ЈЕДАН РУКОПИС МАРИНА ЗЛАТАРИЋА С КРАЈА XVIII ВЕКА

Transcrição

1 Један рукопис Марина Златарића с краја ХVIII века 111 DOI: /PKIJF B УДК ЈЕДАН РУКОПИС МАРИНА ЗЛАТАРИЋА С КРАЈА XVIII ВЕКА Невеликом броју рукописа у којима су сачувана дела дубровачког писца Марина Златарића, у историји књижевности познатог првенствено по допуни два певања Османа Џива Гундулића, придружује се један, до сада у литератури некоришћен зборник из године, који носи наслов Разлике пјесни љувене сложене на Мљету по Мару Доминка Златарића Овај рукопис је део свежња који се састоји од 43 непагинирана повезана и једног слободног листа 1. По свему, то је аутограф који је настао на острву Мљету, како писац сам наводи у обраћању читаоцу ( ове моје слабе пјесни у пустоши од Мљета по мени сложене ), на коме је Марин Златарић боравио неколико пута као кнез и на коме је био и током године. Потомак једног од најзначајнијих дубровачких песника касне ренесансе, грађанина Доминка Златарића и најважнијег писца и ерудите из времена гашења барокне епохе и нових аркадских струја у литератури, који је, по општем суду, био последњи велики песник старога Дубровника, Игњата Ђурђевића, Марин Златарић је био необична и самосвојна фигура у времену у коме је живео и стварао. Ту необичност предодредило је 1 Рукопис је део већег, у целости несачуваног свежња, величине 17x 23,5 cm, без корица. Видљив је траг уз хрбат одсечених 17 листова. Заједно са 43 сачувана, свежањ је имао 60 листова, прошивених по средини. Недостају 2 листа на почетку и 15 на крају свежња. Према последњем празном листу може се претпоставити да се ту и завршавао садржај рукописа. Папир је бледо зелене боје; смеђом оловком су исцртане маргине, а за странице на којима су исписани стихови, маргине су двостубачне. Рукопис је писала једна рука, црним мастилом. Натпис на првом листу: Raslike Pjesni Gliuvene / Sloscene na Mgljettu po Maru Dominka Zlatarichia / На [2]стр. записано је накнадно другом руком: U Kazalo Knjgocsinaca Slovinskieh od Rjecsosloxja / Joakima Stulli Dubrocsanina / govori se o ovome Pjesniku: / Mara Zlatarichia Vlast.Dubr., Njekoliko rukopisnieh mudrieh scina i u prostoslovju i u pjesni etc. Текст почиње на [3] страни; стр. [18] празна; све стране су исписане двострано, закључно са [42] листом, односно [84] страном. На врху [85] стр. исписано: Pjessan deveta. / Gliubomornos. Остатак стране празан; ту се рукопис завршава. У свежањ је убачен слободан лист (од истог папира од којег је сачињен и цео свежањ), очигледно исечен по унутрашњој страни, на коме је записан концепт две песме. Рукопис је из приватне оставштине Ћоровић (Београд). У даљем тексту МР (Мљетски рукопис).

2 112 Злата Бојовић неколико биографских и књижевних околности. Једна је била у његовом напуштању доминиканског реда, у који је ступио у раној младости и припадао му веома кратко, као и одрицању од могућег свештеничког позива и потом у активном укључивању у државне службе и у живот Града, што му је, као племићу, припадало, али што је, само по себи, означавало велике преокрете у његовом духовном и реалном животу. Друга је била у чињеници да је породица Златарић била из редова такозваног новог племства (после земљотреса примљеног у дубровачки патрицијат), које је до краја постојања Републике пратила нетрпељивост између старе и нове властеле. Од књижевних околности које су унеколико одређивале Златарићево бављење литературом једна је била несумњива: био је то период гашења већ дуго опадајуће традиционалне дубровачке књижевности, у којој су били све ређи аутори од неког значаја и која се умногоме затварала у свој круг, колико књижевним делатницима који нису могли да прате савремене токове изван своје средине, толико ефемерним, локалним и пригодним темама. Претежност пригодне поезије, чак и оне најнеобавезније која се сводила на стиховану реакцију на неки тренутак стварности, обично упрошћена и без духа, писана мимо сваког песничког императива, а тако и од стране стваралаца доживљавана, није давала подстицајну основу. Истовемено, било је то време стварних књижевних превирања, удаљавања од италијанске и прихватања утицаја француске и немачке књижевности и укрштања просветитељских начела, класицистичких и неолатинистичких са новим, предромантичарским потребама, што се одражавало на однос према језику, на свест о словинству, о националним вредностима, на историзам и сл. Најзад, Златарић је носио не само сталешки већ и књижевни терет својих славних предака: колико год се узносио својим пореклом (са поносом је и за Доминка Златарића и за Игњата Ђурђевића, при помену њихових имена наглашавао - мој рођак ), био је, без лажане скромности, свестан свога далеког места на дубровачкој списатељској лествици испод њих, како је писао у предговору својих Разликијех пјесни љувенијех (... кога [ И. Ђурђевића] умјетну и хитру пјесан словинску ја слабо у латинске пјесни обратих... засве да ја нијесам подобан пјевати на изглед гласовитијех Дубровчана... ) 2. У таквим околностима писао је Златарић разнородну поезију, пригодну, сатиричну, шаљиву, понекад наглашено бернескну, коледарску, призивајући, час намерно, час спонтано, стихове, идеје и тон лирике Игњата Ђурђевића, али превасходно подстицан реалијама и стварним односима са суграђанима, од којих су неки били писци, а он њихов поклоник или критичар (у сатиричним стиховима у којима се спорио са савременицима или их описивао као чланове већа поменуто је више десетина Дубровчана с краја XVIII и почетка XIX века). Под утицајем римске Аркадије упустио се у пес- 2 МР, стр. 3.

