала (шљунка, пијеска и сл.), исти је могуће користити као грађевински материјал (справљање бетона, малтера, насипање путева и сл.). Пољопривреда За повећање обима пољопривредне производње (узгој воћа, поврћа, житарица и сл.) неопходно је приступити већем коришћењу воде за ове намјене. Флаширање воде Обзиром на постојање већег броја врела питке воде, и добар квалитет, могућа је изградња одговарајућих погона за флаширање воде. Одлагање комуналног чврстог отпада Правилно одлагање комуналног чврстог отпада има велику улогу у очувању квалиета воде у водотоцима. Према Националној стратегији управљања комуналним чврстим отпадом у Босни и Херцеговини, планирано је да се ове врсте отпада одлажу на регионалним санитарним депонијама за подручја више општина. За смањење количина отпада, према усвојеној Стратегији управљања чврстим отпадом, неопходно је увођење рециклаже; раздвајање отпада по врстама на мјесту настанка и евентуална прерада одређених врста као "секундарне сировине" и слично. Одлагање осталих врста отпада (грађевински отпад, индустријски отпад, медицински отпад, пољопривредни отпад, отпад од клаоница и остале врсте отпада) се такође треба вршити на прописан начин на одговарајуће депоније. Закључна разматрања за област хидротехнике За простор подручја општина Братунац, везано за област хидротехнике, као приоритет се намеће даље побољшање у квалитету снабдијевања и обезбјеђење довољних количина санитарно исправне воде за пиће за сва насеља на територији општине. 228

229 Изградња канализационе мреже и одговарајућих постројења за пречишћавање отпадних вода, требало је да се реализује паралелно са изградњом водоводне мреже, односно са изградњом насеља (што у већини случајева није реализовано). Стога се намеће потреба посветити више пажње рјешавању ове проблематике. Као један од изузетно важних приоритета се намеће очување квалитета вода у водотоцима, како ријеке Дрине, тако планинских изворишта, која представљају основу за снабдијевање водом насеља у саставу општина Братунац. Коришћење вода за остале потребе (изградња хидроелектрана за производњу електричне енергије, коришћење воде у сврху рекреације, риболов, узгој рибе у рибњацима, коришћење воде за наводњавање пољопривредних површиона у сврху постизања већих ефеката у производњи хране, флаширање воде планинских изворишта и сл.) се такође намеће као врло важан сегмент у цјелокупном развоју простора општине. Заштита квалитета вода водотока на подручју општине Братунац ће се моћи правилно спроводити само ако се рационално користе и третирају отпадне воде насеља и индустрије и ако се отпад одлаже на санитарну депонију. 229

230 4. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСТРУКТУРА ПОШТАНСКИ САОБРАЋАЈ Даљи развој поштанског саобраћаја мора се огледати у његовом успјешнијем функционисању кроз увођење нових технологија и у овој области тако да се омогући: пренос физичког терета, пренос докумената електронским путем, пружање услуга путем јавних говорница, у условима либерализованог тржишта стварање услова за пружање телекомуникационих услуга (Интернет и др.), формирање поштанске штедионице за депоновање новца и кредитирање становника кроз тржиште банкарско - финансијских услуга, реализација пројекта: хибридна пошта, сортинг центар, Интернет киоск, трезорно пословање и каталошка продаја. Примјена нових технологија захтјеваће модернизацију шалтерских терминала и њихово увезивање у аутоматску обраду података. У циљу рентабилнијег пословања број поштанских јединица се не би повећавао, док би се број шалтерских мјеста мијењао у зависности од повећања броја услуга. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ У области телекомуникационе инфраструктуре на подручју општине Братунац предвиђа се: Изградња нових телефонских централа на ванградском подручју; Проширење капацитета телефонских централа; Инсталисање јавних телефонских говорница на подручју града као и на ванградском подрују, за мјесни и међународни саобраћај; Инсталисања више главних телефонских прикључака на подручју града и више на ванградском подручју; Успостављање међумјесних веза оптичким каблом са сусједним општинским центрима; Извођење ТТ мреже на подручју општине; Формирање мреже за пренос података; Либерализовано тржиште прилагођавати новим условима тржишта инфокомуникационих технологија; Развој кичме дигиталне инфраструктуре која ће подржати захтјеве за новим сервисима, оријентисаним на пренос података и других услуга, Креирање нових сервиса; Бржу понуду нових сервиса и сервиса додатних вриједности; Изградњу нових приступних мрежа које подржавају нове широкопојасне сервисе; Осигурање принципа универзалног сервиса према постављеној регулативи; Даљи развој услуга мобилне телефоније; Достићи ниво развоја средње развијених земаља у Европи; 230