3 Један рукопис Марина Златарића с краја ХVIII века 113 ничку, стиховану филозофску расправу о љубомори (Сумње љубоморне), на начин на који су то чинили песници с краја XVIII века, варирајући тему према познатим сентенцама и изрекама у стилу извештаченог академизма. Занимао се, у складу са традицијом дубровачке биографске литературе, као и под утицајем класицизма, за питања версификације и метричких законитости стиха дубровачке лирике и за писце као књижевне појаве. Писао је на италијанском, преводио стихове са италијанског и на латински језик. Био је цењен као преводилац Геснерових Идила (преко италијанског превода Ф.Соаве), што је била посредна потврда прихватања нових кретања у литератури. Она су долазила до изражаја у све јасније исказиваном отпору према страним утицајима. На том неодређеном, стихијном и изломљеном књижевном путу који је следио са прекидима, најбитније је што је дошао до свести, која је у потпуности била у духу предстојећег романтизма, о вредности и значају писања на народном језику, који треба претпоставити још увек великом утицају поезије и књижевне моде стварања на италијанском, латинском и француском. У песничком стварању Златарић је прешао пут од класицисте до песника који у дубровачкој основи види највишу вредност, о чему сводочи његов важан књижевни подухват допевавање два певања за прво издање Гундулићевог Османа (1826). Великим делом, његово је бављење књижевношћу било непрестани дијалог или расправа, колико о литерарним и о питањима језика, као и са писцима, толико са суграђанима, са својим добом, у време судбоносних преокрета био је савременик укидања Републике, нових страних власти, нових државних оквира на ширем простору који су избрисали вишевековне границе старога Дубровника. Поезија Марина Златарића, настајала од осамдесетих година XVIII до друге деценије XIX века није сачувана у већем броју преписа. И поред постојања неколико збирки није била ни обједињена, неке песме су се налазиле у саставу заједничких рукописних зборника, чак није била довољно позната ни савременицима; нека од његових дела уопште се и нису помињала у литератури. Стога рукопис из године, који је у основи јединствена Златарићева збирка и његов аутограф, представља, колико избором дела која је у њега уврстио, толико и садржајем, вредан извор за познавање његовог целокупног дела. Иако је свежањ са рукописном збирком, насловљеном Разлике пјесни љувене имао очигледна оштећења (одсечене листове, без пагинације, последње дело је у њему недовршено), то је, ипак, према пишчевој замисли, у облику у коме је сачуван требало да буде целовит зборник његових састава. На првој страни рукописа налазио се само наслов: Разлике пјесни љувене сложене на Мљету по Мару Доминка Златарића У наслову се налазе важни подаци о садржају зборника, који је условљен тематиком (љубавном), о месту и времену настанка. Тако замишљена збирка означила је известан заокрет у пишчевом дотадашњем бављењу поезијом коју

4 114 Злата Бојовић су чиниле претежно пригодне песме. На унутрашњој страни [2] другом руком је забележена накнадна опаска да се о Марину Златарићу говори у попису словинскијех писаца у Рјечосложју Јоакима Стулића и наведена је нешто измењена та балешка: Мара Златарића Влас.[телина] Дубр. [овачког] њеколико рукописнијех мудријех чина, и у простословју, и у пјесни итд.. Како је овај том Стулићевог речника, то јест Рјечосложја, штампан 1806, белешка је могла потицати најраније из те године 3. На основу податка да Стулић помиње не само стихове већ и Златарићеву прозу ( простословје ), може се претпоставити да је познавао овај рукопис у коме има неколико прозних састава. На [3] страни започињао је зборник, у коме се на првом месту, као предговор, налазила мала књижевна расправа о стању у дубровачкој поезији крајем XVIII века. Предговор се састојао oд обраћања читаоцу - у врху листа, који је делом оштећен, исписано је: Придговор штиоцу / Маро Доминка Златарића / 1793 [3], од кратког теоријског разматрања о версификацији пјесни словинскијех - Наук више разликијех начина пјесни словинскијех [3-7] и биографских бележака о познатим дубровачким песницима - Именик разликијех словинскијех дубровачкијех пјесника гласовитијех [7-10]. Овакав предговор пред зборником који је најављивао љубавни садржај био је неуобичајен, али не и једини овакве врсте. Још су песници XVI века имали потребу да објасне неке своје недоумице и поступке који су се тицали версификације и метрике у оквиру које је увек било нерешених проблема због нестабиле ортографије (Д. Рањина, Д.Златарић). У XVII и XVIII веку све се више размишљало о проблемима који су проузроковани несавршеношћу, несамосталношћу и недоследношћу ортографије и правописа и недостатком језичких норми (И. Ђурђевић). Тим питањима су се бавили чланови учених друштава академија, аутори речника и првих граматика, а нека од тих дела су потицала из времена у коме је стварао и Марин Златарић (А. Дела Беле, И. Матијашевића, Ј. Стулића и др.). Први део предговора написан је у славу словинског језика и да буде од користи оним песницима који желе на њему да стварају, будући да је угрожен јер на дан данашњи јако је мало онезијех /песника/ који словинске пјесни љубу. Ту је најавио да ће осим поуке о версификацији представити и оне старе песнике којих није достојан и који су својим стиховима дали боље примере за пјесни у наш словински језик сложене од његових и које треба следити. 3 Rjecscosloxje slovinsko-italijansko-latinsko Joakima Stulli Dubroscanina misnika malobrachanina s. Francesca, P-Z, Дубровник, 1806, Kazalo knjgoscinaca slovinskieh, koiem sam se u ovoj radnji upotrebio, стр. 674: M. Zlat. Njekoliko rukopisnieh mudrieh scina i u prostoslovju i u piesni Mara Zlataricha Vlast. Dubr.

5 Један рукопис Марина Златарића с краја ХVIII века 115 Други део предговора [3-7], Наук више разликијех начина пјесни словинскијех, који започиње истицањем богатства и распрострањености словинског језика (... да није на свијету обилнијега ријечима и њихову томачењу како наш словински, који се по разликијем, иностранијем крајинам чудновито простро и узмножио ), уз наглашавање да је погодан баш за љубавну поезију ( за пјевати особито љувено таку слас и крепос у себи садржи ), имао је практичну намену. Знајући да је непосредна препрека певању у наш словински језик недовољно познавање правила версификације, саставио је кратки преглед врста стихова и њихових метричких законитости, поштујући силабички систем и илустровао их примерима из дубровачке поезије (И. Ђурђевића и др.). Утврдио је и у извесној мери систематизовао разноликост силабичког ритма: у оквиру два стиха (навео је пет комбинација, то јест примере за стихове од пет до дванаест слогова), у катренима - квартинама (нашао је седам врста усаглашавања стихова од четири, шест, седам, осам слогова, комбинованих на разне начине), у секстинама (издвојио је три врсте секстина по метричкој разноликости); за октаву је имао само један модел строфе, у којој су два прва стиха била осмерци, следећа два четверци и стихови од петог до осмог такође осмерци. Занимљиво је да је поред љубавних стихова разних песника, навео и пример из усмене поезије (лијепа ти је горица зелена / а још лјепша млада нарешена). Трећи део предговора био је биографски преглед тридесетак дубровачких песника, Именик разликијех дубровачкијех пјесника гласовитијех [7-10], наведених абецедним редом ( све по редом ) по именима, како се то чинило у сличним речницима, а не по презименима. Дубровачка биографија је током XVIII века доживела велики процват и популарност и у том веку су најпре у духу барокног ерудитизма а потом просветитељског енциклопедизма настали велики биографски речници знаменитих Дубровчана, у највећој мери писаца, али и научника, нумизматичара, теолога и др.; представљани су писци који су деловали у оквиру појединих калуђерских редова, уредно је вођен фрањевачки Некрологијум; почели су уз речнике да се доносе пописи аутора и књижевних дела из којих је коришћена грађа; многи су састављали биографске белешке о писцима и међусобно их измењивали и слали онима којима је то било потребно за нека друга дела ( Illyricum sacrum и др.), Иноћенцо Чулић је радио на Речнику славних људи Дубровника, Далмације и Боке Которске и из те грађе слао другима исписе. И име Марина Златарића среће се у тим списима 4. 4 Ј. Stulli, nav. delo; Чулићева кратка биографија М.Златарића у: Notizia intorno alcuni autori delle presenti lettere, видети: З. Бојовић, Један прилог дубровачкој биографији, Митолошки зборник, Рача-Београд, 2007, 16,

6 116 Злата Бојовић Из наслова трећег дела предговора види се да је Златарићева намера била да представи оне дубровачке песнике који су били на најбољем гласу, али је сам избор показивао да у томе није био доследан и да је унеколико био и личан и да је примат давао онима који су певали у наш језик словински. Поред већине најзначајнијих песника који су представљали три века дубровачке књижевности, навео је неколико имена за које није поменуо ни један податак о литерарном раду. На тај начин је, на пример, поменут Кристо Лилиати, дубровачки књиготајник, олити секретар скуповладања. То се односило на Кристу Ђиљатовића чије је похвалне песме Џ. Гундулићу и Џ. Бунићу, испеване на латинском језику и објављене у књигама које је на разним местима помињао, као и друге податке о њему, морао знати (Пјесни покорне краља Давида Џ. Гундулића, 1621, Мандаљену покорницу Џива Бунића,1638; П. Примовић му је посветио Еуридиче, 1617, коју наводи у биографији овога писца), али није хтео да упућује на дела написана на латинском. И поред општег ширег увида у стварање старих Дубровчана који је Златарић имао, и поред познавања постојаћих биографија и многих дела, свакако и података који су се традицијом преносили, у његовом прегледу је постојао низ омашки. Узрок томе је, умногоме, био у околности што је спис настајао изван Града. Њему су на Мљету, на коме је састављао Именик, недостајале књиге и рукописи који су се налазили у дубровачким библиотекама, па је о многим ауторима писао само по сећању. Једино су тако разумљива већа огрешења, нетачни биографски подаци, непоуздани наслови за дела која је читао и издања која је имао у рукама, мешање чињеница о неким ауторима и сл. (Неке од ових погрешака које се лако откривају у Именику није сам начинио јер су већ постојале у литератури и он их је, као и многе друге вести, преузимао, или се односе на податке који су тек касније утврђени.) За разлику од примера које је наводио у оквиру метричке си стематизације стихова, за које је наглашавао да су одражавали стање у савременој поезији, избор писаца у именику је обухватао период од краја XV до краја XVIII века. Најстарији поменути песник био је Шишко Менчетић. Занимљиво је да је у оквиру његове биографије писао и о његовом савременику Џору Држићу, употребивши облик имена Ђуро ( varsnik Ghiura Darxichia ), а на месту које му је припадало, под словом Г (G), забележио је само: Ghiuro, olitti Giore Darxich. Slovinski pievvaoz. Sloviasce god Менчетићева биографија, а у оквиру ње и Држићева, показује да се неких појединости сетио касније, а, истовремено, она је пример непрецизних, по сећању навођених и измешаних података о различитим ауторима, уз занимљиви закључак, у коме има и истине и произвољности: Први бијаше ко Петрарка, други ко Бокачо у словинскијем пјеснима. Фактографска несигурност, будући