231 Обезбједити мобилни приступ Интернету увођењем нових технологија - обезбједити понуду нових сервиса; Развијати широко-појасну кабловску дистрибутивну мрежу за сервисе: видео, брзи Интернет и IP/MPLS мреже; У приступне мреже одмах поред бакарних уводити и оптичке каблове; Да се уреди и убрза приступ информацијама код претраживања и анализе података; Да се омогући приступ и коришћење информација које се односе на саобраћај, привреду и енергетику; Да се задовоље интереси за информатизацијом како државних, управних, тако и других јавних служби. 5. КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА У временском хоризонту плана планира се проширење градског православног гробља у Братунцу, пошто је у градском насељу Братунац присутна највећа потреба за простором за сахрањивање. Одређен број гробаља у удаљеним руралним насељима ће до године постати потпуно неактиван и планира се њихово затварање. Гробља у секундарним општинским центрима и локалним центрима могу задовољити потребе за сахрањивањем тих насеља до године уз одређена проширења у појединим случајевима. 231

232 IX ЖИВОТНА СРЕДИНА 1. ВОДА, ТЛО И ВАЗДУХ Свака привредна експанзија и урбанизација неминовно са собом носе опасности по животну средину и њену деградацију. Да би се обезбиједио адекватан квалитет животне средине неопходно је спровести низ конкретних мјера заштите како би се већ постојећи квалитет одржао или да би се постојећа загађења довела на ниво одрживог. Мјере се могу подјелити на правно - нормативне мјере, техничко - технолошке, просторно - планске, економске и друге. Генералне мјере у области заштите животне средине су: Организационо и кадровско јачање система заштите животне средине; Доношење општих нормативно - правних аката Скупштина општине о заштити и унапређењу животне средине (општински програм заштите животне средине; општински план заштите природе; општински програм заштите ваздуха; општински план управљања чврстим отпадом) чиме треба се се обезбједи ефикасан и организован приступ реализацији приоритетних планских рјешења; Израда катастра загађивача и стално ажурирање од стране надлежних, при чему је нарочито важно установљавање мјерних пунктова загађивања и услова праћења загађивања; Забрана и ограничење градње објеката који су потенцијални загађивачи у зонама становања, друштвених, туристичко - рекреативних, просвјетних и других центара активности; Прилагођавање техничких и производних процеса у индустрији и производњи енергије захтјевима и условима заштите животне средине, како се штетни утицаји и загађења не би ширили на околину; Изградња система за пречишћавање отпадних вода насеља и индустрије у насељима која су најугроженија и са највећим ризиком по здравље људи и животну средину; Уградња, контрола употребе и одржавање инсталација и уређаја за пречишћавање загађених отпадних гасова; Правилан избор локације, нарочито производних објеката, уз поштовање мезоклиматских и микроклиматских карактеристика простора; Формирање санитарних заштитних зона и заштитних растојања око објеката са повећаним загађивањем и ризиком за животну средину и здравље људи и око главних саобраћајница, при чему ширина заштитних зона зависи од степена могућег загађења; Рекултивација рудног земљишта и санација најоштећенијих локација експлоатацијом минералних сировина (површински копови, депоније јаловине откривке, каменоломи итд.); Спречавање недозвољене и неконтролисане експлоатације шума и вршење санације девастираних подручја; Заштита и одрживо кориштење природних и културно историјских вриједности. Заштита водног земљишта, уређење обала и вршење регулације водотока у смислу спречавања плављења; Довођење употребе пестицида, хербицида и вјештачких ђубрива, примјеном савремених агротехничких мјера, на ниво потрошње који ће истовремено задовољавати потребе у пољопривреди, али и стандарде заштите животне средине; 232