7 Један рукопис Марина Златарића с краја ХVIII века 117 да је многе податке наводио по сећању, показала се и у неким другим биографијама: у белешци о Чубрановићевој Јеђупки, поменуо је да су се њоме користили Гундулић и Палмотић (то се могло односити на Џона или Јакету Палмотића), али међу ауторима које је на одговарајућим местима у попису представљао, њих није поменуо (навео је само Џива Палмотића и његову песму у похвалу Џива Гундуле, која је штампана уз Пјесни покорне краља Давида). Најмлађи у Именику поменути песници били су његови савременици, али који у време писања овога дела више нису били у животу. Били су то Андрија Паули (Andro Iva Petra Pauli), са киме, по Златарићу, у шаљивој поезији, не може нико да се упореди и Франатица Пијерков Соркочевића, кога је ценио по добром преводу Метастазија. Завршна напомена јес и сада који слатко у наш словински језик пјевају (а могућност њиховог даљег усавршавања у поезији задржавала га је, како је куртоазно оправдавао њихов изостанак из Именика, да их већ сада представи) била је у супротности са почетнoм оштром критичком опаском да је дан данашњи јако...мало онезијех који словинске пјесни љубу као да се стиде свога гласовита језика. У зависности од значаја појединих писаца, од личних наклоности, али и од познавања биографских података и дела, или бар обавештења о њима, највише места су добили Доминко Златарић и Игњат Ђурђевић, његови уважавани преци и рођаци, Марин Држић и Џиво Гундулић, Доминко Рањина и Никола Наљешковић. Те ауторе је, према својим и према ондашњим знањима, углавном целовито представио, иако је у белешкама било доста грешака (тада је, изгледа, Гундулићев еп, који је касније допуњавао, овлашно познавао, будући да је, навео, да има 24 певања, као и варијанте наслова Осман олити Рат Османа турскога цара протива Владиславу краљу пољачкому ). Најоскуднија је била белешка о Марину Држићу, о коме је писао по сећању на појединости из литературе, па су тако његова рана, објављена дела, осим Тирене и више љубави пјесни наведена под нетачним називима - Адонида, Руге Станца Влаха (према помену посвете, значило би да је књиге имао у рукама). Појединост да је Адониду означио као аристофаничну комедију, што је, само по себи, био сплет произвољности (не постоји Држићева драма под тим именом; ако је мислио, у присећању, на наслов еклоге Венере и Адон, она не одговара жанру под који ју је подвео), ипак је садржала једну важну занимљивост. У том несигурном навођењу указано је посредно на Држићев комедиографски рад. Истовремено, према прецизном набрајању Наљешковићевих песама ( еротике 181 и књиге у пјесни 57) и драма ( комедија седам ), види се да је пред собом имао неки рукопис са његовим делима 5. 5 Најстарији препис Наљешковићевих дела, такозвани Шипански рукопис из XVII века, који је објављен ( Nikola Nalješković, Književna djela, kritičko izdanje priredio

8 118 Злата Бојовић После предговора уследила су дела која је Златарић унео у овај зборник, према основној намери да буду само она која је испевао на словинском језику и са љубавним садржајем. На првом месту су се нашли, ипак, стихови на латинском језику: Златарићев препев на латински песме Игњата Ђурђевића која је почињала стихом Бијелаше се из далека, а која је била његов препев једне Овидијеве елегије. Следио је препис Ђурђевићеве песме. Златарић је у преговору и објаснио свој поступак: донео је обе песме ( ко т је, драги штиоче, ласно видјет у овезијем књигам обедвије ) како би показао да је његов препев на латински језик слаб и да не може да буде достојан Ђурђевићевих словинских стихова. Стр.[11-14] De vetustate et amplitudine Lingvae Ilyricae./ Nam didici Getice Sarmaticeque loqui. Ovid.Lib.3. De Ponto,Eleg.2 / Elegia; [15-17] Pjesan / oca D. Ignazia Giorgi, opatta melitenskoga Reda svetoga Benedicta / u koioj kasge da/ po Ovidiu latinskomu pjevvaozzu dobbar dijo naschi pjetti gliuv/enno naucio je i zjenni da i ti Rimianin ummio je slovinski pokli on isti uppissa u Lib.3 De Ponto,Eleg.2/ Nam didici Getice, Sarmaticeque loqui / Pjessan. Стр. [18] празна. Следеће дело у зборнику [19-68] биле су Сумње љубоморне, састављене од 41 песме тематски повезане. Овим насловом обухваћена су три одељка. На почетку се налазило Разложење [19-29], написано у прози, у коме је Златарић детаљно препричао садржај дела. Уследило је ауторово обраћање Штиоцу [30], у коме је писао о важности теме, о поукама које може да извуче из његовог размишљања о љубомори и, нарочито, из поступака пастира и вила о којима се у стиховима пева. Обраћање читаоцу завршавао је речима: У истијем овезијем књигам, алити Либрету, међу пјеснима које од оца Франа Соаве из италијанскијех Геснера и ја у словинске пјесни обратих јес једна више становите љубави. Познаћеш по њоме да се често у гори права љубав находи коју сама смрт може разлучити, да међу двије душе, становито затравјене не зна се нити се игда куша немила љубоморнос. Живио срећан! На следећој страни отпочињали су стихови под насловом Сумње љубоморне [31-67], од 1. до 41. песме. По начину како је исписано обраћање читаоцу, на празној левој страни листа између Разложења и стихова Сумњи љубоморних (збијеним рукописом, до доње ивице стране, у потпуности је испуњена и маргина), као и по садржају, у коме је најављивано његово певање о љубомори, очигледно је да је накнадно писано, а да би му природно место било испред Разложења. A. Kapetanović, Zagreb) садржи тачно 181 љубавну песму, 37 књига, то јест посланица ( број 57 код Златарића могао је настати омашком у преписивању самог броја), седам комедија, а међу побожним песмама ону која је и у Именику наведена Размишљање Николе Стјепка Наљешковића врху муке Исукрстове. По свему, Златарић је познавао неки од потпунијих рукописа Наљешковићевих дела.