233 Успостављање ефикасног система прикупљања чврстог отпада који би функционисао на што већем простору општине Братунац и тиме опслуживао већи број становника; Деминирање површина загађених минама и НУС ом; Повећати учешће финансирања заштите животне средине које није довољно; мјере фискалне политике, издвајања доприноса из цијене производа и услуга, накнада за кориштење грађевинског земљишта, као и финансирања из новчаних накнада и казни за емитовање штетних продуката преко или у животну средину (из ових извора ће се обезбиједити прибављање материјалних средстава потребних за остваривање циљева заштите и унапређења животне средине); Едукација, развијање јавне свијести и унапређење приступа јавности информацијама и доношењима одлука из области заштите животне средине. ЗАШТИТА ЗЕМЉИШТА Деградација земљишта може бити последица природних и антропогених чинилаца који доводе до погоршања карактеристика земљишта и његових функција, а некада и до потпуног губитка. Деградација и загађивање земљишта на подручју општине Братунац настаје усљед хемијских загађивача који доспијевају у земљиште као резултат загађивања ваздуха, индустријског загађивања водотока, комуналних и пољопривредних отпадних вода, неконтролисаног одлагања чврстог отпада, као и на мјестима различитих акцидената. Заштита земљишта ће се постићи спровођењем сљедећих мјера: Законско регулисање и заустављање процеса бесправне градње објеката и са тим повезаног процеса заузимањa пољопривредног земљишта. Стручна примјена пестицида и минералних ђубрива и строга контрола њихове употребе од стране стручних служби (умањивање њиховог штетног дејства на измјене хемијског састава тла). Подстицање органско биолошке пољопривредне производње информисањем и едукацијом. Регулисање септичких јама градитељским захватима што ће смањити опасност од потенцијалног загађивања тла и подземних вода. Регулисање отпадних вода свих загађивача у циљу спречавања промјене хемизма тла и продирања загађивача у подземље. Примјена одговарајућих техничко-технолошких рјешења у котловницама (уградња пречистача отпадних гасова и чађи) којима се смањује утицај на аерозагађење, као и таложење чврстих материја из ваздуха на тло. Рекултивација рудног земљишта и санација напуштених експлоатационих мјеста у складу са Законом о рударству. Спречавање нелегалне и неконтролисане експлоатације шума у циљу спречавања губитка земљишта. Смањивање ерозионих процеса који настају под утицајем антропогеног дјеловања и предузимање антиерозионих мјера.. Регулација водотока ради спречавања плављења. Деминирање подручја загађених минама (ризичне минске површине у насељеним мјестима Липеновићи, Јежештица, Магашићи, Бљечева, Загони, Залужје, Биљача, Лозница, Млечва, Факовићи и Бољевићи). 233

234 ОТПАД Управљање чврстим отпадом на подручју општине Братунац је недовољно развијено што има за посљедицу загађење и деградацију основних компонената животне средине. Успостављање функционалног система управљања чврстим отпадом је основни предуслов унапређења и заштите животне средине. Концепт збрињавања отпада предложен је Стратегијом управљања чврстим отпадом у БиХ израђеној под покровитељством Европске уније. Концепцијом су предвиђене смјернице управљања чврстим отпадом и одређени макролокалитети на нивоу регија у БиХ у оквиру којих би се организовале санитарне регионалне међуопштинске депоније или регионални центри за управљање отпадом. Регионална санитарна депонија за регију Зворник је планирана на локацији Црни врх у општини Осмаци. На овој депонији биће одлаган отпад поред општине Братунац и из општина Милићи, Осмаци, Сребреница, Шековићи, Власеница и Зворник са подручја РС, те општина Сапна и Калесија са подручја ФБиХ. Предложене смјернице усвојене су Просторним планом Републике Српске до године. Према поменутим приједлозима одређене врсте отпада би се, прије коначног одлагања, третирале у центрима за третман отпада. Одвајање и третман индустријског отпада са подручја општине Братунац било би на предвиђеном локалитету у општини Рогатица, док би третирање и коначно одлагање медицинског отпада било у регионалном центру Сарајево (међуопштинска варијанта). Планирана мрежа регионалних центара за управљање различитим врстама отпада не искључује друге варијанте удруживања, што се може тачно утврдити међуопштинским споразумима. Све активности везане за регионално депоновање отпада са територије општина биће дефинисане у оквиру Регионалних и локалних планова управљања отпадом. Како би се успоставио ефкасан систем управљања отпадом неопходно је провести сљедеће мјере: Коначно одлагати отпад на регионалну санитарну депонију у складу са принципом регионалног управљања отпадом (према Стратегији управљања чврстим отпадом у БиХ, "PHARE" пројекат, ЕУ). Извршити санацију и рекултивацију постојеће општинске депоније након затварања и укључивања у систем регионалног депоновања отпада. Изградити трансфер станицу за продуковани комунални отпад на подручју општине према параметрима који карактеришу постојеће стање у области управљања отпадом (продуковане количине и врста отпада, удаљеност од санитарне регионалне депоније и др.). Прикупљени отпад се транспортује до трансфер станице, а потом до постројења за складиштење, третман или одлагање. Локалитет трансфер станице одређује се у складу са одредбама Закона о управљању отпадом (Сл. гласник РС бр. 53/02). Уводити и подстицати процес рециклаже отпада након утврђивања одрживости система у смислу постојања тржишта за рециклирани материјал. Обезбједити локације за одвојено прикупљање отпада (рециклажна острва пожељно је изграђивати у кругу привредних објеката). 234

235 Подстицати прераду отпада за поновну употребу и рециклажу, као и његово кориштење за добијање енергије. Квалитетно сакупљање, транспортовање и депоновање отпада обезбједити оптималним кориштењем и побољшавањем опреме и механизације. Одлагати медицински и индустријски отпад у складу са стандардима за еколошки одговорно поступање са овим врстама отпада. Одлагати и третирати одређене врсте отпада на адекватан начин и у складу са прописима (опасан отпад, отпад животињског поријекла, грађевински отпад). Уклонити, санирати и рекутивисати дивља одлагалишта отпада. Посебну пажњу посветити уређењу и санацији локалитета која су у близини водотока/понорница. ЗАШТИТА ВАЗДУХА Иако квантитативни подаци ограниченог мониторига ваздуха (ограниченог у смислу да се не може говорити о континуираним мјерењима квалитета ваздуха за цијелу општину) показују вриједности које не прелазе прописана ограничења, на подручју општине Братунац могуће је констатовати присутност одређених извора потенцијалног загађења. У циљу заштите ваздуха неопходно је спровести сљедеће мјере: Развој система топлификације (централизовано загријевање)/гасификације са што већим бројем прикључених објеката. Повећавање енергетске ефикасности, веће кориштење обновљивих извора енергије, те унапређење шумских екосистема у циљу смањивања емисије. Изналажење и реализација архитектонских, грађевинских и хортикултурних рјешења између саобраћајница, стамбених и радних зона и објеката у плановима нижег реда. Вршење контроле возила на техничком прегледу сагласно прописима о безбједности саобраћаја у односу на дозвољене количине издувних гасова. Стварање катастра загађивача подручја у циљу боље контроле квалитета ваздуха, који треба динамички обнављати. Обезбјеђивање мониторинга квалитета ваздуха за праћење основних загађујућих материја (SO и чађ, таложне материје, суспендоване честице, CO и NО x ) на подручју цијеле општине. Повремено мјерење специфичних загађујућих материја из саобраћаја. Повремено мјерење специфичних загађујућих материја из индустријских и других производних објеката који угрожавају квалитет ваздуха. Предвиђање максималног озелењавања слободних површина, како јавних површина, тако окућница индивидуалних стамбених објеката у плановима нижег реда. Успостављење заштитних дрвореда и других видова чврстих баријера приликом пројектовања и извођења саобраћајница за заштиту од индивидуалних гасова, прашине и буке из саобраћаја. Провођење процјене утицаја на животну средину при реализацији нових или реконструкцији постојећих привредних погона који могу угрозити квалитет ваздуха насеља. Онемогућавање третмана чврстог отпада непрописним спаљивањем (долази до емисије штетних гасова). 235