9 Један рукопис Марина Златарића с краја ХVIII века 119 Последње дело у овом рукопису биле су Пјесни Геснерове [69-85]. У наслову је навео све податке о препеву: песме је најпре препевао на италијански језик Франческо Соава, а потом их је он пренео у пјесни словинске користећи различите врсте стихова; поклањао их је непознатој госпођи ( по Мару Доминка Златарића Дубровчанина у пјесни словинске у разлике пјетномјерје олити метре сложене и госпођи Н.Н. снижно поклоњене ). Датирано је 1793, на острву Мљету. Препев се састојао од осам песама и свака је поред броја имала и наслов (прва Обљубљење; друга Сумња; трећа Тужба; четврта Ноћнопојка; пета Уздање олити Confi denza, дијалог Љубице и Загорке; шеста Цвијет; седма Љувено очитовање, дијалог Љубице и Загорке; осма Љубав становита, дијалог Сунчанице и Горанко). На последњем листу исписан је само наслов девете песме Љубоморнос. Ту се рукопис прекида. У свежњу се налази и један слободан, придодат лист, на коме су исписани концепти три песме, односно њихови фрагменти. Целовита је песма Диклицам словинскијем, испевана у хвалу писања поезије на словинском језику и она је по томе одговарала предговору збирке. Можда је Златарић и планирао да је унесе у њену коначну верзију. Поред концепта десетак доста слободних, шаљивих стихова и једне белешке крајње локалног, пригодног садржаја, на том се листу нашао и концепт песме Чијем се коза дивила Јарац и овца. Целином својом, аутограф Мара Златарића је представљао зборник који је аутор писао на Мљету са намером да га штампа, о чему сведоче, поред основне концепције да обухвати дела са темом љубави, два обраћања читаоцу. Прво, општије, на самом почетку, преносило је његово готово романтичарско одушевљење словинским језиком, што је било подржано малим огледом о версификацији савремене дубровачке поезије и представљањем словинских писаца и њихових оригиналних и у словински језик обраћених дела. Друго обраћање читаоцима најављивао је два дела које је објадињавала тема љубави, Сумње љубоморне и препев Геснерових Идила. Рукопис није завршен јер у њега није унета девета Геснерова песма, чији је само наслов исписан. Највероватније да је касније одустао од намере да га објави, па није ни имао потребе да му да завршну форму. Садржај његов је и поред тога и значајан и занимљив: важан је за установљавање целовитог књижевног опуса Марина Златарића, по одељцима о верификацији и о поимању вредности словинског вредно је сведочанство о стању у поезији у последњим годинама постојања старе дубровачке књижевности. Злата Бојовић

10 120 Злата Бојовић [Прилог 1] Придговор [штио]цу Маро Доминка Златарића 1793 Смутим се кад год промислим да у мому рођеному мјесту, у кому њекада славно словијаше гласовити пјеваоци у наш језик, на дан данашњи јако је мало онезијех који словинске пјесни љубу и ко да се сраму од тач пространа, гласовита језика, од кога хитро пјева мудрознани отац Ињацио Ђорђи, опат скупштине мелитенске, реда светога Бенедикта, мој рођак, и кога умјетну и хитру пјесан словинску ја слабо у латинске пјесни обратих, ко ти је, драги штиоче, ласно видјет у овезијем књигам обедвије приписане. Засве да ја нијесам подобан пјевати на изглед гласовитијех Дубровчана, киј у старо доба своје име славно још изван свога мјеста простријеше, ништа не мање, хотјах ти приказати ове моје слабе пјесни, у пустоши од Мљета по мени сложене. Жудио сам и хотио јоштерица за корис од онезијех који настојати хотјели би на словинске пјесни за узмножити славу нашега језика, и ер ја не бих подобан, нека би они слиједили ступаје њиховијех мудријех старијех пјесника (од којијех, кој најгласовитији бијаху и ке пјесни у наш словински језик сложише, све по редом овди ћеш разабрати) и тако њихово име прогласити, прославити. Хотјах, рекох, приказати разлике начине и науке од пјевања словинскога. Моју слабос опрости и што ја не умијем твојом крепости задовољити, ти с твојом мудрости, благи штиоче, подпуно надомјери. Живио срећан. Наук више разликијех начина пјесни словинскијех Рјећу, може бити смионо, да није на свијету језика обилнијега ријечима и њихову томачењу како наш словински, који се по разликијем, иностранијем крајинам чудновито простро и узмножио. За пјевати, особито љувено, таку слас и крепос у себи садржи, да би ласно најотврнутија нећутећа срца с његовом сладости придобио и занио. Ко год жуди старе гласовите словинске пјеваоце слиједити, и ловорну на изглед њихов у гласовитому брду од Парнаса круну стећи, нек ови кратки наук више разликијех начина пјевања словинскога буде проучити. Немој се ико чудити да њеке ријечи, које нијесу нами у наш језик сасвијем обичне говорит, да ћу их уписат италијански, то јест sylaba, а не словка; рима, не угођај; метар, не пјетнометрје; и тако на исти начин верас, а не пјесан; ербо пјесан у наш језик разлико хоће рјети, то јес verso e canzone. Јоштерица квартине од четири верса, сестине од шес, отаве од осам. Међу поглавнијем начинима јес веће метара, и дје се по два верса један с другијем римава и угађа, јесу шес метара. Друго, јесу квартине од четири верса