236 Обезбјеђење комуналне хигијене. ЗАШТИТА ВОДА Обзиром да се на подручју општине налазе изворишта воде за пиће која по свом квантитету и квалитету имају велики значај, неопходно је посветити посебну пажњу очувању квалитета вода, те смањењу и елиминисању постојећих и потенцијалних извора негативних утицаја на квалитет вода. У циљу заштите вода неопходно је спровести сљедеће мјере: Обезбјеђење квалитетне воде за водоснабдијевање становништва и остале намјене одржавањем опреме и провођењем мониторинга. Одржавање водотокова у прописаној категорији квалитета (Дрина, Јадар, Сашка ријека: друга категорија; Уредба о класификацији вода и категоризацији водотока - Службени гласник РС 42/01). Проширивање јавног канализационог система у општинском центру, те прописна изградња и реконструкција канализационих мрежа у већим насељима општине, тј. секундарним општинским и локалним центрима. Изградња уређаја за пречишћавање отпадних вода за потребе градског насеља Братунац и приградских насеља. Пречишћавање индустријских отпадних вода на постројењима за предтретман отпадних вода, до прописаног нивоа квалитета, прије упуштања у канализациони систем. Изградња санитарно исправних септичких јама. Реализација програма санитарне заштите изворишта "Бјеловац", те дефинисање зона санитарне заштите осталих изворишта намјењених за снабдијевање водом. Заштита водотока и водног земљишта, уређење обала и вршење регулације водотока у смислу спречавања плављења (Дрина, Крижевица, Глоговска ријека). Спречавање одлагања отпада у водотокове и акумулације. Санација постојећих дивљих депонија уз водотокове и акумулације. Успостављење мониторинга квалитета површинских и подземних вода. ЗАШТИТА ОД БУКЕ Праћење нивоа буке у зони саобраћајница и у окружењу индустријских зона. Постављање заштитних баријера дуж саобраћајница и око објеката са повишеним нивоом буке. Спровођење мјера заштите утицаће на смањење ризика и спречавање загађивања и деградације животне средине, као и на подизање постојећег квалитета животне средине, те подизање квалитета живљења уопште. 236

237 2. УРБАНИ СТАНДАРД ФОРМА И СТРУКТУРА НАСЕЉА (ГРАДА) У периоду до године треба ићи на погушћавање грађевинских реона појединих периферних дијелова територије градског насеља, као и осталих насељених мјеста, уз њихово рационално ширење. Овакав концепт треба заснивати на изради просторно планске документације нижег ранга (урбанистички и регулациони планови) која ће форсирати урбану обнову, а такође и на новој земљишној политици. Међутим, рјешења у земљишној политици у великој мјери се заснивају на ентитетским законима, тако да утицај локалне самоуправе у домену земљишне политике није значајан. Закон о пољопривредном земљишту такође представља механизам који може довести до заустављања нерационалног ширења грађевинских реона. КОМУНАЛНА ОПРЕМЉЕНОСТ И КОМУНАЛНЕ УСЛУГЕ Комуналну опремљеност у свим насељеним мјестима са вишим централитетом у планском периоду треба подићи на виши ниво. То се прије свега односи на изградњу канализационих система, полагање фиксне телефоније, гасификацију/топлификацију. Приоритет би требала имати изградња и проширење канализационих система и гасификација. До године требало би покривеност градског насеља системом одвођења отпадних вода подићи на 100 %. Централни дијелови секундарних општинских и локалних центара би такође требали добити основне канализационе системе. До краја планског периода потребно је читаво градско подручје покрити, било системом за даљинско гријање, било гасном мрежом. АМБИЈЕНТ, СЕНТИМЕНТ И СЛИКА НАСЕЉА Стварање нових амбијената насељених мјеста са вишим централитетом у смислу урбанитета на подручју општине Братунац би требало да буде задатак до краја планског периода. Насељено мјесто Кравица би требало до године да добије карактеристични амбијент и слику насељу мале уређене варошице у долини ријеке Кравице. Градско насеље Братунац мора у временском хоризонту допунити постојећи урбани амбијент и слику насеља (долински град у контакту са главном ријеком), уз даља унапређења урбанитета. Тај амбијент ће се првенствено заснивати на постојању једне потпуно урбане морфологије и матрице оличене у присуству значајног броја вишепородичних стамбених зграда и густини изграђености. Оријентациона спратност у градском насељу би максимално требала бити до нивоа П

238 3. ПРИРОДНЕ ВРИЈЕДНОСТИ И КУЛТУРНО ИСТОРИЈСКА ДОБРА ПРИРОДНЕ ВРИЈЕДНОСТИ Опште смјернице у области природног насљеђа су: Уколико се у току извођења радова наиђе на природно добро које је геолошко палеонтолошког или минеролошко петрографског поријекла, а за које се претпоставља да има својство споменика природе, извођач је дужан да обавијести овај Завод (Републички завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа РС) и преузме све мјере како се природно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица (члан 47 Закона о заштити природе); За планиране пројекте и активности који нису обухваћени процјеном утицаја на животну средину, а који сами или с другим пројектима или активностима могу имати битан утицај на еколошки значајно подручје или заштићену природну вриједност, утврђује се њихова прихватљивост за природу у односу на циљеве очувања тог еколошки значајног подручја или заштићене природне вриједности, доношењем стручног мишљења о прихватљивости пројекта у складу са Законом о заштити природе и посебним законима (члан 21 Закона о заштити природе). Посебне мјере за заштиту биодиверзитета су: Најзначајнија група мјера заснивала би се на активном мониторингу широког обухвата, предвиђању и каналисању свих промјена, уз стриктну примјену законских и других мјера заснованих на научно доказивим чињеницама; Приоритетно приступити изради јединственог информационог система за све компоненте очувања и заштите биодиверзитета у заштићеном подручју; Прихватити и спроводити међународне стандарде и критеријуме из области заштите и очувања биолошке разноврсности; Формирати и финансирати истраживачке тимове који би подигли ниво истражености недовољно проучених таксона и подручја; Повећати надлежност и ефикасност постојећих служби заштите и контроле; У експлоатацији шума инсистирати на таквим захватима који би омогућили опстанак и брже насељавање животињских врста (пошумљавање аутохтоним врстама, обогаћивање спрата жбуња, смањење узнемиравања); Потребно је издвојити подручја за репродукцију са потпуном забраном приступа; Појачати стручну подршку и сарадњу за усавршавање (обучавање), као и образовање и кампање утицаја на јавно мњење; Усаглашавање развојних планова и политике коришћења природних ресурса са стратегијом и плановима очувања биодиверзитета; Реализација приоритетних пројеката очувања; Укључивање у међународне програме и прихватање међународних правних инструмената у области очувања биодиверзитета и природних вриједности. Нацрт Просторног плана општине Братунац из године је као добра природног насљеђа издвојио сљедећа подручја: Регионални парк (парк природе) - "Јадар - Дрињача - Зворничко језеро", дио; 238