11 Један рукопис Марина Златарића с краја ХVIII века 121 свака и јес седам метара. Треће, сестине од шес вераса, и јесу три метра. Четврто, отаве од осам вераса, и од једнога метра. Од свега тега даћу ти изглед. Prvi. Од два верса, један с другијем сложен јес од пет силаба. Изглед: Донеше нами с дробнијем травами рано пролјеће, разлико цвјеће. 2. Од два верса, од силаба седам: Изглед: Чујте, слијепца, госпоје, што вам гуде, тер поје 3. Од два верса, од силаба осам: Изглед: Нека сиду с тобом оди сви крилати твоји породи 4. Од два верса, од силаба десет: Изглед: Лијепа ти је горица зелена, а још лјепша млада нарешена. 5. Од два верса, од силаба дванаес: Изглед: Да ставно није ништа, да вријеме примага с лјепостим годишта сву јакос и блага. Квартине од метара седам 1. Од силаба шес први и трећи верас, а од силаба пет други и четврти. Први верас риман с трећијем, други с четвртијем: Изглед: Пјевајте, диклице, водите у слави врх цвјећа и травице танчац гиздави. 2. Квартине од силаба шес. Први верaс риман с трећијем, други с че тврти јем: Изглед: Свак поглед и лјепос хвали све диклице, ја само тву крепос, прилјепа Љубице. 3. Квартине, први и трећи верас силаба осам, други и четврти силаба пет. Први верас риман с трећијем, други с четвртијем: Изглед: Вргох оком у дубраву, замјерих круну моје виле русу главу, цвијећа пуну. 4. Квартина, први и трећи верс од осам силаба, други и четври од седам. Први риман с трећијем, други с четвртијем:

12 122 Злата Бојовић Изглед: Бијеше Зорка својијех дана у пролјећу љувеном сред бугарскијех срећнијех страна славна лијепијем именом. 5. Квартине силаба осам сваки верас. Први риман с трећијем, други с четвртијем: Изглед: Бјелаше се из далека у ружицах зора около, и на сврху свога тјека приступаше ноћно коло. 6. Квартине силаба осам сваки верaс. У првом версу прва ријеч римана с другом, и тако исто у трећему версу. Први и трећи верaс без риме, други риман с четвртијем: Изглед: О, краљице, Сунчанице, о, госпоје наша мила, ка достојиш, ка се бројиш круна врх свјех инијех вила. 7. Квартине силаба осам прва три верса, а четврти силаба четири, први риман с трећијем, други с четвртијем: Изглед: Овди живе ма божица, пригиздава ма госпоја, моја утјеха, ма Љубица, душа моја. Сестине од три метра 1. Први, други и пети верас силаба четири, трећи, четврти и шести силаба осам. Први верас риман с другијем, трећи с шестијем, четврти с петијем: Изглед: Зелен буди у разблуди зорне у росе дар честити, трепти мило врх од гора, јасна зора зелен стере цвијеће кити. 2. Сестине. Први, други, четврти и пети верас од четири силабе; трећи и шести од осам силаба, први риман с другијем, трећи с шестијем, четврти с петијем: Изглед: Вишњи Јове, ки богове у вас ови свијет господи, с племенитом и честитом лијепом Ледом тебе роди. 3. Сестине. Силаба осам сваки верас, први риман с трећијем, други с четвртијем, пети с шестијем:

13 Један рукопис Марина Златарића с краја ХVIII века 123 Изглед: Тијем, о, дикле, поносите, ни једна ријечим вјере не да, свеђ се бојте, свеђ цијените да је у ријечијех ка засједа ер прав изглед вами дава приварена Зорислава. Отаве од једнога метра 1. Први, други, пети, шести, седми и осми верас од осам силаба: трећи и четврти од четири силабе, први риман с другијем, трећи с четвртијем, пети с седмијем, шести с осмијем: Размишљаућ што ће бити, чистијем срамом руменити, затравјена, пристрашена Руменка се лјепа види, ну јој срце добро слути, ер потајну радос ћути и хитрос је што се стиди. Именик разликијех словинскијех дубровачкијех пјесника гласовитијех А Андрија Чубрановић словијаше годишта Гундула и Палмота, гласовити пјеваоци, из њиховијех пјесни што боље бијаше хитро су вадили ко Вирђилио од Енија и Лукреција. Притисну Јеђупку год освем другијех разликијех пјесни. Бијаше Чубрановић војвода од млетачкијех чета и бојника, како свједочи Сабелио у Надопуњењу Сповиједања у десетом књиги. Андрија Франко, племић ки умрје младић од двадести и три годишта. Андро Иван Петра Паули, племић, ки овега вијека словијаше, уписа разлике словинске пјесни, а особито смијешне, у којијем не имаше ко га може сликовати. Антун Кастратовић, сливијаше год Међу разликијем пјеснима остави похвалу госп. Џива Гундуле, коју притисну год Антун Кривоносовић веома лијепо словински спјевао, што је назво Суд Паридов. Ц Кристо Лилиати, дубровачкога књиго-тајник, олити секретар Скупо вла дања. Умрје год