239 Историјска подручја и предјели природних љепота (значајнији крајолици и видици): - "Подград", некропола стећака, - "Тегаре", језеро. У временском хоризонту плана неопходно је стављање под заштиту на нивоу РС сљедећих заштићених подручја природе на подручју општине: Заштићени пејзаж Глогова планина (површина ha); Заштићени пејзаж Зворничко језеро Дрињача Јадар - дио (површина ha); Заштићени пејзаж "Градови" Вољавица (површина ha), Заштићени пејзаж "Сикирићка ада" Сикирићи (површина 7.05 ha). Укупна површина планираних заштићених природних подручја на подручју општине Братунац износиће ha, што ће чинити 2.58 % површине општине. Посебан облик интеграције културног насљеђа и природног окружења представљају заштићени културни пејзажи. На подручју општине планира се да заштићено подручје природе "Градови" у Вољавици има статус и заштићеног културног пејзажа. КУЛТУРНО ИСТОРИЈСКА ДОБРА Опште смјернице у области културно - историјског насљеђа су: Уколико се предвиђају интервенције на културним добрима или у њиховој тангентној зони, које могу утицати на изглед и својства добра, прије предузимања радова потребно је, у складу са одредбама Закона о културним добрима, обратити се Заводу посебним захтјевима ради прописивања детаљних мјера заштите, издавања сагласности на пројектну документацију и увида у изведене радове, Уколико се приликом грађевинских или других радова на простору у обухвату плана пронађу археолошки остаци, неопходно је одмах обуставити радове и, у складу са чланом 79. Закона о културним добрима, обавијестити службу заштите, ради предузимања одговарајућих мјера. У временском хоризонту плана неопходно је стављање под заштиту на нивоу РС и БиХ сљедећих споменика на подручју општине: Археолошки локалитет "Градови" у Вољавици; Стари град "Град" у Вољавици; Ровашићка кула; Турбе у селу Текија; Црква св. апостола Петра и Павла са гробљем у Кравици; Црква успења Богородице у Братунцу, Стари објекти Дуванске станице у Братунцу, Споменик борцима НОР-а у Братунцу, Спомен гробница у Факовићима. 239

240 Вриједан римски локалитет "Градови", заједно са средњовјековном некрополом стећака условљава потребу за формирањем заштићеног културног пејзажа "Градови" који би представљао интеграцију богатог културног насљеђа (више културних слојева) и природног окружења. Његова површина би износила ha. 240

241 4. ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА, ТЕХНИЧКИХ ОПАСНОСТИ И РАТНИХ ДЕЈСТАВА ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА У области заштите од елементарних непогода потребно је предузети сљедеће мјере: Стриктна примјена прописа о асеизмичкој градњи; Регулација дијелова токова Крижевице и Глоговске ријеке; Стриктна примјена противпожарних прописа са нарочитим нагласком на урбанистичку регулацију (урбанистичке мјере заштите); Изградња противпожарних путева. ЗАШТИТА И СПАШАВАЊЕ ОД НЕЕКСПЛОДИРАНИХ УБОЈНИХ СРЕДСТАВА И МИНА У области заштите од неексплодираних убојних средстава и мина потребно је предузети сљедеће мјере: У координацији са BH MAC ом до краја временског хоризонта превести све сумњиве и ризичне минске површине у мински неконтаминиране површине на подручју општине Братунац; Израдити планове транспорта експлозивних и запаљивих материја, као и планове заштите од техничких акцидената. ЗАШТИТА ОД РАТНИХ ДЕЈСТАВА У области заштите од ратних дејстава потребно је предузети сљедеће мјере: Изградња два намјенска склоништа основне заштите у насељеном мјесту Братунац са капацитетом од по 500 лица (1000 лица укупно); Одредити склоништа допунске заштите, првенствено у објектима предузећа, као и у адекватним природним објектима; Израдити планове за склањање људи и материјалних добара. 241