14 124 Злата Бојовић Д Доминко Рањина, племић и С. Стјепана витез. Он први постави прави ред словинскијем пјеснима у Дубровнику и научи пјети на начин грчки, латински и италијански. Не само доста обрати у пјесни словинске из Тибула, Проперција и Марцијала, него јоштерица из Филемона, Моска и другијех грчкијех пјеваоца. Притисну у Фјоренци по Ловру Фирентину год Пјесни разлике. Учини надгробницу Доминку Златарићу, хвале Мавру Орбину, Миху Моналди, Нику Налиу, Нику Вида Гоце, Франу Балдели и много друзијех пјесни. Умрје год. 1607, лјета свога 71. Доминко Златарић, мој рођак, међу инијем разликијем пјеснима којех притисну јест пјесан од Пирама и Тизбе Цвијети Зузери Пешони, лијепон и мудрон госпођи и пјевалици поклоњена. Оде алити зачинке словинске у ње хвалу; жалосно приказање олити трађедија буколика од Акинге; Софоклеа трагедија. Обрати у пјесни нашки Ероиде Овидиове; из грчкога обрати пјесан Љубимир, пастјерска приповијес. Много рукописнијех љувенијех и богословнијех пјесни ке је словинске пјесни притиснуо све је присвјетлому Бану Зринскому кнезу Ђуру снижено поклонио. У Падованском мудроскупштини бијаше надставник и поглавица и међу разли-кијем учионицима (како пише отац Д. Ињацио Ђорђи у придговору обраћења светијех пјесни Давидовијех), више којијех имаше сву облас и заповјед Доминко Златарић, био је број већи негли од седам тисућа. Њему учионици лијечници и филозофи за успомену у харнос плочу мраморну у мир разликијем хвалами Доминковијем хитро удјељану добровољно поставише. Приведри дужд од Млетака, Мико де Понте, њега у скупштину славнијех племића и витеза уведе, како свједочу књиге с његовом власти потврђене (које се од мене помњиво уздрже) то јес од истога приведрога дужда Де Понте од 29. српња Умриоје год Ф Франо Лукари Бурина, племић, остави нам пет пјесни словинскијех освем онезијех што је помњиво уздржо Бобали-Глушац, олити Сордо. Обрати у пјесан словинску грчку трађедију Атаменте. Словијаше сврхе год Франатица Пјерка Сорга, племић овега вијека словијаше. Уписа и обрати у словинске пјесни све разлике пјесни италијанске пригласовитога ћесарскога пјеваоца Петра Метастазија; уписа много друзијех. Ђуро, олити Џоре Држић, словински пјеваоц словијаше год Г Џиво Франа Гундула, племић и један од најгласовитијех спјеваоца дубровачкијех-словинскијех с чеса би с разлогом назван поглавица словинскијех

15 Један рукопис Марина Златарића с краја ХVIII века 125 пјесника. Доста из латинскога и италијанскога језика у словинске пјесни обрати. Притисну год Ариадну, Сина разметнога повиједање од које неима уистину љепше ствари и Покорне Давидове пјесни. Остало што пјеваше би: Галатеа, Даница, Армида, Љубави посветилиште, Прозерпине уграбљене, Черере, Клеопатра, Адон, Фили, Тасов Јерусалем ослобођен, Дубравка. Доста пјесни у трешњу погинуше. Од најбољијех је дуга пјесан у двадести и четири књиге олити либра Осман олити Рат Османа турскога цара протива Владиславу краљу пољачкому. Умрје год од песет годишта. И Отац Д. Ињацио Ђорђи, опат Скупштине мелитенске Реда светога Бенедикта, и мој рођак, ки словијеше овега вијека, може се са свијем разлогом назвати поглавица над свијем спјеваоцима словинскијем. Бивши он мудрознано и хитро, ко блага пчелица, ка сиса сладос горскога вријеса и љубице, тако и он све најлјепшије уресе од најбољијех словинскојех пјеваоца изабра и покупи и његове слатке пјесни окити на таки начин да још бољи (нек ми буде допуштено рјети) и од њих и њихов поглавица може им се назвати. Пристину у словинске пјесни гласовито обраћење свијех Давидовијех пјесни назван Салтијер словински и Уздаси свете Марије Мандалијене покорнице. Уписа да се боље не може Сузе Марунка Млјећанина и приказа спутно и хитро ћуд и све начине мљетске. Остави јоштер много другијех разликијех пјесни, и богословнијех и љувенијех. Јозо Бетонди, пучанин дубр., словијаше овега вијека. Обрати у словинске пјесни Ероиде Овидиове. Уписа трађедију Исукрс судац и доста другијех пјесни. Умрје год Иво Јера Гоце, језуит, племић. Умрје год. 1667, убијен од камења у страховитом трешњи Дубровника. Обрати пјесан, приповијест Ио и трађедију од Лава, уписану латински од оца Ђатина његовог мештра. Иво Бона, племић. Сложи три књиге алити либра словинскијех пјесни више свете Марије Мандалијене покорнице. Иво Палмота Ђонорић, племић. Уписа пјесни словинске у похвалу Џива Гундуле, које приисну. М Маро Држић пучанин дубр. пјево је лијепе и смијешне словинске пјесни. Још млад уписа Тирену буколику комедију, олити сказање која за ње урес и лјепос и хитрину ријечи би много крати притиштена, и њу поклони једном дјевојчици у Италији, коју бјеше веома заљубио. Љубио је диклицу Павлу. Учио је у Италији изврсне крепости и разлика научења како се очито види по његовијем пјеснима у придговору Адониде аристофаниће комедије. Уписа Тирену, Адониду, Руге