242 X ОПШТА СТРАТЕГИЈА ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА Општа стратегија организације, уређења и коришћења простора општине Братунац у периоду до године базира се на планираној мрежи насеља (модел полицентричног развоја) на подручју општине, затим на концепту развоја индустрије, енергетике, туризма, пољопривреде, шумарства, рударства, трговине, саобраћаја, грађевинарства и водопривреде на истом простору, као и на планским рјешењима у сфери заштите природе и екологије. Будућа просторна организација општине Братунац требала би се заснивати на полицентичном моделу просторне организације који прије свега произилази из концепта планиране мреже насеља. У садашњем тренутку на простору обухвата плана издвајају се примарне општинске осовине развоје (линијски системи концентрације становништва, инфраструктуре, привредних капацитета) на правцу Коњевић Поље - Братунац Бјеловац и Моштанице - Загони. Првонаведена примарна општинска осовина развоја је истовремено и једна од осовина развоја Републике Српске, тачније њеног источног дијела (планирана терцијарна осовина развоја РС). Као секундарне општинске осовине развоја издвајају се правци Братунац Витковићи (Осамско) и Побуђе - Коњевић Поље (граница општине Зворник). Изван долинског подручја општинске територије не постоје значајнији локалитети концентрације становништва, инфраструктуре, привредних капацитета, односно тзв. нодови из којих се шире развојни импулси према околном простору. У периоду до године планира се профилисање насељених мјеста која имају одређени централитет (општински центар, секундарни општински и локални центри) и из којих ће се ширити развојни импулси. Остала насељена мјеста имаће специфичну пољопривредну или туристичку функцију. Урбана подручја Братунац, Кравица, Бјеловац, Факовићи, Глогова, Коњевић Поље и Витковићи - Осамско, као и урбана подручја и грађевинске реоне осталих насељених мјеста треба максимално искористити за стамбену и осталу изградњу, нарочито централне дијелове насељених мјеста, што намеће потребу за њиховим погушћавањем. На тај начин ће се до краја планског периода грађевински реони насеља минимално повећати. До године неће доћи до промјена у рангу општинских осовина развоја на подручју општине Братунац. На правцу Бјеловац - Факовићи доћиће до стварање секундарне општинске осовине развоја. 242

243 Слика 10: Правци просторног развоја подручја општине Братунац године Генерално, правци просторног развоја општине Братунац у планском периоду биће везани за већ поменуте осовине развоја и нодове у простору, односно насељена мјеста која имају виши централитет. Хидроенергетски пројекат "Средња Дрина" ће у планском периоду највише утицати на просторни развој општине Братунац. Смањење инсталисане снаге и промјена карактера планираних хидроелектрана (проточне хидроелектране) условиће мање потапање квалитетног пољопривредног земљишта и створених фондова (стамбени, привредни, објекти друштвених дјелатности), што ће свеукупно позитивно утицати на будуће на организацију, уређење и коришћење простора општине Братунац. Најзначајнији саобраћајни пројекат на подручју општине Братунац у планском периоду јест изградња мостова на ријеци Дрини: Братунац Љубовије у Побрђу и Факовићи Бачевци у Станатовићима. На овај начин биће обезбјеђене квалитетне саобраћајне везе са сусједним општинама Љубовија и Бајина Башта, односно Републиком Србијом ("Коридор XI") и то првенствено у сегменту робног транспорта. Саобраћајно повезивање ће допринијети привредном повезивању и укупној интеграцији пограничног простора Републике Србије и Републике Српске односно Босне и Херцеговине. 243