16 126 Злата Бојовић Станца Влаха и више љубави пјесни што би притиштено, Пастијерску пјесан од порођења Исукрстова,Трађикомедију од Абрама. Умрје год Маро Мажибрадић Шуљага, пјево је словински љувене пјесни. Бијаше крепостан у оружју, у лову и за наресити перивоје. Умрје год Мавро Ветрани, калуђер дубр., Скупштине мелитенске реда светога Бенедикта. Много времена сташе пустињак на шкољу, на отоку Светога Андрије. Обрати у пјесни словинске, освем другијех, Екубу из Еурипиде, Пјесни Абрама и Сузане и шес књига олити либара разликијех словинскијех пјесни. Михо Матуфић, племић дубр. Михо Бабулинов Бонић, племић дубр. Уписа у словинске пјесни Јокасту, трађедију из грчкога обраћену, Прошастја од залудњега времена. Н Нико Нале уписа више љубави разлике словинске пјесни. Словијаше год Бијеше гласовити словински пјеваоц. Уписа у словинске пјесни приповјести, пјесни еротике 181, књиге у пјесни 57 сложене, комедија седам, свете пјесни осам, Размишљање муке Господинове итд. Умрје год О Орацио Мажибрадић Шуљага, уписа жалостиву књигу Валентину Валентинију пјеваоцу. П Паско Прими, пучанин дубр. Притиснуо је трађикомедију по Иву Салис у Млецијех год Еуридичу. Пјесни више порођења Дјевице Марије, обрати у пјесни словинске Давидове пјесни и све зачинке црковне. Пјесан више порођења господинова у шес књига олити либара, разлике смијешне пјесни. Умрје год Шишко Менце, племић дубр. Међу словинскијем пјеваоцима први и врсник Ђура Држића, који обадва словијаху почетка год Први бијаше ко Петрарка, други ко Бокачо у словинскијем пјеснима. Умрје Шишко Менце год од четрсти и четири годишта. Уписа шес књига олити либара од разликијех љувезни. Шимун Доминка Златарића, племић дубр., мој рођак, уписа прво у словинске пјесни и обрати прво либро Притворења олити Метаморфози Овидиовијех, ер му смрт забрани остале слиједити. Обрати Књигу Леандра Ерони. Уписа зачинку од њеке старице пријатељице његове.

17 Један рукопис Марина Златарића с краја ХVIII века 127 В Вице Поца, племић дубр. уписа словински пјесан названу Љубица. Обрати Софронију из Таса. З Цвијета Зузери-Пешони, лијепа и мудра госпођа и пјевалица словинска. Умрје почетка год Јес и сада који слатко у наш словински језик пјевају, ну за не разликовати њихову крепос, уфајући да ће свак час веће на словинске пјесни становито настојати и разлике хитријем и мудријем начином словинске пјесни писати, не цијеним пристојно њих засад именовати. [Прилог 2] Диклицам словинскијем Маро Доминка Златарића Придговор О диклице гласовите, ке с крепостим час и дику већу свакчас узмножите нашем славном Дубровнику, вас, кијех реси чес разлика, славом, гиздом, знањем, свијести иностранијех од језика, молим, штите приповјести. Допуштено мени није с вами сада бесједити, нити памет моја умије ове вами поклонити. Ка франачки разумије језик (кијех јест задости) приповјесне нека штије Фонтанове разликости. Нека буде друга вила Пињоција свакчас штити ка је свјесно научила талијански бесједити.

18 128 Злата Бојовић Ако је мудра која одвеће ка латински добро умије (засве цијеним да те срећа међу вами заисто није), томе ласно биће штити рад изврсне, мудре свијести, Федро, Есопо гласовити које сложи приповјести. Ку ће сладос ну кушати кад Ферића штити буде, ер ће добро тад познати гизде изврсне, славне труде Приповјести славне одвеће Ферић ке[ је ]наресио с мало труда, с много среће да би у вијеке честит био. Аполове ријечи помоћи што с латинскијем гиздам кити мљетском хотјах у самоћи на словински томачити. Вами, вами, пјесни моје, поклонићу, драге виле, наш словински језик које јесте само научиле. Вас изврснос права реси, ум, ћуд блага, лијепо лице, срећни јесу ваши удеси, пригиздаве дјевојчице. Људску мудрос придобије женска памет чин с хитрости, ласно је вами познат гдје је сваке заход неуредности. Ја се страшим неразбора многе у пјесним чим видите, да ме труде свакчас горе ви пристојно не тлачите. Ваша складнос, начин мили не би икада притрпио да се срце моје уцвили чим потлачен ја бих био. Мене садар услишите, просим, вапим цијећ милости сваки заход управите и толике нередности. У вашему желим бићу устрпјене да будете

19 Један рукопис Марина Златарића с краја ХVIII века 129 чим вам вишњи пода срићу да весело свеђ живете. И чим ваше праведности види, да вам сваку удијели славу, помоћ, честитости ко вам срце моје жели. Кад вас младић ки затрави вами угодне цијећ разблуде становитом у љубави да се здружит с вами буде. Пјеваоци гласовити од вашега били плода ки ће свакчас узмножити Словинскога чес народа, ки ће прострјет још далече Дубровника славу града одкле сунце жарко истјече док вечерон већ запада.

20 130 Злата Бојовић